{"id":3480,"date":"2015-12-08T05:04:02","date_gmt":"2015-12-08T05:04:02","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3480"},"modified":"2017-09-16T09:13:18","modified_gmt":"2017-09-16T09:13:18","slug":"strah-kao-mehanizam-kosmicke-regulacije","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3480","title":{"rendered":"STRAH KAO MEHANIZAM KOSMI\u010cKE REGULACIJE"},"content":{"rendered":"

\"WE\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

strah<\/em><\/strong><\/p>\n

– pla\u0161iti se od (ne\u010dega ili nekoga)<\/em><\/p>\n

– o\u010dekivati ili brinuti o (ne\u010demu lo\u0161em ili neprijatnom)<\/em><\/p>\n

– biti<\/em> upla\u0161en ili zabrinut<\/em><\/p>\n

(Merriam-Webster Dictionary)<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em>Strah, kao globalni fenomen raspr\u0161en brutalnom silom egzistencijalne ugro\u017eenosti individue globalnim ekonomskim slomom, ratovima, spektakularnim teroristi\u010dkim devastacionim aktima, ili pak ekspanzijom anksioznosti \u0161to pro\u017eima bi\u0107e atomiziranog pripadnika \u201eusamljene gomile\u201c alijeniranog dru\u0161tva XXI veka, nije ni\u0161ta drugo do specifi\u010dni mehnizam kosmi\u010dke regulacije.<\/p>\n

<\/p>\n

Strah predstavlja mehanizam odlaganja promenepsiholo\u0161ko-duhovne strukture pojedinca, njegovog porodi\u010dnog\/poslovnog mikrookru\u017eenja ili pak \u010ditave dr\u017eave ili civilizacije, do trenutka kada su te promene u skladu sa celinom teleolo\u0161ki uslovljenog toka me\u0111uigre uma i materije. Suprotnost straha je svest koja razgr\u0107e mrak u kome \u201enevidljive sile\u201c psihosomatskog lavirinta koje razdiru bi\u0107e bivaju razotkrivene bakljom saznanja istine oli\u010dene u neizbe\u017enoj promeni. Borba za svest i osve\u0161\u0107ivanje, te posledi\u010dno delovanje u skladu sa novom slikom sveta donose promenu. Me\u0111utim, paukova mre\u017ea straha se svesno\/nesvesno generi\u0161e ideolo\u0161kim matricama oko\u0161talih paradigmi, bilo li\u010dnih, bilo kolektivnih. Strah predstavlja istovremeno o\u010dajni\u010dki potpra\u017eni poziv na promenu, ali i branu prema njoj \u2013 do trenutka kada nesvesno programirani organizam globalne strukture biva spreman da preslo\u017ei kockice mozaika nove paradigme, u kojoj \u0107e svaki element biti transformisan u pravom trenutku, da funkcionalnost sklopa novog pravca kretanja ne bude ugro\u017eena kakofonijom nosilaca razli\u010ditih paradigmi.<\/p>\n

\"security-services-carry-away-injured-man-after-paris-attacks\"<\/a>U realnosti sveta globalna struktura se(usled razli\u010ditog stepena svesti pojedinaca) svodi na \u010dvrsti, koherentni, ideolo\u0161kom matricom sastavljeni kolektiv, koji zovemo dr\u017eavom, organizacijom, porodicom i sl. Njime kojim rukovodi lokalno\/globalno morfi\u010dko polje, koje uglavnom deluje na nesvesno (kroz emocije, stavove i identifikacije pojedinaca). Sve dok se ne stvori kriti\u010dna masa osve\u0161\u0107enih, fatalno je opasno ru\u0161iti paradigmu, jers onu stranu paradigme ne stoji skup slobodne asocijacije svesnih individua, ve\u0107 razobru\u010deni nagoni bez interpretativnog ograni\u010denja vladaju\u0107eg narativa koji strahom \u0161titi zajednicu od raspadanja. Balansiranje izme\u0111u teleolo\u0161ki i vremenski uslovljene promene strukture i \u0107orsokaka njenog nekontrolisanog raspadanja vr\u0161i se putem straha kao instrumenta fine regulacije.Izazivanje straha kod pojedinaca, bilo \u201esvesno\u201c (od strane vladaju\u0107ih struktura politike\/kulture\/crkve\/porodice) bilo nesvesno (anksioznost) je u su\u0161tini uslovljeno nad-kogitivnim silama informati\u010dkog polja, s ciljem da se odlo\u017ei raspad jedne paradigme, dok slede\u0107a nije koherentno spremna da se uspostavi.<\/p>\n

\"url\"<\/a>Ve\u0107 u radovima znamenitog be\u010dkog psihiijatraSigmunda Freuda<\/strong> vidi se da pojava straha ima ishodi\u0161te u preoblikovanju blokirane psihi\u010dke energije (\u00b4libida\u00b4) u izvitopereni afekt – energiju straha. Na taj na\u010din strah (preokrenuti afekt iz intencije ka akciji u intenciju ka bekstvu) odla\u017ee individualni \u010din preoblikovanja stvarnosti, ma u kom vidu i sa ma kojim motivom. Freud<\/strong> u znamenitom delu \u201eUvod u psihoanalizu\u201c tvrdi:<\/p>\n

\u201eNo rado \u0107ete \u010duti da nam analiza fobija nema vi\u0161e mnogo novoga da otkrije. Kod njih se, naime, zbiva isto \u0161to i kod de\u010dijeg straha: neprestano se neupotrebljiv libido pretvara u prividan realni strah, i tako se neka vrlo neznatna spolja\u0161nja opasnost stavlja u zamenu za zahteve libida. (\u2026) kad libido pripada nekom psihi\u010dkom pokretu koji je pretrpeo potiskivanje, onda su uspostavljeni sli\u010dni odnosi kao kod deteta kod koga jo\u0161 nema odvajanja izme\u0111u svesnoga i nesvesnoga, a regresijom na infantilnu fobiju otvoren je u neku ruku prolaz preko koga se zgodno mo\u017ee obaviti pretvaranje libida u strah. (\u2026) Kod fobija, na porimer, mogu se jasno razlikovati dve faze neuroti\u010dkog procesa. Prva vr\u0161i potiskivanje i prevo\u0111enje libida u strah koji je vezan za neku spolja\u0161nju opasnost. Druga se sastoji u izgra\u0111ivanju svih onih opreznosti i osiguranja pomo\u0107u kojih treba da se izbegne dodir s tom opasno\u0161\u0107u koja se smatra kao ne\u0161to spolja\u0161nje. Potiskivanje odgovara jednom poku\u0161aju bekstva svesnog \u00b4ja\u00b4 od libida koje se ose\u0107a kao opasnost\u201c.<\/em><\/p>\n

Strah, koji je tema na\u0161eg prou\u010davanja, je iracionalan, sputavaju\u0107i, deluje iz nesvesnog, kroz nesvesno i stoji kao nesavladiva opozicija svesnom stavu pojedinca. Ali, ovaj strah predstavlja modifikaciju zdrave psihosomatske reakcije straha koja nam je imanentno data evolucijom \/ genomom i koja ima svoju svrhu.<\/p>\n

Autenti\u010dni, prirodni strah je emocija izazvana pretnjom (novom, neo\u010dekivanom situacijom) koju \u010dulno registruju ljudi i \u017eivotinje (novija istra\u017eivanja pokazuju: i biljke). Ova emocija uti\u010de na rad mozga, te, za normalne uslove disfunkcionalne i promptne promene u organima i sistemima organa.Fizi\u010dka reakcija je be\u017eanje, skrivanje, uko\u010denost. Realan strah je reakcija na neposrednu opasnost u realnom vremenu. Svsishodan odgovor organizma, uslovljen nagonom za pre\u017eivljavanjem, usmeren je na akciju \u201ebori se ili be\u017ei\u201c. Ali, s druge strane, izobli\u010deni strah mo\u017ee se odnositi na nepostoje\u0107e, zami\u0161ljene \u00b4lo\u0161e\u00b4okolnosti koje tek treba da se odigraju: rat, gubitak posla, bolest, nemo\u0107, usamljenost…Bekstvo, zamrzavanje \u010dula\/emocija\/akcije ili pak kontra-reakcija verbalne\/neverbalne agresije de\u0161avaju se simboli\u010dki ili stvarno, iako fizi\u010dka, ovde-i-sada opasnost ne postoji, ve\u0107 je zamenjena podjednako stvarnom opasno\u0161\u0107u \u00b4iznutra\u00b4 (plodom misli i imaginacije).<\/p>\n

Modifikacija straha je, kako smo nagovestili na po\u010detku teksta, rezultat uslovljavanja, u\u010denja\u2026Bihevioralna priroda iracionalnog straha je evidentna, a poruke i informacioni paketi koji preuslovljavaju reakciju opstanka u reakciju blokiranosti usmereni su spolja (porodica\/dru\u0161tvene elite). Primer eksperimenta poznatog pod nazivom \u201eMali Albert\u201c pokazao je da se de\u010dak iniciran strahom od pacova pla\u0161io i svih objekata bele boje sa krznom: psa, zeca, itd. Na taj na\u010din se stvaraju strahovi koji asociraju na svedo\u010denje ili prisustvovanje traumi \u2013 mehanizam povezivanja pretvara potisnuti strah od realne traume od zaklju\u010danog podruma u detinjstvu u potonju iracionalnu klaustrofobiju, na primer.<\/p>\n

Mozak reaguje na zastra\u0161uju\u0107i input menjaju\u0107i fiziologiju tela, ali je interesantno da taj input (bilo do\u017eivljene traume ili samo prisustva stra\u0161nom doga\u0111aju) biva reprodukovan i pri pukom se\u0107anju na traumu. Za to je odgovorna amigdala. Emocionalna\/fiziolo\u0161ka reakcija je nezavisna od kogitivne. O tome u\u010di Daniel Goleman<\/strong>, opisuju\u0107i me\u0111uigru mo\u017edanih struktura koji generi\u0161u strah u studiji \u201eEmocionalna inteligencija\u201c:<\/p>\n

\u201eNeke emocionalne reakcije i emotivno pam\u0107enje nesvesno da nastanu, bez uloge kognitivnog. Amigdala mo\u017ee da izgradi se\u0107anje i nizove reakcija koje \u010dinimo, a da ne znamo ta\u010dno zbog \u010dega, po\u0161to je pre\u010dicom od talamusa do amigdale u potpunosti zaobi\u0111en neokorteks. Izgleda da ovaj zaobilazni put dopu\u0161ta amigdali da predstavlja skladi\u0161te emocionalnih utisaka i se\u0107anja o kojima svesni ni\u0161ta ne znamo.\u201c<\/em><\/p>\n

U istom radu Goleman<\/strong> opisuje mehanizam straha kao emotivne i fiziolo\u0161ke reakcije \u201ebori se ili be\u017ei\u201c:<\/p>\n

\u201eReakcija \u00b4bori se ili be\u017ei\u00b4: Pove\u0107avaju se krvni pritisak i otkucaji srca. Veliki mi\u0161i\u0107i su spremni za brzu akciju. (\u2026) Vizuelni signal prvo putuje od retine do talamusa gde se prevodi na jezik mozga. Ve\u0107i deo poruke potom ide do vizuelnog korteksa gde se analizira i tuma\u010di njeno zna\u010denje i priprema odgovaraju\u0107a reakcija; ako je odgovor emocionalan, signal dolazi do amigdale da bi se aktivirali emocionalni centri. Me\u0111utim, manji deo prvobitnog signala ide pravo od talamusa do amigdale, brzom transmisijom, omogu\u0107avaju\u0107i hitniju (mada manje preciznu) reakciju. Na taj na\u010din amigdala mo\u017ee da proizvede emocionalni odgovor pre no \u0161to korti\u010dki centri u potpunosti registruju \u0161ta se doga\u0111a.\u201c<\/em><\/p>\n

\"The_Fight_or_Flight_Response\"<\/a>Mnogobrojni eksperimenti pokazuju da je amigdalu mogu\u0107e aktivirati kod grupa ljudi koji samo svedo\u010de traumatskom doga\u0111aju, a kako amigdala mo\u017ee pokrenuti fiziolo\u0161ku reakciju srtaha i pri samoj misli o doga\u0111aju\/slici doga\u0111aja koja emanira u svesti, jasno je da se strah mo\u017ee formirati u\u010denjem,ili \u010dak zami\u0161ljanjem nikad odigranih stra\u0161nih doga\u0111aja koji se verbalno ili vizuelno laboratorijski predstavljaju od strane eksperimentatora, ili, u stvarnosti, elitne kontrolne grupe u okviru zajednice (porodica, dr\u017eava, itd.)<\/p>\n

U tom smislu, kultura generi\u0161e strah ili pak defini\u0161e dru\u0161tveno prihva\u0107eni na\u010din ispoljavanja emocija. Sve to spada u nepisana pravila pona\u0161anja ideolo\u0161ki oformljenog grupnog morala.<\/p>\n

Strahovi se mogu redefinisati i nau\u010diti, jer za njih, kako smo videli, postoji osnova, a to je strah kao baza \u00b4pripremljenosti\u00b4 – adaptacije na\u0161ih dalekih predaka na opasnost u uslovima nesavladane prirode. Ovakve vrste adaptacije su korisne, i \u010dak izlaze van sfere ljudskog \u2013 kao strah od visine (nastao jo\u0161 u mezozoiku, imaju ga mnogi sisari) ili od zmija (nastao u kenozoiku, \u010dovek ga deli sa glodarima, primatima itd). Strah od glodara je novijeg datuma, uslovljen objektivnom adaptacijom prema zaraznim bolestima (\u010diji su nosioci glodari) i formiran putem mehanizma asocijacija.<\/p>\n

Za razliku od individualno korisnog straha<\/em> (adaptivnost na opasnost, \u201ebori se ili be\u017ei\u201c mehanizam), strah kao anksioznost <\/em>(psihosomatska burna reakcija na nepostoje\u0107u, zami\u0161ljenu situaciju) nema svrhu (sem teleolo\u0161ke i regulativne za sistem strukturalno nadre\u0111en sistemu pojedinca). Me\u0111utim, interesantno je da se i prirodni strah i anksioznost psiho-fiziolo\u0161ki ispoljavaju na isti na\u010din, i to dramati\u010dno intenzivno<\/em>. \u0160tavi\u0161e, kako \u0107emo videti u daljem tekstu,dugotrajnebiofizi\u010dke i biohemijske promene uslovljene strahom su devastiraju\u0107e po zdravlje, i predstavljaju silno mo\u0107an instument kontrole individua od strane superstruktura.<\/p>\n

\u201eBori se ili be\u017ei\u201c reakcija, kreirana radi opstanka u opasnim situacijama prete\u0107eg prirodnog okru\u017eenja, je zajedni\u010dka ljudima i \u017eivotinjama, instinktivna i izvan kogitivne interpreetativne mo\u0107i. Mora se reagovati brzo, bez promi\u0161ljanja, automatski, telesno funkcionalno. Sna\u017ean emotivni input pokre\u0107e telo na akciju. Kako? U pitanju su slo\u017eene emotivno-somatske interakcije pra\u0107ene promenama fiziologije \u0107elija, organa i organskih sistema: ritam disanja se ubrzava \u0161to prati ubrzanje ritma srca; periferni krvni sudovi se su\u017eavaju, mi\u0161i\u0107ni tonus pove\u0107ava; mo\u017ee do\u0107i do pilorekcije (atavisti\u010dko je\u017eenje ko\u017ee kod \u010doveka ili nakostre\u0161ivanje dlake kod \u017eivotinja, radi \u201eopasnog\u201c izgleda, tenzijom svakog folikula dlake pojedina\u010dno); intenzivira se znojenje; pove\u0107anje neurofili\u010dkih leukocita; budnost koja vodi u posledi\u010dnu kumulativnu nesanicu. Ve\u0107 ovaj sa\u017eeti opis ukazuje na o\u010diglednu \u010dinjenicu: sve ove promene su smislene u slu\u010daju realne opasnosti, ali su disfunkcionalne, veoma invazivne i fatalne u slu\u010daju umi\u0161ljene pretnje\u2026<\/p>\n

Eksperimenti na \u017eivotinjama (pre svega pacovima) ukazuju na pojam Odbrambene reakcije specifi\u010dne za vrstu (ORSV) koja mo\u017ee biti borba, bekstvo, prete\u0107a kontra-agresija, la\u017ena agresija (manje \u017eivotinje u susretu sa ve\u0107im \u2013 blef im mo\u017ee ponekad spasti \u017eivot), nepokretnost itd. Svaki ORSV je kontrolisan od strane simpati\u010dkog nervnog sistema. U\u010denjem, posti\u017ee se veoma koristan ORSV \u2013 izbegavanje pretnje. Pacovi u laboratoriji vremenom nau\u010de da izbegavaju stresne stimuluse, ne ulaze\u0107i u potencijalno opasne situacije. Na taj na\u010din (dobro pamte\u0107i ste\u010dene nizove reakcija inicirane stimulusima) \u017eivotinje, znaju\u0107i \u0161ta je predmet straha, izbegavaju taj predmet. Kao i ljudi koji instinktivno telesno reaguju (bez svesne, mislene odluke) na znak opasnosti, bez da uistinu i znaju o \u010demu se radi (kad im se samo u\u010dini da vide zmiju u prirodi, ili vide\/\u010duju neprijatelja za vreme rata).<\/p>\n

\"Print\"<\/a><\/p>\n

\u0160ta povezuje pretnju (stvarnu ili zami\u0161ljenu), emociju straha i fiziolo\u0161ke reakcije, te posledi\u010dni vid ORSV kao odgovor? Amigdala, o kojoj je u ovom tekstu ve\u0107 bilo re\u010di. Ona je esencijalna za ORSV: komunicira sa prefortalnim korteksom, senzornim korteksom, hipotalamusom, hipokampusom, talamusom, septumom i mo\u017edanim stablom. Asocijativno u\u010denje i odgovaraju\u0107i ORSV su kolektivna stvar grupe jedinki te kroz me\u0111usobnu interakciju i koherenciju li\u010dnih i kolektivnih do\u017eivljaja i iskustava emaniraju modeli ORSV (bazirani na komunikaciji razli\u010ditih ve\u0107 pomenutih delova mozga, aktiviranja simpati\u010dkog nervnog sistema koji usmerava na borbu, bekstvo, nepokretnost itd.) Amigdala jeveoma suptilni koordinator ekstremno slo\u017eenih indukovanih mehanizama (mo\u017edano-nervno-telesnih) i njena disfunkcija mo\u017ee dovesti do anksioznosti ili pak \u2013 posve suprotno \u2013 neadekvatne neustra\u0161ivosti (\u0161to dovodi do unapred izgubljene borbe sitnih \u017eivotinjica sa grabljivcima npr.). Interesantno je i indikativno da sve navedeno va\u017ei ne samo za \u017eivotinje ve\u0107 i za ljude: grupa defini\u0161e strah i vid ispoljavanja; u slu\u010daju disfunkcije amigdale dolazi do \u00b4neustra\u0161ivosti\u00b4(kao natkompenzacije straha). O ovome \u0107e jo\u0161 biti re\u010di kasnije.<\/p>\n

Signali opasnosti iz spoljne okoline izgleda da su u procesima vezanim za strah manje bitni od same reakcije, koja se intenzivira u\u010denjem, uslovljavanjem, navikom. Ovo se naziva unutarnji fidbek, a to je reakcioni informacioni paket: mi\u0161i\u0107na tenzija, ubrzano disanje i ritam srca itd. Reakcija straha odnosno ORSV je ograni\u010dena na nekoliko opcija, o \u010demu smo ve\u0107 govorili. \u010cini se da je \u0161irok opseg spoljnih stimulansa prakti\u010dno nebitan: za opstanak vrste je dovoljan ograni\u010den niz odgovora. Ovako bi se moglo objasniti (na ljudskom planu) za\u0161to je ve\u0107 pominjani \u201eMali Albert\u201c identi\u010dno reagovao na ze\u010deve i pacove \u2013 asocijativni strah je identi\u010dna reakcija na razli\u010dite stimuluse. Reakcija je ta, koja ekspandira u\u010denjem i uslovljavanjem, a interpretacija i diversifikacija stimulusa je fenomen manje va\u017enosti\u2026<\/p>\n

ORSV mora biti adekvatna za datu situaciju. po\u0161to je u pitanju me\u0111uigra na nivou informacija-emocija-materijalno-telesna reakcija, jasno je da je suistem veoma slo\u017een i da svaka disfunkcija, od psiholo\u0161ke do \u0107elijske, dovodi do opasnog ishoda. Tako, celularno-genetski nedostatak statmina odbacuje iskustvo opasnosti, onemogu\u0107ava u\u010denje izbegavanja stimulusa i dovodi do sigurne smrti u susretu sa neizbe\u017eom opasno\u0161\u0107u, na koju se reaguje bez straha.<\/p>\n

Proces straha se mo\u017ee opisti na neurofiziolo\u0161kom nivou putem serije inputa: talamus prose\u0111uje prikupljene \u010dulne informacije senzornom korteksu (SK) koji ih interpretira \u2013 i \u0161alje poruku hipotalamusu o tome koji tip ORSV da aktualizuje, od borbe do nepokretnosti, uko\u010denosti; SK tako\u0111e \u0161alje poruku straha amigdali te indukuje hipokampus, koji je odgovoran za memorisanje celog procesa, kako spolja\u0161njeg stimulusa tako i unutarnjeg odgovora \u2013 fidbeka.<\/p>\n

Za\u0161to je amigdala krucijalno va\u017ena<\/strong>? Kada primi poruku o zastra\u0161uju\u0107oj situaciji (stvarnoj, zami\u0161ljenoj ili pak evociranoj iz memorije) , ona indukuje lu\u010denje hormona za adekvatan odgovor: agresija, strah<\/strong> itd. Ti hormoni<\/strong> izazivaju fiziolo\u0161ku reakciju<\/strong> budnosti prema opasnosti. Celo telo je alarmirano i eksitovano, sve dok opasnost ne nestane, te medijalni prefortalni korteksu (mPFC) primi poruku o doga\u0111aju\/reakciji te ih pretvara u memoriju. Ova memorija u osnovi slu\u017ei da se efikasnije u budu\u0107nosti izvede ORSV, radi opstanka\u2026 Ali, ponekad i samo se\u0107anje na opasnost izaziva fiziolo\u0161ke reakcije vezane za ORSV \u0161to dovodi do anksioznosti a na du\u017ei rok i devastacije tela<\/strong>.<\/p>\n

\"fear-4\"<\/a><\/p>\n

Drevna ezoterijska znanja govore o energetskim centrima<\/strong>, astralnom i eteri\u010dkom telu, suptilnim energijama\u2026 Ovicentri, kako je neuronauka recentno utvrdila, imaju direktnu interakciju sa \u017elezdama i lu\u010denjem hormona<\/strong>, pomo\u0107u kojih dolazi do potpra\u017enih posledi\u010dnih reakcija koje dovode do energetsko-biohemijskog balansa i zdravlja\/disbalansa\/bolesti<\/strong>. U slu\u010daju prete\u0107ih situacija, hormoni, uslovljeni inputom amigdale, deluju, zaobilaze\u0107i svest, na neurofiziolo\u0161ke procese kreiraju\u0107i telesni odgovor. Dilatacija krvnih sudova te ubrzanje metabolizma i regulacija rada sr\u010danog mi\u0161i\u0107azavise od epinefrina. Norepinefrin osloba\u0107a glikogen iz jetre, i na taj na\u010din omogu\u0107ava \u0107elijama energiju neophodnu za promptnu hiperaktivnost – za borbu ili bekstvo. Kortizol je zadu\u017een za krv: omogu\u0107ava promenu krvne slike intenziviranjem nivoa \u0161e\u0107era, inicira ve\u0107 pomenute neurofili\u010dne leukocite, te menja nivo kalcijuma i drugih elemenata. Stres redukuje seksualnost u mozgu i povezuje je sa strahom, \u0161to inicira oksitocin.Otud posledi\u010dna impotencija kod anksioznih pacijenata. Dakle, svaka stresna situacija i odgovaraju\u0107e transformacije fiziolo\u0161kih parametara deluju i na suptilno telo: energetska slika se menja \u0161to posredno dovodi do novog fidbeka i hormonskog disbalansa.<\/strong> Ovo je jako opasno ali i pru\u017ea nadu za optimizam: balansiranjem energije (izme\u0111u ostalog, odgovaraju\u0107im mislima) se mo\u017ee re-kreirati balans na biohemijskom \u0107elijskom nivou.<\/strong><\/p>\n

Amigdala i hipokampus su odgovorni za \u00b4sinapti\u010dku plasti\u010dnost\u00b4. To zna\u010di da je u uslovima ozbiljne opasnosti, svesnost o svim detaljima te memorisanje istih krajnje intenzivirano. Ovo je strogo funkcionalno radi adekvatne reakcije, koja mora uzeti u obzir sve okolnosti, ni\u0161ta se ne sme prepustiti slu\u010daju usled izbegavanja potencijalno fatalnog ishoda. Me\u0111utim, sinapti\u010dka plasti\u010dnost neurona povezanih sa amigdalom <\/strong>mo\u017ee i da radi \u201eprekovremeno\u201c<\/strong> , bilo usled se\u0107anja na traumu, ili pak uslovljavanja straha. To je sredstvo kontrole uma u psiho-eksperimentima radi sejanja straha, kao i kontrole masa zastra\u0161ene kulturolo\u0161kim modelima<\/strong> o kojima \u0107e se kasnije govoriti na ovim stranicama (strah od pakla ili savremeni strah od terorizma npr.). Sinapti\u010dka plasti\u010dnost u neadekvatnom vremenu\/okru\u017eenju predstavlja osnovu znamenitog post-traumatskog stresnog poreme\u0107aja (PTSP) koji je neizbe\u017ean pratilac biv\u0161ih vojnika tokom mirnodopskih perioda nakon ratnih trauma kojima su svedo\u010dili. Hipertrofiranost amigdale, njeno fizi\u010dko uve\u0107anje je u direktnoj povezanosti sa anksiozno\u0161\u0107u i \u010destim napadima panike, kod pacijenata ophrvanih strahom.<\/p>\n

Strah se u okviru vrste\/grupe mo\u017ee \u0161iriti putem specifi\u010dnog medija, a to su feromoni. Izlu\u010divanjem feromonabakterije, biljke, planktonima, insekti i \u017eivotinje, te ljudi (kod ljudi: feromon androstenon)<\/u>obave\u0161tavaju o opasnosti i uslovljavaju identi\u010dnu grupnu reakciju putem percepcije \u010dulom mirisa. Tzv. \u00b4feromoni alarma\u00b4<\/strong>se koriste za informaciju. O\u010dekivano, Amigdala, hipotalamus i mo\u017edano stablo su deo neuronskog kola za recepciju alarmnog feromona, te proizvodnju ORSV-a u datoj situaciji. Korisno za opstanak u situaciji realne pretnje, ali letalno za dugotrajno izlaganje stresu ili zami\u0161ljenom stresu, ili psiholo\u0161ki cikli\u010dno u svest prizivanom se\u0107anju na traumu (koja postoji samo u memoriji pojedinca i stvarno nigde vi\u0161e \u2013 nije realna ovde-i-sada)<\/em><\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, eksperimenti sa mi\u0161evima i pacovima su utvrdili da emitovani feromoni alarma<\/strong> (vezani za hipofizu) prate posve devastiraju\u0107i procesi<\/strong> koji su fatalni za imuno-sistem <\/strong>stresiranih jedinki. Prete\u0107e, traumatske situacije u pacovskom mozgu iniciraju skok proinflamatornog citokina (IL-1\u03b2 heteronuklearni hormon za osloba\u0111anje kortikotropina) kao i\u00a0\u00a0 ekspanziju c-fos<\/u> (proto-onkogena) Informacione RNK (mRNA) <\/strong>te koli\u010dinu kortikosterona, steroidnog hormona u nadbubre\u017enoj \u017elezdi. <\/strong><\/em><\/p>\n

Na osnovu prethodnih \u010dinjenica dobijenih eksperimentima, o\u010digledan je zastra\u0161uju\u0107i uvid: stres i strah, anksioznost i \u00b4prekovremeni\u00b4 rad amigdale, te posledi\u010dno lu\u010denje alarmnih feromona uni\u0161tavaju imuno-sistem i dovode do opasnih bolesti i disfunkcija te plauzibilnog invaliditeta.<\/strong><\/em><\/p>\n

Tako\u0111e, smanjuje se seksualna aktivnost, evidentan je poreme\u0107aj spavanja itd.<\/p>\n

Indukovani strahovi kod ljudi su, dakle, strahovito efikasni u blokiranju pojedinaca koji te\u017ee promeni dru\u0161tvene\/grupne\/porodi\u010dne superstrukture u vremenu koje nije adekvatno holisti\u010dki uslovljenoj promeni paradigme. Posledica mo\u017ee biti i fizi\u010dka disfunkcija, pa i smrt.<\/p>\n

Va\u017eno je napomenuti da su ovo procesi koji se odigravaju na nivou nesvesnog: kroz neartikulisane emocije i \u010dulne senzacije. Visoko osve\u0161\u0107eni pojedinci ne\u0107e dozvoliti sebi emotivnu \u017eudnju za promenom sa ili bez prate\u0107e akcije. Njihova sna\u017ena intuicija \u0107e im dati input za delanje u optimalnom trenutku, te \u0107e pro\u0107i bez ikakvih negativnih nuspojava koje prate neintegrisane \u00b4ljude od akcije\u00b4 kojima rukovode ose\u0107anja i senzualni modeli motivacije\u2026<\/p>\n

Specifi\u010dna, spasonosna reakcija na alarmni feromon je eksperimentalno konstatovana i kod ljudi i kod \u017eivotinja. U pitanju je fenomen socijalnog baferinga<\/strong> ili te\u017enje ka prijateljstvu, koji mo\u017ee emanirati u stresnim situacijama, indukovan feromonima alarma. Arhetip zajednice te ispoljavanje integri\u0161u\u0107eg simjbola iz morfi\u010dkog polja inicira ljude na zbli\u017eavanje i stoga, kroz duhovni podsticaj, posve elimini\u0161e i bri\u0161e strahove i prate\u0107e fiziolo\u0161ke nuspojave.<\/strong> Na nivou emocija, informati\u010dko polje deluje podjednako i na ljude i na \u017eivotinje. Specifi\u010dno za ljude je da im je data prilika da otkriju i svesno integri\u0161u vrline empatije i solidarnosti kao blagotvorne za borbu protiv opasnosti (kako spolja\u0161nje opasnosti u vidu pretnje, tako i unutra\u0161nje \u2013 u vidu psihosomatskog fidbeka \u0161to dovodi do fatalnog pada imuniteta). Ovaj fenomen empatije i sklonost ka formiranju zajednica je veoma zna\u010dajan i predstavlja esenciju nadvladavanja straha \u2013 od \u017eivotinjskog nivoa \u00b4sigurnosti krda\u00b4do transcendiranja ega kroz strukturu istinske zajednice slobodnih duhova koju znameniti psiholog K.G. Jung<\/strong> naziva \u00b4socijalnim vidom jastva\u00b4. \u0160tavi\u0161e, razlika izme\u0111u kolektiva i zajednice je zna\u010dajna za dalju elaboraciju teme straha.<\/p>\n

Kolektiv predstavlja ve\u0161ta\u010dki, kompozitni skup individua spojenih silom \u017eivljenja na zajedni\u010dkoj teritoriji, u istom gradu \/ dr\u017eavi \/ porodici \/ kompaniji itd. Ljudi kolektiva ne bi svesno i bezuslovno birali okru\u017eenje u kome se nalaze, te bi, bez prisilne, indukovane i konzrolisane kohezije grupe, do\u0161lo do atomiziranja, anarhizma te posledi\u010dnog raspada strukture. Zbog toga, na nivou kolektiva, vladaju ideolo\u0161ke matrice, doktrine, celoviti sistemi nametnutih i usvojenih stavova koje se brane manipulativnim metodama elita: od pre\u0107utkivanja bitnih \u010dinjenica do represije nad \u00b4jereticima\u00b4.<\/p>\n

Jedan od najva\u017enijih metoda kontrole je suptilno, potpra\u017eno nametanje definisanog identiteta i grupe i shodno tome, njenim \u010dlanovima. Nacionalni, kulturni, religijski identiteti su esencijalno zna\u010dajni za odr\u017eavanje jedinstva grupe. Ovi identiteti su utemeljeni na mo\u0107nim ideolo\u0161kim matricama. Me\u0111utim, osim fantazmagori\u010dnog aspekta planskog iniciranja bu\u0111enja simboli\u010dkih nesvesnih sadr\u017eaja koji odr\u017eavaju koheziju (kulturni te nacionalni\/religijski arhetipovi \u0161to dolaze iz lokalnog morfi\u010dkog polja), elite koriste i bazi\u010dni metod kontrole<\/strong>, radi efikasnog odr\u017eavanja zajednice i zajedni\u010dke paradigme: izazivanje straha.<\/strong><\/p>\n

Kako smo videli, strah mo\u017ee dovesti do empatije i socijalizacije, pokrenut fenomenom nazvanim \u00b4socijalni bafering\u2019. Me\u0111utim, ovo va\u017ei za slu\u010daj realne<\/em> opasnosti i realne<\/em> zajednice. In\u017eenjeri odr\u017eanja ideolo\u0161kih paradigmi ra\u010dunaju na instrumentalizaciju \u00b4socijalnog baferinga\u00b4 te njegovo pervertiranje u histeri\u010dnu \u00b4zajednicu mr\u017enje\u00b4 prisilno formiranu mehanizmom indukovanog straha kod mno\u0161tva \u010dlanova dru\u0161tvene grupe.<\/p>\n

Strah od smrti te strah od gubitka identiteta (\u0161to se opet svodi na \u00b4prividno\u00b4 nepostojanje \/ dezintegraciju tj. smrt) su u osnovi raznolikih kompozitnih strahova koji se stvaraju i \u017eive kod \u010dlanova grupe, na taj na\u010din ih podre\u0111uju\u0107i vladaju\u0107im elitama (koje su i same nesvsene ili pak delimi\u010dno svesne svoje uloge kao pukog izvr\u0161ioca kosmi\u010dke holisti\u010dke kontrole). Strah od smrti (kao simboli\u010dki izraz straha od preobra\u017eaja, promene) je potpra\u017eni uzrok evidentnih strahova od drugosti \/ druga\u010dijeg \/ novog \/ ili jednostavno: drugih ljudi, druga\u010dijih modela \u017eivljenja, pona\u0161anja i verovanja. Vladaju\u0107e elite koje propisuju dopu\u0161teni vid ispoljavanja pozitivnih\/negativnih emocija kao i dopustivost\/nedopustivost odre\u0111enih \u010dinova, pona\u0161anja, afiniteta ili uverenja) kulturolo\u0161kim i religioznim modelima izazivaju epidemije straha. Ovakve masovne epidemije mogu paralisati ljude i dr\u017eati ih u pokornosti prema svetovnim (usled straha od neprijatelja) ili klerikalnim (usled straha od pakla) elitama.<\/p>\n

Elite\/socijalni kontrolori masa izazivaju stanje \u0161oka usled ve\u0161ta\u010dke\/imaginarne \u201eopasnosti\u201ckoja se ispoljava itekako realno u du\u0161ama miliona ljudi\u2026 Tada kod njih nastupaju (inicirani \/ usmeravani) predvidljivi, planirani i o\u010dekivani fiziolo\u0161ki ORSV-i, o kojima smo detaljno ve\u0107 pisali ranije na ovim stranicama. Ve\u0107 vekovima, dok slu\u0161aju propovedi\/politi\u010dke govore ili pak gledaju TV ili internet isl., kod konzumenata indukovanog informacionog paketa kontroli\u0161u\u0107eg straha dolazi do ve\u0107 opisanog korporalnog mehanizma me\u0111uigre amigdale, hipotalamusa, hipofize, nadbubre\u017ene \u017elezde\u2026Ispred aparata masovnog medija ili unutar porte crkve ranog srednjeg veka, pojedinac se svodi na svoje nesvesne funkcije pobu\u0111enog simpati\u010dkog nervnog sistema. Njega opsedaju i preplavljuju drhtanje, su\u017eenje krvnih sudova \u0161irom telesnih sistema, ubrzavanje ritma srca i disanja, beldilo \/crvenilo, blokiranje stomaka i creva te usporavanje funkcije varenja, osloba\u0111anje metaboli\u010dkih izvora energije za mi\u0161ic\u0301ne akcije, dilatacija krvnih sudova za mi\u0161ic\u0301e, \u00a0relaksacija be\u0161ike, \u00a0blokiranje erekcije i seksualna disfunkcija\u2026Jednostavnije re\u010deno: svo\u0111enje \u010doveka na nivo \u017eivotinjskih nagona i potpuna blokiranost volje, duhovnosti i seksualnosti<\/strong>\u2013 tj. poni\u0161tavanja individualnosti i ukidanje potencijala za slobodno, li\u010dno mi\u0161ljenje i akcije<\/strong>.<\/p>\n

Me\u0111utim, to ne zna\u010di i poni\u0161tavanje svakog potencijala za akciju, \u0161tavi\u0161e, posve suprotno: akcija \u201ebori se ili be\u017ei\u201c biva i te kako aktivirana tj. zloupotrebljena. Realni bihevioralni mehanizam emanira i usmerava se usled kreirane izmi\u0161ljene \u00b4opasne situacije\u00b4i poziva na akciju (ne radi opstranka individue, ve\u0107 radi opstanka paradigme i elita koje je konzerviraju manipuliu\u0161u\u0107i ORSV-ima). Fiziolo\u0161ka korporalna rereakcija koju \u00b4okida\u00b4 artificijelno pobu\u0111ena fantazmagorija amigdala, je itekako stvarna: pove\u0107an protok krvi\u00a0u mi\u0161i\u0107e aktivira preusmeravanja protoka krvi iz drugih delova tela, povec\u0301an krvni pritisak , puls , nivo glukoze u krvi i masti u cilju snabdevanja tela energijom, funkcija zgru\u0161avanja krvi tela ubrzava da bi se spre\u010dio prekomerni gubitak krvi u slu\u010daju povrede nastale tokom odgovora, povec\u0301ana napetost mi\u0161ic\u0301a u cilju pru\u017eanja telu dodatne brzine i snage\u2026Cikli\u010dno propagandno ponavljanje \u00b4simboli\u010dke inicijacije\u00b4pla\u0161nje grupe (\u00b4neprijateljem, paklom i sl.) izaziva anksioznost sa dvostrukom funkcijom: fiziolo\u0161ki spremni na borbu, pojedinci \u0107e podstaknuti visokim stepenom energije (koju im daje zloupoitrebljeni ORSV) eufori\u010dno i posve beslovesno stupati u ratove ispunjeni histeri\u010dnim besom \/ mr\u017enjom \/strahom prema \u00b4protivniku\u00b4, ili \u0107e se pak, drhte\u0107i od straha pred repetitivno propovedanim paklenim mukama, pokoravati religioznoj eliti, bez mogu\u0107nosti preispitivanja doktrine (jer, da se podsetimo, ORSVprivremeno isklju\u010duje kogitivne i kognitivne funkcije psihe). Na oba na\u010dina se posti\u017ee isti cilj: o\u010duvanje vladaju\u0107e paradigme.<\/p>\n

\"DS\"<\/a>Jean Delumeau<\/strong>, znameniti francuski istori\u010dar, u svom delu \u201eGreh i strah\u201c opisuje strah kao kulkturolo\u0161ki fenomen te koncizno isti\u010de me\u0111uigru realnih istorijskih ikolnosti kao \u00b4okida\u010da\u00b4straha i posledi\u010dnog karakterolo\u0161kog straha kao ponutrenog mehanizma generisane anksioznosti bez realnog povoda:<\/p>\n

\u201e (\u2026) mo\u017ee se lako promi\u0161ljati da svaka civilizacija\u2014u ovom slu\u010daju Zapadna civilizacija od \u010detrnaestog do sedamnaestog stole\u0107a\u2014koja je bila pod opsadom, opkoljena (ili je verovala da je opkoljena) mno\u0161tvom neprijatelja \u2014Turcima, idolopoklonicima, Jevrejima, jereticima, ve\u0161ticama, i tako dalje \u2014nije imala dovoljno vremena za puno introspekcije.<\/em><\/p>\n

Ovo je moglo biti veoma logi\u010dno, ali se dogodilo upravo obrnuto. U evropskoj istoriji, \u00b4mentalitet opsade\u00b4… je pratio represivni ose\u0107aj krivice, bez presedana, kretanje prema introspekciji bez presedana, i razvoj svesti o moralu. \u010cetrnaesto stole\u0107e je svedo\u010dilo ra\u0111anju onoga \u0161to bi se moglo zvati \u00b4bolest skrupula.’ Globalni fenomen koji je uskoro dosegao epidemijske razmere. Kao da se agresivnost usmerena protiv neprijatelja hri\u0161\u0107anstva nije se u potpunosti istro\u0161ila u neprestanom verskom ratu, uprkos konstantno obnavljanim bitkama i beskrajnom varijetetu protivnika. Globalna anksioznost… otkrili novog neprijatelja u svakom od stanovnika opkoljenog grada, i novi strah\u2014 strah od samoga sebe.\u201c<\/em><\/p>\n

Delimau<\/strong> u svom magnum opusu, kapitalnom delu \u201eStrah na Zapadu\u201c defini\u0161e kontekst i na\u010din generisanja op\u0161teg straha od strane dru\u0161tvene elite:<\/p>\n

\u201ePo\u010dev od XIV veka \u2014 zbog toga \u0161to su se medjusobno nadovezala potresna dejstva kuge, gladi, buna, turske najezde, velikog raskola \u2013\u201ehri\u0161\u0107anska“ kultura se osetila ugro\u017eenom. Ta mora dosti\u017ee svoj vrhrunac u trenutku kada je protestantsko otcepljenje izazvalo prividno neizle\u010divi prekid. Vi\u0161e no ikad ranije, crkveni i dr\u017eavni poglavari osetili su hitnu potrebu da identifikuju neprijatelja. Sotona je o\u010digledno taj koji jarosno vedi svoju poslednju veliku borbu pre kona\u010dnog kraja sveta. U torn naj\u017ee\u0161\u0107em juri\u0161u, on koristi sva sredstva i sve prevare. On je taj koji dovodi do najezde Turaka; on podsti\u010de bezbo\u017eni\u010dke ameri\u010dke kultove; on prebiva u srcu Jevreja; on je taj koji izopa\u010duje jeretike; on je taj koji, zahvaljuj\u0107i \u017eenskim isku\u0161enjima i davno ve\u0107 ozlogla\u0161enoj seksualnosti, nastoji da branitelje reda odvrati od njihovih zadataka; on je taj koji, posredstvom \u010darobnjaka i naro\u010dito ve\u0161tica, remeti svakodnevni \u017eivot bacaju\u0107i \u010dini na ljude, stoku i njive. Nije \u010dudo to se svi ti napadi zbivaju istovremeno. Kucnuo je \u010das za sveop\u0161ti demonski nasrtaj, po\u0161to je o\u010digledno da neprijatelj nije samo na granicama, ve\u0107 i tu pred nama i, da treba budnije motriti na ovog unutra no na onoga spolja. U praksi je, medutim, valjalo ustanoviti redosled prema na\u010delu prvenstva, (koje se razlikovalo shodno vremenu i mestu. U \u0160paniji XVI i s po\u010detka XVII veka, hitno je bilo proterati Jevreje i Mavre, i dr\u017eati na oku conversose. Zato se zbog ve\u0161tica nisu preko mere uznemiravali. Zauzvrat, u mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope, koje nisu imale takve brige, gone se \u010das jeretici \u2014 ovde protestanti, tamo katolici \u2014 a \u010das ve\u0161tice. A izgleda \u2014 mada to nije pravilo \u2014 da kada se okome na jedne, pomalo zaborave na druge.\u201c<\/em><\/p>\n

A potom, u istom delu, Delimau<\/strong> detaljno opisuje zlokobno \u0161iroki opseg delovanja i monumentalno veliku ciljnu grupu koja potpada pod udar objekata histeri\u010dnog proganjanja usled straha od drugog, druga\u010dijeg i drugosti svake vrste<\/strong>:<\/p>\n

\u201eKnjiga Nikolaua Ajmeriha je uzorna u tom pogledu. U njoj nalazirno spisak svih jeretika spomenutih u crkvenom i gradjanskom pravu, ili 96 kategorija onih koji su skrenuli s puta. Neki od njih su dobro poznati \u2014 gnostici, arijanci, pelagijanci, katari. Drugi, naprotiv, kao da su uzeti iz nekakvog \u010dudnog zoolo\u0161kog re\u010dnika: borbaristi, hidraparastati, taskodrogiti, batrahiti, entakristi, apotaciti, sakofore, itd. Dolazi, zatim, spisak \u201e\u010duvenih jeretika“ koje su osudivali papski izaslanici u rimskoj kuriji i drugde, poput begurara i frati\u010delijevaca. Ta impresivna lista odaje utisak uzrujanosti ovoga pisca i sredine kojoj pripada. Hri\u0161\u0107anstvo je u\u0161lo u razdoblje \u017eestoke krize, zbog \u010dega se vi\u0161e ne mo\u017ee li\u0161iti inkvizitora \u2014 klju\u010dniih delova u funkcionisanju sistema. Zato ovi treba \u0161to manje da se udaljavaju od podru\u010dja svoga delovanja, pre svega ako treba da idu u Rim. Jer \u2014 i sada dolazi re\u010denica koja re\u010dito govore o velikom nemiru: \u201eCrkva mnogo gubi zbog odsustva inkvizitora iz svojih mesta delovanja, a njihovo prisustvo u Rimu ni\u0161ta ne doprinosi. \u010cim se inkvizitor udalji iz podru\u010dja koje mu je povereno, jeretici i poroci protiv kojih se bori odmah ponovo po\u010dnu da se javljaju“. Isti savet ponavljaju i pisci knjige \u010ceki\u0107 za ve\u0161tice<\/strong>. Neka inkvizitori, pi\u0161u oni, idu retko u Rim, a ako ipak moraju tamo i\u0107i, onda \u201eneka udese tako da se \u0161to pre vrate“‘; u protivnom \u0107e jeretici \u201edi\u0107i glavu, jo\u0161 dalje \u0107e oti\u0107i u preziranju i zlobi“ i \u201ejo\u0161 drskije sejati jeresi“. Postoji izvesna unutra\u0161nja logika sumnje. U situaciji opsadnog stanja \u2014 u ovom slu\u010daju to je bila demonska ofanziva koja udvostru\u010duje \u017eestinu pred kona\u010dnu apokalipti\u010dku propast \u2014 politi\u010dko-religiozna vlast, koja se ose\u0107ala krhkom\u201e preuveli\u010davala je opasnost i broj svojih unutra\u0161njih i spoljnih neprijatelja: Fortalicium fidei ima, u tom pogledu, vrlo re\u010dit podnaslov: \u201eTvr\u0111ava vere: protiv jeretika, Jevreja, muhamedanaca i demona“. Protestantski raskol je u katoli\u010dkom prostoru doveo do vrhunca strah od podrivanja vere, ve\u0107 vrlo \u017eiv jo\u0161 od ranije, i ja\u010de na-glasio te\u017enju da se u svet jeresi uklope sve kategortje sumnjivih. Zapa\u017ea se, naime, da su Jevreji, muslimani i neznabo\u0161ci, nastanjeni na teritoriji nekog hri\u0161\u010danskog vadara, postepeno bili izjedna\u010davani sa jereticima, pa su kao takvi postajali ka\u017enjivi. Fortalicium fidei veli, izmedu ostaloga, da Talmud sadr\u017ei \u201e,mnogo ta\u0161tine, gnusobe i jeresi“. Pokr\u0161teni nasilno, Izrailjci iz iberijskih zemalja bivaju osumnji\u010deni za jeres \u010dim se u\u010dini da su se vratili svome starom verovanju. Evo jednog me\u0111u hiljadama primera: Inkvizicija je 1644, u Bahiju, osudila jednog ,,novog hri\u0161\u010danina“ pod slede\u0107im optu\u017ebama: \u201ePo\u0161to je pokr\u0161ten, on je obavezan da radi i veruje u sve ono \u0161to \u010dini i u\u010di Sveta Mati Rimska Crkva. A on radl obrnuto, \u017eive\u0107i mirno na\u0161e svete katoli\u010dke vere“. Druga manjina koja je u \u0160opaniji izazvala zabrinutost, muslimani, bila je takodje vladinim odlukama na silu privedena hri\u0161\u0107anstvu. Ali kr\u0161tenje nije imalo o\u010dekivani efekat: mavarska srca ostala su tvrda. Prema tome, ont su postali najgori jeretici: to ka\u017ee diplomirani slu\u0161alac teologije Pedro Aznar Korclona, u jednom delu lz 1612, koje pravda njihovo proganjanje: \u00b4Oni su bili, veli on, otrov i \u0161uga i korov na njivi \u0160panije,pro\u017edrljivezorilije, zmije, \u0161korpije, \u017eabe krasta\u010de, pauci, guje otrovnice, \u010diji je okrutni ujed ranio i ubio rnnogo ljudi. Oni su bill razbojni\u010dki kopci i pti\u010durtne grabljivice koje \u017eive od ubijanja. Oni su bili vuci medu ovcama, gavrani medju golubovima, psi u Crkvi, Cigani me\u0111u lzrailjcima i, kona\u010dno, jeretici medu katolicima\u00b4. Tako su u \u0160paniji \u201ezlatnog veka“ la\u017eni obra\u0107enici i protestanti stavljani na isti plan: oni su bili podjednako opasnl neprijateljijer su odbijali da se prilagode zvani\u010dnoj veri i njenim obredima. U toku autodafea 1560. u Muriciji, od 48 penitenciadosa, 22 su osudena za judaizam, 12 za muhamedanstvo, 5 za luteranstvo, 7 za poligamiju i 2 za bogohulini\u0161tvo. Francialco de Kevedo (Quevedo), u svomedelu Sueito del Inkto Final (1608), stavlja Muhameda u pakao, zajedno sa Judom i \u201eprokletim Luterom“. Neki naro\u010dito oprezni \u0161panski Katolici boje se \u010dak dosluha izmedju protestantizma i islamske religije. I zbiIja, nekollko novih hri\u0161\u0107ana, muslimanskog po-rekla, pri\u0161lo je Reformaciji iz mr\u017enje prema InkvizicIji: to je bio dokaz o solidarnosti, izmedju svih protivnika pravoverja. Dr\u017eanje Crkve i Iberijskih Dr\u017eava prema ameri\u010dkim neznabo\u0161cima, nedavno ukIju\u010denim u hri\u0161\u0107anski prostor, bilo je sli\u010dno njihovom dr\u017eanju prema Jevrejima i muslimanima. Kr\u0161tavani su na brzu ruku. Nakon toga, gonjeni su kao jeretici oni za koje se \u010dinilo da su sa\u010duvall veru svojih predaka. Istakli smo napred, da su po dolasku vice-kralja Toleda u Peru 1570, crkveni veIikodostojnici iz Kuska, pod njegovim uticajem, doneliodluku da pokr\u0161teni urodjeni\u010dki vra\u010di \u2014 po\u0161to se odmetnu \u2014 budu progla\u0161avani za jeretike i osudjivani na smrt. Politika \u201eistrebljenja“ bezbo\u017eni\u0161tva koju su \u0161panske vlasti vodile u Americi krajem XVI i po\u010detkom XVII veka, bila je prema tome samo varijanta one politike koja je u Evropi upra\u017enjavana prema tradicionalnim jereticima. Represivni aparat pohoda \u201eiskorenjivanja“ preslikava represivni aparat Inkvizicije, koja s onu stranu Atlantika nema vlasti nad Indijancirna, a jedan poseban zatvor u Limi primao je pokr\u0161tenike bi se pokazali nepopravijivim neznabo\u0161cima; Napokon,kao \u0161to su se neki u \u0160paniji bojali dosluha izmedju musliamana i protestanata, tako je i u Americi postojala bojazan od sprege izmedu Anglo-Holandjana i indijanskih neznabo\u017eaca. Otuda je bilo nu\u017eno pokrstiti ove. Zar jeres i neznabo\u0161tvo nisu bili pioni u rukama Sotone, medjusobno zamenljivi? Zna\u010dajno je videti da su u komentaru koji Eko Pena dodaje 1578. uz Priru\u010dnik za inkvizitore Nikolaua Ajmeriha, bez reda, jereticima nazvani svi oni koji se obrezuju ili prelaze u islam, \u201eoni koji prinose \u017ertve idolima oni koji pose\u0107uju jeretike, Jevreji i Saraceni“, Na tom spisku nalaze se takodje i \u201eoni koji obo\u017eavaju djavola lli mu se klanjaju“. Kao posebno opasne, \u010darobnjake i ve\u0161tice je takode logi\u010dki trebalo kategorisati kao jeretilke: to je u\u010dinjeno 1326., u papskoj bull Super Illius Specula, kojom je Inkvizicija postala nadle\u017ena i za njih. Pola veka kasnije, Nikolau Ajmerih je objasnio kako i za\u0161to \u010darobnjaci zapadaju u jeres, \u010dak i kada ne prizivaju ni Sotonu, ni demone: \u00b4Postoji [takodje] jeres, isti\u010de on \u2014 i stalna nu\u017enost inkvizirtorove intervencije u svim onim vra\u010danjima koja se obi\u010dno koriste da bi se prona\u0161le izgubljene stvari, a u kojima se koriste blagoslovene sve\u0107e ili sve\u0161tena vodica, ili se izgovaraju stihovi iz Svetog Pisma, ili Vjeruju, ili O\u010dena\u0161, itd. To proisti\u010de iz \u010dinjenice da, kad bi se tu radilo o \u010distom i jednostavnom gatanju, onda ne bi bilo nu\u017eno pribegavati svetim stvarima\u00b4. <\/em><\/p>\n

Tako je svako nezvani\u010dno posve\u0107ivanje nazvano demonskim, a sve \u0161to je demonsko jeste jereti\u010dko, a ni obrnuto nije ni\u0161ta manje svaka jeres i sve \u0161to je jereti\u010dko jeste demonsko. Vreme od XIV\u2014XVI veka \u017eivelo je na toj opasnoj jedna\u010dini. Poistove\u0107ivanje \u010darobnja\u0161tva i jeresi postalo je, videli smo, toliko o\u010digledno u duhu inkvizitora, da su u Langedoku, \u0160vajcarskoj, Artoa, optu\u017eea za jeres nazivani \u201ealbi\u017ea-nima“, \u201ebegenirna“, \u201evladen\u017eanima“ i \u201ejereticima“. Sto se Malleusa ti\u010de, on je poja\u010dao poistove\u0107ivanje izmedu \u010darobnja\u0161tva i jeresi isti\u010du\u0107i tri ta\u010dke: a) jeres je neverovati u postojannje \u010darobnjaka; b) u poslednje vreme ljudske istorije, \u010darobnja\u0161tvo predstavlja \u00b4neobi\u010dnu jereti\u010dku izopa\u010denost’; ono besni novom \u017eestinom; c) posle greha Luciferovog, greh \u201eve\u0161tica prevazilazi sve druge grehove“, budu\u0107i da je to jeres u pravom smislu, to jest \u201eotpadni\u0161tvo“ i \u201eizdaja“ vere: to je i razlog \u0161to su ve\u0161tice opasnije i gre\u0161nije no Jevreji i neznabo\u0161ci. Od sada \u0107e, bar na kontinentu, crkveni i gra\u0111anski sudovi goniti \u010darobnja\u0161tvo pre svega zbog njegovog vida koji nagla\u0161ava izdaju prema Bogu.\u201c<\/em><\/p>\n

Kroz istoriju literature se mo\u017ee spoznati do\u017eivljaj zastra\u0161uju\u0107ih ve\u010dnih muka kojima je pre\u0107eno otpadnicima i jereticima. Znameniti irski pisac James Joyce<\/strong>, u svom znamenitom romanu \u201ePortret umetnika u mladosti\u201c slikovito opisuje propoved koja opisuje paklene muke. Ove \u017eive slike izazivaju, kroz imaginaciju, aktiviranje amigdale, te sve one fiziolo\u0161ke reakcije o kojima smo ve\u0107 podrobno pisali, te hroni\u010dnu anksioznost, koja odgovara kontorlorima masa jer poni\u0161tava razum i individualitet. Joyce<\/strong> pi\u0161e:<\/p>\n

\u201ePakao je tesna i mra\u010dna i smrdljiva tamnica, obitavali\u0161te demona i izgubljenih du\u0161a, ispunjeno ognjem i dimom. Gospod je tu tamnicu naro\u010dito u\u010dinio tesnomda bi kaznio one koji ne\u0107e da se pokoravaju njegovim zakonima.U ovozemaljskim tamnicama bedni zatvorenik ima bar neku slobodu kretanja, bilo to samo izme\u0111u \u010detiri zida \u0107elije ili u mra\u010dnom tamni\u010dkom dvori\u0161tu. U paklu nije tako. Tamo, u toj stra\u0161noj tamnici, usled velikog broja prokletih, zato\u010denici su natrpani jedan na drugog, a za njene zidove ka\u017eu da su debeli \u010detiri hiljade milja: i prokletnici su potpuno sputani i bespomo\u0107ni i, kao \u0161to bla\u017eeni svetac, sveti Anselmo, veli u svojoj knjizi metafora, oni \u010dak ne mogu iz oka odstraniti crva koji ih nagriza. Oko njih je mrak. Jer, upamtite, pakleni oganj ne daje svetlost. Kao \u0161to je, na zapovestgospodnju, vatra u vavilonskoj pe\u0107i izgubila svoju jaru, ali nije svetlost, tako, na zapovest gospodnju, oganj pakla ve\u010dno gori u pomr\u010dini, zadr\u017eavaju\u0107i vrelinu svoje jare. To je neprestani vihor mraka, mra\u010dnih plamenova i mra\u010dnog dima goru\u0107eg sumpora usred koga su tela natrpana jedno na drugo bez ijednog daha vazduha. Od svih napasti koje su pogodile zemlju faraona samo jedna je nazvana strahovitom, a to je bila napast mraka. Kakvo ime, onda da damo paklu koji ne\u0107e trajati samo tri dana nego svu ve\u010dnost? U\u017eas te tesne i mra\u010dne tamnice jo\u0161 poja\u010dava njen stra\u0161ni smrad. Sva prljav\u0161tinasveta, sve \u0111ubre i ne\u010disto\u0107a sveta, ka\u017eu, izli\u0107e se tamo kao neki ogromni smrdljivi kanal kad stra\u0161ni po\u017ear sudnjega dana o\u010disti svet. I sumpor, koji tamo sagoreva u ogromnim koli\u010dinama, puni \u010ditav pakao svojim nepodno\u0161ljivim smradom; i sama tela prokletih isparavaju tako ku\u017ean zadah da bi, kako ka\u017ee sveti Bonaventura, samo jedno od njih bilo dovoljno da oku\u017ei ceo svet. I sam ovozemaljski vazduh, taj \u010disti element, postaje odvratan i ne mo\u017ee se disati kad je ustajao u zatvorenom prostoru. <\/em>Zamislite onda kako mora da je ku\u017ean vazduh u paklu. Zamislite kakav nagnjio le\u0161, pihtijastu masu te\u010dne trule\u017ei, koji le\u017ei, i trune i raspada se u grobu. Zamislite kako taj le\u0161 postaje plen plamenova, kako ga guta oganj goru\u0107eg sumpora i kako iz njega kuljaju gusti zagu\u0161ljivi dimovi gadnog odvratnog raspadanja. Pa onda zamislite taj gnusni smrad, umno\u017een milion miliona puta milionima miliona smrdljivih le\u0161eva natrpanih jedan pored drugog u smrdljivom mraku kao ogromni i truli ljudski \u010dir. Zamislite sve to, i onda \u0107ete naslutiti koliko je u\u017easan smrad pakleni. Ali, ma koliko bio stra\u0161an, ovaj smrad nije najve\u0107a telesna muka kojoj je ikada tiranin podvrgao svoje bli\u017enje. <\/em>Stavite prst za trenutak u plami\u010dak sve\u0107e i oseti\u0107ete bol od vatre. Ali na\u0161u zemaljsku vatru gospod je stvorio za dobro \u010doveka, da odr\u017ei u njemu iskru \u017eivota i da mu pomogne u korisnim ve\u0161tinama, a oganj pakla je druge vrste i Gospod ga je stvorio da mu\u010di i kazni okorelog gre\u0161nika. I na\u0161a zemaljska vatra pro\u017edire br\u017ee ili sporije, ve\u0107 prema tome koliko je zapaljivo ono \u0161to je zahvatila, tako da je ljudska dovitljivost uspela \u010dak da prona\u0111e hemijske preparate da zaustavi ili osujeti njeno dejstvo. Ali smrdljivi sumpor koji gori u paklu naro\u010dito je napravljena materija zato da bi ve\u010dno, ve\u010dno gorela neizrecivom \u017eestinom. \u0160tavi\u0161e, kad na\u0161a zemaljska vatra gori, ona istovremeno i razara, te \u0161to je silnija, tim kra\u0107e traje; ali oganj pakla ima svojstvo da odr\u017eava ono \u0161to pali, pa, premda besni neverovatnom silinom, besni ve\u010dno. Dalje, na\u0161a zemaljska vatra, ma koliko \u017eestoka ili rasprostranjena bila, uvek je ograni\u010denog opsega; ali vatreno jezero u paklu nerma granica, nema obala i nema dna. Zapisano je da je sam \u0111avo, odgovaraju\u0107i na pitanje jednog vojnika, morao priznati da bi \u010ditava planina izgorela kao komadi\u0107 voska ako bi bila ba\u010dena u okean paklenog ognja. A taj stra\u0161ni oganj ne\u0107e mu\u010diti tela prokletnika samo spolja, nego \u0107e svaka izgubljena du\u0161a biti sama sebi pakao, neograni\u010deni oganj koji besni u sopstvenoj utrobi. O, kako je stra\u0161na sudbina tih jadnih bi\u0107a! Krv vri i klju\u010da u venama, mozak knlju\u010da u lobanji, srce u grudima \u017eari se i puca, utroba je usijana masa goru\u0107e ka\u0161e, ne\u017ene o\u010di plamte kao istopljene kugle. Pa ipak, ovo \u0161to sam rekao o ja\u010dini i svojstvu i neograni\u010denosti tog ognja nije ni\u0161ta kad se uporedi sa njegovom silinom, silinom koju ima kao oru\u0111e izabrano bo\u017eanskim naumom da kazni podjednako du\u0161u i telo. Taj je oganj proistekao neposredno iz gnjeva gospodnjeg, i ne deluje sam po sebi, nego kao oru\u0111e bo\u017eanske osvete. Kao \u0161to voda kr\u0161tenja \u010disti du\u0161u i telo, tako oganj kazne mu\u010di duh i telo. Svako telesno \u010dulo se mu\u010di a time i svaka sposobnost du\u0161e: o\u010di neprozirnim, potpunim mrakom, nos nepodno\u0161ljivim zadahom, u\u0161i kricima i urlicima i proklinjanjima, ukus odvratnoim materijama, gubavom trule\u017ei, neiskazivo zagu\u0161ljivom prljav\u0161tinom, dodir usijanim bodljama i \u0161iljcima, surovim jezi\u010dcima plamena. I krz ta razli\u010dita mu\u010denja besmrtna du\u0161a se u samoj svojoj sr\u017ei ve\u010dno mu\u010di u miljama i miljama razbuktale vatre, koju je u ponorima zapalilo uvre\u0111eno veli\u010danstvo svemogu\u0107eg Gospoda i koju je dahom svog gneva on raspirio da se ve\u010dno i sve vi\u0161e razbuktava. (\u2026) Ti \u0111avoli (\u2026) oni se rugaju i podsmevaju izgubljenim du\u0161ama koje su odvukli u propast. Oni, ti gadni \u0111avoli, u paklu predstavljaju glas savesti. Za\u0161to si zgre\u0161io? Za\u0161to si slu\u0161ao prijatelje koji su te navodili na greh? Za\u0161to si prestao da vr\u0161i\u0161 svoje verske du\u017enosti i da \u010dini\u0161 dobra dela? Za\u0161to se nisi klonio prilike za greh? (\u2026) Sada je vreme za kajanje pro\u0161lo.\u201c<\/em><\/p>\n

O strahovima na Istoku svedo\u010di Radivoj Radi\u0107<\/strong>, srpski istori\u010dar u radu \u201eStrah u poznoj Vizantiji\u201c:<\/p>\n

\u201eI u Vizantijskom carstvu, jednoj od najzna\u010dajnijih civili zacija srednjovekov\u00ad
\nnog sveta, ljudi od pera su raspravljali o pojavi straha. Naoru\u017eani valjanim znanjima,
\nnasle\u0111enim iz antike, oni su nastojali da ga osvetle sa razli\u010ditih strana i da ga svrstaju
\npo odre\u0111enim merilima. Neophodno je naglasiti da su polazi\u0161ta ovih pregnu\u0107a
\nprevashodno bila zasnovana na rezultatima do kojih je do\u0161ao kasnoanti\u010dki autor
\nNemesije, pisac \u010dija delatnost pripada zavr\u0161nim decenijama IV veka.Na njegovo
\nznamenito delo \u201eO ljudskoj prirodi\u201c u znatnoj meri se kasnije oslanjao Jovan Dama\u00ad
\nskin, vizantijski bogoslov i sve tac koji je \u017eiveo u arabljanskom kalifatu u poslednjoj
\n\u010detvrti ni VII i prvoj polovini VIII stole\u0107a. Saglasno Nemesijevim shvatanjima,11 koje
\nje sledio Jovan Damaskin, strah (phobos) je raz vrstavan u \u0161est kategorija: <\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

1) oknos – oklevanje, ustru\u010davanje, strah da se ne\u0161to preduzme; <\/em><\/p>\n

2) aidos – strahopo\u0161tovanje, moralni strah, stid, strah od sra mote; <\/em><\/p>\n

3) aishyne – sramota, stid, skrnavljenje, strah da se u\u010dini ne \u0161to ne\u010dasno; <\/em><\/p>\n

4) kataplexis – strah, odnosno zaprepa\u0161\u0107enost prouzrokovana su\u010de\u00ad ljavanjem sa utvarama; <\/em><\/p>\n

5) ekplexis – strava, strahovanje pred avetima; <\/em><\/p>\n

6) agonia – uzrujanost, patnja, strah od neuspeha. <\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

Neophodno je naglasiti da su se i crkveni oci u svojim razmi\u0161ljanjima
\ndoticali straha, ali su nastojali da \u010ditavo pitanje donekle izdignu iz ravni obi\u010dne
\nsvakodnevice – \u0161to je razumljivo samo po sebi – i presele ga u sferu duhovnih
\nose \u0107anja. Tako u IV veku, na primer, Vasilije Veliki, episkop Cezareje u Ka padokiji
\ni jedan od najve\u0107ih autoriteta me\u0111u hri\u0161\u0107anskim misliocima, jasno se odre\u0111uju\u0107i
\nprema tom fenomenu i svesno ga su \u017eavaju\u0107i, pravi razliku izme\u0111u dobrog stra\u00ad
\nha, a to je strah od Boga koji donosi spasenje, i nedostojnog, pa i prozai\u010dnog
\nstraha uzrokovanog trivijalnim pomanjkanjem sre\u0107e.Takav \u201edobar strah\u201c,
\nuostalom, bio je jedan od osnovnih hri\u0161\u0107anskih pogleda na svet. <\/em><\/p>\n

Sinajski monah Jovan Lestvi\u010dnik, koji je \u017eiveo krajem VI i u ve\u0107em delu
\nVII stole\u0107a, iznosi zanimljiva razmi\u0161ljanja o strahu. On nagla\u0161ava da je stra\u0161ljivost \u201epotomak ta\u0161tine i k\u0107er neverja\u201c, \u201edetinjasta narav u sujetnoj staroj du\u0161i\u201c; \u201estrah je opasnost na koju se misli jo\u0161 pre nego \u0161to je nastala\u201c, \u201estrah je trepetno ose\u0107anje srca koje drhti i tuguje zbog neizvesnih a mogu\u0107ih doga\u0111aja\u201c; \u201estrah je li\u0161enost \u010dvrstog pouzdanja u Boga\u201c, a \u201eohola du\u0161a je rob stra\u0161ljivosti jer se uzda u samu sebe i ona se pla\u0161i od svakog \u0161uma, od svake senke\u201c.Saglasno shvata njima Jovana Lestvi\u010dnika, strast stra\u0161ljivosti je poslednji iz danak gordosti, odnosno fobi\u010dno stanje, a predmet fobije je ne samo demon nego i mrak, i pusto mesto, i svaki \u0161u\u0161anj. Drugim re\u010dima, nadmenost i razmetljivost samodovoljnosti pretvaraju samouverenog strasnika u pla\u0161ljivog bolesnika koji drhti i pred utvarama svoje uskovitlane ma\u0161te.\u201c<\/em><\/p>\n

Ako krenemo od srednjevekovlja preko modernog, ka post-industrijskom dru\u0161tvu dana\u0161njice, vide\u0107emo da se su\u0161tinski ni\u0161ta nije promenilo. Tehnologija kontrole putem straha, globalna histerija i anksioznost kao uspe\u0161no realizovani projekti za mase\u2026\u00a0\u00a0 Peter N. Stearns<\/strong>, ameri\u010dki profesor istorije u svom radu \u201eStrah i istorija\u201c pokazuje da se kroz povest jedino menjaju objekti straha, a da mehanizam ispoljavanja i projekcije ostaje isti, kao i \u00b4zamrznutost\u00b4, blokiranost koja je cilj\u2026 On pi\u0161e:<\/p>\n

\u201eAli, poenta je ova: nekoliko razumnih analiti\u010dara Zapadne Evrope, ili njenih delova, iznose tvrdnje o novim dominantnim strahovima sli\u010dnim onima, \u0161iroko govore\u0107i, koje su Glassner i drugi, uklju\u010duju\u0107i mene, inaugurisali vezano za SAD.<\/em><\/p>\n

Moja poenta povodom preterane reakcije na terorizam kao specifi\u010dna komponenta SAD jo\u0161 uvek je primenljiva; Evropljani, kao konstrast tome, se vi\u0161e pla\u0161e (mo\u017eda za mali stepen) iemigracije i fascinantno se vi\u0161e pla\u0161e genetskog in\u017eenjeringa hrane. Tako da objekti komparativno variraju, ali ne i bazi\u010dne emocije, \u0161to zna\u010di da sam ponudio specijalna obja\u0161njenja za SAD, a posebno iznijansirane promene u socijalizaciji, te vode\u0107i uticaj internacionalnih kriza, koji su uop\u0161teno govore\u0107i, teorijski delimi\u010dno nedefinisani. Tako, kona\u010dno, postoji intrigantna aktuelna studija, mada fokusirani stvarno samo na SAD i Britaniju, koja uvodi nove paterne straha u dvadesetom veku (iako i neke zbunjuju\u0107e o devetnaestom) pod generalnom<\/em>\"h.sharifi20130426040031680\"<\/a><\/em> tvrdnjom da \u201cstrah postao dominantno pro\u017eimaju\u0107a emocija savremenog dru\u0161tva\u201d. Joanna Bourke, vrsna istori\u010darka kulture, pominje niz specifi\u010dnih aspekata iza ove tvrdnje, uklju\u010duju\u0107i nove tehnike ubijanja i nove medicinske brige \u2013 ono \u0161to ona naziva \u00b4podmuklim telima\u00b4.\u201c<\/em><\/p>\n

Kako smo do sada mogli da primetimo \u2013 strah \/ anksioznost, najpre na psiholo\u0161kom, a potom i na fiziolo\u0161kom planu, posve blokiraju racionalnu komponentu ljudskog psiho-habitualnog kontinuuma. Anksioznost <\/em><\/strong>veoma efikasno ubija slobodnu volju<\/strong>. <\/em>Zbog toga vladaju\u0107e mondane \/ nacionalne \/ porodi\u010dne \/ poslovne elite projektuju zastra\u0161uju\u0107e konstrukte, ne bi li odr\u017eale vladaju\u0107u paradigmu, i to \u010dine sa velikim uspehom, bilo izazivaju\u0107i povla\u010denje, otu\u0111enje jedinke od same sebe bilo izazivaju\u0107i agresiju prema definisanom protivniku. Naravno, instrumentalizovani pojedinac veruje da je to njegov li\u010dni protivnik, a zapravo radi se o potencijalnom ili stvarnom protivniku interesa vladaju\u0107e elite \/ paradigme. Me\u0111utim, problem je kompleksniji, kao i uloga straha u celom procesu.<\/p>\n

Naime, iako tako ne izgleda nedovoljno osve\u0161\u0107enom pojedincu (bilo kontroloru, bilo kontrolisanom), i same elite su predmet delovanja kosmi\u010dkih sila. Elite su i same kontrolisane od zakona vi\u0161eg reda – njihovi naizgled slobodni postupci i delovanja u smislu kontrole masa su programirani od strane \u00b4generatora\u00b4lokalnog morfi\u010dkog polja. To se ispoljava kroz pseudo-li\u010dni nagon za mo\u0107i i kontrolom kod prose\u010dnog pripadnika ili lidera vladaju\u0107e grupe. Ba\u0161 kao \u0161to i mase bivaju kontrolisane prirodnim zakonima (\u010dije su elite puki izvr\u0161ioci) \u2013 jer prirodni zakoni stoje iza mehanizma straha (od arhetipskih osnova definisanja simbola, kao \u0161to je neprijatelj, pa do prirodnih zakona fiziologije, biohemije i biofizike te njihovih regulacionih mehanizama, hormonskih i drugih). Sudbina i sinhronicitet igraju zna\u010dajnu ulogu u istorijskim ili lokalnim doga\u0111ajima, iako su izvan opsega interesovanja dana\u0161nje redukcionisti\u010dke nauke (\u0161to ne dokazuje da ne postoje).<\/p>\n

Pitanja sudbine, slobodne volje i sinhroniciteta prirodnih pojava, snova, vizija itd. sa realnim doga\u0111ajima odvajkada su predmet prou\u010davanja raznih spiritualnih i filozofskih tradicija.<\/p>\n

 <\/p>\n

Tako u Bibliji nailazimo na karakteristi\u010dni odlomak koji opisuje kosmi\u010dko, nad-ljudsko tempiranje zna\u010dajnih arhetipskih doga\u0111aja koji defini\u0161u ljudsku sudbinu:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eSve ima svoje doba i svaki posao pod nebom svoje vrijeme.
\n2\u00a0 Vrijeme ra\u0111anja i
\nvrijeme umiranja;
\nvrijeme sa\u0111enja i
\nvrijeme \u010dupanja posa\u0111enog.
\n3\u00a0 Vrijeme ubijanja i
\nvrijeme lije\u010denja;
\nvrijeme ru\u0161enja i
\nvrijeme gra\u0111enja.
\n4\u00a0 Vrijeme pla\u010da i
\nvrijeme smijeha;
\nvrijeme tugovanja i
\nvrijeme plesanja.
\n5\u00a0 Vrijeme bacanja kamenja i
\nvrijeme sabiranja kamenja;
\nvrijeme grljenja i
\nvrijeme kad se ostavlja grljenje.
\n6\u00a0 Vrijeme tra\u017eenja i
\nvrijeme gubljenja;
\nvrijeme \u010duvanja i
\nvrijeme odbacivanja.
\n7\u00a0 Vrijeme deranja i
\nvrijeme \u0161ijenja;
\nvrijeme \u0161utnje i
\nvrijeme govorenja.
\n8\u00a0 Vrijeme ljubljenja i
\nvrijeme mr\u017enje;
\nvrijeme rata i
\nvrijeme mira.
\n9\u00a0 Koja je posleniku korist od njegovih napora?
\n10\u00a0 Razmi\u0161ljam o mu\u010dnoj zada\u0107i \u0161to je Bog zadade sinovima ljudskim.
\n11\u00a0\u00a0 Sve \u0161to on \u010dini prikladno je u svoje vrijeme; ali iako je dopustio \u010dovjeku uvid u vjekove, \u010dovjek ne mo\u017ee doku\u010diti djela koja Bog \u010dini od po\u010detka do kraja<\/strong>. (podvukao M. V.)\u201c<\/em><\/p>\n

(Knjiga Propovednikova 2: 1-11)<\/p>\n

 <\/p>\n

Peter Sloterdijk, nema\u010dki filozof, neuspeh realizacije ideje komunizma ispravno tuma\u010di u kontekstu asinhronosti jalovog implementiranja post-kapitalisti\u010dkog besklasnog dru\u0161tvenog modela i temperiranog kosmi\u010dko-evolutivnog toka ljudske svesti ka istinski otvorenoj zajednici slobodnih ljudi neuslovljenih ekomomsko-kastinskim ropstvom i la\u017enim elitizmom vlasnika kapitala. On u svom delu \u201eSrd\u017eba i vrijeme\u201c (\u201eZorn und Zeit: politisch-sychologischer Versuch suhrkamp\u201c) analizira:<\/p>\n

\u201eUkoliko Marxa \u010ditamo doslovno vidimo da ni njemu nije bio stran motivokretanja kapitalizma protiv samoga sebe. Naprotiv, nikada nije prestao vjerovati kako tek \u00bbdovr\u0161enje\u00ab kapitalisti\u010dkog preokreta svih stvari, i samo to, mo\u017ee izroditi nov na\u010din privre\u0111ivanja. Mogu\u0107nost zaokreta, ono \u0161to zovemo revolucijom, nastaje u luku same evolucije. Cjelokupna je fatalnost marksizma u neodre\u0111enosti odgovora na pitanje koliko je vremena potrebno kapitalisti\u010dkom procesu kako bi stvorio pretpostavke za postkapitalisti\u010dko preusmjeravanje bogatstva. Iz dana\u0161nje perspektive o\u010dito je kako je 1914. velika utakmica kapitalizma bila tek na poluvremenu. Pred kapitalizmom je bila jo\u0161 duga serija uspona, sukoba, juri\u0161a zbog \u010dega je bio daleko od toga da mo\u017ee samoga sebe nadi\u0107i u korist neke slijede\u0107e formacije. Vo\u0111e ruske i kineske revolucije bile su posve u krivu kada su se pozivali na Marxove teorije. Oba su politi\u010dka poduhvata amalgami politi\u010dkog fundamentalizma i borbenog oportunizma u kojima se izgubio svaki smisao za privredne uspjehe, evoluciju i redoslijed. Dok se prema Marxovim temeljnim tekstovima postkapitalisti\u010dka situacija mogla zamisliti samo kao zreli plod \u00bbdo kraja\u00ab razvijenog kapitalizma, lenjin i Mao su klju\u010d uspjeha na\u0161li u principu teroristi\u010dkog iskori\u0161tavanja nezrelih prilika. Nakon njihovog doprinosa posve je jasno \u0161to zna\u010di radikalna interpretacija izrijeke o primatu politi\u010dkoga\u00ab. Valja priznati da je koncepcija \u00bbdovr\u0161enog apitalizma\u00ab izazov za interpretatore, danas ni\u0161ta manje nego u Marxovo i lenjinovo vrijeme. Onaj tko rabi tu koncepciju mora imati odre\u0111eni stupanj uvida u jo\u0161 nerealizirane potencijale ekonomijske, tehni\u010dke i kulturne evolucije a taj stupanj uvida iz razumljivih razloga ne mo\u017ee posti\u0107i. Osim toga zahtijeva od gubitnika u igri mjeru strpljenja, koju ne bismo mogli o\u010dekivati od njih da znaju kamo ih vodi put i koliko \u0107e potrajati. Nije \u010dudno da je misaona figura \u00bbzrelih prilika\u00ab nadrasla komuniste koji su iznudili revolucije upravo tamo gdje je evolucija jedva i zapo\u010dela svoj posao te je na \u010ditavoj liniji nedostajalo plodnih vlasni\u010dko- -privrednih prilika. kao volucijske varalice bez predaka poku\u0161ali su trik nadila\u017eenja kapitalizma a da kapitalizam nisu ni poznavali. Flert s ubrzanom industrijalizacijom sovjeta pod staljinom i kineza pod Maom nije bio ni\u0161ta nego nemo\u0107ni napor da se sa\u010duva evolucijski privid. Lenjinov odabir revolucionarnog trenutka uistinu je od samoga po\u010detka bio oportunisti\u010dki motiviran \u2013 u skladu s Machiavellijevim naukom o povoljnoj prilici \u2013 a analogni poku\u0161aji Mao Zedonga bili su jo\u0161 ja\u010de voluntaristi\u010dki izopa\u010deni. Zna\u010dajka svih tih nicijativa u kojima su takve vrste revolucionari nastupali u ime postkapitalisti\u010dke budu\u0107nosti bilo je brzanje. Tamo gdje bi iz logike stvari moralo biti rije\u010di o stolje\u0107ima bez ikakvog se dostatnog motiva \u2013 nestrpljivost i ambicija nisu nikada dovoljni – u historijsku jednad\u017ebu ume- talo desetlje\u0107a, a kod ultra radikalnih tek nekoliko godina. iskrivljena optika kojom revolucionarna volja opravdava svoje planove, pretvorila je vojni kaos rusije i kine poslije careva u \u00bbsazrele prilike\u00ab.\u201c<\/em><\/p>\n

Paul Blanquart<\/strong>, francuski filozof i sociolog u svom delu \u201eKroz istoriju grada do novog drustva\u201c ukazuje na emanaciju esencije fenomena \u2013 psiholo\u0161kog pretvaranja prostora u vreme (o \u010demu je davno elaborirao I znameniti francuski ezoterijski mislilac Rene Guenon). On je na tragu krucijalnog prirodno zakona: prostor predstavlja sinhronicitet definisanih materijalnih entiteta koherentnih u vremenu, \u0161to va\u017ei i za ljudske akcije: tek holisti\u010dki sinhronicitet ljudskih intencija sa planom vi\u0161eg reda dovodi do nestanka kakve-god paradigme i ru\u0161enja ideolo\u0161kog konstrukta te kvantni skok u evolutivnom toku. Blanquart<\/strong> pi\u0161e:<\/p>\n

\u201eDeteritorijalizacija, dematerijalizacija, simulacija S tim u vezi, mo\u017ee se govoriti o procesu deteritorijalizacije \/ dematerijalizacije \/ i simulacije. Najpre deteritorijalizacija. Do sada je, kako to i samo ime ka\u017ee, pojam zgrade bio u suprotnosti sa pokretljivo\u0161\u0107u<\/em>(Immeuble, na francuskom, zna\u010di \u201ezgrada“, ali i ne\u0161to nepokretno, stati\u010dno, nepokretno dobro, u opreci sa meuble, \u0161to zna\u010di pokretno, pokretno dobro, ne\u0161to pre-nosivo i, analogno, \u201ename\u0161taj“ (prim. prev.)<\/em>: <\/em><\/strong>re\u010d je ozna\u010davala jedan fiksan enterijer, odmor nakon povla\u010denja, koji je zidovima i krovom odvojen od okru\u017eenja, postavljen upravo tu, a ne na nekom drugom mestu. \u0161ta onda danas predstavlja zgrada, kao i stanovi koji se u njoj izdaju ili kupu-ju? Proto\u010dni \u010dvor (voda, gas, struja, telefon, radio-talasi, teleinformatika), pre-sek energija, vi\u0161estruki utika\u010d. Arhitektonski interes centra Bobur u Parizu sastoji se upravo u \u010dinjenici da on na vidan na\u010din predstavlja takvu realnost dana\u0161njice: raznorazne cevi. Smestiti se danas zna\u010di isto \u0161to i priklju\u010diti se. U Osaki, gde je 1970. odr\u017eana svetska izlo\u017eba koja je veli\u010dala novo doba, kon-struisan je jedan \u201eKapsula-hotel“, zid izbu\u0161en \u0107elijama za spavanje: ono \u0161to je ostalo kao jedina fiksna ta\u010dka \u017eivota u pokretu (san je jedini zastoj) jeste jedna minimalna zapremina (svaka alveola iznosi otprlike 2,20m dubine, na 1,20m \u0161irine i lm visine), ali opremljena radiom, telefonom, televizijom i idi-ma-ure\u0111ajem. Pristupa\u010dnost ide pod ruku sa konfinacijom. Upotreba novih tehnologija komunikacije uzrokovala je tako su\u017eavanje na\u0161e stvame teritorije do te mere da se ona gubi. Kako i sama teritorija u bukvalnom zna\u010denju re\u010di, moglo bi se re\u0107i, tako i nestanak me\u0111uprostomih povr\u0161ina koje smo nekada prelazili da bismo stigli s jednog mesta na drugo. Mekluan (McLuhan) je, da bi opisao ovaj fenomen, govorio o formiranju \u201eglobalnog sela“. Krajem \u0161e-zdestih godina, jedna reklama avio-kompanije Svisejr mogla se videti posvu-da: prikazivala je, pore\u0111ane tik jedan uz drugi, najlep\u0161e kvartove najpresti-\u017enijih svetskih gradova (Pariz, London, Venecija, Rim, Be\u010d itd.), sa slede\u0107im natpisom: \u201eZahvaljuju\u0107i nama, Evropa je svedena na okvire jednog grada“. Planeta se smanjuje do te mere da je vi\u0161e ne ose\u0107amo pod svojim nogama: \u010dovek mo\u017ee biti povezan sa sva\u010dim, jer se sve odvojilo od tla. Godine 1994, po zidovima Pariza se mogao videti reklamni plakat sa slikom zelenog \u010dove\u010dulj-ka nalik na Marsovca, u\u0161iju i o\u010diju u obliku antene, i slede\u0107im tekstom: \u201eBiti Zemljanin danas zna\u010di imati kablovski priklju\u010dak“. Od aviona do kablovske televizije, pravac je jasno nazna\u010den: Zemlja vi\u0161e nije \u010dvrsta lopta po kojoj se hoda i na kojoj se odmara; ona lebdi, nematerijalna, apsorbovana mre\u017eom satelita koji u orbitama kru\u017ee oko nje, emituju\u0107i i prenose\u0107i talase, zvuke i slike. Iza te posvuda i sveva\u017ee\u0107e direktne dostupnosti, nalazimo, naravno, i brzinu, \u0161to je veoma dobro uo\u010dio Pol Virilio (Paul Virilio). Zajedno sa tim zapanjuju\u0107im napretkom, brzina je ta koja pro\u017edire prostor. U automobilu na autoputu, u avionu iznad oblaka, nas ne zanima ono \u0161to okru\u017euje na\u0161 ome\u0111eni habitus (opet smo kod one kapsule). Mi i\u0161\u010dekujemo samo jedno: da se na\u0161e putovanje zavr\u0161i. Ako \u0107emo pravo, vi\u0161e nema putovanja, prolazaka, jer ni\u0161ta \u0161to je me\u0111uprostomo sada ne pru\u017ea mogu\u0107nost otkrivanja novog. A aerodrom na koji ste sleteli za\u010du\u0111uju\u0107e li\u010di na onaj koji ste upravo napustili. Nedavno su izra\u0111ene karte Francuske i Evrope koje se vi\u0161e ne zasnivaju na principu prikazivanja kilometra\u017ee, niti na iscrtavanju planete po sistemu me-ridijanskih du\u017eina i \u0161irina, nego na principu vremena potrebnog da se TGV-om“ <\/em>(“ TGV, skra\u0107enica na francuskom od Train n grande vitesse \u2014 \u201evoz velike brzine“ (prim. prev.) <\/em>stigne iz jednog mesta u drugo: tako je Bordo bli\u017ei Parizu nego Gere. <\/em>Trijumf vremena nad prostorom? Ne, nego pre rastakanje jednog i drugog. Nekada je stari Aristotel govorio da je vreme u stvari mera kretanja u odnosu na neko pre i posle. \u0161to je kretanje br\u017ee, vreme je, dakle, sve kra\u0107e. <\/em>To zna\u010di da je krajnji cilj brzine upravo da se, u perspektivi, stigne \u010dim se krene. U istoriji \u010dove\u010danstva, vremenske vrednosti i iskustva su se menjali, ba\u0161 kao i ona u vezi sa prostorom i urbanizmom. Vreme je najpre bilo saobrazno repe-titivnim, budu\u0107i cikli\u010dnim, ritmom prirode i godi\u0161njih doba: postojalo je jed-no vreme za sve, za \u017eivot i umiranje, za setvu i \u017eetvu, i u to smo doba zaista bili Zemljani. Potom se ono matematizovalo, postalo apstraktno izdeljeno vreme mehaniacih satova, 1=1=1=1 do u beskona\u010dnost, uskla\u0111eno sa homo-genizadjom teritorija, pripremaju\u0107i se na taj na\u010din da bude upotrebljeno od industrijske ma\u0161ine: kao koli\u010dina rada, vreme je tako\u0111e predstavljalo i novac, a njegovo gomilanje i u jednom i u drugom vidu stvaralo je linearni napre-dak. Ne\u0161to nam govori \u010dinjenica da se danas \u201erealnim vremenom“ imenuje trenuta\u010dnost, odnosno samo odsustvo vremena. Uostalom, tako mo\u017eemo lak\u0161e da shvatimo razastiranje na\u0161e planete: vi\u0161e se nema vremena ni za \u0161ta! Sveprisutnost, trenuta\u010dnost, neposrednost: i\u0161\u010dezavanje prostora-vremena. Sa ne-zanemarljivom posledicom: gubitkom tela. Na\u0161e je telo bolesno jer ga sredstva komunikacije li\u0161avaju potrebe kreta-nja. I tu le\u017ei paradoks ovog doba sveop\u0161te pokretljivosti. Vi\u0161e ne moramo sami da se kre\u0107emo da bismo bili u kontaktu, jer smo prevezeni. Zna se, na primer, da automobil slabi le\u0111ne mi\u0161i\u0107e i ote\u017eava hodanje. U vezi sa novim tehni\u010dkim sredstvima kojima se prevozimo, Pol Virilio govori o \u201ezakonu ma-njeg napora“. Kada se na\u0111ete u dnu neke zgrade i ho\u0107ete da se popnete, a na raspolaganju vam stoje stepenice i lift, vi se odlu\u010dujete za ovaj poslednji: brzi-na, manji napor, ali i inercija. Me\u0111utim, postoji ne\u0161to jo\u0161 pogubnije za telo: ne samo da se od va\u0161eg sopstvenog sve manje i manje tra\u017ei, nego se i tela dru-gih, sa kojim op\u0161tite ne izlaze\u0107i iz ku\u0107e, derealizuju, gube svoje fizi\u010dke osobi-ne. Ako koristite viziofon da biste se sreli sa nekom vama dragom osobom, iskucate odre\u0111eni kod i njeno lice se pojavljuje na ekranu. Gde je ona, u su-sednoj sobi ili pak na drugom kraju planete? Ne poku\u0161avajte da je poljubite: takva senzacija je za vas isuvi\u0161e neprijatna, a va\u0161 patner s druge strane ne\u0107e osetiti ni\u0161ta. Fizi\u010dki svet i tela koja ga sa\u010dinjavaju se ukidaju. Suprotno od slikara kvatro\u010denta koji su se slu\u017eili perspektivom da bi na mesto moralnih vrednosti dela srednjeg veka postavili one koje isti\u010du \u010dulnost, volumen, ne-posredan pristup omogu\u0107en ekranom daje tek beste\u017einsku sliku. Se\u0107am se jedne grupe dece \u0161kolskog uzrasta koja su u\u0161la u TGV negde izme\u0111u Le Ma-na i Nanta, u pratnji dva vaspita\u010da koji su imali pune ruke posla. S u\u0161ima priljubljenim uz kasetofone koji su pravili stravi\u010dnu buku, rekli su mi da su na \u201eIzvidaacom izletu“. Poku\u0161ao sam tada da im ispri\u010dam pone\u0161to o predeli-ma kroz koje smo prolazili, o skrivenoj geologiji koja obja\u0161njava njihove raz-like, ali nisam uspeo da ih zainteresujem. To je zato, ka\u017eem ja njima, \u0161to vam se vi\u0161e dopada sa saznajete putem prijemnika koji su u va\u0161im sobama, pa vam ne treba voz da biste putovali po takvim svetovima. Ba\u0161 tako, odgovori\u0161e mi, pred izbezumljenim pogledima njihovih pratilaca. Svet na\u0161e dece je izgubio dodirne ta\u010dke sa na\u0161im: to vi\u0161e nije geografski, nego elektronski svet, \u0161to \u0107e re\u0107i da je sa\u010dinjen od kombinacija, igri znakova.\u201c<\/em><\/p>\n

Na osnovu svega do sada re\u010deno, mo\u017ee se uvideti da morfi\u010dko (informati\u010dko) polje defini\u0161e akcije i njihovu tempiranost kako elita, tako i masa. Sve \u0161to nije rezultat visokog stepena svesti i posve svesne odluke, predstavlja puku robotsku akciju automata, mehanizma \u010dije konce vuku arhetipovi kolektivnog nesvesnog. To je tajna masovnih devastacija izazvanih slepim strahom \/ agresijom, te neuspe\u0161nih poku\u0161aja promena, kad im \u201evreme nije\u201c. Carl Gustav Jung<\/strong>, znameniti \u0161vajcarski psiholog, veoma koncizno ukazuje na prirodu kolektivnog nesvesnog, te defini\u0161e prirodni sinhronicitet izme\u0111u kretanja celestijalnih tela i talasa arhetipskih erupcija \u0161to dolazi iz morfi\u010dkog polja. On u radu \u201cArhetipovi i kolektivno nesvesno\u201d, (Sabrana dela) u\u010di:<\/p>\n

\u201cKolektivno nesvesno izgleda da se sastoji od mitolo\u0161kih motiva ili primordijalnih slika, \u0161to je razlog za\u0161to su mitovi svih naroda njegovi realni eksponenti. u stvari, cela mitologija mo\u017ee se dr\u017eati za vrstu projekcije kolektivnog nesvesnog. Ovo mo\u017eemo jasnije videti ako pogledamo nebeske konstelacije, \u010dija originalno haoti\u010dna forma se organizuje kroz projekciju slika. Ovo obja\u0161njava uticaj zvezda o na na\u010din na koji tvrde astrolozi. Ovi uticaji su ni\u0161ta drugo do nesvesna introspektivna percepcija kolektivnog nesvesnog.\u201d<\/em><\/p>\n

\"urlQW\"<\/a>Jung<\/strong> defini\u0161e sinhronicitet kao akauzalnu ali smislenu vezu izme\u0111u dve pojave. U tom pravcu treba objektivno posmatrati pojave vezane za sfere prirode, ljudske li\u010dne i kolektivne sudbine, te energetske strukture tela i njegovih psihofizi\u010dkih ispoljavanja. Potrebna je velika intelektualna hrabrost da se \u010dovek suo\u010di sa evidentnim empirijskim \u010dinjenicama koje ukazuju na povezanost fenomena mikro i makrokosmosa, a koje je posve nemogu\u0107e kogitivno objasniti aparatom konvencionalne astrofizike, kvantne mehanike, biologije i psihologije. Svaki poku\u0161aj sinteze celovitog ispoljavanja li\u010dne i istorijske promene monumentalnih razmera, me\u0111utim, nemogu\u0107e je bez uzimanja u obzir razli\u010ditih aspekata stvarnosti i njihovih neobja\u0161njivih veza ako se isklju\u010divo koristi interpretativni aparat ortodoksnog nau\u010dnog metoda. Duhovne tradicije se, me\u0111utim, odvajkada bave holisti\u010dkim obja\u0161njenjima i tuma\u010denjima.<\/p>\n

Warren Kenton<\/strong> u inspirativnoj i intrigantnoj studiji \u201eAnatomija sudbine\u201c iznosi smelu hipotezu o direktnoj povezanosti izme\u0107u kabalisti\u010dkih deset sefirota (osnovnih principa koji \u010dine postojanje), sa planetama (koje ispoljavaju teoretski nepojmljiv ali empirijski opserviran astrolo\u0161ki uticaj, te Jungovim <\/strong>arhetipovima koji \u010dine osnovu funkcionisanja psihe kako je shvata dubinska psihologija).<\/p>\n

On najpre postulira vezu izme\u0111u duhovnih principa, planeta i \u017elezdi (biohemijskih regulatora) organizma. Na taj na\u010din se vidi potpra\u017ena veza izme\u0111u organskih procesa (izme\u0111u ostalog smirenja nasuprot strahu) i vremenske tempiranosti (koja je logi\u010dki neobja\u0161njiva ali prakti\u010dno sinhrona sa planetarnim polo\u017eajem):<\/p>\n

\u201ePrva manifestacija je instrument Bo\u017eanskog Vladala\u0161tva, kroz koje Bo\u017eija volja iskazuje svoju svrhu. Nazivano mnogim imenima u razli\u010ditim tradicijama, na Zapadu je poznat kao eskrajni svet\u00b4u hri\u0161\u0107anstvu, a svet Aziluta u Kabali. (\u2026) U Kabali postoji metafizi\u010dki dijagram ovog Najvi\u0161eg sveta. (\u2026) Njime je deset bo\u017eanskih atributa ili principa izlo\u017eeno u kona\u010dnom obliku. Ovi principi su dali univerzalne zakone, a ovi zakoni pravila i ni\u017ea pravila, a zakon je sekvencijalna hijerarhija koja postoji \u010dak i u najsavr\u0161enijim sferama. Po\u010dev\u0161i na vrhu, iz kojeg se celina izliva, nalazi se kruna. Ovo je prvi princip, to jest, sve \u0161to nastaje ima svoj izvor u jednome. <\/em><\/p>\n

(\u2026)Ve\u0107ina ljudi je potpuno nesvesna i\u010deg vi\u0161e od fizi\u010dkog tela i pomalo psiholo\u0161kog organizma. (\u2026) Fizi\u010dko telo je elementarna ma\u0161ina, koja funkcioni\u0161e unutar odnosa \u010dvrste materije, fluida, gasova, toplote ili zemlje, vode, vazduha i vatre. (\u2026) ne mo\u017ee funkcionisati bez elementarnih interakcija i svih cevi, komora, pumpi i bezbrojnih deli\u0107a koji sa\u010dinjavaju fizi\u010dko telo. (\u2026) Drugi nivo je hemijski. Odvija se preko organskih sistema poput limfe ili cirkulacije krvi, kroz tkiva koja sa\u010dunjavaju materijal tela. <\/em>Hemijski metabolizam tela je klju\u010dan za njegovu efikasnost i stanje. Na primer, zavisno sa koje strane gledamo, anaboli\u010dka ili kataboli\u010dna predominacija dovodi da se razviju aktivne ili pasivne tendencije. Ovo vidimo svakodnevno, kada se ose\u0107amo dobro ili lo\u0161e, a dugoro\u010dno kroz postepene promene stanja tela od letargije do entuzijazma prema \u017eivotu. Ove promene su povezane sa astrolo\u0161kim faktorima. Prvo, svakodnevne promene su uslovljene rotacijom Zemlje i polo\u017eajem Meseca, koji uti\u010de na telesne te\u010dnosti i njihove hemijske reakcije. Na primer krv, kako je otkriveno, zgru\u0161njava se razli\u010ditom brzinom u zavisnosti od faze Meseca. Du\u017eim periodima vladaju polo\u017eaji i njihovi aspekti. Jedna od teorija je, da svaka planeta ima odre\u0111en uticaj na odre\u0111ene delove sistema \u017elezda u telu. Tako Merkur i Venera uti\u010du na tioroidu i paratiroidu endokrilnih \u017elezda, stimuli\u0161u\u0107i telo svojim usponom i udaljavanjem na primer, dok Jupiter i Saturn vladaju post i anterpituarnim \u017elezdama, a Neptun hipofizom. <\/strong><\/em>Mars uti\u010de, kako se sugeri\u0161e, na adrenalinske \u017elezde. Uran na gonade, dok Sunce i Mesec vladaju timusom i pankreasom tako. \u017dlezdano-planetarni sistem je spekulativan. Njegova vrednost mo\u017ee biti u tome da identifikuje biohemijski momenat koji odgovara planetarnom, koji je opet makrokosmi\u010dka manifestacija Sefirotskih principa sa vi\u0161ih svetova<\/em><\/strong>.(podvukao M. V.)\u201c<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u00a0\"A<\/a><\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Na slici: Jakobove stepenice – planete \/ sefiroti \/ Jungovi arhetipovi<\/em><\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n

Warren Kenton<\/strong>u daljem tekstu povezujeSefirote, planete i psihu. <\/strong>Ovo je veoma blisko Jungovim<\/strong> idejama, koje su i implementirane u interpretativni aparat ovog tipa. Treba napomenuti da, ukoliko posmatramo stvari sa ideolo\u0161kog gledi\u0161ta (redukcionisti\u010dke nauke i sl.) , ili tra\u017eimo logi\u010dko obja\u0161njenje, ceo Kentonov<\/strong> narativ ne zvu\u010di plauzibilno.\u0160tavi\u0161e, nategnuti poku\u0161aji materijalisti\u010dko-kogitivnih teoretskih povezivanja ovih de facto<\/em> kauzalno nespojivih fenomena opravdano razmi\u0161ljanju Kentonovsko\/Jungovskog tipa pripisuju atribut pseudonauke. Me\u0111utim, ako posmatramo me\u0111uigru psihe, planeta i tempiranja istorijskih doga\u0111aja putem tempiranja psihohabitualnog kontinuuma na akciju (od iniciraju\u0107ih emocija, koje dolaze iz kolektivnog nesvesnog, do psiho-telesne dinamike silom biohemijskih dejstava \u017elezda, iniciranog silama sinhronim polo\u017eaju planeta) vidimo da postoji formula po kojoj se zna\u010dajni doga\u0111aji promene paradigme odvijaju vremenski tempirano. Kako? Putem arhetipova (psiha) i endokrilnog sistema (biohemija tela) koji su sinhroni sa Jungovim arhetipovima, planetama (astrolo\u0161ki polo\u017eaji) i sefirotima (drvo \u017eivota). Moramo priznati empirijsko podudaranje ovih fenomena, ali istovremeno i odustati od li\u010dne omnipotencije te posledi\u010dne artificijelne, na-silu- interpretacije istih. Kenton <\/strong>pi\u0161e:<\/p>\n

\u201ePsiha je moderan termin za ono \u0161to je nazivano sideralnim ili planetarnim telom. ona predstavlja suptilnu anatomiju ljudskog bi\u0107a i korespondira sa Vi\u0161im Formativnim svetom ili suptilnim nivoom realnosti. Dok je struktura psihe zasnovana na istom modelu kao i fizi\u010dko telo, njeno delovanje nije poput mehani\u010dkih ili organskih procesa koje vidimo u organskoj materiji. Mada je sli\u010dnost u tome \u0161to prati pet principa, koji izlaze iz prvog Sveta i dolaze u Egzistenciju odre\u0111enu Vremenom. Koriste\u0107i strukturu i zakone psihe ili planetarnog tela.<\/strong>(podvukao M.V.)Po\u010dev\u0161i od najni\u017ee Sefire vidimo, prema Jakobovim stepenicama na slici, na koji na\u010din i gde je ovo elementarno telo uhva\u0107eno u fizi\u010dkom drvetu ispod. Ovde se spaja \u0107elijsko tkivo mozga i centralnog nervnog sistema, sa metabolizmom i elektro-magnetskim poljem. <\/em>Ovo je mesto direktne veze psihe sa materijalnim aspektom tela. Iznad ovoga je ego um. To jest, deo nas, koji je delom fizi\u010dki, a delom psihi\u010dki. (\u2026) \u010covek je visoko sofisticiran instrument i njegovu osnovu predstavljaju obrazovanje, ste\u010dene ve\u0161tine, navike, se\u0107anje i predstava o samom sebi. On uz pomo\u0107 uobi\u010dajenog shvatanja, sve\u0161\u0107u svakodnevnice, pronalazi svoj put i izvr\u0161ava sve ha bitualne radnje neophodne da pre\u017eivi u okru\u017eenju i uspostavi odnose sa drugim ljudima. Ako telo u osnovi Drveta predstavlja Ascendent i planetu Zemlju, onda ego vidimo u paru sa principom Meseca. <\/em>Po\u0161to Mesec ima dve strane, tako i ego ima tamnu i svetlu. Ove negativne u pozitivne aspekte iskazuje u prijateljskim ili neprijateljskim izrazima zasnovanim na obrazovanju ega (\u2026) i tako lunarne kvalitete odra\u017eava ego likom izgra\u0111enim tokom godina. (\u2026) Venera je aktivan \u017eenski princip, i bilo koja mlada \u017eena u ovoj fazi zna, kao i njeni obo\u017eavaoci, da je upravo ona ta koja ima inicijativu u ve\u0107ini situaciji. Venera je pokreta\u010dka mo\u0107 strasti, dok je Merkur brz, ali i delikatan, poput leptira stalno u pokretu, ali nikad nije taj koji predvodi. Na ovom nivou oni predstavljaju ni\u017ei planetarni sistem mnogostrukih uloga koji se bavi potrebama tela, ega i selfa koji je skriven u nivou nesvesnog osobe.<\/em><\/p>\n

U centru Drveta psihe je self, sopstvo. Ovo je Sunce unutra\u0161njeg solarnog sistema. Luminar poput Meseca, ono predstavlja vi\u0161i nivo svesti; za razliku od Meseca, koji samo reflektuje, ono stvara svetlost. (\u2026) kad govorimo o sopstvu, ono ostaje ipak u pozadini, u nesvesnom, iza vela koji se prote\u017ee izme\u0111u Merkura i Venere. (\u2026) Pozicija planete Mars i Jupitera zauzimaju psiholo\u0161ke sefirot koji odgovaraju emotivnom \u017eivotu osobe. (\u2026) Jupitera vidimo kao velikog i velikodu\u0161nog kralja mo\u0107nog i nilosrdnog, nasuprot Marsovoj strogoj pravednosti. (\u2026) Gornji par Saturn-Uran predstavljaju sporo i temeljno razlu\u010divanje razumevanja, dok Uran predstavlja iznenadni bljesak iluminacije. (\u2026) Ovi likovi nam donose arhetipove koje je posmatrao KG Jung. Jungova \u0161ema se mo\u017ee videti kao psiholo\u0161ka refleksija planetarnih bogova. Tako se princip Merkura mo\u017ee videti kao arhetip opsenara, Venere lepog mladi\u0107a ili devojke, Mars i Jupiter su arhetipovi heroja i velikog kralja. Mesec je arhetip lika nas samih, a arhetip Sunca se ponekad naziva Mudracem. Iznad, na psiholo\u0161kom Drvetu, Saturn i Uran na levoj i desnoj strani su arhetipovi Animusa i Anime, ili Velikog Oca i Velike Majke. <\/strong>(podvukao M. V.) (\u2026) Ovo \u010dini ljudsko bi\u0107e, koje je nesvesno celokupne svoje situacije, subjektom spoljnih uticaja, kojima bi se, u drugom slu\u010daju mogao odupreti ili iskoristiti u svoju korist<\/strong>(podvukao M. V.), jer je mogu\u0107e iskoristiti ova suptilna stanja, ako bi bio svestan sila koje deluju oko i unutar pojedinca.\u201c<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

Kako smo do sada mogli da primetimo, strah predstavlja strahovito mo\u0107no oru\u0111e za kontrolu pojedinaca i masa \u2013 bilo navo\u0111enjem na agresiju\/ratove, bilo navo\u0111anjem na uzmicanje. Strah je imanentan \u010doveku i deluje na emotivno-fiziolo\u0161kom nivou izaizivaju\u0107i sna\u017enu korporalnu reakciju, \u0161to je poznato milenijumima. Rezultat je preusmeravanje namere pojedinca (ili grupe) u pravcu suprotnom onome, koji prvobitno \u017eeli. Ili, pojedinac (ili grupa) kao nosioci namere promene paradigme, bivaju devastirani od strane ve\u0107ine koja je porogramirana u pravcu \u00b4kontrarevolucionarnog\u00b4 dejstva. Pri \u010demu \u00b4revolucionari\u00b4 bivaju gonjeni sopstvenom voljom za mo\u0107i i racionalnim konstruktom promene, dok \u00b4konzervativci\u00b4 bivaju gonjeni strahom od \u00b4neprijatelja\u00b4, \u00b4heretika\u00b4, \u00b4bezbo\u017enika\u00b4, \u00b4terorista\u00b4, itd\u2026 Kontrolori masa manipuli\u0161u izazivanjem strahova, ali, kako smo pokazali, i oni bivaju instrumentom naizgled stihijskih kosmi\u010dkih sila, \u0161to programiraju i \u00b4programere\u00b4 i programirane\u2026 Ove sile deluju kroz morfi\u010dko polje (kolektivno nesvesno) kroz arhetipove i emocionalno nabijene simbole, a sve sa teleolo\u0161kim usmerenjem ka evolutivnom toku kolektivne svesti do kriti\u010dnog momentuma \u2013 kada je preomena paradigme mogu\u0107a, sna\u017eno zaustavljaju\u0107i prerane preokrete, od porodi\u010dnih do globalnih. Pri tome, sve tri grupe: kontrolori (pored manipulativnih psiholo\u0161kih i biofizi\u010dkih tehnika, koriste i okultna znanja o astrolo\u0161koj tempiranosti doga\u0111aja, ali ne ulaze u esenciju i smisao tih znanja), revolucionari (motivisani egoisti\u010dkom namerom i voljom za mo\u0107i, nesvesni istorijskog trenutka i nad-ljudskih kosmi\u010dkih ciklusa) i kontrolisani (prepu\u0161teni strahovima na fiziolo\u0161kom nivou, potpuno nesvesni \u0161ta se uop\u0161te doga\u0111a), imaju identi\u010dnu osobinu, koja ih \u010dini slepim oru\u0111em nad-ljudskih sila: nedovoljno visok stepen svesti<\/strong>.<\/p>\n

Astrologija, dubinska psihologija, razne spiritualne tradicije opisuju fenomen sudbine i tempiranja doga\u0111aja. Prethodno smo citirali biblijsku \u201eKnjigu propovednikovu\u201c koja opisuje vremensku uslovljenost pojedina\u010dnih i kolektivnih doga\u0111aja. Me\u0111utim, svete knjige i \u017eive duhovne tradicije su sklone osudi bezli\u010dnog podre\u0111ivanja sudbinskim tokovima. Robovanje horoskopu, vra\u010darama, gatarima itd (koji (zlo)upotrebom okultnih tehnika evidentno preuzimaju iz morfi\u010dkog polja odre\u0111ene, manje-vi\u0161e nedovoljno artikulisane, informacione pakete vezane za mogu\u0107e budu\u0107e doga\u0111aje) je striktno zabranjeno. \u201eOtkrovenje Jovanovo\u201c (21,8) osu\u0111uje i manipulatore i manipulisane, robove straha i okultiste:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eKukavicama pak, nevjernima i okaljanima,
\nubojicama, bludnicima,
\nvra\u010darima i idolopoklonicima
\ni svim la\u017eljivcima
\nudio je u jezeru
\n\u0161to gori\u00a0ognjem i sumporom.
\nTo je druga smrt.\u201c<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

Postavlja se pitanje: kako se osloboditi za\u010daranog kruga? Kako promeniti paradigmu uprkos silovitim otporima? Kako se nositi sa arhetipskim silama, a ne postati rob okultisti\u010dkih tehnika i tradicija koje se bave mehanicisti\u010dkom slikom prirode i sudbine (astrologija npr.)? Kako pobediti \u017eivotinjsko u sebi \u2013 paranoju i anksioznost izazvanu radom \u017elezda sa unutra\u0161njim lu\u010denjem \u2013 na koje uti\u010du podjednako manipulativno\/medijski namentnuta imaginacija i kosmi\u010dki sinhroniciteti (koje, u nedostatku iluminacije teorijske interpretacije fenomena, nazivamo \u00b4planetarnim\u00b4 uticajima)?<\/p>\n

Na tragu ispravnog odgovora na ova pitanje moglo bi biti pro\u0161irenje svesti: shvatanje da izme\u0111u \u010dovekovog \u00b4ja\u00b4 i tzv. \u00b4materijalne stvarnosti\u00b4 stoji \u010ditav kompozit kontinuiteta predstava i stanja, koje se odnose kako na \u010dulne do\u017eivljaje, psihi\u010dke sile (kojima se bavi konvencionalna psihologija i psihoanaliza), te nad-ljudski entiteti duhovnog sveta (generatori morfi\u010dkog polja, arhetipovi, sefiroti\u2026 sve su to odve\u0107 ljudska imena koja opisuju fenomene \u010diju su\u0161tinu, ako smo iskreni, moramo priznati da jo\u0161 uvek uop\u0161te ne razumemo). Promena sopstvenog stava, ugla iz koga posmatramo sebe i svet je dobar prvi korak za kvantni skok nivoa svesti. \u00b4Materijalisti\u010dka paradigma\u00b4 vodi ka \u00b4magiji posedovanja\u00b4 – ropstvu vezivanja za materijalne predmete, uspeh, ljude oko nas itd. Shvatanjem da je duhovni svet mo\u0107niji i istinitiji od materijalnog, \u0161tavi\u0161e da materijalni svet biva generisan od duhovnog, volja za mo\u0107i polako bledi a sa njom i strah od gubitka iste, pa i strah kao takav. Ovo je poznato razni spiritualnim tradicijama ve\u0107 milenijumima. Tako u tekstu \u201eStrah i anksioznost \u2013 unutarnji neprijatelji\u201c, kabalista Rabbi Schneersohn<\/strong> u\u010di:<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u201ePo svojoj prirodi , materijalizam je prolazan. Hrana koju ste pojeli ju\u010de je danas nestala. \u00a0 Novac koji zaradite danas bi\u0107e potro\u0161en sutra. \u00a0 Status i mo\u0107 na kojima ste toliko dugo radili da ih dosegnete mogu biti obrisani u trenutku. \u00a0 Kada gradite \u017eivot na tako privremenim osnovama, kako mo\u017eete o\u010dekivati da se ose\u0107ate sigurno? \u00a0 <\/em>Ako materijalni svet biva va\u0161im prioritetom to je vrhunski uzrok straha i anksioznosti. \u00a0 \u010cak iako ste skinuli mnoge detinje strahove, razvili ste potpuno nov niz strahova. \u00a0 <\/em>I, umesto da se pla\u0161ite mraka, postajete upla\u0161eni da ne\u0107ete zaraditi dovoljno. Ili da \u0107ete izgubiti posao. Ili da ne\u0107ete biti dovoljno uspe\u0161ni. \u00a0 Kada dozvolite svom \u017eivotu da bude definisan va\u0161im novcem, va\u0161im poslom, va\u0161im dru\u0161tvom, postajete intentivno upla\u0161eni da ne\u0107ete biti prihva\u0107eni od strane drugih. \u00a0 Otuda kardinalni diktat, \u201cNe stidite se pred onima koji se podsmevaju.\u201d \u00a0 Ipak \u017eudimo da se prilagodimo. \u00a0 <\/em>Pla\u0161imo se isticanja i brinemo neprestano o tome kako nas drugi vide. \u00a0 Pla\u0161imo se da \u0107e nas ljudi ismejavati ili da ne\u0107e po\u0161tovati na\u0161e izbore. \u00a0 Razmislite na trenutak koliko je taj strah isprazan. \u00a0 Ljudska bi\u0107a su inherentno nestalna. \u00a0 Njihova raspolo\u017eenja se menjaju, stavovi se menjaju, vrednosti se menjaju. \u00a0 Tako da ako brinete da li \u0107ete biti prihva\u0107eni od strane drugih, predajete svoju sre\u0107u i sigurnost u ruke nepredvidljivih ljudi \u2013 \u0107udljivog \u0161efa,\u00a0\u00a0 te\u0161kog klijenta. Konstantno investirate velike koli\u010dine nergije u zadovoljavanje najpre jedne osobe a potom i druge.. \u00a0Poku\u0161avate da budete jedna osoba ujutro, druga tokom dana, i jo\u0161 jedna no\u0107u. \u00a0 Nije ni \u010dudo ga je va\u0161 \u017eivot gonjen anksiozno\u0161\u0107u; nije ni \u010dudo da nemate du\u0161evni mir. \u00a0 <\/em>Ne smete da kompromitujete svoje vrednosti i standarde zbog straha od toga kako \u0107e vas drugi prihvatiti. \u00a0 Ovo je jedan od najte\u017eih izazova u \u017eivotu, jer sve \u0161to \u017eelimo je da budemo voljeni i prihva\u0107eni. \u00a0 Ali prihva\u0107eni od koga? \u00a0 Od ljudi \u010diji sopstveni standardi se uvek menjaju? \u00a0 Od ljudi koji su i sami zabrinuti da li \u0107e biti prihva\u0107eni od drugih? \u00a0 Jedina osoba na Zemlji od koje treba da budete prihva\u0107eni ste vi sami. <\/strong>\u00a0 Ovo dose\u017eete integracijom Boga u svoj \u017eivot, \u0161to zna\u010di posve\u0107ivanje prema ciljevima radi kojih ste stvoreni.. \u00a0 Slede\u0107i bo\u017eanske zakone moralnosti, uvodete svetost i spokojstvo u va\u0161 \u017eivot – i osec\u0301aj reda. \u00a0 Tek tada c\u0301ete otkriti jasnoc\u0301u koja ru\u0161i strah. \u00a0 Tek tada \u0107e vam prestati jeza od suo\u010davanja sa neo\u010dekivanim i nepoznatim. \u00a0 Bog nam je svima dao mogu\u0107nosti i resurse da prevazi\u0111emo izazove koje nam \u017eivot donosi. \u00a0 Kada u Boga pola\u017eete apsolutno poverenje i priznate pravu svrhu svog \u017eivota, \u010dak i va\u0161i najozbiljniji strahovi \u2013 od bolesti ili siroma\u0161tva ili smrti \u2013 po\u010de\u0107e da se raspr\u0161uju u osve\u017eavaju\u0107oj svetlosti jasno\u0107e. \u00a0 <\/em><\/p>\n

Kako mo\u017eemo pobediti strah? <\/em><\/strong>\u00a0Povezivanje s Bogom je jedini na\u010din na koji se istinski mo\u017eemo oslobodit<\/em>\"WE\"<\/a><\/em><\/strong>i straha. \u00a0Prepoznavanjem da ste integralni deo Bo\u017eijeg plana, da je va\u0161a sopstvena egzistencija zna\u010dajna, a va\u0161e sudelovaje vitalno, mo\u017eete da se odreknete sumnji koje hrane strah.Sve dok pridajete najve\u0107u vrednost materijalnom svetu, nastavi\u0107ete da budete i anksiozni. \u00a0 Osta\u0107ete \u017ertva okolnosti, podvrgavaju\u0107i se merkurskoj prirodi materijalizma. Nemamo ni\u010dega da se pla\u0161imo osim Boga, jer ni\u0161ta nije realno sem Boga.\u201c<\/em><\/p>\n

Strah je, dakle, suprotan visokom stepenu svesti i osve\u0161\u0107enosti. Svaka paradigma te\u017ei da se odr\u017ei, ne zato \u0161to to \u017eele vladaju\u0107e elite izvesne grupe (bilo porodi\u010dne, bilo dr\u017eavne itd.) ve\u0107 zato \u0161to je suprotnost paradigme haos i dezintegracija zajednice. Zajednica se dr\u017ei na okupu preko ideolo\u0161kog konstrukta, baziranog na arhetipovima iz morfi\u010dkog polja, koje ljudi do\u017eivljavaju na nivou emocija (iz nesvesnog) a spiritualne i okultne tradicije se bave prou\u010davanjem ovih fenomena na nivou sinhroniciteta makro i mikro kosmosa. Kosmi\u010dka inteligencija (generator morfi\u010dkog polja, u hri\u0161\u0107anstvu \u00b4sveti duh\u00b4, izvan vremena-prostora-materije-energije) te\u017ei da odr\u017ei zajednicu na okupu i spre\u010di zlo totalne devastacije. Zato egoisti\u010dki, svedeno kogitivni motivi ru\u0161enja vladaju\u0107eg diskursa vo\u0111eni voljom za mo\u0107i \u00b4revolucionara\u00b4nemaju nikakve \u0161anse za uspeh.Zajednica se brani indukovanim masovnim strahom i histerijom protiv ugro\u017eavaju\u0107eg neprijatelja (vere \/ rase\/ porodi\u010dnih vrednosti \/ nacije). Arhetipovi kolektivnog nesvesnog, informacioni paketi iz morfi\u010dkog polja veoma pogoduju odbrani paradigme, multiplikuju\u0107i masovno manipulativno inicirane strahove.<\/p>\n

Kako smo videli u analizi delovanja \u00b4planetarnih\u00b4 uticaja na \u017elezde u organizmu, odgovorne za poja\u010dano lu\u010denje alarmskog feromona koji pobu\u0111uje organizam na burnu \u00b4bori se ili be\u017ei\u00b4reakciju. \u00b4Planetarni\u00b4uticaji su u stvari samo izraz misti\u010dnog prirodnog sinhroniciteta izme\u0111u polo\u017eaja objekata materijalnog sveta (nebeskih tela) i mo\u0107nih uticaja pan-psihi\u010dkih sila koje deluju potpra\u017eno na milione ljudi istovremeno. Ovo se teoretski ne mo\u017ee objasniti, ali \u010dudesni prirodni sinhronicitet je milenijumima empirijski poznat i kori\u0161\u0107en od strane vladaju\u0107ih elita za kontrolu masa. Sve to se mo\u017ee \u010diniti nepravdom koja podre\u0111ene dr\u017ei ljude u ropstvu.Me\u0111utim, stvar je posve suprotna. U ropstvu su podjednako i elite i mase, kao i svaki \u010dovek koji je rob arhetipskih sila, i nije svestan \u0161ta se doga\u0111a u njemu i oko njega: nije svestan postojanja duhovnog sveta koji vlada materijom.<\/p>\n

Vreme za promene nastaje onda, kada se stvori kriti\u010dna masa svesnih pojedinaca, koji odustaju od egoizma li\u010dnih kogitivnih paradigmi, te narcizma omnipotencije \u00b4revolucionarnog duha\u00b4ovde-i-sada. Svako osve\u0161\u0107ivanje sa posledi\u010dnim svo\u0111enjem ega na optimalnu meru \u00b4sedi\u0161ta svesti\u00b4 umesto narcisti\u010dkog \u00b4centra univerzuma\u00b4omogu\u0107i\u0107e distinkciju izme\u0111u \u00b4ja\u00b4 i arhetipskih psihi\u010dkih sila koje upravljaju univerzumom, a esencija im je ukorenjena u duhovnom svetu i, po\u0161teno govore\u0107i, ljudima totalno nespoznatljiva. Tada nastaju proro\u010dke mogu\u0107nosti tj. slobodan a direktan pristup informacionom polju koje kreira materijalne doga\u0111aje. Bez li\u010dnih sebi\u010dnih namera \u010dovek dobija ta\u010dnu informaciju o kosmi\u010dkim planovima, a, sa pove\u0107anim brojem osve\u0161\u0107enih individua, ubrzano se smanjuje vreme koje preostaje do promene paradigme.<\/p>\n

Put\u00a0 pobede nad strahom<\/strong> je esencijalno definisan u dva koraka:<\/p>\n

1) prihvatanjem da paradigma ima smisla<\/strong> jer je bolji i nepravedan \/ disfunkcionalan sistem, od totalne samovolje, haosa i op\u0161te devastacije i<\/p>\n

2) svesnim poni\u0161tavanjem omniopotentnog ega<\/strong> koje nam omogu\u0107ava da otvorimo um itako primimo preciznu informaciju<\/strong> o novoj<\/strong>, alternativnoj paradigmi, evolutivno superiornijoj<\/strong> u odnosu na postoje\u0107u. Otvoreni um, ispra\u017enjen od proizvoljnih fantazija grandioznog ega<\/em> predstavlja \u00b4Bo\u017eiju posudu\u00b4, koja vapije za autenti\u010dnim spiritualnim sadr\u017eajima. Prethodno re\u010deno predstavlja i stvarni smisao znamenitog stiha iz Biblije:<\/p>\n

\u00bbBlago siromasima duhom:
\nnjihovo je kraljevstvo nebesko!\u201c<\/em><\/p>\n

(\u201eJevan\u0111elje po Mateju (5,3))\u201c<\/em><\/p>\n

Mi\u0161a Vasi\u0107:\u00a0\u00a0 http:\/\/mischaw.wix.com\/misavasic<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 strah – pla\u0161iti se od (ne\u010dega ili nekoga) – o\u010dekivati ili brinuti o (ne\u010demu lo\u0161em ili neprijatnom) – biti upla\u0161en ili zabrinut (Merriam-Webster Dictionary) \u00a0Strah, kao globalni fenomen raspr\u0161en brutalnom silom egzistencijalne ugro\u017eenosti individue globalnim ekonomskim slomom, ratovima, spektakularnim teroristi\u010dkim devastacionim aktima, ili pak ekspanzijom anksioznosti \u0161to pro\u017eima bi\u0107e atomiziranog pripadnika \u201eusamljene […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,12,37,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3480"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3480"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3480\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3494,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3480\/revisions\/3494"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}