{"id":314,"date":"2011-06-23T10:44:40","date_gmt":"2011-06-23T10:44:40","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=314"},"modified":"2011-06-23T10:47:42","modified_gmt":"2011-06-23T10:47:42","slug":"kosmos-vreme-i-crne-rupe","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=314","title":{"rendered":"KOSMOS, VREME I CRNE RUPE"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a><\/p>\n

Jo\u0161 u \u0161estom broju KPV je objavljen interesantan \u010dlanak pod nazivom \u201eTEORIJA O CRNIM RUPAMA\u201c Neboj\u0161e Hafizovi\u0107a u rubrici \u201cSMELE IDEJE\u201d. Taj \u010dlanak je ustvari ise\u010dak iz nedavno objavljene Hafizovi\u0107eve knjige \u201cOblik vremena\u201d koja je inicirala Velimira Abramovi\u0107a za slede\u0107e izuzetno izlaganje:<\/p>\n

Teorija Velikog praska, osim \u0161to je Gamovljeva (D\u017eord\u017e Gamov) matematizacija pri\u010de jednog katoli\u010dkog sve\u0161tenika \u2013 astrofizi\u010dkog mislioca, je i Gamovljeva svesna igra sa lakoverno\u0161\u0107u fizi\u010dara u pitanjima matemati\u010dke korespodencije neobi\u010dnih fizi\u010dkih zapa\u017eanja i jo\u0161 \u010dudnijeg povratnog fizi\u010dkog tuma\u010denja tako dobijenih matemati\u010dkih rezultata. Gamov se igrao, fizi\u010dari su mu poverovali.<\/p>\n

Smatram da se Kosmos, ovakav kakav je, ne mo\u017ee \u0161iriti naprosto zato \u0161to je prostor neelasti\u010dan, rigidan, a vreme je konstantno isto: sada\u0161njost. \u010cinjenica da je crveni Doplerov pomak na sve strane, kud god uperimo teleskop, ne govori nam o tome da se Kosmos \u0161iri, nego nas upozorava da dublje istra\u017eimo prirodu Doplerovog efekta.<\/p>\n

DA LI SE KOSMOS \u0160IRI?<\/strong><\/p>\n

Kakva je to uop\u0161te naivna dedukcija po kojoj se ceo Kosmos \u0161iri, ako, gledano sa Zemlje, sva tela od nje odlaze ? Ako stojim na beogradskom trgu Slavija i vidim da se svi automobili udaljavaju od mene u raznim pravcima, mogu li na osnovu toga tvrditi da se \u0161iri Beograd ? Ajn\u0161tajn tvrdi da vreme razlikuje od ta\u010dke do ta\u010dke u prostoru, i da svaka ta\u010dka ima svoje vreme. Medjutim, ako u paru ta\u010daka u prostoru, obe ta\u010dke ne bi bile istovremene, ceo prostor sveo bi se na jednu jedinu ta\u010dku, dakle, na ne\u0161to \u0161to se ne rasprostire, a o\u010digledno je da nije tako.<\/p>\n

Da li \u0161irenje Kosmosa zna\u010di da metar prostora postaje dva metra ? Odgovor nau\u010dnika je ne, jer se etalon kojim se taj pro\u0161ireni metar meri, takodje proporcionalno pro\u0161iruje, pa je njihov odnos isti. \u0160ta je onda uop\u0161te pojam \u0161irenja prostora, ako se to ni\u010dim ne mo\u017ee registrovati, \u0161to direktno zna\u010di da to ni na \u0161ta i ne uti\u010de ?<\/p>\n

Hafizovi\u0107 je u pravu kad ka\u017ee da su crne rupe izvrnute zvezde, u njih svo zra\u010denje uvire, dok iz zvezda izvire. Ali, iz ovoga sledi da je kosmos stacionaran, a ne da se \u0161iri. Jeste stacionaran, ali je sastavljen od paralelnih realnosti \u010dija vremena su alternativne sada\u0161njosti. Ova pretpostavka je neophodna da se ne naru\u0161i neprekidnost osnovne i jedinstvene beskona\u010dnosti Sveta. Realna fizi\u010dka beskona\u010dnost nije ni\u0161ta drugo do sada\u0161njost, temporalna osnova svakog ljudskog iskustva \u2013 fundamentum relationis i takodje jedini inercioni sistem, u odnosu na koji se sva druga tela kre\u0107u, to jest menjaju.<\/p>\n

Jedino fizi\u010dko vreme je sada\u0161njost, (pro\u0161lost i budu\u0107nost su slike sada\u0161njih stanja, to nisu fizi\u010dka vremena u istom smislu), i prema tome samo Vreme nema tok, niti je cikli\u010dno, jer sada\u0161njost nema nikakvo kretanje, nego je Vreme najop\u0161tiji prirodni zakon promene po kome se odigravaju ciklusi prostorno-materijalnih kretanja (materija je kvantovani prostor, dok je sam prostor diskretan i doslovno je svetlosne prirode, to je Teslin Svetlosni Etar – jedinstveni entitet svetlosti i prostora; u pravom smislu te re\u010di, praznog prostora i nema, nego samo stoje\u0107ih elektromagnetskih talasa).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Tesla je smatrao da planeta Zemlja, kao i svako samostalno \u017eivo bi\u0107e, ima mre\u017eu nervnih puteva kojima prolaze elektri\u010dni impulsi, kao kroz nerve svakog drugog \u017eivog bi\u0107a. Ali, na primer, za razliku od \u010dovekovih nerava koji su dovr\u0161ene strukture, izolovane od okoline, nervna mre\u017ea Zemlje je difuzna, bolje re\u010deno, radi se o nervnom polju Svetlosnog Etra u koji Zemlja nije samo uronjena, ve\u0107 se od njega i sastoji. Nervni putevi na\u0161e planete nisu stalni, nego se otvaraju po potrebi, i mo\u017eemo ih lako videti golim okom \u2013 to su \u0161arolike putanje mnogobrojnih zemljinih munja.<\/p>\n

TESLINE MUNJE<\/strong><\/p>\n

Lepota nebeskih elektri\u010dnih pra\u017enjenja op\u010dinjavala je Teslu svojom tako o\u010diglednom nau\u010dnom porukom, koju je on odmah razumeo: gledaju\u0107i s visokih hotelskih spratova oluje nad Njujorkom i munje kako sevaju, on je zapravo prou\u010davao kako ljudski mozak radi iznutra. Inteligentne poruke pra\u017enjenja zemljinog elektromagnetskog polja Tesla je u\u010ditavao kao da su na srpskom; bio je ne samo prvi nau\u010dnik koji je istra\u017eivao tajanstvenu Jonosferu, nego i prvi koji je shvatio da je ona mo\u017edani korteks planete Zemlje, koja je cela – veliki mozak; ljudski mozak je samo njena smanjena vremensko-energetska kopija.<\/p>\n

Osnovni fizi\u010dki zakon koji upravlja Svetlosnim Etrom od koga se sastoji sva materija je \u2013 vreme, preciznije – ve\u010dna sada\u0161njost. Ovo je bio moj putokaz u utvrdjivanju onoga \u0161to je zajedni\u010dko u odnosu Tesla \u2013 Kosmos.<\/p>\n

Razmatraju\u0107i Teslinu konstrukciju loptastih munja, ubrzo sam shvatio da se bez prave hipoteze vremena ne mogu konstruisati jednozna\u010dni matematicko-fizicki modeli fotona i elektrona, niti se pravilno mogu razumeti temporalne funkcije elektromagnetskog spektra, koje su frekvencom opisane samo delimi\u010dno.<\/p>\n

H. Hercova \u201cfrekvenca\u201d je ono \u0161to pojedine elektromagnetske entitete u spektru – razdvaja, ali sta je ono sto ih spaja?<\/p>\n

Pomislio sam: Tesla je poptuno u pravu. Elektromagnetski spektar mora se posmatrati u celini kao Svetlosni Etar. Druga\u010dije ga ne mo\u017eemo shvatiti. Zar se mo\u017ee integrisati predstava o funkcionisanju celog okeana, ako se svaki talasi\u0107 posmatra pojedina\u010dno, kako to rade naivniji nau\u010dnici?<\/p>\n

Pojam frekvence, taj koli\u010dnik prostora i vremena, nije do kraja shva\u0107en i zato su glavne osobine elektromagnetskih talasa ostale neprimenjene. Frekvenca nije elementarni pojam. S frekvencama se ne mo\u017ee izvesti ni jedna osnovna matemati\u010dka operacija koja ima fizi\u010dki smisao: 2Hz plus 1Hz nisu 3Hz, 2Hz podeljeno sa 2Hz nije 1Hz, 2Hz pomno\u017eeno sa 2Hz nije 4 Hz, kad se od 4Hz oduzmu 2Hz rezultat nije 2Hz. Ni Plankovo, ali ni Ajn\u0161tajnovo shvatanje energije, koje takodje ne dozvoljava direktno integrisanje po raznim frekvencama, ne obja\u0161njava postanak materije, koja je, po Tesli, proizvod upravo jedne takve, po savremenoj nauci nedozvoljive interakcije. Na jednom mestu Tesla je izri\u010dit: materija nastaje sintezom elektromagnetskih polja od kojih se sastoji Etar; obrnutim procesom, ona isto tako i rastvara u etru (kao logaritam stvaranja Tesla imenuje etarski vrtlog desnog spina, a rastvaranja \u2013 vrtlog levog spina).<\/p>\n

Kvantna mehanika samo je podoblast Tesline vremenske fizike.Ni jedan od \u010detiri kvantna broja, a to su glavni, azimutski, magnetski i spin, ne razmatra vreme kao aktivnu komponentu u nastajanju i funkcionisanju atoma. To takodje ne \u010dini ni Hajzenberg u Principu neodredjenosti, u kome je, \u0161to zaista bode o\u010di, glavni problem istovremenog merenja impulsa i pozicije \u010destice. Ova relacija odredjuje do kojih se granica mogu korpuskularne koncepcije primenjivati, a da se ne sukobe sa talasnim svojstvima materije i obratno.<\/p>\n

Hajzenberg zapravo replicira na de Broljevu jedna\u010dinu, koja povezuje korpuskularnu i talasnu prirodu \u010destica. Polazeci od dualizma koji je jo\u0161 od ranije bio utvrdjen kod svetlosti, tj. da svetlost ima talasna i korpuskularna svojstva, de Brolj je 1924 postavio hipotezu po kojoj mora postojati jedinstvo prirode, pa stoga ne samo da svetlosni kvanti (fotoni) imaju dualisti\u010dku prirodu, ve\u0107 i obrnuto, svaka materijalna \u010destica mase m, koja se kre\u0107e brzinom v, mora imati pridru\u017een talas, \u010dija je talasna duzina l, to jest l= h\/mv, gde je h Plankova konstanta.<\/p>\n

Dualizam tvrde \u010destice i mekog talasa uo\u010dio je jo\u0161 Demokrit iz Abdere, kada je zaklju\u010dio da nedeljivih atoma ima raznih veli\u010dina, i da svetovi od malih atoma mogu prolaziti kroz svetove od velikih atoma, kao kroz prazan prostor. I zaista, u isti prostor gde se ve\u0107 nalazi jedan radio talas od 10 na -1 metara u isti mah mo\u017eemo smestiti otprilike 10 na 7 talasa ultravioletnog zra\u010denja. I nema za to nikakvih smetnji, a po shvatanju o neprobojnosti fizi\u010dkih tela, trebalo bi da ih ima. Pa \u0161ta je onda svetlost, je li ona uopste fizi\u010dko telo i u kakvom stvarnom odnosu stoje svetlost i masa?<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jo\u0161 u \u0161estom broju KPV je objavljen interesantan \u010dlanak pod nazivom \u201eTEORIJA O CRNIM RUPAMA\u201c Neboj\u0161e Hafizovi\u0107a u rubrici \u201cSMELE IDEJE\u201d. Taj \u010dlanak je ustvari ise\u010dak iz nedavno objavljene Hafizovi\u0107eve knjige \u201cOblik vremena\u201d koja je inicirala Velimira Abramovi\u0107a za slede\u0107e izuzetno izlaganje: Teorija Velikog praska, osim \u0161to je Gamovljeva (D\u017eord\u017e Gamov) matematizacija pri\u010de jednog katoli\u010dkog […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[17],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/314"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=314"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/314\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/314\/revisions\/319"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=314"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=314"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=314"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}