{"id":3340,"date":"2015-07-08T13:52:38","date_gmt":"2015-07-08T13:52:38","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3340"},"modified":"2015-08-22T13:23:46","modified_gmt":"2015-08-22T13:23:46","slug":"psihodijagnostika-i-na-psihodijagnostici-zasnovana-predikcija-ponasanja-pomorca-na-brodu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3340","title":{"rendered":"PSIHODIJAGNOSTIKA I NA PSIHODIJAGNOSTICI ZASNOVANA PREDIKCIJA PONA\u0160ANJA POMORCA NA BRODU"},"content":{"rendered":"
\"Mornar\"<\/a>Ljiljana De<\/strong>\u0161<\/strong>evi<\/strong>\u0107, <\/strong>psiholog <\/strong><\/h5>\n
Dr. Milenka Vrane\u0161-Gruji\u010di\u0107, spec. medicine rada<\/strong><\/h5>\n
Rad je prikazan na: The 13th International Symposium on Maritime Health, koji je odr\u017ean u Bergenu-Norve\u0161ka, juna 2015.<\/h5>\n
Simpozijum se bavio tra\u017eenjem odgovora na pitanje: \u0160ta je to zdrav pomorac?<\/h5>\n

Odgovor na pitanje: \u0161ta je to psiholo\u0161ki zdrav pomorac autorke ovog rada nalaze u samoj prirodi psiholo\u0161kog sistema \u010doveka.<\/p>\n

One nude re\u0161enje na\u010dina na koji je psihodijagnostika neophodna za predikciju pona\u0161anja pomoraca na brodu.<\/p>\n

<\/p>\n

Primarni zadatak psihodijagnostike<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong>Pomorci, avijati\u010dari, voza\u010di, oni koji rade na visini ili sa oru\u017ejem. tj. svi koji svojom aktivno\u0161\u0107u mogu da budu opasnost za sebe i druge, moraju da pro\u0111u kroz proces psihodijagnostike.<\/p>\n

Primarni zadatak psihodijagnostike je da utvrdi status psiholo\u0161kog sistema ispitanika-pomorca na relaciji zdrav-bolestan.<\/p>\n

Psihologija je u stanju da re\u0161i taj zadatak.<\/p>\n

Za\u0161to onda psihologija, koja raspola\u017ee mo\u0107nim psihodijagnosti\u010dkim metodama, ne mo\u017ee da odgovori na pitanje: Zbog \u010dega pomorac koji je ogla\u0161en psiholo\u0161ki zdravim, \u010desto ima psiholo\u0161ke probleme kada se na\u0111e na brodu?<\/p>\n

Odgovor na to pitanje tra\u017eimo u samoj prirodi psiholo\u0161kog sistema \u010doveka.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Primer: <\/strong><\/p>\n

Da bismo odgovrili na postavljeno pitanje polazimo od jedne analogije \u2013 od primera posmatra\u0107emo biljke koja je radioaktivno ozra\u010dena.<\/p>\n

Radioaktivnost, re\u010deno pojmovima teorije sistema, je proces, uticaj ili konekcija jednog sitema, radioaktivnog elementa, sa drugim, u ovom prmeru s organskim sistemom.<\/p>\n

\u010cinjenica jeste da se radioaktivnost sadr\u017ei u svim \u0107elijama koje su formirane (strukturirane) nakon ozra\u010denja sistema-biljke \u010diji su te \u0107elije deo.<\/p>\n

Radioaktivnost koja je u\u0161la u neki organski sistem u njemu nastavlja da traje, da \u201e\u017eivi\u201c u njemu, kao njegov organski deo, kao njegova strukturalna komponenta.<\/p>\n

Ovaj primer pokazuje nam kako jedan sistem iz prirode kroz proces konekcije sa drugim sistemom postaje trajni deo tog drugog sistema.<\/p>\n

Trajanje jednog sistema u strukturama drugih sistema \u010dini to da nam je svaki sistem iz prirodi delom nerazumljiv, \u010dak i kad je taj sistem zdrav (neo\u0161te\u0107en).<\/p>\n

Nerazumljivost sistema remeti: opa\u017eanje i razumevanje sistema, pa time i predikciju, merenje i izmenu sistema.<\/p>\n

Istovremeno, zato \u0161to je nemogu\u0107e znati kakve je sve uticaje od strane drugih sistema dati sistem u pro\u0161losti pretrpeo, ne mo\u017ee se ta\u010dno predvideti na\u010din na koji \u0107e se taj sistem u budu\u0107nosti:<\/p>\n

    \n
  1. Strukturirati<\/li>\n
  2. Funkcionisati (reagovati<\/strong>)<\/li>\n
  3. Eventualno destrukturirati (oboleti)<\/li>\n<\/ol>\n

    Svi sistemi su preko svojih struktura matemati\u010dki pravilno povezani (konektovani) u sistem struktura koji nazivamo Univerzum.<\/p>\n

     <\/p>\n

    I psiholo\u0161ki sistem je po istom principu:<\/p>\n

      \n
    1. Strukturiran<\/li>\n
    2. Konektovan sa drugim sistemima<\/li>\n<\/ol>\n

       <\/p>\n

      Psiholo\u0161ko iskustvo i psiholo\u0161ke reakcije<\/strong><\/p>\n

      Psiholoski sistem \u010doveka \u010dine (strukturiraju ga) dve grupefaktora:<\/p>\n

      1. Prva grupa su neurofiziolo\u0161ki faktori i oni nisu predmet ovog rada<\/p>\n

       <\/p>\n

        \n
      1. Druga grupa su psiholo\u0161ka iskustava koje je \u010dovek do\u017eiveo tokom svog \u017eivota<\/li>\n<\/ol>\n

         <\/p>\n

        Svako psiholo\u0161ko iskustvo \u010dine \u010detiri komponente:<\/p>\n

          \n
        1. Okolnostiu kojima se dato iskustvo de\u0161ava, pre svega to su drugi ljudi, tj. drugi psiholo\u0161ki sistemi<\/li>\n
        2. Reakcije<\/strong>\u010doveka u datom iskustvu, njegove: psiholo\u0161ke, psihosomatske i socijalne reakcije<\/strong><\/li>\n
        3. Veze unutar datog iskustva izme\u0111u:\n