{"id":2972,"date":"2013-12-25T07:38:49","date_gmt":"2013-12-25T07:38:49","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2972"},"modified":"2015-08-22T13:28:26","modified_gmt":"2015-08-22T13:28:26","slug":"trenutne-slike-zvezda-ne-elektromagnetni-signali-sa-sunca","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2972","title":{"rendered":"Trenutne slike zvezda, Ne-elektromagnetni signali sa Sunca"},"content":{"rendered":"

\"T<\/a>Nikola Tesla, najve\u0107i pronalaza\u010d svih vremena, otac naizmeni\u010dnih struja, obrtnog magnetnog polja i niza visokofrekventnih fenomena koji su zadivili svet, umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku, u svojoj sobi br. 3327 hotela New Yorker. Tri dana nakon Tesline smrti, stanica WNYC emitovala je posebnu emisiju u kojoj je gradona\u010delnik Njujorka, F.H. LaGuardia pro\u010ditao tekst Luja Adami\u010da, Teslinog prijatelja, ameri\u010dkog knji\u017eevnika slovena\u010dkog porekla. U toj, veoma nadahnutoj poruci LaGuardia ka\u017ee: \u00ab … Umro je u siroma\u0161tvu, ali on je bio jedan od najkorisnijih i najuspe\u0161nih ljudi koji su ikada \u017eiveli. Njegova dostignu\u0107a su bila velika – i kako vreme prolazi – postaju sve vec\u0301a. … Nikola Tesla je predvideo pojavu radija mnogo godina pre nego \u0161to ga je Markoni napravio. Tesla je predskazao mogu\u0107nost prenosa inteligencije (transmission of intelligence without wires<\/b>) kao i prenos energije na daljinu – bez upotrebe \u017eica …\u201d. I zaista, TO je bio Tesla …<\/p>\n

Ipak njegovi savremenici, posebno kolege po struci, nisu ga razumeli, sticajem okolnosti ili namerno, tako da je Teslino najve\u0107e otkri\u0107e: \u00ab … ono \u0161to me je impresioniralo kao lep\u0161e od bilo \u010dega drugog je otkri\u0107e stacionarnih talasa<\/b> koje sam na\u010dinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj \u017eivimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veli\u010dini, mo\u017ee biti naterana da odgovara treperenjem na najti\u0161i \u0161apat ljudskog glasa. …\u201d, igrom sudbine, potisnuto u zaborav gde je i ostalo sve do dana\u0161njih dana.<\/p>\n

Naravno, malo ko i danas mo\u017ee poverovati u ideju da ljudski \u0161apat mo\u017ee izazvati \u00abtrepenje\u00bb Zemaljske kugle, \u00ablopte\u00bb \u010diji je pre\u010dnik 12 hiljada kilometara i mase od 6 triliona triliona kilograma (6*10^24 kg),…, ali isto tako je malo onih koji su se zapitali za\u0161to je to Tesla rekao. On, dokazani genije, izuzetno moralan \u010dovek, i to nakon svih svojih teorijskih i prakti\u010dnih spoznaja do kojih je do\u0161ao vi\u0161egodi\u0161njim radom, posebno u Kolorado Springsu. Ono \u0161to je sasvim nesporno je veliko po\u0161tovanje stru\u010dne i nau\u010dne javnosti prema Tesli i njegovim istra\u017eivanjima. Dodu\u0161e, postoje nepobitni podaci o tome da je Tesli oduzeto \u010dak 10 Nobelovih nagrada za pronalaske koje je ostvario pre onih kojima su nagrade dodeljene. Ipak, odata su mu i brojna priznanja. I to je ono \u0161to je kod Tesle najneobi\u010dnije. Sa jedne strane \u2013 podr\u0161ka i priznanja a sa druge – potpuna ignorancija i negiranje. Na primer, u svom patentu No. 787 412 od \u00a016. maja 1900.g, \u201cTehnika preno\u0161enja elektri\u010dne energije kroz prirodne sredine\u201d, Tesla na osnovu svojih istra\u017eivanja navodi da je najni\u017ea rezonatna frekvencija Zemlje 6 Hz, a \u0161to je tek 60 godina kasnije svojim merenjima potvrdio W.O. Schumann. I dok mu je ovo otkri\u0107e \u00a0obezbedilo velika priznanja, druga Teslina izjava data u istom patentu, bila je uzrok brojnih kritika i negativnih komentara. \u010cak i oni koji su imali najvi\u0161e obzira i po\u0161tovanja prema Tesli iznosili su svoja mi\u0161ljenja da je on u svojim merenjima i prora\u010dunima negde pogre\u0161io.<\/p>\n

Naime, u tom svom patentu Tesla opisuje tehnologiju za proizvodnju stacionarnih talasa koji se prostiru KROZ Zemlju srednjom brzinom od 471 240 kilometara u sekundi, dakle brzinom koja je pribli\u017eno 1.5 puta (ta\u010dnije: v=p\/2*c) VE\u0106A OD BRZINE SVETLOSTI ! Teslin eksperiment i merenja prijavljena ovim patentom, izvedena su 1899. godine, dakle \u0161est godina pre objavljivanja Einsteinove Specijalne teorije relativnosti (1905.god.) po kojoj ni jedan objekat sa realnom masom mirovanja nemo\u017ee ni dosti\u0107i brzinu svetlosti \u2013 a kamo li prevazi\u0107i njenu vrednost. I dan danas, dakle 115 godina od Teslinih merenja u Kolorado Springsu, mnogi stru\u010dnjaci ova Teslina merenja smatraju neta\u010dnim, pogre\u0161nim ili \u2013 naprosto izmi\u0161ljenim. No, ni ovde nije kraj Teslinoj \u00abslobodoumnosti\u00bb ili nau\u010dnoj \u00abnedoslednosti\u00bb. U \u0161tampi su ostale zabele\u017eene i neke njegove jo\u0161 te\u017ee prihvatljive izjave \u2013 kao npr. ona da radi sa \u010desticama koje se kre\u0107u brzinom 60 puta ve\u0107om od brzine svetlosti \u2013 \u0161to je prava \u00abjeres\u00bb u svetu nauke. Bila onda – i ostala do dana\u0161njih dana …<\/p>\n

Njegove ideje toliko su napredne i neobi\u010dne da su i danas jednako kontroverzne (najbla\u017ee re\u010deno) kao \u0161to su bile i pre jednog veka. U \u010dlanku \u201ePove\u0107anje ljudske energije\u201c Tesla tvrdi da je materiju mogu\u0107e sintetisati direktno iz svetlosti, tj. luminoferoznog etra, koji je on smatrao nekom vrstom fluida koji se mo\u017ee zgu\u0161njavati ili razre\u0111ivati \u010dime se direktno uti\u010de na \u201cstrukturu prostora\u201d, a time naravno i osobine medijuma kojim se energija prostire … \u00abProstorna ekspanzija\u00bb i \u00abprostorno sa\u017eimanje\u00bb su klju\u010dni termini strukturno-energetskih procesa Ve\u010dno osciluju\u0107eg Svemira proisteklog iz Modela KGE http:\/\/kpv.rs\/?p=2253<\/a> <\/b>, kojim su takodje postulirani i Teslini Talasi kao Stabilni objekat Jedinstva na kvantnom nivou +9. Ovo je osnovni motiv moje tvrdnje da je Teslin sistem be\u017ei\u010dnog prenosa energije bez gubitaka, apsolutno mogu\u0107 jer je on uspeo da prona\u0111e vibraciju (\u00ab… talasa sasvim druge vrste\u00bb za koju ve\u0107 postoje\u0107i \u00abprirodni medijumi\u00bb ispoljavaju osobinu analognu pojmu \u00absuper-provodnosti\u00bb. Dakle, dok mi, skupim i komplikovanim procesima, sni\u017eavamo temperaturu slo\u017eenih hemijskih supstrata da bi ostvarili efekat superprovodnosti, Tesla je uradio obrnuto …<\/p>\n

Kao \u0161to znamo, nakon Michelson\u2013Morley eksperimenta izvedenog 1887. godine, \u2013 etar za nauku ne postoji i to je, verovatno, jedan od razloga zbog kojih se Tesline ideje smatraju pogre\u0161nim. Vi\u0161e je nego interesantna \u010dinjenica da je svoje eksperimente u Kolorado Springsu Tesla izvodio 12 godina nakon M-M eksperimenta \u010diji su rezultati doveli do \u00abukidanja\u00bb etra i za koje je Tesla sigurno znao. Ipak, ostao je dosledan sebi i svojim tuma\u010denjima do kraja \u017eivota. Naravno, i savremena nauka zanemaruje Teslin koncept luminoferoznog etra ali ideja o savijanju „strukture prostor- vreme“ ne zvu\u010di ni malo ubedljivije \u2013 \u010dak podse\u0107a na isti pojam samo pod drugim imenom. \u010cinjenice o realno postoje\u0107im parametrima koji karakteri\u0161u tzv. \u00absavr\u0161eni vakum\u00bb: elektri\u010dna i magnetna propustljivost (eo=8.854 pF\/m, mo=4pk*10-7 H \/ m), karakteristi\u010dna impedansa (377 Oma), govore u prilog Teslinim idejama – ba\u0161 kao i neka savremena istra\u017eivanja.<\/p>\n

Naime, sve je vi\u0161e nau\u010dnih radova u kojima se iznosi ideja o mogu\u0107nosti \u00abpovla\u010denja etra\u00bb od strane Zemlje tokom rotacije, \u010dime relativna brzina Majkelsonovog Interferometra u odnosu na etar postaje bitno manja – a \u0161to nedovoljno osetljiv \u00abmehanizam\u00bb tog ure\u0111aja nije mogao registrovati sa zadovoljavaju\u0107om ta\u010dno\u0161\u0107u. Zapravo, u izvornoj dokumentaciji izvr\u0161enih merenja, pominje se izvestan pomak interferentnih pruga … no, obzirom da se radilo o malim vrednostima taj je podatak zanemaren.<\/p>\n

Me\u0111utim, mnogi radoznali istra\u017eiva\u010di, vo\u0111eni logikom istine a ne interesa bilo koje vrste, nastavili su istra\u017eivanja i jedan od prvih koji je ukazao na realnu mogu\u0107nost postojanja etra bio je Dayton Miller \/1\/. Svoje eksperimente je zapo\u010deo 1920. a merenja koja su trajala nekoliko godina, nedvosmisleno su potvrdila njegovu pretpostavku da se Zemlja kre\u0107e kroz \u00abdelimi\u010dno (po)vu\u010den\u00bb etar (partially entrained\/drag aether) brzinom od oko 200 km\/sec. Postojanje apsolutno nepokretnog etra nije u skladu sa fenomenom tzv. zvezdane aberacije (devijacija fokusa) ali mogu\u0107nost delomi\u010dnog \u00abpovla\u010denja etra\u00bb jeste. Milerov (i na\u0161) problem je u tome \u0161to se ovi (eksperimentalno utvr\u0111eni) podaci nemogu objasniti teorijom relativnosti, tako da se njegovi radovi i rezultati merenja nikada nisu na\u0161li u elitnim nau\u010dnim \u010dasopisima.<\/p>\n

Svojstvo Realnosti kao holisti\u010dkog, naduzro\u010dnog entiteta, jeste da se manifestuje u \u0161to vi\u0161e oblika egzistencije, nezavisno od \u00ab\u017eelja\u00bb, nastojanja i aktivnosti svojih ni\u017eih formi, supstancijalno duhovnih pod-skupova, od kojih su \u00ab\u010dovek\u00bb, pa i \u00ab\u010dove\u010danstvo\u00bb ili civilizacije neke planete, samo jedan iz niza, ba\u0161 kao \u0161to je to i \u00abproces\u00bb \u00absamoostvarenja apsoluta\u00bb http:\/\/kpv.rs\/?p=142<\/a> \u00a0kao op\u0161ti princip Jedinstva ili \u00abOnoga \u0161to Jeste\u00bb. Drugim re\u010dima, sve \u00abideje\u00bb kao misaone, suptilno-energetske forme raznih nivoa svesnosti iz duhovnog aspekta na\u0161e Realnosti (oblast HiperSvemira po Modelu KGE) moraju biti supstancijalizovani \u2013 pre ili kasnije. Jednostavnije, kako to lepo ka\u017ee na\u0161 narod: \u00abzaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju\u00bb …<\/p>\n

Dakle, uticajem Provi\u0111enja i\/ili obi\u010dne ljudske radoznalosti, uprkos zvani\u010dno-nau\u010dnih stavova o nemogu\u0107nosti postojanja etra, istra\u017eivanja tog neobi\u010dnog medijuma nikada nisu obustavljena. \u0160ta vi\u0161e, nastavljena su a eksperimenti se, zvani\u010dno i nezvani\u010dno, vr\u0161e i danas.<\/p>\n

Jedan od najpoznatijih istra\u017eiva\u010da, \u010diji rad je ipak dospeo na stranice \u010dasopisa \u00abReviews of Modern Physics\u00bb \/2\/, Nature \/3\/ i Speculations in Sci. and Techn. \/4\/ je E.W. Silvertooth.<\/p>\n

Eksperimenti koje je Silvertooth izvodio po\u010dev\u0161i 1985. pa sve do 1992. godine, koncepcijski su se bitno razlikovali od svih dotada\u0161njih. Naime, u svim do tada kori\u0161\u0107enim konstrukcijama interferometra svetlost isti put prelazi dva puta (do ogledala i nazad) da bi se dobio \u0161to ve\u0107i predjeni put uz minimalan utro\u0161ak materijala. Na taj na\u010din, ovakvim eksperimentom se ne mo\u017ee izmeriti \u00abjednosmerna\u00bb brzina svetlosti jer – \u00a0ukoliko i postoji proizvoljna promena brzine (dv) u napred i nazad takva da je ona jednaka c + dv u jednom pravcu i c – dv u drugom, onda \u0107e se vrednosti jednostavno poni\u0161titi i rezultat svesti na srednju vrednost \u2013 brzinu svetlosti. To c\u0301e se de\u0161avati bez obzira na orjentaciju interferometra tako da konstrukcijom koju je koristio Majkelson i sve zasnovane na istom principu \u2013 jednostavno nemo\u017eemo dobiti ono \u0161to zapravo \u017eelimo da znamo – \u00abjednosmernu brzinu\u00bb svetlosti, odnosno promenu te vrednosti.<\/p>\n

Metod koji je koristio Silvertooth zasnovan je na pore\u0111enju faza stoje\u0107ih talasa nastalih emitovanjem svetlosti iz dva suprotno usmerena lasera, pri \u010demu su oni temperaturno stabilizovani i vrlo precizno sinhronizovani. Svaka, razlika u fazama signala do koje dolazi ukoliko postoji i najmanja razlika u propagaciji jednog od talasa, dovodi do promene intenziteta rezultuju\u0107eg stoje\u0107eg talasa. Ovakvim metodom i upotrebom fotomultiplikatora, Silvertooth je mogao detektovati i meriti izuzetno male promene brzine svetlosti u proizvoljnom smeru. Na osnovu brojnih merenja, Silvertooth je na\u0161ao dosledno privilegovan pravac usmeren ka sazve\u017e\u0111u Lava, pri \u010demu izmerena vrednost \u00abbrzine etra\u00bb od: 378 km\/sec, ostaje uvek ista, bez obzira na doba dana ili godine.<\/p>\n

Analiziraju\u0107i podatke do kojih je do\u0161ao Silvertooth i njegovu koncepciju, B.A. Manning u svojoj studij „A Preliminary Analysis of the Silvertooth Experiment,“ objavljenoj 1988. godine u \u010dasopisu \u00abPhysics Essays\u00bb \/5\/, preporu\u010duje prihvatanje „ne\u010dega \u0161to se veoma te\u0161ko mo\u017ee objasniti“. Nekoliko godina kasnije, 1992. godine, Silvertooth i C.K. Whitney ponavljaju eksperimente kojima ponovo potvr\u0111uju ranije dobijene rezultate \/6\/ …<\/p>\n

Spisak onih \u010dija istra\u017eivanja ukazuju na vrlo veliku verovatno\u0107u postojanja etra je prili\u010dno dug. Zainteresovani mogu na\u0107i brojne radove na tu temu na Internetu, npr. u tekstu \u00abA Dissident View of Relativity Theory\u00bb, autora William H. Cantrell, Ph.D., IE Editorial, Issue 59. navedeno ih je \u010dak 35 …<\/p>\n

Ono \u0161to me\u0111usobno povezuje sve ove istra\u017eiva\u010de je konvencionalno-nau\u010dni pristup, tj. kori\u0161\u0107enje klasi\u010dno nau\u010dne merne tehnike i primena nau\u010dne metodologije. Me\u0111utim, rezultati nekih nekonvencionalnih istra\u017eiva\u010da jo\u0161 su interesantniji.<\/p>\n

Astrofiizi\u010dki eksperimenti dr. N.A. Kozyreva kojima je poku\u0161ao detektovati \u00abprotok prostora\u00bb, svakako su me\u0111u onima koji su najvi\u0161e uzburkali nau\u010dnu javnost. Posebnu skepsu vode\u0107ih fizi\u010dara izazvale su njegove izjave o mogu\u0107em trenutnom \u00abprotoku prostora\u00bb odnosno o mogu\u0107nosti detekcije, dakle i realnog<\/b> <\/b>postojanja<\/b> <\/b>trenutnih<\/b> (<\/b>instant<\/b>) <\/b>slika<\/b> <\/b>proizvoljno udaljenih <\/b>astronomskih<\/b> <\/b>objekata<\/b> \u0161to je i potvrdio svojim eksperimentima. Uprkos nekonzistentnosti tuma\u010denja dr. N.A. Kozyreva i va\u017ee\u0107ih teorija, njegova istra\u017eivanja ponovljena su i potvr\u0111ena u sli\u010dnim eksperimentima i od strane drugih nau\u010dnika.<\/p>\n

Osnovna namera Kozyreva je bila da uka\u017ee na nove osobine vremena i postojanje \u00abose vremena\u201d (axis of time). Njegov pristup u izu\u010davanju i predstavljanju brzine kretanja vremena ili toka vremena (time flow), nesumnjivo je krajnje neobi\u010dan ali svakako zaslu\u017euje pa\u017enju. Obzirom da su tokom XX veka svoje stavove o novim svojstvima vremena izrazili i brojni poznati nau\u010dnici, radovi Kozyreva izazivaju sve ve\u0107e interesovanje i njegove ideje postaju sve manje izolovane \u2013 a da su krajnje neobi\u010dne \u2013 jesu.<\/p>\n

Razmotrimo jedan od najva\u017enijih astronomskih eksperimenata Kozyreva i njegovo tuma\u010denje dobijenih rezultata. Eksperiment je realizovan pomo\u0107u teleskopa Krimske astrofizi\u010dke opservatorije. Opti\u010dka slika (zvezde) je registrovana po metodi uobi\u010dajenoj za teleskope sa reflektorima. Ipak, pored klasi\u010dnih i uobi\u010dajenih ogledala od stakla, Kozyrev je u svom teleskopu koristio i dodatni reflektor od aluminijuma, materijala koji \u2013 po njegovim istra\u017eivanima – najbolje odbija i fokusira \u00abprostorni tok\u00bb. Za detekciju i registraciju intenziteta \u00abprostornog toka\u00bb koristio je svoj specijalni detektor \u010diji je rad zasnovan na promeni elektri\u010dne provodnosti osetljivog elementa postavljenog na mestu fokusiranja \u00abprostornog toka\u00bb. Opti\u010dki signali su primani i registrovani na klasi\u010dan na\u010din.<\/p>\n

Tokom osmatranja objekta, specijalni detektor Kozyreva davao je razli\u010dite vrednosti signala, zavisno od pravca posmatranja. Na slici dole, prikazane su vrednosti dobijene tokom skeniranja polo\u017eaja zvezde, u ovom slu\u010daju Sunca. Na ordinati je relativna vrednost intenziteta signala a na apscici relativne vrednosti ugla posmatranja stvarnog ili \u00abvirtuelnog\u00bb polo\u017eaja zvezde. Pre nego razmotrimo eksperiment, podsetimo se da kada pogledamo neku od zvezda na nebu – ona vi\u0161e nije tamo gde smo ju ugledali jer svetlosti treba odredjeno vreme da stigne do nas. Najbli\u017ea zvezda Proxima Centauri npr., toliko je daleko da svetlosti treba 4,3 godine da stigne do nas \u0161to zna\u010di da kada ju ugledamo na nebu – vidimo samo njenu sliku sa \u00abmesta\u00bb na kojem je ona bila pre 4,3 godine. Zapravo, sve \u0161to vidimo na prelepom, zvezdanom no\u0107nom nebu, u stvari je – bli\u017ea ili dalja pro\u0161lost …<\/p>\n

Sva tri signala (impulsa), dobijena osmatranjem sasvim su jasno uo\u010dljiva i – po mi\u0161ljenju Kozyreva – formirana su usled \u201dprotoka prostora\u201d. Prvi impuls, ozna\u010den na slici kao \u00absignal 1\u00bb, u potpunosti odgovara opti\u010dkoj slici registrovanoj pomo\u0107u uobi\u010dajenog detektora osetljivog na svetlost. Taj signal dolazi od zvezde (Sunca) sa ka\u0161njenjem od dt = L\/c ( L – udaljenost od zvezde , c -brzina svetlosti ). Kada je re\u010d o Suncu to vreme iznosi oko 8 minuta. U tom polo\u017eaju je zvezda bila u \u00abtrenutku\u00bb kada je svetlosni signal krenuo ka teleskopu, odnosno 8 minuta pre nego \u0161to smo mi ugledali njegovu sliku i primili \u00absignal 1\u00bb. Drugi impuls, \u00ab<\/b>signal<\/b> 2\u00bb, <\/b>prema<\/b> <\/b>tuma<\/b>\u010d<\/b>enju<\/b> <\/b>Kozireva<\/b> <\/b>je<\/b> <\/b>TRENUTNA (<\/b>instant<\/b>) <\/b>ili<\/b> <\/b>PRAVA SLIKA zvezde <\/b>formirana<\/b> <\/b>i <\/b>registrovana<\/b> specijalnim <\/b>detektorom<\/b> <\/b>bez<\/b> <\/b>vremenskog<\/b> <\/b>ka<\/b>\u0161<\/b>njenja<\/b>;<\/b> To je signal koji odgovara realnom, sada\u0161njem ili stvarnom polo\u017eaju zvezde u momentu posmatranja !?<\/b> Tre\u0107a slika (\u00absignal 3\u00bb) je hipoteti\u010dna slika zvezde, sme\u0161tena u budu\u0107nosti, relativno u odnosu na prve dve slike i simetri\u010dno u odnosu na trenutak t = 0, i pomerena (vremenski, u budu\u0107nost) za interval od dt = L\/c.<\/p>\n

\"T1\"<\/a><\/p>\n

Prema obja\u0161njenju Kozyreva, u proizvoljnom trenutku t = 0, od astronomskog objekta do detektora sti\u017eu tri signala pri \u010demu sva tri prelaze isto rastojanje (L) od zvezde do detektora. Signal 1 prenet je \u201cprostornim tokom\u201d brzinom svetlosti; signal 2 je \u201cInstant signal\u201d koji sa zvezde dolazi trenutno, bez ka\u0161njenja; signal 3 \u00a0dolazi iz budu\u0107nosti i prenet je kosmi\u010dkim tokom sa brzinom c.<\/p>\n

Ove originalne i dobro dokumentovane izjave Kozyreva zaista je te\u0161ko uskladiti sa postoje\u0107im teorijama ali brojni eksperimenti izvedeni u drugim institucijama i niz merenja ponovljenih od strane niza drugih istra\u017eiva\u010da \u2013 identi\u010dne su merenjima Kozyreva \u2026<\/p>\n

Imajuc\u0301i u vidu slo\u017eenost procesa koji se odvijaju na suncu i merenja vezanih za astronomska osmatranja, bilo je potrebno prona\u0107i jednostavnije procese, pogodnije za laboratorijska istra\u017eivanja pa je Kozyrev kao \u201cLaboratorijski model\u201d procesa vezanih za emisiju i apsorpciju \u201cprotoka prostora\u201d razmatrao, na primer, kondenzaciju pare , hla\u0111enje vode, kristalizaciju i sl.<\/p>\n

Kao vrednost koja karakteri\u0161e skalarne osobine \u201cprotoka prostora\u201d, pretpostavio je \u201cgustinu protoka prostora\u201d pa je kao jedan od uredjaja za svoja sistematska istra\u017eivanja tog fenomena odabrao \u201cVibracionu vagu\u201d. Detaljna \u0161ema ovog ure\u0111aja nije prikazana u njegovim radovima, ali pricipijelna konstrukcija se mo\u017ee na\u0107i. Princip detekcije i merenja \u201cprotoka prostora\u201d je bio zasnovan na promeni te\u017eine objekta, postavljenog na preciznu analiti\u010dku (\u201capotekarsku\u201d) vagu obe\u0161enu na (vertikalno pokretan) oslonac koji vibrira frekvencijom u opsegu od 10-50 Hz.<\/p>\n

Promene vrednosti zabele\u017eene tokom eksperimenata sa vibracionom vagom Kozyrev je povezao sa promenom \u201cgustine protoka prostora\u201d nastalih usled dejstva Sunca, Meseca i planeta Sun\u010devog sistema. Jedna od najva\u017enijih zavisnosti se vidi na donjoj slici koja pokazuje diskretan (skokovit) odnosno kvantni karakter promene te\u017eine na vibracionoj vagi \u0161to, po mi\u0161ljenju Kozyreva, ukazuje i na diskretnu promenu \u201cgustine protoka prostora\u201d. Zahvaljuju\u0107i ovom efektu, Kozyrev je uspostavio analogiju sa kvantnom mehanikom, gde su registrovani sli\u010dni efekti iskazani nizom izmerenih veli\u010dina.<\/p>\n

\"T2\"<\/a><\/p>\n

Tokom svojih istra\u017eivanja Kozyrev je vr\u0161io merenja \u201cgustine protoka prostora\u201d i analizirao dobijene vrednosti u zavisnosti od geografske \u0161irine lokacije na kojoj je vr\u0161io merenja. Na osnovu toga, zaklju\u010dio je da su zvezde i shodno tome Sunce najja\u010di izvori prostornog protoka (!?).<\/p>\n

\"T3\"<\/a><\/p>\n

Na slici gore, prikazani su rezultati eksperimenta sa vibracionom vagom u kojem je dobijena veoma interesna zavisnost te\u017eine predmeta od ja\u010dine zatamnjenja sun\u010deve svetlosti i vibracione frekvencije. Na ordinati dijagrama je data promena te\u017eine predmeta a na apscici je prikazano vreme. Vremenski trenutak (1) odgovara po\u010detku Sun\u010devog zatamnjenja, trenutak (2) – delomi\u010dnom zatamnjenju i trenutak (3) – potpunom zatamnjenju. Gornja kriva, ozna\u010dena sa v<\/i>2, odgovara ve\u0107oj a donja, ozna\u010dena sa v<\/i>1, ni\u017eoj vrednosti vibracione frekvencije. Sa slike je jasno vidljivo da eksperiment govori u prilog tuma\u010denja Kozyreva i njegove koncepcije o \u201cprostornom protoku\u201d.<\/p>\n

Drugi uredjaj koji je Kozyrev \u010desto koristio je Torziona vaga. Zbog veoma velike osetljivosti torziona vaga je kori\u0161c\u0301ena u nizu veoma poznatih eksperimenata: Coulomb\u2019ovih pokusa sa elektricitetom, Cavendish\u2019s i Eotvosh-ovi eksperimenti sa gravitacijom \u2026 Na\u017ealost, ni za ovaj ure\u0111aj nema preciznih podataka ali je dat principijelan opis. Nosa\u010d je napravljen od drveta, protivte\u017ea je olovna kuglica a vaga je obe\u0161ena na kvarcnu nit i postavljena unutar staklenog i\/ili metalnog zastora radi za\u0161tite od uticaja vazdu\u0161nih strujanja i\/ili elektrostati\u010dkih polja, \u0161to je ovisilo o ideji eksperimenta.<\/p>\n

\"T4\"<\/a><\/p>\n

Rad u laboratorijskim uslovima neuporedivo je jednostavniji a ipak omogu\u0107uje izu\u010davanje procesa detekcije zra\u010denja ili apsorpcije \u201cprotoka prostora\u201d i uspostavljanja korelacije izme\u0111u uo\u010denih osobina \u201cprotoka prostora\u201d i vrednosti koje karakteri\u0161u pojedine procese kao \u0161to su to npr. brzina isparavanja nekog materijala, promena temperature itd.<\/p>\n

Na slici gore prikazana je zavisnost ugla skretanja torzione vage kao mere zra\u010denja \u201cprostornog toka\u201d (radiation of space flow) tokom procesa isparavanja acetona. U ovom eksperimentu analiziran je uticaj razli\u010ditih zastora na rezultate merenja: 1 tanak karton, 2 staklena plo\u010da, 3 plo\u010da prekrivena prahom aluminijuma. Zastori su postavljani izme\u0111u izvora zra\u010denja i torzione vage i sasvim je o\u010dito da aluminijumski prah ima najmanju \u201cpropusnost\u201d \u201cprostornog toka\u201d. U radu nisu dati podaci o eventualnoj zavisnost od udaljenosti izme\u0111u ure\u0111aja i izvora zra\u010denja.<\/p>\n

Kada je u pitanju delo Kozyreva, moramo imati na umu da njegova ideologija nije tipi\u010dna za fizi\u010dke koncepte polja, linija sile, potencijala i sli\u010dnih kako su oni definisani u klasi\u010dnoj fizici. Nau\u010dnici, koji su prisustvovali njegovim eksperimentima i svojim o\u010dima videli rezultate merenja uverili su se u mogu\u0107nost postojanja fenomena koje je Kozyrev nazivao \u201cprotok prostora\u201d (i\/ili \u201cprotok vremena\u201d). Mnogi od njih su ponovili iste ili sli\u010dne eksperimente, pri \u010demu su dobili i sli\u010dne rezultate tako da se sve \u010de\u0161\u0107e po\u010delo postavljati pitanje vrste interakcije i njene \u2013 eksperimentima nedvosmisleno verifikovane nelokalnosti, tj. trenutnog uticaja iz daljine. Raspravljana su i brojna druga pitanja kao npr.: \u010dije torziono polje uti\u010de na detektor: polje Sunca, zvezda, polje meseca, najbli\u017eih planeta i dr.? \u010ciji uticaj je dominantan? Kako sve te nau\u010dno verifikovane efekte, koji govore u prilog Kozyrevljevih koncepcija, usaglasiti sa savremenim fizi\u010dkim interpretacijama ? \u2026<\/p>\n

Zvani\u010dna nauka sve vi\u0161e uvi\u0111a zna\u010daj Kozyrevljevih i sli\u010dnih radova. Eksperimentalna realnost iskazana nizom merenja i nepobitnih podataka ukazuje na nedovoljnu \u0161irinu postoje\u0107ih spoznaja i potrebu revizije niza na\u0161ih duboko ukorenjenih stavova. Snaga argumenata je toliko velika da se o njima raspravlja i na nau\u010dnim seminarima kao \u0161to je npr. \u201cThe research of the time phenomenon\u201d, organizovanom od strane A.P..Levicha u MSU [Russian inter disciplinary seminar on temporology. MSU: http:\/\/www.chronos.msu.ru<\/a>].<\/p>\n

Duga\u010dak je spisak imena nau\u010dnika i kompetentnih stru\u010dnjaka, koji su svojim istra\u017eivanjima potvrdili eksperimentalne rezultate Nikolaja Kozyreva koliko god oni bili nesaglasni sa va\u017ee\u0107im teorijama. Naravno, to je najbla\u017ea re\u010d koju mogu upotrebiti jer \u2013 Kozyrev je, jo\u0161 pre nekoliko decenija,\u00a0 eksperimentalno dokazao postojanje signala NE-ELEKTROMAGNETNE I NEGRAVITACIONE PRIRODE koji putuju \u201csuperluminalnim\u201d brzinama. Postojanje impulsa koji se kroz strukturu prostor-vremena kre\u0107u brzinama koje vi\u0161estruko prema\u0161uju brzinu svetlosti \u2013 nude \u010dove\u010danstvu mogu\u0107nosti koje prevazilaze i najsmelije nau\u010dno-fantasti\u010dne zamisli. Naravno, pored ogromnog zna\u010daja za dalji razvoj nauke, njen \u201cKopernikanski prevrat\u201d i napredak \u201ckoracima od sedam milja\u201d, istra\u017eivanja Nikolaja Kozyreva i njegovih sledbenika, imaju izuzetno veliki zna\u010daj za reafirmaciju Teslinog dela.<\/b> Ne samo formalno nego sadr\u017eajno i su\u0161tinski jer u potpunosti potvrdjuju sve izvorne Tesline ideje, principe i zamisli zbog kojih je Tesla u stvari i \u201cpotisnut\u201d iz nauke u kojoj jednostavno \u201cnije bilo mesta\u201d za \u201cnjegov\u201d luminoferozni etar, Ne-Hercijanske, longitudinalno-skalarne talase, \u201cwave train\u201d koji propagira kroz Zemlju brzinom 1,5 puta ve\u0107om od svetlosne ili \u010destice koje se kre\u0107u 60 puta br\u017ee od svetlosti, elektri\u010dne struje za koje Zemlja nema otpornosti \u2026.<\/p>\n

Svako ko po\u017ealjivo prou\u010di ideje Nikolaja Kozyreva o spiralnim tokovima energije kao formi prisutnoj na svim nivoima permanentnosti materije i torzionom kretanju kao manifestaciji vremena, \u201cprotoku prostora\u201d kao fenomenu koji strukturno odgovara onome \u0161to nauka naziva \u201cfizi\u010dkim vakumom\u201d a koji Kozyrev \u201ctransformi\u0161e\u201d direktno u etar, vrlo \u0107e lako uspostaviti punu asocijativnu vezu i direktnu korelativnost sa Idejama Nikole Tesle.<\/p>\n

Nau\u010dnici koji su tokom eksperimenata Kozyreva bili prisutni u njegovoj laboratoriji, bili su I.A. Eganova i S.M. Korotaev. Rezultati njihovih istra\u017eivanja potpuno su saglasni merenjima Nikolaja Kozyreva i \u2013 \u0161to je najinteresantnije – Nikole Tesle. U narednom delu razmotri\u0107emo njihove glavne radove i pokazati da su njihova merenja u punoj saglasnosti sa merenjima Nikolaja Kozyreva, Nikole Tesle i \u2013 \u0161to je jo\u0161 lep\u0161e – sa predvidjanjima Modela KGE.<\/p>\n

Generalno, u skladu sa va\u017ee\u0107im teorijama, kvantna nelokalnost postoji samo na mikro-nivou. Drugim re\u010dima, u svetu atoma, u svetu \u201cbeskrajno malog\u201d, \u201cstrela vremena\u201d mo\u017ee promeniti smer, tj. \u201cuzrok\u201d ne mora uvek prethoditi \u201cposledici\u201d nego oni mogu i zameniti \u201cmesta\u201d. Na makro nivou \u2013 sa aspekta klasi\u010dno nau\u010dnih spoznaja – tako ne\u0161to je nemogu\u0107e jer, npr., da bi zasvetlela sijalica, prvo treba pritisnuti prekida\u010d. Ipak, poslednjih godina, teorijska razmatranja ukazuju i na tu mogu\u0107nost \u010dak i na makroskopskom nivou. Iako je te\u0161ko poverovati u mogu\u0107nost da se krhotine neke razbijene \u0161olje vrate \u201cunazad\u201d, oblikuju\u0107i \u0161olju, ba\u0161 takvi inverzno-reverzibilni procesi kod kojih \u201cuzrok\u201d i \u201cposledica\u201d zamenjuju mesta, procesi tzv. \u201ckvantne nelokalnosti na makroskopskom nivou\u201d, \u2013 eksperimentalno su potvrdjeni. Ba\u0161 kao i postojanje tzv. \u201cInteligentnih energija\u201d, odnosno \u201csignala ne-elektromagnetne prirode\u201d koje poseduju elementarnu svesnost !…<\/p>\n

Ukratko, Tesline tehnologije, zasnovane na spiralnim suptilno-energetskim tokovima i vi\u0161edimenzionalnoj vibraciji etarskog supstrata \u201cNe-Hertzijanskog tipa\u201d, sve se vi\u0161e name\u0107u kao teorijski osnov daljih istra\u017eivanja i temelji jedne nove nauke koja bi, pored makro i mikro sveta obuhvatala i duhovni aspekt na\u0161e realnosti kao svoj sasvim ravnopravan, sastavni deo.<\/p>\n

1.\u00a0\u00a0 Miller, D.C. 1933. \u201cThe Ether-Drift Experiment and the Determination of the Absolute Motion of the \u00a0\u00a0Earth,\u201d Reviews of Modern Physics, 5, 2, 203-242.<\/p>\n

2.\u00a0\u00a0 Silvertooth, E.W. 1986. \u201cSpecial Relativity,\u201d Nature, 322, 590, August.<\/p>\n

3.\u00a0\u00a0 Silvertooth, E.W. 1987. \u201cExperimental Detection of the Ether,\u201d Speculations in Sci.andTech.,10, 1.<\/p>\n

4.\u00a0\u00a0 Silvertooth, E.W. 1989. „Motion Through the Ether,“ Electronics & Wireless World, May, 437-438.<\/p>\n

5. \u00a0\u00a0Manning, B.A. 1988. „A Preliminary Analysis of the Silvertooth Experiment,“ Physics Essays, 1, 4, 272-274.<\/p>\n

6.\u00a0\u00a0 Silvertooth, E.W. and Whitney, C.K. 1992. „A New Michelson-Morley Experiment,“ Physics Essays, 5, 1, 82-88.<\/p>\n

Dipl. in\u017e. Goran Marjanovi\u0107<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nikola Tesla, najve\u0107i pronalaza\u010d svih vremena, otac naizmeni\u010dnih struja, obrtnog magnetnog polja i niza visokofrekventnih fenomena koji su zadivili svet, umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku, u svojoj sobi br. 3327 hotela New Yorker. Tri dana nakon Tesline smrti, stanica WNYC emitovala je posebnu emisiju u kojoj je gradona\u010delnik Njujorka, F.H. LaGuardia pro\u010ditao […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[47,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2972"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2972"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2972\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2979,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2972\/revisions\/2979"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2972"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2972"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2972"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}