{"id":3190,"date":"2014-09-29T09:20:49","date_gmt":"2014-09-29T09:20:49","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3190"},"modified":"2015-08-22T13:25:55","modified_gmt":"2015-08-22T13:25:55","slug":"milutin-milankovic-o-brzini-svetlosti-i-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3190","title":{"rendered":"MILUTIN MILANKOVI\u0106 O BRZINI SVETLOSTI – I deo"},"content":{"rendered":"

\"MILL\"<\/a>Pi\u0161e: <\/span>Velimir Abramovi\u0107:<\/b><\/p>\n

(<\/b>Epistemolo\u0161ka podr\u0161ka Milankovi\u0107evoj argumentaciji protiv Lorenc-Ficd\u017eeraldove kontrakcione hipoteze i va\u017eenja II principa Elektrodinamike tela u kretanju<\/b><\/i>) <\/b><\/p>\n

ABSTRAKT:<\/b> Milutin Milankovi\u0107, (1879-1958), je objavio dva rada u kojima se nau\u010dno izja\u0161njava o rasprostiranju svetlosti, O teoriji Majkelson-Morlijeva eksperimenta<\/i>, (1912g.) i O drugom postulatu specijalne teorije relativiteta<\/i>, (1924.g.)<\/span><\/p>\n

<\/p>\n

Majklson-Morlijev eksperiment bio je zami\u0161ljen kao provera postojanja nepokretnog etra<\/i> u odnosu na koji se Zemlja kre\u0107e oko Sunca. O\u010dekivala se interferencija zrakova svetlosti istovremeno emitovanih u (a) pravcu kretanja Zemlje u odnosu na etar, i (b) pravcu upravnom na njega. Po Majklsonu i Morliju, (Majklson je sam izveo ogled 1881, i ponovio ga sa Morlijem1887), reflektovana svetlost je, zbog razlike u brzinama, u pravcu (a) trebalo da predje kra\u0107i put od svetlosti koja se kre\u0107e pravcem (b). Medjutim, interferencija je u oba eksperimenta izostala, i potvrdjeni negativan rezultat izazvao je ozbiljnu nau\u010dnu raspravu o etru. <\/span><\/p>\n

Sasvim originalan pristup ovom problemu imao je Milutin Milankovi\u0107, koji u svom prvom radu, iz 1912. polazi od korpuskularne prirode svetlosti, i, smatraju\u0107i da se u tom slu\u010daju mo\u017ee koristiti Galilejevim zakonom slaganja brzina, matemati\u010dki pokazuje da nema razlike u opti\u010dkim putevima svetlosti u pravcu kretanja Zemlje (a) i pravcu upravnom na njega, (b). Kako se ne razlikuju du\u017eine opti\u010dkih puteva, tako se ne razlikuju ni vremena putovanja, pa se pri konstantnim brzinama Zemlje – v,<\/b><\/i> i svetlosti – c,<\/b><\/i> nikakva interferencija ne mo\u017ee ni o\u010dekivati. <\/span><\/p>\n

I prema tome, po Milankovi\u0107u, ne samo da je Majkelson-Morlijev eksperiment postavljen kao petitio principii<\/i> (kru\u017eni dokaz), tako da je besmislen, ve\u0107 ni za \u010duvenu Lorenc-Ficdzeraldovu kontrakcionu hipotezu<\/i>, koja tvrdi skra\u0107ivanje tela u pravcu kretanja<\/i>, nema nikakvog fizi\u010dkog dokaza. <\/span><\/p>\n

\"MIT<\/a><\/p>\n

Milankovi\u0107 o negativnom rezultatu Majkelsonovog interferencionog eksperimenta<\/b><\/i><\/span><\/p>\n

Pojava specijalne teorije relativnosti ,<\/span>(1),<\/b><\/span>1905. godine, Alberta Ajn\u0161tajna izazvala je u to vreme velike nau\u010dne polemike. Posebna pa\u017enja bila je usmerena na drugi postulat teorije relativnosti, koji u najednostavnijoj matemati\u010dkoj formi adicione teoreme, izgleda: <\/span><\/span><\/p>\n

c – v <\/b><\/span>= <\/span>c <\/b><\/span> = <\/span>c + v <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Ovim postulatom se tvrdi da se svetlost u vakuumu uvek kre\u0107e konstantnom brzinom \u201c<\/span>c<\/b><\/span>\u201d, bez obzira da li se ona emituje sa pokretnog ili nepokretnog objekta. <\/span><\/span><\/p>\n

Ajn\u0161tajn je ovim postulatom na\u010dinio presedan u fizici, jer je za istinit stav proglasio tvrdnju do koje se nije do\u0161lo ni eksperimentalnim, ni teorijskim izvodjenjem, takodje suprotnu do tada va\u017ee\u0107oj i eksperimentalno potvrdjenoj Galilejevoj klasi\u010dnoj relativistickoj mehanici, kao i Doplerovom efektu kod zvuka. <\/span><\/p>\n

Na ovaj na\u010din, Ajnstajn je svetlosti, ne ulaze\u0107i u analizu njene prirode, osobina i na\u010dina kretanja, dao jedinstven polo\u017eaj u prirodi. Analiziraju\u0107i Ajn\u0161tajnov stav, mnogi nau\u010dnici <\/span>(2)<\/b><\/span> su poku\u0161ali da opravdaju uvodjenje drugog postulata povezuju\u0107i ga sa negativnim rezultatom Majkelson-Morlijevog eksperimenta <\/span>(3)<\/b><\/span> , smatraju\u0107i da je i samom Ajn\u0161tajnu ovaj eksperiment poslu\u017eio samo kao putokaz. Posebnu pa\u017enju je ovom eksperimentu posvetio i Milutim Milankovi\u0107, \u0161irom sveta poznati in\u017eenjer, geofizi\u010dar, matemati\u010dar i astronom <\/span>(2)<\/b><\/span>, <\/span>(3)<\/b><\/span>. <\/span><\/span><\/p>\n

U osnovi Majkelson-Morlijev eksperiment je zami\u0161ljen kao provera kretanja Zemlje u odnosu na pretpostavljeno postojanje etra, supstance koja ispunjava prazan prostor. Ispitivanje postojanja etra je u jednom momentu razvoja fizike bila va\u017ena tema, jer je od osobina te hipoteti\u010dne supstance zavisilo obja\u0161njenje na\u010dina kretanja svetlosti kroz prostor, kao i njena brzina . <\/span><\/span><\/p>\n

Uz statiku, optika je najstarija nau\u010dno zasnovana disciplina i svakako prva medju naukama o prirodi za koju je izgradjena matematizacija, i mo\u017ee se re\u0107i da su osnovni problemi vezani za prirodu, osobine, mehanizam kretanja, mehanizam vidjenja i brzinu svetlosti postavljeni jo\u0161 u staroj Gr\u010dkoj, a obja\u0161njenja su zadobila nau\u010dnu formu Maksvelovom elektromagnetskom teorijom svetlosti. <\/span><\/p>\n

Problem prirode svetlosti i mehanizma njenog kretanja kroz prostor jasno je formulisao jos Aristotel koji smatra da je svetlost pokretni poreme\u0107aj neke prirodne sredine. To je za\u010detak teorije o etru, supstanci koja ispunjava sav prostor. U to vreme, a i vekovima kasnije, smatralo se da je nemogu\u0107e da se bilo \u0161ta rasprostire kroz prazan prostor bez ikakvog oslonca i bez ikakvog dejstva sile. Posle Aristotela i mnogi drugi veliki nau\u010dnici, poku\u0161avaju da modelom etra objasne mehanizam kretanja svetlosti.<\/span><\/span><\/p>\n

Osnovna ideja Majkelson-Morlijevog eksperimenta je bila, da ako postoji nepokretni etar, u odnosu na koji se Zemlja kre\u0107e oko Sunca, onda je mogu\u0107e dobiti interferenciju svetlosti, do koje \u0107e do\u0107i usled kretanja svetlosti emitovane u pravcu kretanja Zemlje u odnosu na etar i u pravcu upravnom na njega. Svetlost koja se kre\u0107e u pravcu kretanja Zemlje bi trebalo da predje manji put u odnosu na svetlost koja se kre\u0107e upravno, zbog razlike brzine koju bi imala u odnosu na nepokretni etar i u odnosu na zrak upravan na pravac kretanja Zemlje. Eksperimentalno dobijena interferencija bi tako potvrdila postojanje nepokretnog etra. <\/span><\/span><\/p>\n

Majkelson je prvi put eksperiment izveo 1881. godine <\/span>(3) <\/b><\/span>zatim ga ponovio sa Morlijem \u0161est godina kasnije <\/span>(4)<\/b><\/span>. Ni jednim od eksperimenata nije se dobila o\u010dekivana interferencija, i cela koncepcija nepokretnog etra je do\u0161la u pitanje. Bila su mogu\u0107a dva zaklju\u010dka: ili da etar ne postoji, ili da nije u apsolutnom mirovanju. U poku\u0161ajima izmedju 1881 i 1887. godine da se <\/span>\uf0b2<\/span>spase<\/span>\uf0b2<\/span> etar pretpostavljalo se i kretanje etra zajedno sa Zemljom istom brzinom, i \u010dak delimi\u010dno kretanje etra u pravcu kretanja Zemlje.<\/span><\/span><\/p>\n

Obja\u0161njenja negativanog rezultata eksperimenta tra\u017eena su pre svega u drugoj mogu\u0107nosti: da Zemlja sa sobom povla\u010di etar samo delimi\u010dno. Tada bi efekti bili drugog i tre\u0107eg reda, \u0161to eksperimentalna tehnika tog vremena nije mogla da registruje. Sasvim druga\u010dije tuma\u010denje dao je poznati fizi\u010dar Hendrik Lorenc. On je, uo\u010dio rad fizi\u010dara Ficdzeralda koji razmatra deformaciju molekulskih sila u telima koja se kre\u0107u <\/span>(6)<\/b><\/span>. <\/span><\/span><\/p>\n

Lorenc je problem razre\u0161io tvrde\u0107i da etar skra\u0107uje opti\u010dki put u pravcu kretanja Zemlje, te stoga i nema nikakave razlike u du\u017eini puteva. Mnogi teoreti\u010dari i eksperimentalni fizi\u010dari su u to vreme sumnjali u takvu hipotezu <\/span>(7)<\/b><\/span>. Vr\u0161eni su brojni eksperimenati tipa Majkelson-Morli, sa promenjenim uslovima i osnovnom pretpostavkom da mo\u017eda postoji neki posebni pravac u kosmosu u odnosu na koji su efekti povla\u010denja etra najve\u0107i.<\/span><\/span><\/p>\n

Pojava specijalne teorije relativnosti je \u010ditavom problemu dala sasvim novu dimenziju. Protivnici teorije nepokretnog etra su u negativnom rezultatu Majkelson-Morlijevog eksperimenta videli eksperimentalni dokaz drugog postulata, pogotovo jer su Ajn\u0161tajnove jedna\u010dine skra\u0107enja tela u pravcu kretanja bile istovetne sa Ficdzeraldovim. Ajn\u0161tajnova specijalna teorija i drugi postulat su potkrepili Lorencovo tuma\u010denje negativnog rezultata Majkelson – Morlijevog eksperimenta, iako sam eksperiment nikad nije bio namenjen da utvrdi konstantnu brzinu svetlosti, ve\u0107 isklju\u010divo da ustanovi da li se Zemlja kre\u0107e u odnosu na etar.<\/span><\/p>\n

Sasvim nov pristup imao je Milutin Milankovi\u0107. On prihvata da Majkelson – Morlijev eksperiment mo\u017ee biti osnova za potvrdu drugog postulata, odnosno konstantnosti brzine svetlosti, ali analizira mogu\u0107nost da se to ovim eksperimentom zaista i doka\u017ee i pod kojim uslovima.<\/span>(5) <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

U prvom radu, iz 1912. godine, Milankovi\u0107 polazi sa stanovi\u0161ta korpuskularne prirode svetlosti, smatraju\u0107i da se u tom slu\u010daju mo\u017ee koristiti Galilejevim zakonom slaganja brzina, i matemati\u010dki pokazuje da ne mo\u017ee biti nikakave razlike u opti\u010dkim putevima svetlosti u pravcu kretanja Zemlje i pravcu upravnom na pravac kretanja Zemlje. Kako nema nikakave razlike u du\u017eini opti\u010dkog puta, ne mo\u017ee se o\u010dekivati ni interferencija, te Milankovi\u0107 zaklju\u010duje: Majkelson-Morlijevim eksperimentom nije potvrdjena konstantna brzina svetlosti, odakle sledi da se Ajn\u0161tajnovim II postulatom ne razre\u0161ava problematika postojanja etra. <\/span><\/p>\n

\"MIT<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Milankovi\u0107 zavr\u0161ava svoj rad re\u010dima: <\/span><\/span><\/p>\n

\u201cDopusti li se pri tome pretpostavka da kretanje izvora svetlosti i kretanje ogledala uti\u010de na brzinu kojom se svetlost \u0161iri u onoj meri u kojoj to meri iz pretpostavke emisione <\/i><\/span>(8)<\/b><\/i><\/span> teorije sledi, to se Majklsonov eksperiment mo\u017ee rastuma\u010diti bez ikakve druge hipoteze…. Mogu\u0107nost, da kretanje izvora svetlosti uti\u010de na brzinu kojom se ona \u0161iri, mo\u017ee se dopustiti, jer protivno nije dokazano…. Kada je ova radnja predana za \u0161tampu, saznao sam od dr Vari\u0107aka da su napu\u0161tanjem drugog postulata teorije relativnosti negativan rezultat Majklsonova pokusa hteli protuma\u010diti ve\u0107 Comstock, Tolman i Stenjart <\/i><\/span>(9)<\/b><\/span>. Da se taj postulat ne mo\u017ee odr\u017eati kod ubrzanih kretanja pokazao je nedavno Ajn\u0161tajn u svom radu o uticaju sile te\u017ee na rasprostiranje svetlost <\/i><\/span>(10)<\/b><\/span>.\u201d<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Milankovi\u0107eva nau\u010dna argumentacija u analizi je slede\u0107a:<\/span><\/span><\/p>\n

\u201cIshod Majklsonovog eksperimenta pokazuje, kako to shvataju spomenuti nau\u010denjaci, da se svetlost \u0161iri prema posmatra\u010du na Zemlji istom brzinom <\/i><\/span>c<\/b><\/i><\/span> u svim pravcima, ona bi se, dakle, po principima klasi\u010dne fizike, \u0161irila prema posmatra\u010du van Zemlje po pravcu jedini\u010dnog vektora i brzinom <\/i><\/span>c + vi<\/b><\/i><\/span> , gde je <\/i><\/span>i<\/b><\/i><\/span> jedini\u010dni vektor, ako je <\/i><\/span>v <\/b><\/i><\/span>vektor brzine Zemlje prema ovom drugom posmatra\u010du. To bi zna\u010dilo da ili hipotetski medijum koji prena\u0161a svetlosne zrake u\u010destvuje u kretanju Zemlje ili da kretanje izvora uti\u010de na brzinu \u0161irenja svetlosti uve\u0107avaju\u0107i je za<\/i><\/span> vi<\/b><\/i><\/span>. Protiv prvog tuma\u010denja govori aberacija svetlosti, a protiv drugog astronomska posmatranja dvojnih zvezda. <\/i><\/span><\/span><\/p>\n

No, ovakvo rezonovanje, a naro\u010dito ovakvo tuma\u010denje ishoda Majklsonovog eksperimenta nije dovoljno krit\u010dcno, a sadr\u017eava u sebi, sem toga, jo\u0161 \u010ditav niz pretpostavki o prirodi svetlosti, pa na taj na\u010din prikriva pretpostavku o konstantnosti brzine svetlosti u stvari drugim pretpostavkama na koje smo se bolje svikli, no koje mogu biti zamenjene i drugima bez sukoba sa iskustvom.\u201d <\/i><\/span><\/p>\n

M.Milankovi\u0107 polazi od stava da je svetlost fenomen koji ima prostorni i vremenski periodicitet, kre\u0107e od najprostije jedna\u010dine periodi\u010dnog kretanja koja va\u017ei za bilo koje talasno ili bilo koje periodi\u010dno kretanje: <\/span><\/p>\n

c = c<\/b><\/i><\/span>0<\/b><\/i><\/span><\/sub> + U(v, <\/b><\/i><\/span>\uf06a<\/b><\/i><\/span> )<\/b><\/i><\/span>, <\/span>(11)<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Takodje, razmatra neophodnost definisanja osobina i prirode svetlosti: <\/span><\/span><\/p>\n

\u201cPotrebno je pre svega ostalog, da ispitam \u0161ta se sve mora pretpostaviti o prirodi svetlosti ili prihvatiti kao neospornu \u010dinjenicu da se one pojave koje dolaze kod nas u pitanje mogu opisivati jezikom matematike. Te su pojave uglavnom ove: \u0161irenje, refleksija, interferencija svetlosti, opisivanje Majklsonovog eksperimenta, njena aberacija usled kretanja posmatra\u010da i Doplerovo pomeranje spektralnih linija za ispitivanje kretanja dvojnih zvezda.\u201d <\/i><\/span><\/p>\n

Budu\u0107i da je svestan da optika <\/span>\uf0b2<\/span>nije u\u0161la u stadijum pre\u010di\u0161\u0107ene aksiomatike<\/span>\uf0b2<\/span>, Milankovi\u0107, razvijaju\u0107i svoju teorijsku analizu Majkelson – Morlijevog eksperimenta polazi od nekoliko apriornih stavova: <\/span><\/span><\/p>\n

1. Monohromatski svetlosni izvor miruje u odnosu na etar, bez obzira da li je etar nepokretan ili nije; <\/span><\/p>\n

2. Svetlost je prostorno i vremenski periodi\u010dna pojava; rasprostire se pravolinijski, sa va\u017ee\u0107im zakonima refleksije i interferencije;<\/span><\/span><\/p>\n

3. Svetlost se iz apsolutno miruju\u0107eg izvora \u0161iri kroz bezvazdu\u0161ni negravitacioni <\/span>(12)<\/b><\/span> prostor brzinom <\/span>c<\/b><\/i><\/span>0<\/b><\/i><\/span><\/sub>;<\/span><\/span><\/p>\n

\"MIT<\/a><\/p>\n

Da bi se zadovoljio negativni ishod Majkelson – Morlijevog eksperimenta, po Milankovi\u0107u, svetlosni izvor mora sem obi\u010dne radijacije koja se \u0161iri sfernim talasima brzinom c<\/b><\/i>0<\/b><\/i><\/sub>, da emituje, usled svog kretanja jo\u0161 jednu sekundarnu radijaciju koja se \u0161iri istom brzinom c<\/b><\/i>0<\/b><\/i><\/sub> ravnim talasima du\u017e prave kretanja izvora, pri \u010demu njena amplituda mora biti proporcionalna kvadratu brzine izvora. Obe te radijacije se moraju superponirati u blizini izvora, da bi se zadovoljio negativni ishod eksperimenta. <\/span><\/span><\/p>\n

Medjutim, ni u jednom od pomenutih ogleda nije vodjeno ra\u010duna o ovakvim detaljima, kao \u0161to je du\u017eina kraka instrumenta, talasna du\u017eina upotrebljene svetlosti, i vrsta i priroda oscilacija, kao \u0161to je to zahtevao Milankovi\u0107. Jedino \u0161to je uzimano u obzir, je brzina kretanja Zemlje, ali samo u funkciji o\u010dekivanog interferentnog efekta. <\/span><\/p>\n

Tri godine posle objavljivanja Milankovi\u0107evog rada,1927. godine, u Pasadeni je na Mont Vilson opservatoriji odr\u017ean kongres <\/span>(15)<\/b><\/span>, astronoma i astrofizi\u010dara posve\u0107en Majkelson – Morlijevom eksperimentu. Pored Majkelsona, ovom zna\u010dajnom skupu prisustvovali su Lorenc, Edington, Dejton Miler, Kenedi i mnogi drugi, ali nije bilo ni Milutina Milankovi\u0107a ni Alberta Ajn\u0161tajna. <\/span><\/span><\/p>\n

Na samom kongresu prikazano je mno\u0161tvo eksperimentalnih radova koji su za osnovu imali Majkelson – Morlijev eksperiment. Zanimljivo je navesti da je bilo i takvih analiza kojima je dokazivano da rezultat Majkelson – Morlijevog eksperimenta nikada nije bio negativan, ve\u0107 da samo nije imao o\u010dekivanu vrednost. U svom radu, Dejton Miler, eksperimentalno je pokazao da uz pretpostavku da se etar delimi\u010dno kre\u0107e sa Zemljom, mo\u017ee da se ustanovi zna\u010dajan efekat koji odgovara brzini povla\u010denja etra od skoro <\/span>10 km\/sec<\/b><\/i><\/span>! <\/span><\/span><\/p>\n

Miler je svoj eksperiment vr\u0161io u trajanju od pet godina (1921 – 1926) i dugogodi\u0161njim merenjima ustanovio da postoje periodi\u010dne promene interferencije u toku godine, pri \u010demu se maksimum dosti\u017ee pocetkom aprila, svake godine, a njihov pravac ne odgovara magnetnim polovima Zemlje, ve\u0107 ide pod uglom od 60 stepeni u pravcu severozapada. <\/span><\/p>\n

Mnogo godina kasnije, 1954. godine na direktno pitanje Davenporta, upu\u0107eno A. Ajn\u0161tajnu, koliko je na njega uticao negativan rezultata Majkelson – Morlijevog eksperimenta na stvaranje Specijalne teorije i uvodjenje drugog postulata, Ajn\u0161tajn je doslovce odgovorio:<\/span><\/span><\/p>\n

\u201c… <\/b><\/i><\/span>Kada sam razvijao svoju teoriju, Majkelsonov rezultat nije na mene bitno uticao. Ja \u010dak ne mogu ni da se setim, da li sam u vreme, kada sam pisao svoj prvi rad o specijalnoj teoriji relativnosti, uop\u0161te i znao za njega …sa iskrenim po\u0161tovanjem<\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Albert Ajn\u0161tajn<\/i><\/span>\u201d (16)<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Da su u\u010desnici skupa iz 1927. godine bili upoznati sa Milankovi\u0107evom teorijskom analizom Majkelson – Morlijevog eksperimenta, mozda bi diskusija bila druga\u010dija. Kona\u010dni zaklju\u010dak konferencije: da etra nema i da je svetlost konstantne brzine, \u0161to potvrdjuje negativni rezultata Majkelson – Morlijevog eksperimenta, bio je apodikti\u010dan, i nije ostavio mogu\u0107nost za dalja istra\u017eivanja postojanja etra, kao ni za eksperimentalno proveravanje konstantnosti brzine svetlosti. Hendrik Lorenc i Artur Edington su opovrgli sve eksperimentalne dokaze u prilog postojanja etra i sumnje u konstantnost brzine svetlosti, koriste\u0107i se pre svega gre\u0161kama merenja. <\/span><\/p>\n

Milankovi\u0107ev kona\u010dni zaklju\u010dak mo\u017ee se ukratko formulisati: Majkelson – Morlijevim ogledom nije mogu\u0107e utvrditi apsolutno va\u017eenje nezavisnosti brzine svetlosti <\/span><\/span>c<\/b><\/i><\/span><\/span> od kretanja izvora sa koga se svetlost emituje, to jest drugog postulata specijalne teorije relativnosti. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U prilog Milankovi\u0107evog stava svakako ide i gore navedeno Ajn\u0161tajnovo pismo, kao i \u010duveno Ajn\u0161tajnovo predavanje odr\u017eano 5. Maja 1920.g u Holandiji, na Univerzitetu u Lajdenu, pod naslovom \u201cEtar i Teorija Relativnosti\u201d, u kome je on Specijalnu teoriju relativnosti doveo je u sukob sa nepokretno\u0161\u0107u etra, iznose\u0107i jedanaest medjusobno protivre\u010dnih tvrdjenja: <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\n

    \n
  1. \u2018\u2019\u2026moja teorija relativnosti oduzima etru njegovo poslednje mehani\u010dko svojstvo, oduzima mu nepokretnost\u2019\u2019;<\/span><\/span><\/span><\/li>\n
  2. \u201cEtar uop\u0161te ne postoji.\u201d; <\/span><\/li>\n
  3. \u201cPa\u017eljivije razmatranje pokazuje da nas teorija relativnosti ne primorava da negiramo etar\u2019\u2019; <\/span><\/li>\n
  4. \u201c\u2026hipoteza etra sama po sebi je u sukobu sa specijalnom teorijom relativnosti\u2019\u2019;<\/span><\/span><\/li>\n
  5. \n

    \u201c\u2026sa stanovi\u0161ta specijalne teorije relativnosti, hipoteza etra je jedna prazna hipoteza\u2019\u2019;<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  6. \n

    \u201c\u2026odricanje postojanja etra jednako je tome da se praznom prostoru oduzmu sva mehani\u010dka svojstva\u2019\u2019;<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  7. \u201c \u2026elektromagnetsko polje je tek sekundarno vezano za etar\u201d;<\/span><\/li>\n
  8. \n

    \u201c\u2026gravitacioni etar ne odredjuje elektromagnetsko polje ni na koji na\u010din\u201d; <\/span><\/p>\n<\/li>\n

  9. \n

    \u201c\u2026kauzalno su povezani \u2013 gravitacioni etar i elektromagnetsko polje, ili kako ih takodje mo\u017eemo zvati \u2013 prostor i materija.\u201d;<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  10. \u201c\u2026prema Op\u0161toj teorijiu relativnosti, prostor bez etra je nezamisliv\u2019\u2019, i najzad, <\/span><\/span><\/li>\n
  11. \u201cNa ovakav etar (tj. na Ajn\u0161tajnov nejasan model <\/span>gravitacionog etra<\/i><\/span> \u2013V.A.) ne mo\u017ee se primeniti ideja kretanja.\u2019\u2019 <\/span><\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    \n\n

    \nPodelite \u010dlanak: \n
    \n    \n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pi\u0161e: Velimir Abramovi\u0107: (Epistemolo\u0161ka podr\u0161ka Milankovi\u0107evoj argumentaciji protiv Lorenc-Ficd\u017eeraldove kontrakcione hipoteze i va\u017eenja II principa Elektrodinamike tela u kretanju) ABSTRAKT: Milutin Milankovi\u0107, (1879-1958), je objavio dva rada u kojima se nau\u010dno izja\u0161njava o rasprostiranju svetlosti, O teoriji Majkelson-Morlijeva eksperimenta, (1912g.) i O drugom postulatu specijalne teorije relativiteta, (1924.g.) Podelite \u010dlanak:<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3190"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3190"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3190\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3196,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3190\/revisions\/3196"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3190"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3190"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3190"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}