{"id":3269,"date":"2015-03-20T08:35:17","date_gmt":"2015-03-20T08:35:17","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3269"},"modified":"2020-04-14T14:32:56","modified_gmt":"2020-04-14T14:32:56","slug":"praznik-proleca-uskrsavanje-prirode-drevni-praznik-budenja-svog-zivota","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3269","title":{"rendered":"Praznik prole\u0107a \u2013 Uskrs prirode, drevni praznik bu\u0111enja sveg \u017eivota"},"content":{"rendered":"\n\n\n
\"USK<\/a>\u00a0 20.\/ 21. marta je na na\u0161oj geografskoj \u0161irini prole\u0107na ravnodnevnica.\u00a0<\/span>Uskrs je drevni \u00a0praznik ponovnog budjenja prirode, uskrsavanja, koji je kristijanozacijom druga\u010dije vremenski odre\u0111en Toga dana su sile tame i svetla jednako sna\u017ene ali sunce dobija sve vi\u0161e na snazi i sa rastu\u0107im svetlom raste\u00a0 snaga i plodnost u svoj prirodi<\/p>\n

Pobeda svetla, boginja prole\u0107a<\/strong><\/p>\n

Taj dan je bio praznovan u najve\u0107em delu starog sveta, keltski naziv\u00a0 mu je Ostara koji je prerastao u\u00a0 Oestern\/Eastern tj.Uskrs, staroslovenski praznik Maslenica\u00a0 slavio se 21. marta. Uvek se radilo o odavanju po\u010dasti boginji prole\u0107a i plodnosti koja doprinosi\u00a0 rastu u sveukupnoj prirodi. Slovenska Vesna i njen germanski pandan Freya, boginja zore Eostra (gr\u010dka \u00a0Eos ili Aurora) \u010dije je ime izvedeno od Astrate, boginje koja se izjedna\u010duje sa I\u0161tar. Mladi bog sunca, Bo\u017ei\u0107, rodjen na zimski solsticij kao nejaki nosilac svetla, sre\u0107e po prvi put boginju koja se tokom tamnog perioda godine regenerisala u devicu. Sada su oboje jednako sna\u017eni. Ali jo\u0161 nije vreme sjedinjenja, sada je vreme za pripremu. Vreme u kome devica zri u nevestu. Sa svakim danom raste snaga sunca, sve do\u00a0 1.maja kada je keltski Beltane ili Valpurgijska no\u0107, kada se sa boginjom sjedini u ritualnom ven\u010danju, da bi stvorili novi \u017eivot.<\/p>\n

Zapo\u010dinje rast, energije lak\u0161e teku. <\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 uvek miruju\u0107e klice u tamnom krilu zemlje\u00a0 se kre\u0107u napolje, po\u010dinje rast navi\u0161e. Tako\u0111e i za za nas, nakon dugog perioda mirovanja i unutra\u0161njeg usmerenja, ponovo sti\u017ee vreme da se krene napolje. Te\u0161ka tamna strana godine se osvetljava\u00a0 i \u017eivotna radost ja\u010da. Dobijamo vi\u0161e energije i radosti\u00a0 da sklapamo nove kontakte i sagledavamo\u00a0 nove po\u010detke poslova \u010dije plodove \u0107emo tokom leta u puno\u0107i mo\u0107i da po\u017enjemo. \"USK<\/a>\u00a0Zapo\u010dinje porast \u017eivotne snage u biljnom, \u017eivotinjskom i ljudskom svetu. Dan i no\u0107 podjednako traju.Od tada dani postaju du\u017ei i priroda otpo\u010dinje novi godi\u0161nji ciklus. Taj praznik se slavio do punog meseca. Sunce je kona\u010dno \u00a0pobedilo i prkosi tami, \u017eivot u prirodi po\u010dinje da se o\u010dituje, ptice se vra\u0107aju, \u017eivot se budi. To bu\u0111enje se mo\u017ee formalno namirisati. Sve\u017eina novog po\u010detka, izaziva u nama emocije i ose\u0107anja druge vrste, vreme za\u00a0 udvaranje, flertovanje, spajanje i sjedinjenje otpo\u010dinje.<\/p>\n

Vrba, zec i jaje<\/strong><\/p>\n

Postoji legenda da je na po\u010detku svih vremena velika boginja porodila jaje sveta. Grejala ga je me\u0111u dojkama hiljadama godina. Kada su se pokazala prva naprsnu\u0107a na ljusci jajeta, boginja ga je pa\u017eljivo polo\u017eila u veliku Tamu. Tamo se jaje raspuklo i iz njega je iza\u0161ao ceo svet, zemlja i voda, \u017eivotinje i biljke. Iz \u017eumanca je nastalo sunce. I da bi se ljudi se\u0107ali ovog velikog dela, najstarije \u017eivotinjske vrste se i danas legu iz jaja. Stari prehri\u0161\u0107anski obi\u010daj koji se slavio na prole\u0107nu ravnodnevnicu zamenjen je uskrsom, ali je ostala uspomena kroz staru pagansku simboliku pre svega bojena jaja, \u017eivotinju zeca i drvo vrbu. Prole\u0107ne sile su pobedile i sve kre\u0107e da cveta i raste. Nakon zimske pauze koko\u0161i ponovo legu jaja, simbol novog po\u010detka i celovitosti. Vrbove gran\u010dice se vezuju i ka\u010de na ku\u0107u kao blagoslov. Zec je simbol plodnosti<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Uskr\u0161nje jaje<\/strong> i zec<\/strong> su stari simboli egipatske boginje Astrate od koje su nastali Eos, Eostra, Ostara iz \u010dega je izvedeno\u00a0 Oestern, Eastern\u00a0 za Uskrs. Uskr\u0161nje jaje je nadaleko ra\u0161iren obi\u010daj. Jo\u0161 su persijanci poklanjali jaja na prole\u0107ni dan. Svuda i uvek je\u00a0 jaje\u00a0 simbol ponovnog ro\u0111enja, bu\u0111enja i uskrsnu\u0107a, stoga su se jaja farbala uglavnom u crveno koja je boja \u017eivota, radosti, plodnosti i krvi pre svega. U isto\u010dnoj Evropi kod slovenskog stanovni\u0161tva, mlade devojke koje u uskr\u0161njem periodu dobiju prvo mese\u010dno krvarenje bi bile po\u010dastvovane, ta bi se krv\u00a0 sa\u010duvala i sve\u010dano predala zemlji da se poja\u010da plodnost i blagoslovi \u017eetva. Tako\u0111e je postojala i neka vrsta Uskr\u0161nje magije koja se sastojala od toga da se crveno jaje postavi na grob. Stari narodi sa tim danom su uvek povezivali smrt, grob i uskrsnu\u0107e. \u00a0 Jedna stara pesma ka\u017ee: \u201c Smrt pliva u vodi, prole\u0107e nam sti\u017ee u posetu sa jajima, ona su crvena i sa kola\u010dem. Izneli smo smrt iz sela, uneli smo leto.\u201d pri tome su seoske devojke\u00a0 figurativno bacale smrt u vodu. To je ritual koja se odigravao kod slovena pre svega u Ukrajini i Rusiji, lutka koja predstavlja Morenu je bacana u vodu i slavljena je simboli\u010dna pobeda Vesne boginje mladosti i prole\u0107a. Danas su se odr\u017eali praznici posve\u0107eni Vesni a to su Vrbica, Cveti i Mladenci, kojima je dana hri\u0161\u0107anska konotacija.<\/p>\n\n\n\n
(Stari bunjeva\u010dki obi\u010daj \u201cpoliva\u010di\u201d kad se devojke na Vodeni ponedeljak, drugi dan Uskrsa polivaju vodom verovatno ima ovaj paganski koren.)\u00a0<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

\u00a0Vrbopuc<\/strong><\/p>\n

Sveop\u0161te bu\u0111enje se mo\u017ee formalno namirisati. Sve\u017eina novog po\u010detka, izaziva u nama emocije i ose\u0107anja druge vrste, vreme za\u00a0 udvaranje, spajanje i sjedinjenje.\u00a0 Ljudi su po\u010dinjali sa obradom\u00a0 polja i kod \u017eivotinja je to \u010desto vreme parenja, dok mladi ljudi imaju \u201cprole\u0107na ose\u0107anja\u201d poja\u010danog erotskog nagona, koji se u na\u0161em narodu jo\u0161 naziva i \u201cvrbopuc\u201d \u0161to opet vodi do cvetanja vrbe, zna\u010dajnog uskr\u0161njeg simbola. Vrba je posve\u0107ena boginji plodnosti zemlje, Demetri. Vrba va\u017ei za lekovito drvo koja poseduje sposobnost da \u010dovekovu bolest i nevolju uzme u sebe uz pomo\u0107 magi\u010dne formule ili molitve. \u010covek stane u \u0161uplje vrbovo drvo i uz\u00a0 molitvu odagna giht i vru\u0107icu. Druidi su obele\u017eavali dan ponovnog bu\u0111enja prirode u danima kad vrba procveta, pobadanjem gran\u010dica u polja obezbe\u0111ivali su njihovu plodnosnost.\u00a0 I danas je opstao praznik Vrbica\u00a0 koji je dobio hri\u0161\u0107anski smisao, njime se obele\u017eava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, dok se umesto palmi koriste vrbove grane. Paracelzus i\u00a0 Hieronimus Bok su savetovali da se u prole\u0107e koristi kora vrbe za le\u010denje\u00a0\u00a0 kao obloga ili prah. Vrba sadr\u017ei salicin, najva\u017eniju supstancu aspirina. \u00a0 Tako\u0111e\u00a0 \u201cuskr\u0161nje vatre\u201d\u00a0 kod slovena, germana i nordijaca predstavljale su sliku sunca. Palile su se na uzvi\u0161enju i verovalo se da \u0107e svetlo\u0161\u0107u vatre biti uhva\u0107ena snaga sunca i blagoslov prenet na polja. Preko vatre su preskakali ljudi da bi dobili za\u0161titu od zlih sila ili su stoku proterivali izme\u0111u dve vatre. U nordijskom epu Eda, kazuje se da bog sunca\u00a0 budi uspavanu boginju prole\u0107a Freju\u00a0 i osloba\u0111a od ropstva zimskog \u010duvara.\u00a0 Slavi se sveto ven\u010danje\u00a0 njih dvoje plesom u lavirintu kojim u\u010desnici predstavljaju kretanje sunca i u \u010dijoj se sredini nalazi probu\u0111ena boginja.\u00a0 Devet meseci kasnije iz tog sjedinjenja prirodnih sila, na zimski solsticijum ra\u0111a se mladi bog, bo\u017ei\u0107, sun\u010dev sin nove godine.<\/p>\n

Astronomski Uskrs, ples sunca<\/strong><\/p>\n

Obi\u010daji keltskih naroda (sloveni, germani,nordijci)\u00a0 praktikuju se jo\u0161 punih hiljadu godina nakon kristijanizacije Evrope, ali izgleda da znanje o toj pozadini u 16. veku ve\u0107 vi\u0161e nije poznato, iako stoji korektan datum Uskrsa\u00a0 do 1582. kad je uveden gregorijanski kalendar. Od oko pre 300 godina u velikom delu Evrope ra\u0161irila se 1.aprilska \u0161ala,\u00a0 kojom je ciljano na pogre\u0161no\u00a0 vreme Uskrsa. U skoro celoj Evropi\u00a0 severno od\u00a0 Alpa je postojala pri\u010da o plesu sunca na uskr\u0161nje jutro, sunce na\u010dini tri skoka. Stanovnici alpskog regiona i \u0160varcvalda su u predve\u010derje odlazili na brdo i \u010dekali izlazak sunca i tri skoka. Taj doga\u0111aj je izvesni Rolenhagen(1542-1609) preuzeo iz starih postulata gde stoji da su ljudi po plesu sunca poznavali kad je\u00a0 istinski Uskrs, za razliku od nametnutog.\u201dBog je na nebu postavio jasan znak po kome se poznaje pravi dan Uskrsa.\u201d \u00a0 U Meklenburgu na severu se ukazuje na ne\u0161to interesantno, skokovi sunca se mogu videti\u00a0 ako se posmatraju kroz ogradu, \u0161to\u00a0 navodi na kamene stubove Stonhend\u017ea i ponovo kelte. Iz druidskih osmatra\u010dnica je posmatrana putanja\u00a0 sunca i meseca, pored\u00a0 drugih zvezda, merena je i iscrtavana. Na tako precizno registrovanoj putanji sunca zapa\u017een je i taj ples sunca. Naravno, ovde se radi o kretanju zemlje a ne sunca, u kontekstu povezanosti ekliptike, precesije i nutacije. Sigurna \u010dinjenica je da je na\u00a0 monolitima kao Stonhen\u017e prole\u0107na to\u010dka i ravnodnevnica vrlo precizno odre\u0111ena. Mnogi\u00a0 druidski monoliti postavljeni na vrhovima i pravilno usmereni, slu\u017eili su\u00a0 astronomskoj i ritualnoj svrsi istovremeno, anatemisani su i nazivani imenima kao \u0111avolja strela,ve\u0161ti\u010dji kamen itd. Pripisivano im je, u neznanju,\u00a0 da se bude odre\u0111enog dana, u svitanje ili pono\u0107 i da se kre\u0107u, \u0161to je samo igra sun\u010devog\u00a0 ili mese\u010devog sjaja. Novo, crkveno sve\u0161tensvo je\u00a0 nai\u0161lo na problem etabliranja Hristovog uskrsnu\u0107a. Narodi keltske civilizacije su naime verovali da su se otelotvorili od svojih predaka i njima se i vra\u0107aju, od mrtvih direktno i da su drugim re\u010dima i oni ponovo o\u017eivljeno.\u00a0 Kad je proslava\u00a0 Uskrsa, kao religioznog hri\u0161\u0107anskog \u010dina stigla u\u00a0 Evropu, termin na koji su pretendovali\u00a0 bio zauzet ve\u0107 dugo i povezan sa po\u010detkom godi\u0161njeg doba,\u00a0 kao prirodnim ritmom uskrsnu\u0107a i ponovnog ro\u0111enja. Kroz tu pri\u010du o uskrsnu\u0107u ovi narodi su Isusa prihvatili kao svog. Sa druge strane stanovni\u0161tvo\u00a0 je dugo odbijalo crkveno ra\u010dunanje vremena i zadr\u017eavali su se na prole\u0107noj ravnodnevnici. Za to je imalo dosta razloga i zasnovani su na godi\u0161njem kru\u017enom ciklusu, prirodnim i kosmi\u010dkim pojavama. U Meksiku, Kukulkan stepenasta piramida u drevnom gradu majanskom gradu \u010ci\u010den-ica poznaje ne\u0161to sli\u010dno.\u00a0 Na dan prole\u0107ne i jesenje ravnodnevnice simboli\u010dno silazi bo\u017eanska zmija stepenicama piramide, pomo\u0107u sun\u010devog sjaja i specijalnog formiranja senki dobija se utisak da zmija klizi sa neba nani\u017ee i sjedinjuje se sa kamenom glavom na dnu piramide. U mnogo hramova i crkvi sunce toga dana prolazi kroz izvestan prorez i pada na oltar ili odre\u0111eno mesto, jer su izgra\u0111ene na ruinama nekada\u0161njih svetili\u0161ta u kojima se slavilo \u00a0<\/strong> Stare civilizacije su se dr\u017eale prirodnonau\u010dno korektnog i astronomski egzaktnog kalendara.<\/strong> Praktikovan je kult ponovnog ra\u0111anja i uskrsnu\u0107a prirode, koji vodi u bronzano i kameno doba.<\/p>\n

Smrt i uskrsnu\u0107e u starim kultovima<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107i prole\u0107ni praznik se uvek i skoro svuda\u00a0 dovodio u vezu sa smr\u0107u i ponovnim uskrsnu\u0107em. Isus je na Veliki petak prikovan za krst i njegovo uskrsnu\u0107e\u00a0 se desilo tri dana kasnije u Uskr\u0161nju nedelju. Mit o umuranju i uskrsnu\u0107u egzistira u velikom broju starih religioznih kultova. Poznat je iz Mitraizma. I Mitra je bio bog koji je umro i ponovo ustao u jednom udubljnju u steni. Sledbenici kulta Mitre su bili brojni u celom Rimskom carstvu, u\u00a0 Evropi i maloj Aziji i poznavali su \u010dak i Euharistiju. Po\u0161to je to bila\u00a0 vrlo jaka konkurentska religija, a i daleko starija, crkva je bila primorana da mnogo toga jednostavno preuzme, kao \u0161to je slu\u010daj i u drugim delovima sveta i njihovim kultovima. \u00a0 Jo\u0161 dalje unazad sti\u017ee se do po\u0161tovanja\u00a0\u00a0 Tamuza, koji se izgovarao \u201cDamasi\u201d, on je sin Astrate (I\u0161tar) , od koje je izvedeno gr\u010dko Eos, (englesko \u201cEaster\u201d ili \u201cOestern\u201d ime za Uskrs ili keltska Ostara. ) Na Uruk plo\u010dama epa o Gilgame\u0161u, Tamuz je opisan kao \u201c Sin ribe, koji ne zna za\u00a0 svog oca\u201d \u0161to obja\u0161njava za\u0161to je riba, Tamuzov simbol opstala kao simbol\u00a0 za Isusa.\u00a0 U vavilonskim misterijama Tamuz je istovremeno sin i ljubavnik Astrate\/I\u0161tar.\u00a0 Za\u010det je natprirodnim na\u010dinom i umro je\u00a0 nasilnom smr\u0107u. Ali ostala je nada u njegovo uskrsnu\u0107e, jednom godi\u0161nje polagana je \u017ertva u formi jagnjeta, \u0161to je opet paralela sa Isusom koji je nazivan i \u201cjagnje bo\u017eje\u201d. Ime koje se izgovaralo Dumu-Zi zna\u010dilo je sin(dumu) \u017eivota(zi) ili sin o\u017eivljavanja. Pri\u010du o Tamuzu su vavilonci, veliki poznavaoci astronomije, videli i opisali kao doga\u0111aj na zvezdanom nebu. Najzna\u010dajnija figura se nalazi iza sazve\u017e\u0111a Bika i dr\u017ei mu se za rep. \u010cisto astrolo\u0161ki\u00a0 to je\u00a0 ono \u0161to danas znamo kao sazve\u017e\u0111e Ovna. Interesantno je da je sazve\u017e\u0111e Ovna (jagnje) tek u VI veku pre Hrista postavljeno na kartu neba, pre toga je to bila ljudska figura iza Bika, koja mu se dr\u017ei za rep \u201czemljoradnik\u201d. Vrlo precizno je opisan kako kle\u010di, isto kao \u0161to i Mitra na slikama kle\u010di iza Bika. Ubistvo nebeskog Bika se pojavljuje i u epu o Gilgame\u0161u koji ga hvata za rogove, a Enkidu ga hvata za rep. I Enkidu zna\u010di doslovno \u201csin(En) plodnih polja\u201d dok je Gilgame\u0161 \u201cverni pastir\u201d na nebu, koji je kasnije postao sazve\u017e\u0111e Orion.<\/p>\n

Post 40 dana <\/strong><\/p>\n\n\n\n
Stare civilizacije su vreme svjih proslava i kulturnih doga\u0111aja vrlo tesno privezali na kosmi\u010dka zbivanja kao npr. Egip\u0107ani sa svojim sazve\u017e\u0111ima i njima pripadaju\u0107om mitologijom. U vezi toga postoji mit koji po\u010dinje u jesen sa smr\u0107u boga i njegovim uskrsnu\u0107em u prole\u0107e. Ali, 1000 god, pre Hrista desila se drasti\u010dna promena u kultnim radnjama, kad je uveden post od \u010detrdeset dana i koji je opstao u hri\u0161\u0107anstvu. Na nebu su dva sazve\u017e\u0111a za Astratu\/I\u0161tar. Jedna je Devica sa klasjem u ruci, a druga rajska I\u0161tar i ona je predstavljena na nebu kako stoji desno od Tamuza sa prekr\u0161tenim rukama na stomaku. Na starim slikama neba je nazvana \u201cAnunutum\u201d ili \u201cmajka \u010dove\u010danstva\u201d.Obe predstavljaju razli\u010dite aspekte iste boginje. Sazve\u017e\u0111e Anunitum prolazi na isto\u010dnom horizontu u prole\u0107e pre Tamuza\/Enkidu i to egzaktno 40 dana ranije. Punih 40 dana ona svako jutro pre izlaska sunca pogleda i i\u0161\u010dekuje svog sina dok kona\u010dno na uskr\u0161nje jutro u svitanje bude potpuno vidljiv na isto\u010dnom horizontu. Po\u010detak Uskr\u0161njeg posta pada na\u00a0 Pepeljavu sredu, nakon Poklada\u00a0 \u0161to tako\u0111e vodi u \u010ditav niz podudarnisti sa starim mitologijama.U 6. veku pre Hrista sazve\u017e\u0111e Ovna na nebu zamenjuje \u201czemljoradnika\u201d i prolazi prole\u0107nu ta\u010dku na nebu, presek sun\u010deve staze sa nebeskim ekvatorom , tako izgleda kao da je Ovan\/jagnje proboden na nebu. Da \u0107e\u00a0 \u201cizbavitelj\u201d biti\u00a0 proboden\u00a0 judejski proroci su oduvek najavljivali. David:\u201c Proboli su moje \u0161ake i stopala\u201d, prorok Danilo je prili\u010dno zaslu\u017ean za to da se vavilonska predstava zamenjena na nebu za\u00a0 Ovna, probodeno jagnje, judejskog spasioca.Ma kakvu formu ona imala, vidimo da se pri\u010da\u00a0 ista pri\u010da me\u0111u ljudima na zemlji. To je pri\u010da i bogu i o \u010doveku istovremeno, o\u00a0 ciklusu smene godi\u0161njih doba na\u0161e zemlje koji se oslikava u najvi\u0161im kosmi\u010dkim doga\u0111ajima. Imamo boginju majku u tri faze, prole\u0107nu devicu, zrelu \u017eenu i staricu kao boginju smrti i svaka ima svoj deo godine, ali to je i svaka ljudska k\u0107er istovremeno. Svaki sin \u010dovekov je prvo nejaki bo\u017ei\u0107 koji ja\u010da u boga i pobe\u0111uje tamu kao i na\u0161e sunce tokom godine.Na zemlji je sunce\u00a0 bog koji daje \u017eivot i od koga sve zavisi, na\u0161a majka je zemlja koja nas nosi i hrani i koju sunce oplo\u0111uje.\u00a0 Ljudi\u00a0 \u017eive\u0107i u skladu sa prirodom prepoznaju\u00a0 kosmi\u010dke uticaje i cikluse u harmoni\u010dno im se prilago\u0111avaju.<\/p>\n

Branka Mraz<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0 20.\/ 21. marta je na na\u0161oj geografskoj \u0161irini prole\u0107na ravnodnevnica.\u00a0Uskrs je drevni \u00a0praznik ponovnog budjenja prirode, uskrsavanja, koji je kristijanozacijom druga\u010dije vremenski odre\u0111en Toga dana su sile tame i svetla jednako sna\u017ene ali sunce dobija sve vi\u0161e na snazi i sa rastu\u0107im svetlom raste\u00a0 snaga i plodnost u svoj prirodi Pobeda svetla, boginja prole\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[10,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3269"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3269"}],"version-history":[{"count":22,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3269\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3879,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3269\/revisions\/3879"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3269"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3269"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3269"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}