{"id":305,"date":"2011-06-23T10:36:09","date_gmt":"2011-06-23T10:36:09","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=305"},"modified":"2011-06-23T10:47:49","modified_gmt":"2011-06-23T10:47:49","slug":"opazanje-umom-e-s-p-ili-transfer-cestica-svesnosti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=305","title":{"rendered":"OPA\u017dANJE UMOM, E.S.P. ILI TRANSFER \u010cESTICA SVESNOSTI"},"content":{"rendered":"

Kako se vidi iz teksta – na\u0161 IV kvadrant kojem je pripisan duhovni aspekt realnosti polako se puni \u2026 prevode\u0107i sve do sada spiritualno ezoterijske fenomene u domen realnog i NAU\u010cNO obja\u0161njivog. Ovo je potpuno u skladu sa o\u010dekivanim porastom duhovnosti do 2012.<\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: dipl.-in\u017e. Goran Marjanovi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Naslov ovog teksta ne \u201czvu\u010di\u201d ni malo jednostavno jer podrazumeva veoma slo\u017een odnos na\u0161eg bi\u0107a i sredine u kojoj \u017eivimo, na\u0161eg duha i tela odnosno (bestelesnog) uma i (materijalnog) mozga a koji su ionako, ve\u0107 sami po sebi, veoma slo\u017eeni. Ukoliko malo proanaliziramo upotrebljene re\u010di, vrlo brzo \u0107emo uvideti da i jedan i drugi pojam mo\u017eda i jesu \u201cobi\u010dni\u201d, ali je njihova kombinacija vrlo, vrlo neobi\u010dna. Neobi\u010dna je u smislu u kojem su neobi\u010dne i kombinacije re\u010di vru\u0107i – led ili te\u010dni – kristal, jer predstavljaju \u201cjedinstvo suprotnosti\u201d, po sli\u010dnoj analogiji po kojoj su to misao i mozak koji ju \u201cstvara\u201d.<\/p>\n

Obzirom na zakon o odr\u017eanju energije, proizvod mozga, kao neosporno materijalnog objekta, bez obzira na mogu\u0107e energetske transformacije \u201cunutar\u201d njega, mora opet biti neki materijalan objekat, \u0161to nas dovodi do pojma materijalne misli kao ne\u010deg sasvim normalno o\u010dekivanog i ne\u010deg \u0161to se nekako \u201cpodrazumeva\u201d, a \u0161to je jako dobro i korisno za na\u0161a dalja izlaganja.<\/p>\n

\u010cinjenica je da su mozak i um nerazmrsivo povezani i uzajamno pro\u017eeti u tako velikoj meri da je vrlo te\u0161ko razdvojiti talas i \u010desticu, pa \u010dak i uzrok i posledicu, na tim \u201cdubokim\u201d prostornovremenskim ponorima gde se \u201cspajaju\u201d odnosno me\u0111usobno isprepli\u0107u duh i telo.<\/p>\n

Nau\u010dnici iz prethodnih vekova su, kada je re\u010d o odnosu mozga i uma, zastupali uglavnom dualisti\u010dko gledanje, proisteklo iz filozofskog stava poznatog kao dualizam. Najtipi\u010dniji predstavnik (u smislu ovde izlo\u017eenog) je Rene Descartes. On je pretpostavio da u svetu postoje dve osnovne \u201csupstance\u201d. To su materija, \u010dija je su\u0161tina prostornost i koja se pona\u0161a prema fizi\u010dkim zakonima, i duh, \u010dija je su\u0161tina misao, a koja je bez dimenzija i nematerijalna. Telo i mozak su materijalni, dok je um spiritualan.<\/p>\n

Po Descartesovim pretpostavkama um je, odnosno po njegovom \u201cracionalna du\u0161a\u201d, sme\u0161ten duboko unutar mozga, u \u201c\u0161i\u0161arkastoj\u201d \u017elezdi, preko koje \u201c\u2026duh prima poruke od tela u obliku \u010destica koje se brzo kre\u0107u kroz krv\u2026\u201d. Pinealna \u017elezda, koju je Descartes smatrao na\u0161im \u201ctre\u0107im okom\u201d i koja, po njemu, predstavlja ku\u0107i\u0161te ljudske du\u0161e, zaista se nalazi u sredini mozga. Smatra se da ona upravlja brojnim telesnim funkcijama, naro\u010dito polnim, i da na nju uti\u010de svetlost, \u010dime se zapravo tuma\u010di pojava bio-ritmi\u010dkih procesa \u010doveka, i sinhronizovanost pojedinih funkcija ljudskog organizma sa promenama dana i no\u0107i. Ipak, ova misteriozna \u017elezda, te\u0161ko dostupna za podrobnija istra\u017eivanja, jo\u0161 uvek je u znatnoj meri obavijena velom tajanstvenosti.<\/p>\n

Rodolfo Linas i Andras Pellionisz, neurolozi sa Njujor\u0161kog univerziteta, mozak obja\u0161njavaju kao \u201cgeometrijski objekt\u201d sa osnovnom funkcijom da se \u010dulni impulsi preobrate u telesnu kretnju. Ukoliko npr. uo\u010dimo lepu i so\u010dnu jabuku (\u0161to zapravo zna\u010di da asocijativno pove\u017eemo pojmove lepote, ukusa i vizuelne slike objekta koji posmatramo), a zatim odlu\u010dimo da ju pojedemo, mozak stavlja u pogon odre\u0111ene grupe mi\u0161i\u0107a, reguli\u0161u\u0107i njihov rad, da bi proizveo pokrete ruke itd. Prema njihovom gledi\u0161tu tako\u0111e, um je u su\u0161tini proces koji obradom mozga izgra\u0111uje odnos me\u0111u raznim nizovima preobra\u017eenih (elektri\u010dnih) impulsa, jer nam omogu\u0107uje da \u201cvidimo\u201d doga\u0111aj, a potom ga prevedemo u izgovorene re\u010di, koje su u stvari prosti \u201cniz\u201d zvukova. Neko ko slu\u0161a te zvuke u stanju je da ih posle toga rekonstrui\u0161e u duhovnu slliku doga\u0111aja. Po ovom shvatanju um je u stvari naprava za metafore.<\/p>\n

Metafora je (gr\u010dka re\u010d) stilska figura, koja podrazumeva slikovit izraz u prenosnom zna\u010denju i skra\u0107eno, sa\u017eeto pore\u0111enje (za starog \u010doveka pesnici \u010desto ka\u017eu seda glava dok je mladost npr. prole\u0107e \u017eivota\u2026), pa je tako i u tom duhu posmatrana misaona aktivnost \u010doveka prili\u010dno dobro vi\u0111ena i opisana kroz radove kako srednjovekovnih, tako i anti\u010dkih filozofa. Naravno, svim supstancijama \u010dija se su\u0161tina svodi na misao, moramo oduzeti \u201cne-telesne\u201d, astralno – spiritualne atribute, prevode\u0107i ih u domen strukturalno – slo\u017eenog, ali ipak materijalnog \u201cobjekta\u201d. Model kvantiranih gustina energije mo\u017ee nam u tome mnogo pomo\u0107i jer nam omogu\u0107uje da prevladamo ograni\u010denja klasi\u010dno-nau\u010dnih teorija i da, bez njihovog naru\u0161avanja, izvr\u0161imo analizu misaonih tvorevina i pojava vezanih za oblast ljudskog duha, posebno onih iz domena parapsihologije prevode\u0107i sve te objekte-dogadjaje u domen realnog.<\/p>\n

Parapsihologija se bavi prou\u010davanjem neobi\u010dnih pojava vezanih za ljudski duh, istra\u017eivanjem objektivnog pona\u0161anja ljudi (biheviorizam) ili li\u010dnih ekstrasenzorno-motornih razmena sa sredinom. Jednostavnije re\u010deno, parapsihologija razmatra intelektualne procese, kao \u0161to su telepatija, vidovitost i drugi, koji se ne temelje ni na jednom od pet, nama poznatih, ljudskih \u010dula. Sintagma ESP koja se \u010desto koristi u javnosti poti\u010de od engleskih re\u010di Ekstra Sensory Perception, a podrazumeva slu\u010dajeve van\u010dulnog opa\u017eanja. U svetu se problematika psi fenomena odavno i zaista ozbiljno tretira, pri \u010demu se za istra\u017eivanja u toj oblasti anga\u017euju znatna sredstva, ne mali kapaciteti raznih institucija i najve\u0107i autoriteti medicine, psihologije i srodnih oblasti. Prema mi\u0161ljenju mnogih koji se bave klini\u010dkom i eksperimentalnom medicinom, ono \u0161to mi nazivamo vidovitost ili telepatija, bila je obavezna faza i prirodno svojstvo homo sapiensa, u najranijem stadijumu njegovog razvitka. Me\u0111utim, kao posledica aktivne radne i dru\u0161tvene delatnosti, takva vrsta komunikacije me\u0111u ljudima je prakti\u010dno postala nepotrebna. U principu, pretpostavlja se da je svako od nas, neko manje a neko vi\u0161e, obdaren parapsiholo\u0161kim mo\u0107ima, pri \u010demu one jo\u0161 uvek deluju ali ispod praga na\u0161e svesti.<\/p>\n

Spontani slu\u010dajevi van\u010dulnog opa\u017eanja (ESP) mogu se, sa stanovi\u0161ta vrste do\u017eivljaja, opisati bilo kao jednovremeno, telepatsko ili vidovnja\u010dko, bilo kao prekognitivno iskustvo.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Telepatija podrazumeva sposobnost izvesnih osoba da se mogu sporazumevati sa nekim drugim osobama, na sasvim proizvoljnoj udaljenosti, u svakom slu\u010daju dovoljno velikoj u odnosu na uobi\u010dajen, normalan domet njihovih oseta. Interesantno je da kod telepatskih pojava udaljenost, u smislu brzine i kvaliteta preno\u0161enja poruke, ne igra ama ba\u0161 nikakvu ulogu. Prema saop\u0161tenjima nau\u010dno istra\u017eiva\u010dkih instituta iz Ministarstva odbrane biv\u0161eg Sovjetskog Saveza, dostavljenih javnosti, ostvareni su odre\u0111eni, ne spektakularni ali veoma ohrabruju\u0107i, rezultati u uspostavljanju telepatske veze u ote\u017eanim uslovima, kada je kori\u0161\u0107enje \u201cobi\u010dnih\u201d radioelektronskih sredstava nemogu\u0107e ili nepo\u017eeljno. Naime, ekstrasensi (osobe kod kojih su paranormalne sposobnosti naro\u010dito razvijene) su, deluju\u0107i po posebnom, originalnom programu, vi\u0161e puta ostvarivale prakti\u010dno \u010dvrstu i dosta pouzdanu informacionu razmenu, iako su se nalazili na razli\u010ditim podmornicama koje su plovile pod vodom, veoma udaljene jedna od druge. U nizu obavljenih eksperimenata, ne samo da su kori\u0161\u0107enjem telepatskih kanala veze uspe\u0161no \u201cuhva\u0107ene\u201d misli drugog, udaljenog \u010doveka koji je, kao i onaj prvi, bio pod posebnom kontrolom, nego je uspevalo i da se \u201cvidi\u201d situacija koja ga okru\u017euje, ljudi koji se nalaze pored njega, pa \u010dak i da se \u201cpro\u010ditaju\u201d krupnim slovima ispisane re\u010di. Napominjemo da je \u201co\u0161trina\u201d dobijene slike rasla ako je ekstrasens uspevao prethodno da podesi svoj \u201cbioprijemnik\u201d na partnerovu \u201cbiostanicu\u201d pomo\u0107u npr. (radio)telefonskog poziva.<\/p>\n

Vidovitost je jedna od najzagonetnijih pojava sa kojima se sre\u0107emo u \u017eivotu, a podrazumeva \u201cvi\u0111enje\u201d dogadjaja (i\/ili predmeta koji nije pred o\u010dima u tom trenutku), ali \u0107e se dogoditi, doga\u0111a se, ili se ve\u0107 negde dogodio. Prema nizu evidentiranih slu\u010dajeva od kojih su, istina, mnogi okvalifikovani kao podvale, ali i odre\u0111enom broju nekih kojima ipak nije osporena verodostojnost, u pro\u0161losti su postojale, a i danas postoje, osobe koje mogu da \u201cvide\u201d doga\u0111aje prostornovremenski veoma udaljene od njih. Zbog dosta pouzdanih rezultata mnogi, provereno uspe\u0161ni, ekstrasensi ponekad pru\u017eaju pomo\u0107 \u010dak i nekim dr\u017eavnim organima u tra\u017eenju nestalih lica, prestupnika i njihovih \u017ertava. Za to se u svojstvu \u201cantena za pode\u0161avanje podsvesti\u201d koriste pojedini predmeti koji su pripadali tra\u017eenim osobama, a naj\u010de\u0161\u0107e njihove fotografije. Prema izjavama uspe\u0161nih vidovnjaka, ekstrasensi na osnovu fotografije mogu ta\u010dno da odrede da li je \u010dovek \u017eiv ili mrtav jer, kako oni ka\u017eu, fotografije onih koji umru od starosti ili bolesti odmah \u201cpotamne\u201d, dok se lik onih koji su umrli nasilnom smr\u0107u postepeno \u201cgasi\u201d po nekoliko dana ?!<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nPrekognicija je saznajni proces izvan racionalnog zaklju\u010divanja, odnosno saznanje koje ide ispred vremenskog toka i odnosi se na doga\u0111aj koji se jo\u0161 nije odigrao. Do spontane prekognicije mo\u017ee do\u0107i i u budnom stanju i onda kada \u010dovek spava, s tim \u0161to spontane prekognitivne snove karakteri\u0161e vrlo visok naboj simbolike. Ovo se obja\u0161njava postojanjem uvek budnog mehanizma za potiskivanje takvih impresija iz svesti i tendencijom da se parapsiholo\u0161ki doga\u0111aj maskira onda kad dospe u svest. Nametljivo prisustvo simbolike u prekognitivnim snovima ukazuje na \u201c\u017eelju\u201d uma da ubla\u017ei dejstvo predose\u0107anja. Prekognicija je, zapravo, samo jedan globalni oblik vidovitosti. U stvari, sve ESP pojave predstavljaju veoma sli\u010dan, a mo\u017eda i jedinstven proces, u kojem postoji mogu\u0107nost da mehanikom spontanog van\u010dulnog opa\u017eanja raspola\u017ee ili onaj koji, namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno, telepatski \u0161alje utisak, ili onaj koji ih prima, prebacuju\u0107i ih zatim iz nesvesnog nivoa u domen svesti. U ve\u0107ini analiza spontanih slu\u010dajeva ESP, ipak se do\u0161lo do zaklju\u010dka da je opa\u017ealac taj koji predstavlja aktivnu stranu u van\u010dulnom opa\u017eaju, \u0161to navodi na ideju da je posredi pre proces vidovitosti nego telepatije, gde se radi o jednom naizmeni\u010dnom, aktivno – pasivnom odnosu izme\u0111u \u010doveka \u2013 \u201cpredajnika\u201d koji \u0161alje, i \u010doveka \u2013 \u201cprijemnika\u201d, opa\u017eaoca, koji prima neki parapsiholo\u0161ki sadr\u017eaj. Motre\u0107i i pretra\u017euju\u0107i nesvesne utiske, primljene posredstvom podsvesne ESP, duh racionalno zaklju\u010duje o budu\u0107nosti na osnovu (vidovnja\u010dki) prikupljenih podataka. Ovi podsvesno doneti zaklju\u010dci nude se svesti u vidu predskazanja ili predose\u0107anja. Ina\u010de, veoma je te\u0161ko dokazati bilo kakvu hipotezu o prekogniciji, pa \u010dak i samu istinski spontanu prekogniciju. Jo\u0161 davne 1911.godine, Theodore Flournoy je u svojoj knjizi \u201cSpiritizam i psihologija\u201d pokazao da su mnoga, navodna predskazanja, zapravo samo racionalni zaklju\u010dci na\u0161eg uma, koji se temelje na informaciji opa\u017eenoj i obra\u0111enoj ispod praga svesti. On navodi slede\u0107i primer. Ako neka osoba sanja da joj je pukla zadnja guma na automobilu, sanjala je to mo\u017eda zato \u0161to je podsvesno opazila da je guma izlizana i da mo\u017ee svakog \u010dasa pu\u0107i, a taj san bi se mogao pogre\u0161no protuma\u010diti kao paranormalna spoznaja budu\u0107eg doga\u0111aja ukoliko bi guma stvarno eksplodirala.<\/p>\n

Za prekogniciju je vezan i fenomen deja vu, odnosno \u201cve\u0107 vi\u0111eno\u201d, koji je u svim narodima prili\u010dno ra\u0161iren, tj. \u010desto do\u017eivljavan, i to u svim uzrastima. Ovaj do\u017eivljaj ima \u0161irok raspon emocija, od neodre\u0111enog ose\u0107aja da se ne\u0161to \u0161to u ovom trenutku do\u017eivljavamo ve\u0107 desilo, pa do slu\u010dajeva u kojima \u010dovek, koji ne\u0161to do\u017eivljava, zaista mo\u017ee da predska\u017ee budu\u0107i doga\u0111aj na osnovu neizo\u0161trenog se\u0107anja. Izgleda kao da neka konkretna situacija u kojoj se na\u0111emo, izvesnim asocijativnim mehanizmom, pokrene lanac misli, koje onda najednom, kao nejasno se\u0107anje, \u201cnavale\u201d u na\u0161u svest. Stru\u010dnjaci iz ove oblasti smatraju da \u201cve\u0107 vi\u0111eno\u201d ima osnovu u zaboravljenim prekognitivnim snovima, pri \u010demu podsti\u010du\u0107i doga\u0111aj vra\u0107a maglovito se\u0107anje na sadr\u017eaj sna, ali ne i na sam san.<\/p>\n

Razni slu\u010dajevi van\u010dulnog opa\u017eanja, razmatrani su, i analizirani, od strane brojnih eksperata iz oblasti psihologije, i za neke je zaista na\u0111eno razumno, nau\u010dno obja\u0161njenje. Me\u0111utim, uprkos niza novih, izazovnih koncepata i teorija, izvesni slu\u010dajevi prekognicije kao da se mogu objasniti samo i jedino \u010distim predose\u0107anjem budu\u0107eg doga\u0111aja. U knjizi \u201cParapsychology: 100 Years of investigation\u201d, ameri\u010dki publicista Scott Rogo navodi jedan (prikupljenim izjavama dobro potkrepljen) slu\u010daj u kojem je opa\u017ealac bio dete.<\/p>\n

\u201c\u2026\u0161etao sam puteljkom kroz prirodu u mestu A. gde su \u017eiveli moji roditelji. \u010citao sam u hodu knjigu i najednom video spava\u0107u sobu koju smo u na\u0161oj ku\u0107i nazivali belom odajom. Na njenom podu le\u017eala je moja majka, prema svemu sude\u0107i – mrtva. Vizija je morala potrajati koji minut, i za to vreme \u010dinilo se kao da je moje stvarno okru\u017eenje bilo izbledelo do nepostojanja, ali kad je vizija stala da bledi, okru\u017eenje je po\u010delo da se vra\u0107a, s po\u010detkom kroz maglu a kasnije sasvim jasno. Nisam mogao da posumnjam u istinitost onoga \u0161to sam video, pa sam umesto ku\u0107i odmah krenuo na\u0161em lekaru, i zatekao sam ga u njegovom domu. \u010covek je istog \u010dasa po\u0161ao sa mnom na\u0161oj ku\u0107i. Uz put mi je postavljao pitanja na koja nisam mogao dati nikakav odgovor po\u0161to je moja majka, kada sam izlazio iz ku\u0107e, bila na izgled sasvim dobro. Poveo sam doktora pravo u belu odaju, gde smo zatekli moju majku doista kako le\u017ei, ba\u0161 kao u mojoj viziji. Stvari su se poklapale do najsitnijih detalja. Ona je iznenada dobila sr\u010dani napad, i da lekar nije stigao na vreme sigurno bi umrla\u2026\u201d.<\/p>\n

Ovo je jedan od zabale\u017eenih slu\u010dajeva \u010dijom su se analizom bavili nau\u010dni eksperti raznih profila, ali je svako prihvatljivo obja\u0161njenje, u osnovi ipak, vezano za van\u010dulnu percepciju, \u010dime je taj doga\u0111aj (u fenomenolo\u0161kom smislu) zapravo svrstan u parapsiholo\u0161ki do\u017eivljaj. U svakom slu\u010daju, analize zabele\u017eenih ESP do\u017eivljaja ukazuju na samu prirodu parapsiholo\u0161kih procesa, preko kojih mo\u017eemo shvatiti emocionalne okolnosti i koje, po svemu sude\u0107i, u najve\u0107oj meri doprinose tome da ESP \u201cizroni\u201d u svest.<\/p>\n

Kao nekada vra\u010devi, i dan danas, mnogi, u su\u0161tini netalentovani i la\u017eni umetnici, muzi\u010dari, slikari itd. koriste razne droge kao \u201copu\u0161taju\u0107e – stimulativna\u201d sredstva koja, menjaju\u0107i prag osetljivosti \u010dula, ali i kompletan odnos izme\u0111u svesti i podsvesti, mogu proizvesti razna halucinantna stanja, neobi\u010dne vizije, iluziju prijatnosti, lepote i drugih, ne vode\u0107i pri tom ra\u010duna o vlastitom zdravlju i sasvim sigurno dokazanoj \u010dinjenici da je to nesumnjivo direktan i najkra\u0107i put ka te\u0161kim o\u0161te\u0107enjima mozga, totalnoj destrukciji li\u010dnosti i neizle\u010divim poreme\u0107ajima duha i tela.<\/p>\n

Ustanovljeno je da se najvi\u0161e slu\u010dajeva ESP de\u0161ava izme\u0111u \u010dlanova iste porodice, ljubavnika, prijatelja itd, odnosno izme\u0111u osoba koje su emotivno veoma sna\u017eno vezane. Nadalje, impresiju, iznad svega, izaziva smrt koja je usledila nakon neke te\u0161ke nesre\u0107e ili neki drugi doga\u0111aj koji voljenoj osobi nanosi te\u017eak fizi\u010dki ili du\u0161evan bol, izazivaju\u0107i pri tom kod nje vrlo sna\u017ene emotivne reakcije. Va\u017ean medijum parapsiholo\u0161kog do\u017eivljaja je san \u0161to nije ni malo neobi\u010dno jer prilikom spavanja mnoge \u201cko\u010dnice\u201d koje kontroli\u0161e na\u0161a racionalna svest ne funkcioni\u0161u pa je mogu\u0107e prevazila\u017eenje odre\u0111enog broja prepreka \u201cnametnutih\u201d \u201csamome sebi\u201d – vlastitim razumom.<\/p>\n

Parapsiholo\u0161ki snovi mogu biti realisti\u010dni, kada subjekti u njima vide stvarnu predstavu telepatski, vidovnja\u010dki ili prekognitivno spoznatih doga\u0111aja, ili nerealisti\u010dni, sa simboli\u010dnim prikazima doga\u0111aja. Spontana ESP u budnom stanju se mo\u017ee javiti u oblliku intuicije, utiska ili prave halucinacije. Intuicija je zapravo samo instinktivno poimanje, nejasan predose\u0107aj ili maglovita slutnja da \u0107e se ne\u0161to dogoditi. Ni slu\u010dajevi impresije (utiska) \u010desto nisu ni iz daleka ba\u0161 dobro i jasno definisani, ve\u0107 predstavljaju tek ne\u0161to vi\u0161e od obi\u010dne, nagle promene u raspolo\u017eenju, promene koja stoji u korelaciji sa nekim paralelno – sinhronim doga\u0111ajem u \u017eivotu emocionalno bliske osobe. Halucinacije u budnom stanju (privi\u0111enje, \u010dulna obmana) su re\u0111e od slu\u010dajeva impresije i za razliku od van\u010dulnog opa\u017eanja u snovima, one nisu podlo\u017ene simboli\u010dkom izokretanju u tako velikoj meri. Uglavnom su vizuelne, ali mogu da deluju i na druga \u010dula. Zabele\u017een je npr. slu\u010daj da je jedna \u017eena, probudiv\u0161i se iznenada usred no\u0107i, imala ose\u0107anje kao da je preko usta dobila sna\u017ean udarac. Osim toga pod nepcem je osetila i ukus krvi. Ova dva, pseudo\u010dulna, do\u017eivljaja su se na\u0161li u jakoj korelaciji, odnosno ta\u010dno su se \u201cpoklopili\u201d sa nesre\u0107nim slu\u010dajem koji je na moru, u to isto vreme, pretrpeo njen mu\u017e, kojeg je preko usta udarila poluga krme, pri \u010demu je znatno iskrvario.<\/p>\n

Te\u0161ko je uskladiti nama poznate prirodne zakone i teorije, ba\u0161 sa svim doga\u0111ajima iz na\u0161e objektivne stvarnosti. Ipak, moramo priznati da su veoma retke osobe kojima se jo\u0161 nije dogodilo da su \u201cprosto imale neko \u010dudno ose\u0107anje\u201d, a koje se pokazalo ta\u010dnim, da se nekom od (njima dragih) \u010dlanova porodice dogodila nekakva neprijatnost.<\/p>\n

Nas niko ne obavezuje da prihvatimo npr. ideju o postojanju zakona simpatije ili harmonije, a koji se svode na postojanje tzv. \u201ctalasa simpatije\u201d ili nekih \u201cskladnih energija\u201d, ali je neosporna \u010dinjenica, da se i mi sami, u svom svakodnevnom \u017eivotu sre\u0107emo sa ljudima koji su nam (zbog ne\u010dega) ve\u0107 \u201cna prvi pogled\u201d simpati\u010dni, dok su nam drugi, iz isto tako sasvim nepoznatih razloga, potpuno antipati\u010dni. Isto tako je ve\u0107ina nas do\u017eivela da nam ljudi, sa kojima smo \u201cna istoj talasnoj du\u017eini\u201d, ponekad u\u010dine ne\u0161to \u0161to smo potajno, ali zaista jako pri\u017eeljkivali. Neretko se de\u0161ava da emotivno vezane osobe, istog dana u isto vreme na primer, kupe istu knjigu. Isto tako, iako nauka to jo\u0161 uvek ne mo\u017ee na zadovoljavaju\u0107i na\u010din objasniti, niko ne mo\u017ee pore\u0107i \u010dinjenicu da se blizancima (naro\u010dito tzv. jednojaj\u010danim) naj\u010de\u0161\u0107e de\u0161ava ne\u0161to \u0161to je svrstano u oblast ESP. Poznato je da izme\u0111u njih postoji neka, nevidljiva i nemerljiva, bioveza, tako da, ukoliko npr. jednog zaboli zub, onda i onaj drugi ose\u0107a bol, bez obzira gde se nalazi i \u0161ta radi. Ovo prili\u010dno asocira na uskla\u0111enost na\u0161eg radio ili TV aparata sa izabranom radio ili TV stanicom \u2026<\/p>\n

Ve\u0107 smo bezbroj puta ponovili da je Jedinstvo hologramsko ustrojstvo fraktalnog tipa zbog \u010dega se sasvim sigurno mo\u017ee uspostaviti niz analogija izme\u0111u raznih oblasti realnosti. Na taj se na\u010din na\u0161a znanja ste\u010dena na osnovu dobro prou\u010denih pojava mogu uop\u0161titi i dedukovati na nepoznate sadr\u017eaje. Induktivitet se npr. \u201cpona\u0161a\u201d sasvim analogno masi, pa su i izraz za energiju magnetnog polja i izraz za kineti\u010dku energiju \u010destice potpuno identi\u010dni. Imaju\u0107i to u vidu, misao je kao apstraktnu tvorevinu mozga, mnogo lak\u0161e analizirati kroz analogije koje se mogu uspostaviti izme\u0111u odre\u0111enih \u201cmisaonih tvorevina\u201d (u koje se ubrajaju i \u201cobjekti\u201d i procesi) iz oblasti IV kvadranta na\u0161eg energija prostor dijagrama i objekata iz II i III kvadranta. Kada je re\u010d o odnosu uma i mozga mogu\u0107e je uspostaviti niz analogija sa zakonitostima u radio tehnici, oblasti fizike koja nam je veoma bliska ne samo u smislu njenog poznavanja, nego i po \u201cpripadaju\u0107e – odgovaraju\u0107im\u201d talasnim du\u017einama isto tako \u201cbliskih\u201d talasnim du\u017einama elektri\u010dnih signala koje mozak \u201cispu\u0161ta\u201d u raznim fazama svoje aktivnosti. Pri tome nam pojmovi indukcije, rezonancije, talasnog kretanja i sli\u010dni, naj\u010de\u0161\u0107e u radio tehnici kori\u0161teni pojmovi, u znatnoj meri mogu pomo\u0107i pri analizi misaonih tvorevina i pojava vezanih za oblast ljudskog duha, posebno onih iz domena parapsihologije.<\/p>\n

Stotinama godina nau\u010dnici poku\u0161avaju da objasne um i njegov odnos prema mozgu, njihovu strukturu i mehanizam delovanja, odnosno pravila i zakone njihovog uzajamnog fizi\u010dkog delovanja.<\/p>\n

Mozak je supstancijalan i mo\u017ee se, u cilju analize, meriti, secirati itd. Kao ljudski organ zapravo obuhvata veliki mozak ispod kojeg se nalaze me\u0111umozak, srednji mozak i mali mozak. Veliki mozak je podeljen na dve hemisfere me\u0111usobno vezane nervnim spletovima nazvanim \u201cmost\u201d (corpus callosum). Ova spoljna simetrija nema odgovaraju\u0107i pandan u unutra\u0161njosti mozga, pa i on sam, na neki na\u010din predstavlja jedinstvo \u201csuprotnosti\u201d. Najrazvijeniji deo centralnog nervnog sistema je veliki mozak. On se sastoji od potkornih jedara i mo\u017edane kore koja je podeljena u dve polulopte odnosno hemisfere. Kora je izgra\u0111ena od sive mase sastavljene od ogromnog broja nervnih \u0107elija i predstavlja sedi\u0161te najslo\u017eenijih nervnih funkcija. U nju dospevaju nadra\u017eaji sa periferije tela i ona direktno, neposredno i manje ili vi\u0161e posredno, reguli\u0161e funkcije svih organa tela i organizma kao celine.<\/p>\n

Za razliku od \u017eivotinja kod kojih su, u zavisnosti od dostignutog stepena evolucije, razvijeni samo pojedini delovi mozga kao regulatori pokreta i reakcije organizma, kod \u010doveka je mozak razvijen do stepena koji nas zapravo \u010dini inteligentnim bi\u0107ima. Imaju\u0107i u vidu ono \u0161to \u201cljudi\u201d rade \u0161irom zemljine kugle, konstatacija da je \u010dovek inteligentno bi\u0107e je dosta diskutabilna, ali ovde pod tim pojmom podrazumevamo sposobnosti \u010doveka kao \u0161to su mi\u0161ljenje, govor, spoznaja pa i zaborav. Po ube\u0111enju mnogih neurologa svi \u201cproizvodi\u201d uma su rezultat vrlo slo\u017eenih hemijskih i elektri\u010dnih aktivnosti u mre\u017eama nervnih \u0107elija koje sa\u010dinjavaju glavnu masu mozga. Sve vi\u0161e funkcije: mi\u0161ljenje, ose\u0107anja, snovi itd., razvijene su u izvijuganom, nabranom spoljnjem sloju mozga, mo\u017edanoj kori ili korteksu. Ono \u0161to \u010doveka kao \u017eivo bi\u0107e odvaja od \u017eivotinja je inteligencija, odnosno \u201cpamet\u201d, ili sposobnost shvatanja koja proizilazi iz tri osnovne osobine mo\u017edane kore: sposobnost za sisntezu, analizu i sposobnost pam\u0107enja. Sposobnost za sintezu podrazumeva sposobnost kore da na osnovu utisaka primljenih preko \u010dula stvori predstavu o nekom predmetu ili pojavi, dok sposobnost za analizu podrazumeva sposobnost da od niza sli\u010dnih pojava ili predmeta razlikuje odre\u0111ene.<\/p>\n

Obra\u0111uju\u0107i slo\u017eenu bujicu informacija koje pristi\u017eu iz na\u0161ih \u010dula i nerava u \u010ditavom telu, neuroni rade i danju i no\u0107u, \u010dine\u0107i povr\u0161inu korteksa izuzetno aktivnom i u elektri\u010dnom i u hemijskom smislu, proizvode\u0107i elektro – hemijske poruke koje dalje prenose i dostavljaju dubljim slojevima korteksa i drugim dubljim mo\u017edanim strukturama a tako\u0111e i spoljnjoj strani – mi\u0161i\u0107ima i organima.<\/p>\n

Na\u010din na koji \u0107e um (svest) funkcionisati, zavisi i od na\u010dina na koji su neuroni me\u0111usobno povezani. Naime, mnogi neurolozi smatraju da na razvoj slo\u017eene mre\u017ee neurona pored genetskih faktora, bitno uti\u010de i aktivnost mozga tokom \u010ditavog \u017eivota \u010doveka, a naro\u010dito u fazi rasta i razvoja deteta, obzirom da se i neuronske mre\u017ee razvijaju dok mozak (deteta koje raste) obra\u0111uje impulse. U\u010denje, apstraktno ili kreativno mi\u0161ljenje je, po ovoj ideji, analogno prokr\u010divanju novih ili utiranju ve\u0107 postoje\u0107ih, ranije prokr\u010denih, staza kroz gustu, neprohodnu \u0161umu. U skladu sa ovakvim mi\u0161ljenjem i neuronske mre\u017ee postaju sve efikasnije \u0161to se vi\u0161e njima \u201cputuje\u201d. Mnogi eksperimenti su ukazali na to da snaga ili slabost neuronskih mre\u017ea (iskazana kroz elektro – hemijsku aktivnost mozga) u su\u0161tini odre\u0111uje nivo izvesnih mentalnih sposobnosti. \u0160to se ti\u010de unutra\u0161nje \u201ckonstrukcije\u201d mozga, ustanovljeno je da nema bitnih fizi\u010dkih razlika u \u201cgra\u0111i\u201d mo\u017edanih polovina ali se one ipak, i to u mnogo\u010demu, razlikuju. Nervni spletovi koji polaze iz mozga, ukr\u0161taju se pre nego \u0161to \u0107e pro\u0107i kroz ki\u010dmenu mo\u017edinu, tako da leva hemisfera mozga upravlja pokretima desne polovine tela i obrnuto. Iako se izme\u0111u jedne i druge hemisfere vizuelno ne mo\u017ee uo\u010diti nikakva razlika, njih ipak karakteri\u0161e izvesna podela poslova i oblasti za koje su zadu\u017eene.<\/p>\n

Generalno i globalno posmatrano, leva hemisfera je \u201ckonkretna\u201d i racionalna po\u0161to je u njoj sme\u0161ten npr.centar za govor, logiku i matemati\u010dko mi\u0161ljenje. Uop\u0161te, ona je uglavnom odgovorna za inteligenciju. Percipiranje prostora, ponovno raspoznavanje likova, smisao za orjentaciju, utisci o slikama, ma\u0161ta i najve\u0107im delom muzikalnost, pripadaju desnoj, umetni\u010dkoj, hemisferi. Matematika i govor su za nekoga va\u017eniji od slika i tonova, ali dok leva hemisfera deluje analiti\u010dki, kao kompjuter, desna hemisfera ima \u0161ire vidike. Upro\u0161teno re\u010deno, desna hemisfera vidi samo \u0161umu, ali ne i pojedina\u010dno stablo, dok leva od mnogih pojedina\u010dnih stabala ne vidi \u0161umu. Me\u0111usobno povezane, one se idealno dopunjuju. Zapravo \u010dovek je tek kroz razli\u010ditost dveju mo\u017edanih hemisfera, putem njihovog uzajamnog stimulisanja postao inteligentno bi\u0107e koje, za razliku od neandertalca, mo\u017ee da razmi\u0161lja o svom svetu, da (i bez \u010dula vida) \u201cvidi\u201d predmete samo na osnovu ne\u010dijeg opisa, da analizira stvari i tra\u017ei nove korelacije. Vrlo je interesantno da \u010dovek mo\u017ee da \u017eivi i to relativno normalno, sa samo jednom polovinom mozga. Naime, nedostatak jedne hemisfere, mozak, umnogome, mo\u017ee da nadoknadi prilago\u0111avaju\u0107i se novonastaloj situaciji. \u010dak i ina\u010de \u201cbezgovorna\u201d desna hemisfera raspola\u017ee izvesnim potencijalom za govor. Sasvim je jasno i razumljivo da je ovo prilago\u0111enje br\u017ee i lak\u0161e kod dece nego kod odraslih, kod kojih je struktura mozga \u201cizgra\u0111enija\u201d i mnogo vi\u0161e opredeljena. Analogno tome, mo\u017ee se re\u0107i da je manje \u201cizgra\u0111en\u201d mozak mnogo \u201cprijem\u010diviji\u201d za obradu \u201cnestandardnih\u201d nizova impulsa, odnosno novih i neobi\u010dnih ideja. Praksa potvr\u0111uje da deca, i uop\u0161te mladi, mnogo lak\u0161e u\u010de i prihvataju nove ideje, ali oni, na\u017ealost, naj\u010de\u0161\u0107e nemaju dovoljno obrazovanje i potrebnu \u0161irinu \u201cpogleda\u201d, koja se ipak, u najve\u0107em delu, sti\u010de kroz iskustvo i godine (mukotrpnog) truda i rada.<\/p>\n

Ina\u010de i uop\u0161te, istra\u017eivanja funkcija mozga i pojedinih njegovih delova ili regiona su veoma te\u0161ka, slo\u017eena i vrlo delikatna, po\u0161to su mi\u0161ljenje i druge vi\u0161e funkcije mozga, kao pojave i procesi, vezani za \u201c\u017eivog\u201d \u010doveka, za njegov slo\u017eeni biohemijski \u201cmehanizam\u201d, ali i za njegov li\u010dni subjektivni svet, svet apstraktnog duha i ma\u0161te. Da bismo bar donekle ilustrovali slo\u017eenost ovih istra\u017eivanja i barem delimi\u010dno uo\u010dili grandioznu zamr\u0161enost komplikovanog odnosa na\u0161eg duha sa jedne, i objektivne stvarnosti sa druge strane, u delu koji sledi, navedeno je nekoliko eksperimenata, dobijenih rezultata i datih obja\u0161njenja.<\/p>\n

Leva i desna hemisfera mozga me\u0111usobno razmenjuju informacije preko tzv. \u201cmosta\u201d. Njega \u010dini oko dve stotine miliona usnopljenih nervnih vlakana. U slu\u010daju kada npr. \u010dovek naglas \u010dita neki \u010dlanak iz novina, slova iz levog vidnog polja se u obliku elektkri\u010dnih impulsa, \u201cprojektuju\u201d u desnoj hemisferi velikog mozga i njenom \u201cvizuelnom centru\u201d, a slova iz desnog vidnog polja, u levoj. \u201cAsocijativni centar\u201d mozga obra\u0111uje informacije i ponovno raspoznaje sva slova i njihov grafi\u010dki oblik (vi\u0111en okom) pretvara u zvuk, stavljaju\u0107i u pogon motorni govorni centar, jezik, glasne \u017eice, usne itd. Pomenuti vizuelni impulsi se velikom brzinom preko \u201cmosta\u201d dovode u obe hemisfere i preko razgranatog mre\u017enog sistema rasprostiru po \u010ditavoj povr\u0161ini velikog mozga, tako da je bez obzira da li gledamo levo ili desno, da li ne\u0161to dodirujemo jednom ili drugom rukom npr., neanga\u017eovana hemisfera uvek informisana kao i ona koja je \u201cdirektno\u201d stimulisana. Osoba kod koje se \u201cmost\u201d prese\u010de ima tada razdvojenu svest, koja se zapravo sastoji iz dva potpuno nezavisna unutra\u0161nja \u201cJa\u201d. Eksperimenti ra\u0111eni sa ovakvim osobama su zaista veoma interesantni i neobi\u010dni.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Testirana osoba sedi za stolom ispred platna postavljenog na taj sto, tako da rukom mo\u017ee hvatati i dodirivati razne predmete postavljene iza platna ali ih ne mo\u017ee videti, kao ni sopstvene ruke ispru\u017eene ispod platna. Na platno se svaki put projektuju pojedina\u010dne slike, i to samo za deli\u0107 sekunde, \u0161to je dovoljno dugo vreme da testirana osoba uo\u010di i prepozna predmet, ali je prekratko za skretanje glave. (Naime, u ranije izvo\u0111enim eksperimentima je uo\u010deno da sve testirane osobe skre\u0107u pogled ka projektovanoj slici, kako bi je \u0161to jasnije videli i to sa oba oka). Na taj na\u010din se posti\u017ee da levo projektovani znak, vi\u0111en levim vidnim poljem, bude primljen samo u desnoj hemisferi i obrnuto. Ono \u0161to su nau\u010dnici otkrili bilo je prili\u010dno zbunjuju\u0107e. Kada je na levoj strani platna za trenutak pokazana slika jabuke a na desnoj strani slika klju\u010da, testirana osoba je na zahtev da levom rukom nacrta ono \u0161to je videla, pri \u010demu je njena ruka ostala skrivena iza platna, nacrtala jabuku. Me\u0111utim, kada je testiranoj osobi postavljeno pitanje \u0161ta je malo\u010das videla i nacrtala ona je odgovorila: klju\u010d (!?). Obja\u0161njenje je ipak logi\u010dno. Slika jabuke je projektovana levo, pa je vi\u0111ena samo levim vidnim poljem i registrovana desnom hemisferom, a zatim i nacrtana, za nju pripadaju\u0107om, levom, rukom. Me\u0111utim govorni centar se nalazi u levoj hemisferi koja nije dobila nikakvu informaciju o jabuci. Leva hemisfera je registrovala klju\u010d, pa je testirana osoba njega i pomenula.<\/p>\n

Naredni eksperiment, sli\u010dan prethodnom, jo\u0161 je interesantniji. \u010covek s \u201crazdvojenim\u201d mozgom, koji sedi ispred opisanog platna iza kojeg se nalaze razli\u010diti, za njega nevidljivi predmeti, trebalo je pipanjem da odabere neku odre\u0111enu stvar. Ako je na levoj strani platna za trenutak bila projektovana re\u010d \u201czavrtanj\u201d, \u010dovek je levom rukom pipao, upore\u0111ivao i zaista izme\u0111u niza predmeta pronalazio zavrtanj, \u0161to zna\u010di da je uspeo niz znakova sadr\u017eanih u re\u010di zavrtanj pojmovno vezati sa napipanim predmetom, poistove\u0107uju\u0107i dve na taj na\u010din \u201cvi\u0111ene\u201d slike zavrtnja. Me\u0111utim, ukoliko bi nakon toga bio ispitivan, o zavrtnju uop\u0161te ni\u0161ta nije znao da ka\u017ee, a \u0161to je jo\u0161 neobi\u010dnije, nije znao ni \u0161ta je u\u010dinio. Ovo se obja\u0161njava time \u0161to leva \u201cgovorna\u201d hemisfera nije dobila nikakvu informaciju niti \u201cdirektno\u201d niti o tome \u0161ta se \u201cpreko\u201d dogodilo, a desna strana svoje do\u017eivljaje nije mogla da saop\u0161ti levoj strani. O\u010dito je da u jednom telu, (telu testirane osobe), postoje dve li\u010dnosti, dva odvojena uma, koji svet vide i sa njim komuniciraju, svaki na svoj na\u010din, sasvim nezavisno jedan od drugog, i to putem istih \u010dula i istog tela\u2026<\/p>\n

Opisivanje mozga i tuma\u010denje izvesnih kategorija uma preko nekih fizi\u010dkih i hemijskih pojava je mogu\u0107e a data obja\u0161njenja zvu\u010de prili\u010dno logi\u010dno i jasno. Ipak, i pored svih na\u0161ih napora, napora znanosti i medicine, vrlo je te\u0161ko prihvatiti ideju da je um, ta blistava, \u201clelujava\u201d i dimenziono potpuno neodre\u0111ena kategorija, sme\u0161ten u relativno mali supstancijalni objekat, koji mi nazivamo mozak. Pravi mehanizam mi\u0161ljenja i nastanka ideje, odnosno misao o misli, kao \u0161to je to npr. slika \u201cDobra\u201d, koja nema du\u017einu, \u0161irinu, visinu niti trajanje, na prvi pogled se te\u0161ko mo\u017ee opisati mehani\u010dkim procesima. Ipak, prema modelu KGE, bilo kojoj duhovnoj kategoriji se mo\u017ee pridru\u017eiti energetski paket supstancijalne ili talasne prirode, koji onda mo\u017ee imati odgovaraju\u0107i spektar ili \u010dak i sasvim odre\u0111enu u\u010destanost ( \u201cboju\u201d), odnosno energetski naboj i gustinu, pa prema tome i konkretno mesto u energija prostor dijagramu\u2026<\/p>\n

Problematika odnosa uma i materije, odnosno misli i mozga koji ju stvara, bi\u0107e nam bli\u017ea i lak\u0161e shvatljiva ukoliko se podsetimo \u010dinjenice na koju ukazuje na\u0161 energija prostor dijagram (\u201c\u010cestice svesti\u201d, www.kpv.rs) da svi materijalni objekti nastaju, tj. rastu i razvijaju se jedni iz drugih, odnosno da su svi oni, u terminologiji fraktalne geometrije, posmatrano u \u201csmeru\u201d od datog objekta ka \u201cslici-roditelju\u201d \u2013 sasvim i potpuno analogni svom \u201cenergetskom semenu\u201d, tj. svom arhetipu, odnosno svojoj \u201cpra-ideji\u201d !
\nO\u010dito je dakle da SVI OBJEKTI, pa i \u201e\u010covek\u201c posmatran kao jedan od stabilnih objekata jedinstva ali ne samo u svom \u201egrubo-tvarnom\u201c telesnom smislu, nego i u (\u201efino-tvarnom\u201c) tj. duhovnom kontekstu, ISTOVREMENO (sinhrono-simultano) POSTOJE U VI\u0160E ENERGETSKIH NIVOA pri \u010demu objekti ni\u017eeg stepena kvantiranosti sadr\u017ee unutar sebe sve objekte vi\u0161eg kvantnog reda tako da je poslednji objekat u tom nizu ono \u0161to ispunjava sve druge objekte. Ukratko, krajnje-po\u010detni objekat iz domena IV kvadranta, Vrhovna svesnost, Superineligencija ili Bo\u017eji um je ono \u0161to je sadr\u017eano u svemu \u0161to postoji u bilo kojoj formi egzistencije i na bilo kom energetskom i\/ili dimenzionom nivou na \u010ditavoj skali stabilnih objekata sve do \u201eVrhovne svesnosti\u201c koje ja \u201esuprotno-inverzna forma \u2013 Univerzuma !<\/p>\n

U skladu sa postoje\u0107im analogijama uo\u010denim u hijerarhiji stabilnih objekata u II (makro svet) ili III (mikro svet) kvadrantu, sasvim je jasno da se sli\u010dni odnosi mogu o\u010dekivati i u IV kvadrantu – domenu subatomskog sveta odnosno u oblasti sub-plankovskih struktura \u2013 tj. u domenu svesti, duha i du\u0161e.<\/p>\n

Detaljna hijerarhija stabilnih objekata IV kvadranta bi\u0107e opisana u narednom tekstu a ovde \u2013 kao ne\u0161to umesto zaklju\u010dka – mo\u017eemo izneti ideju globalnih odnosa u tom delu Realnosti.<\/p>\n

Potpuno analogno tome \u0161to su npr. galaksije ispunjene milijardama zvezda, tako i brojni elementi fizi\u010dke stvarnosti \u010dine jednu celinu na astalnom nivou. Na isti na\u010din vi\u0161e astralnih entiteta je objedinjeno u jedinstvenu mentalnu formu itd. U metafizi\u010dkoj literaturi se govori o \u201cdenzitetima svesnosti\u201d raznih nivoa \u0161to je pojam koji je potpuno analogan na\u0161em pojmu gustine energije stabilnog objekta. Denzitet ozna\u010dava jedan kvalitativno zaseban nivo postojanja \u0161to je kod nas predstavljeno stabilnim objektom odre\u0111enog reda kvantiranosti. Svaki denzitet ima svoju vlastitu strukturu \u017eivotnih formi i percepcije, kao i tipi\u010dne nivoe svesti koja u njemu obitava od primitivnih organizama preko raznih eteri\u010dnih nivoa do vrhovnog duhovnog Apsoluta. Dakle saglasnost ezoterijskih u\u010denja (Drvo kabale npr.) sa na\u0161im modelom je potpuna.<\/p>\n

Svako bi\u0107e ima svoju stvarnost (toplo, hladno, blizu, daleko \u2026) tako da u principu postoji mnogo subjektivnih stvarnosti ali realnost je samo jedna. Ona se filtrira umnim obrascima osobe koja ju percipira. Osnovni obrasci, zajedni\u010dki svim ljudima (ovo je zid npr.) su umni obrasci vrste \u2013 to je Naddu\u0161a sa zajedni\u010dkom osnovom koju svi prihvatamo kao pravila i norme. Haos raznobojnih dlaka na tepihu za nekog mrava npr. koji se njim kre\u0107e, istovremeno je harmonija oblika i boja za nas koji to gledamo iz druge perspektive (dimenzije).<\/p>\n

Kada je re\u010d o \u010coveku, njegova svesnost obuhvata tri nivoa. Svest je pridru\u017eena levoj hemisferi mozga. Logi\u010dki um, sve misli o fizi\u010dkoj stvarnosti, proizilaze iz nje i sve ono \u0161to mi mislimo da jesmo, na\u0161 ego ili na\u0161a personalnost je sme\u0161tena tu. Nadsvest pripada desnoj strani mozga koja je u interakciji sa nefizi\u010dkim stvarnostima. Povezana je sa ezoteri\u010dnim koncepcijama: Bo\u017eji um, duhovnost, kreativnost, intuicija, emocije i sl. Podsvest je balansiraju\u0107i segment svesnosti a fizi\u010dki faktor ravnote\u017ee kojem pripada je pinealna \u017elezda. Ona je spoj ili balans leve i desne strane mozga kako na\u0161a razmi\u0161ljanja ne bi odlutala u jednu ili drugu krajnost. Takodje kontroli\u0161e rad svih drugih \u017elezda (organa) u telu. Kao najmo\u0107niji organ na\u0161eg tela ona je ujedno i medjuposrednik izmedju fizi\u010dkih i nefizi\u010dkih nivoa postojanja.<\/p>\n

Ve\u0107 smo rekli da je struktura Jedinstva hologramska \u0161to zna\u010di ne samo da je i na\u0161e telo poput holograma ve\u0107 da je i \u010ditava fizi\u010dka stvarnost hologram a osnovna odlika hologramske strukture je da svaki, pa i najmanji deo sadr\u017ei sliku celine tako da svaka \u0107elija organizma sadr\u017ei sliku \u010ditavog tela. Na isti na\u010din koherentnost svesti, podsvesti i nadsvesti stvara hologramsku \u00absliku\u00bb odnosno na\u0161 umni obrazac kojeg onda \u017eivi \u010ditavo na\u0161e bi\u0107e. Prema Stewartu Swerdlowu na\u0161a realnost je iluzija i zapravo simbolika umnog obrasca iz kojeg ta iluzija proizilazi. Ako prihvatimo da je u osnovi svega um ili umni obrazac onda je to analogno filmu a mi, \u017eive\u0107i, gledamo \u201efilm\u201c. Umni obrazac koristi mozak kao fizi\u010dki uredjaj koji se pona\u0161a poput projektora. Fizi\u010dka stvarnost je kao ekran u uvedenoj analogiji. Na ekranu se odvija film a fizi\u010dka stvarnost je na\u0161 \u017eivot. Sve \u0161to vidimo svakog trenutka oko sebe je projekcija na\u0161eg umnog obrasca. Ono najvrednije \u0161to nam uvedena analogija nudi je slede\u0107e. Ako nam se ne svidja \u00abfilm koji se odvija\u00bb, ne vredi menjati projektor niti ekran nego film, odnosno UMNI OBRAZAC! A ko je jedini koji to mo\u017ee u\u010diniti? Mi sami. I jo\u0161 ne\u0161to. Nesmemo dozvoliti da drugi \u201eume\u0107u svoj film u na\u0161 projektor\u201c. Drugim re\u010dima nesmemo dozvoliti kontrolu svog uma ili, kako je to govorio Uspenski \u2013 treba \u017eiveti svesno (svoj vlastiti umni obrazac)!<\/p>\n

ZAKLJU\u010cAK<\/strong><\/p>\n

U skladu sa na\u0161im modelom, mozak bi mogao biti telesni, \u201cgrubotvarno-supstancijalni\u201d organ u kojem se posredstvom brojnih elektro hemijskih aktivnosti kontroli\u0161e telo na osnovu informacija koje iz oblasti na\u0161eg uma sti\u017eu u mozak putem transfera \u201c\u010destica svesnosti\u201d (vidi prethodni broj KPV). Ovakva struktura dozvoljava i \u201cprijem\u201d, odnosno interakciju na\u0161eg mozga sa drugim duhovnim kategorijama, oblastima i sl. a \u0161to nudi mogu\u0107nost racionalnog obja\u0161njenja niza ezoterijskih fenomena od kojih su neki razmatrani u ovom i prethodnom tekstu.<\/p>\n

Um je \u201cfinotvarno-supstancijalni\u201d organ, dakle neka u odnosu na svest – \u201cgrublja\u201d ali ipak \u201cfino-telesna\u201d kategorija. Sa druge strane Um je istovremeno i spiritualna (finija) kategorija u odnosu na mozak. Um zapravo pripada astralnom telu koje je takodje privremeno i koje postoji jo\u0161 neko vreme posle smrti fizi\u010dkog tela ali ipak i ono nestaje nakon nekog vremena (trajanje je individualno) i nalazi se u vi\u0161oj dimenziji od fizi\u010dkog tela. \u010cine ga \u201c\u010cestice svesti\u201d vi\u0161eg reda kvantiranosti od mikro\u010destica ali i ni\u017eeg reda kvantiranosti od onih koje \u010dine \u201cduhovno telo\u201d. U umu se odvijaju mentalni procesi, generi\u0161u\u0107i jedan oblik energije koji nastaje kao rezultat emocija, senzacija, misli i \u017eivotnih doga\u0111aja. Struktura uma predefini\u0161e njegovu sposobnost razumevanja odnosno mo\u0107 mi\u0161ljenja kroz matricu veza, \u201czakonitosti\u201d i korelacija duhovnih objekata koji pripadaju tom domenu. Ta \u201cmisaona matrica\u201d se kreira kao proizvod ili rezultat transformacije znanja u dokazanu istinu do koje se dolazi putem \u017eivotnog iskustva. To je u stvari pravi cilj inkarnacije duha u materiju. Razumevanjem, na\u0161a znanja filtrirana iskustvom postaju mudrost koja se privremeno pohranjuje u mentalno telo, a sa fizi\u010dkom smr\u0107u se pretvaraju u \u201cistine\u201d i trajnu svesnost koja se nalazi u tre\u0107em, duhovnom telu koje takodje nije ve\u010dno ali je mnogo trajnije i prakti\u010dno \u2013 sa aspekta na\u0161ih pojmova o vremenu – ve\u010dno \u2026, a nalazi se u vi\u0161oj dimenziji od astralnog tela. \u0160to je vi\u0161i nivo evolucije, duhovno telo napreduje ka sve vi\u0161oj dimenzionalnosti. Dakle, ne \u201craste\u201d u smislu \u201cveli\u010dine\u201d, trajanja i sl. nego se \u201crazvija\u201d u smislu \u201cslo\u017eenosti\u201d strukture.<\/p>\n

Svest je hiper fina supstanca sme\u0161tena duboko u domenu duhovnosti (IV kvadrant, tj. dole desno u energija prostor dijagramu) i takodje je kvantirana \u2013 kao i sve \u0161to postoji. Ta hijerarhija ide od\u00a0 na\u0161ih du\u0161a zatim niza (stabilnih) objekata – spiritualnih entiteta koje nazivamo an\u0111elima, preko arhan\u0111ela, \u2026, sve do Hrista i Apsoluta.<\/p>\n

Detaljnija hijerarhija duhovnih kategorija, mogu\u0107nost njihovih medju-interakcija i eventualno mogu\u0107e koherentnosti sa tzv. \u201eFizi\u010dkom stvarno\u0161\u0107u\u201c \u0107e biti izlo\u017eena u narednom tekstu.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako se vidi iz teksta – na\u0161 IV kvadrant kojem je pripisan duhovni aspekt realnosti polako se puni \u2026 prevode\u0107i sve do sada spiritualno ezoterijske fenomene u domen realnog i NAU\u010cNO obja\u0161njivog. Ovo je potpuno u skladu sa o\u010dekivanim porastom duhovnosti do 2012. Pi\u0161e: dipl.-in\u017e. Goran Marjanovi\u0107 Naslov ovog teksta ne \u201czvu\u010di\u201d ni malo jednostavno […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[17,12],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/305"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=305"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/305\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":320,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/305\/revisions\/320"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=305"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=305"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=305"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}