{"id":3535,"date":"2016-01-12T10:26:03","date_gmt":"2016-01-12T10:26:03","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3535"},"modified":"2020-04-14T14:33:31","modified_gmt":"2020-04-14T14:33:31","slug":"kvantni-skok-spoznaje-izmedu-lucifera-i-prometeja-ii-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3535","title":{"rendered":"KVANTNI SKOK SPOZNAJE IZME\u0110U LUCIFERA I PROMETEJA (II deo)"},"content":{"rendered":"

\"Promete\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n

Za razliku od luciferskog principa, prometejski princip pretpostavlja altruisti\u010dke motive gonjene empatijom prema ljudskom rodu, pri \u010demu postoji mogu\u0111nost \u017ertvovanja ili samo\u017ertvovanja pregaoca, u sukobu sa dru\u0161tvenim (ili prirodnim) poretkom, zarad ostvarivanja ciljeva progresa. Benevolentna akcija nau\u010dnika pomera granice znanja i uslovljava progres bez hybrisa \u00b4osvajanja prirode\u00b4 prisutnog kod Lucifera. Ipak, samo\u017ertvovanje\/kazna koja sti\u017ee nau\u010dnika prometejskog tipa (primer: Giordano Bruno<\/strong>, spaljen na loma\u010di zbog svojih nau\u010dnih saznanja) ponekad su i teleolo\u0161ki uslovljeni od \u00b4kosmi\u010dkog uma\u00b4, te se nau\u010dnik samo\u017ertvuje kada shvati da su pronalasci odve\u0107 opasni za niski stepen svesti \u010dove\u010danstva kome su namenjeni (primer Nikole Tesle<\/strong>).<\/p>\n

Uobi\u010dajeno je shvatanje da re\u010d Prometej poti\u010de od gr\u010dke re\u010di \u201c\u03a0\u03c1\u03bf\u03bc\u03b7\u03b8\u03b5\u03cd\u03c2\u201d (anticipiranje, predumi\u0161ljaj) \u00a0za razliku od njegovog mitskog brata\u00a0 Epimetheus-a \u010dije ime zna\u010di „naknadna misao, nanknadna pamet“. On je opisan u gr\u010dkoj mitologiji kao Titan, koji je ukrao vatru od bogova, i poklonio je ljudima. Me\u0111utim, s obzirom da mitovi nisu ni\u0161ta drugo do odraz kolektivnog nesvesnog \u010ditavog \u010dove\u010danstva, poreklo imena i mita interferira sa drugim izvorima ljudskog predanja sa druge strane planete.\u00a0\u00a0 Etimologija imena se mo\u017ee tra\u017eiti i u\u00a0 proto-indo-evropskim izvorima. koji prizivaju vedski \u201cpra math\u201d, „ukrasti\u201c.\u00a0\u00a0 Vedski mit o vatri koju je ukrao M\u0101tari\u015bvan je sli\u010dan gr\u010dkom predanju. \u201cPramantha\u201d je bilo sredstvo kori\u0161\u0107eno da se stvori vatra. \u201cPramathyu\u201d,\u00a0 „lopov“, jeste srodna re\u010d sa „Prometheus“, onaj koji krade vatru.<\/p>\n

Ako se, jednostavnosti radi, ograni\u010dimo na gr\u010dki mit, vidimo da je isprepletan raznim verzijama i narativima: Prometej se najpre borio rame uz rame sa Zevsom, protiv Kronosa i drugih Titana u kosmolo\u0161kom ratu, da bi naknadno bio ka\u017enjen zbog kra\u0111e vatre; Hesiodova <\/strong>fabula\u00a0 pripoveda o\u00a0 Prometeju, sinu Titana Iapetusa i Clymene, jedne od Okeanida \u2013 koji trikom kod Mikone<\/em> spasava ljude od \u017ertvovanja jestivih delova stoke za ceremonije bogova i tako ih \u0161titi od posledi\u010dne gladi, da bi potom, nakon kra\u0111e vatre sa Olimpa bio ka\u017enjen za ve\u010dita vremena, lancima vezan za stenu na Kavkazu, gde njegovu jetru danju jede orao (simbol Zevsa) , da bi se jetra no\u0107u regenerisala, sve dok ga mnogo kasnije, mitski polubog Heraklo ne oslobodi; Titanomahija (Borba Titana) se kroz dela autora klasi\u010dne starine Pindara, Pitagore, Homera<\/strong> i ve\u0107 citiranog\u00a0 Hesioda<\/strong>, svodi na sukob gerneracija \u2013 progresivnih, revolucionarnih, me\u0111u kojima je i Prometej, u borbi sa starim poretkom; \u00a0Hesiodova<\/strong> \u201cTeogonija\u201d govori i o emanaciji principa anime<\/em> kroz lik Pandore (na gr\u010dkom: \u201esvi darovi\u201c) koji ozna\u010dava Zevsovu odmazdu \u010dove\u010danstvu zbog kra\u0111e vatre. Epimetheus naivno prihvata Zevsov dar \u2013 Pandoru, a sa njom i kutiju iz koje izlaze „zla, o\u0161tri bol i nevoljne bolesti koje su ljudima davale smrt“<\/em>; Hephsasteus, pritom kreira Pandoru od gline i udahnjuje joj \u017eivot pomo\u0107u \u010detiri vetra, dok je ulep\u0161avaju boginje sa Olimpa; Hesiod opisuje u \u201cTeogoniji\u201d:\u00a0 „Od nje poti\u010de rasa \u017eena, i \u017eenska vrsta (\u2026) od nje je smrtonosna rasa i \u017eensko pleme koje \u017eivi me\u0111u smrtnim ljudima na njihovu veliku nevolju,\u00a0 ne na pomo\u0107\u201c<\/em>; Mo\u017ee se uo\u010diti analogija sa biblijskim opisom stvaranja prve \u017eene (tj. \u017eenskog principa- anime) koji kasnije uvodi u destrukciju i odvajanje od sveta bogova (\u201eI re\u010de Jahve, Bog: \u00bbNije dobro da \u010dovjek bude sam: na\u010dinit \u0107u mu pomo\u0107 kao \u0161to je on.\u00ab<\/em>-Postanje 2:18); I, poput biblijskog izgona iz raja, \u010dove\u010danstvo i kod Hesioda biva ka\u017enjeno odbacivanjem, u Teogoniji:, „dovoljno bi bilo lako raditi jedan dan\u00a0 da se obezbedi \u010ditava godina bez rada; uskoro bi sklonio svoje kormilo sa dima, a polja koja obra\u0111uju vo i tvrda mazga bi po\u010dela da se rasipaju\u201d.<\/em><\/p>\n

Vidimo da se mit o Prometeju dodiruje sa destruktivnim \u017eenskim principom, koji simbolizuje fantaziju\/\u017eivljenje u snovi\u0111enju\/ma\u0161ti\/proizvoljnosti\u2026 U ovom slu\u010daju: zloupoterbu nau\u010dnih otkri\u0107a brez svesti o negativnim posledicama kao nuspojavama proizvoljnog kori\u0161\u0107enja potencijalno opasnih produkata ljudskog uma. Predmet gore pomenute fantazije je ma\u0161tarija o elektri\u010dnoj energiji dobijenoj iz nuklearnih elektrana kao idealnog odgovora na energetsku krizu uslovljenu smanjivanjem svetskih rezervi nafte, a bez svesti o letalnoj radijaciji i jo\u0161 letalnijim havarijama (od Ostrva Tri Milje u Harisburgu 1979., preko \u010cernobila 1986., do recentne Fuku\u0161ime).<\/p>\n

Primer odgovornog nau\u010dnika prometejskog , gonjenog altruisti\u010dkim porivima pomo\u0107i \u010dove\u010danstvu (nasuprot luciferskom potencijalnom hybrisu\/volji za mo\u0107) jeste Nikola Tesla<\/strong>, znameniti ameri\u010dki nau\u010dnik srpskog porekla. Potekao iz multinacionalne Austrougarske imperije, iz porodice pravoslavnog sve\u0161tenika, spojio je filogenetsku naslednu sklonost ka spiritualnosti sa proto-kosmopolitskim duhom austrougarske i evropske nau\u010dne elite kraja XIX i po\u010detka XX stole\u0107a, Tesla<\/strong> je bio predodre\u0111en za humanistu. Njegova motivacija je bila benevolentna i li\u0161ena prenaduvanog ego-kompleksa, a on je poku\u0161avao da uskladi duh prirode i njeno metafizi\u010dko \u00b4disanje\u00b4 sa potrebama napa\u0107enog smrtnog ljudskog roda u terestrijalnoj inkarnaciji. \u00a0Obrtno magnetsko polje<\/a>, sinhroni motor, polifazni sistem<\/a>,\u00a0,\u00a0asinhroni motor<\/a>,\u00a0 Teslin transformator<\/a>, radio, rendgenski zraci, hidrocentrale, turbine, masovna primena naizmeni\u010dne struje, daljinsko upravljanje\u2026 Samo je mali broj neprocenljivih, silno ultimativnih pronalazaka i modela koji su definisali novo, \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0tehnolo\u0161ko-scijentisti\u010dko doba u kome i danas \u017eivimo. Teslini<\/strong> motivi su progresisti\u010dki i prosvetiteljski, pokrenuti imanentnom pravoslavno-hri\u0161\u0107anskom empatijom i budisti\u010dkom askezom\u00a0 autenti\u010dno transformisanim u tehnicisti\u010dko-holisti\u010dku metafiziku. On u tekstu \u201cMa\u0161ina za okon\u010danje rata\u201d pledira:<\/p>\n

\u201ePostoje tri na\u010dina na koji se mo\u017ee pove\u0107ati energija koja determini\u0161e ljudski progres: prvo, mo\u017eemo pove\u0107ati masu. Ovo bi, u slu\u010daju \u010dove\u010danstva, zna\u010dilo unapre\u0111enje uslova za \u017eivot, zdravlje (\u2026) \u00a0Drugo, mogli bi smanjiti frikcione sile koje ometaju progres, poput neznanja, ludila i religioznog fanatizma. Tre\u0107e, mo\u017eemo multiplicirati energiju ljudske mase vezivanjem sila univerzuma, poput sunca , okeana, vetra i plime. <\/em><\/p>\n

Prvi metod uve\u0107ava hranu i blagostanje. Drugi metod te\u017ei da obezbedi mir. Tre\u0107i omogu\u0107ava na\u0161u mogu\u0107nost da radimo i da stvaramo. Ne mo\u017ee biti progresa koji nije konstantno usmeravan u pravcu uve\u0107avanja blagostanja, mira i postignu\u0107a. Ovde je mehanicisti\u010dka koncepcija \u017eivota jednaka sa\u00a0 u\u010denjima Bude i\u00a0 Propovedi na Gori.\u201c<\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em>Tesla<\/strong> pravilno uvi\u0111a da je aparat uvek neutralan, dok je ljudski satav, odnos, namera i upotreba istog, ono \u0161to odre\u0111uje moralno-teleolo\u0161ki karakter ma\u0161ine. On ukazuje na to da je tehnika, ako slu\u017ei na dobro \u010dove\u010danstvu, blagodat a ne prokletstvo. Pravilnim kori\u0107enjem nau\u010dno-tehnolo\u0161kih potencijala mogu\u0107e je transformisati nepravedne eksploatatorske dru\u0161tvene odnose, jednostavnim ukidanjem potrebe za potla\u010denim klasama porobljenim otu\u0111enim automatizovanim radom. On u istom delu nastavlja:<\/p>\n

\u201eTrenutno patimo od rastrojstva na\u0161e civilizacije jer jo\u0161 nismo u potpunosti prilagodili ma\u0161inskom dobu. Re\u0161enje problema ne le\u017ei u uni\u0161tavanju, ve\u0107 u usavr\u0161avanju ma\u0161ine. <\/em><\/p>\n

Bezbrojne aktivnosti koje se danas jo\u0161 uvek izvr\u0161avaju ljudskim rukama bi\u0107e izvr\u0161avani od strane automata. Ba\u0161 u ovom \u010dasu nau\u010dnici koji rade u laboratorijama ameri\u010dkih univerziteta poku\u0161avaju da kreiraju ono \u0161to se opisuje kao\u00a0 „ma\u0161ina koja misli.“ Anticipirao sam ovakav razvoj. <\/em><\/p>\n

Stvarno sam konstruisao \u00b4robote.\u00b4 Danas je robot priva\u0107ena \u010dinjenica, ali princip se ne forsira dovoljno. U 21. veku robot \u0107e zauzeti mesto koje je robovska radna snaga zauzimala u drevnim civilizacijama. Nema razloga da se to sve ne dogodi za manje od sto godina, pritiskaju\u0107i \u010dove\u010danstvo da nastavlja ka vi\u0161im aspiracijama.<\/em><\/p>\n

Osim ako se ne desi da se\u00a0 ljudska pa\u017enja previ\u0161e nasilno\u00a0 umanji spoljnim ratovima i unutarnjim revolucijama, nema razloga za\u0161to\u00a0 elektri\u010dni milenijum ne bi zapo\u010deo u slede\u0107im dekadama.\u201c<\/em><\/p>\n

Tesla<\/strong> uvodi \u00a0i proto-holisti\u010dke postulate u sociolo\u0161ku teoriju, te povezuje zakone vi\u0161eg reda sa odve\u0107 ljudskim, naizgled aleatori\u010dkim sudbinskim doga\u0111ajima. U delu \u201eUticaj kosmi\u010dkih sila na ljudsku sudbinu\u201c, on zapa\u017ea:<\/p>\n

\u201eIako mo\u017eda ne izgleda tako, rat nikada ne mo\u017ee biti izazvan proizvoljnim ljudskim akcijama. <\/em><\/p>\n

To je uvek vi\u0161e ili manje direktan rezultat kosmi\u010dkih poreme\u0107aja koji se uglavnom ti\u010du Sunca. <\/em><\/p>\n

U mnogim me\u0111unarodnim konfliktima koje istorija bele\u017ei, koji su bili ubrzani zbog gladi, kuge ili terestrijalnih katastrofa, direktna zavisnost od Sunca je nezaobilazna. Ali, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, osnovni primarni razlozi su brojni i te\u0161ki za pra\u0107enje. <\/em><\/p>\n

U dana\u0161njem ratu bilo bi posebno te\u0161ko pokazati da o\u010digledno samovoljni akti nekoliko pojedinaca nisu istinski uzrok. Bilo da je tako, mehanicisti\u010dka teorija, budu\u0107i osnovana na demonstriranoj istini svakodnevnog iskustva, apsolutno isklju\u010duje mogu\u0107nost da takvo stanje bude bilo \u0161ta drugo do neizbe\u017ena konsekvenca kosmi\u010dkih doga\u0111aja.\u201c <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em>Teslini<\/strong> planovi, vizije i ideje su bili po zna\u010daju i intenzitetu kopernikanskog obrta svetlosnim godinama daleko od ve\u0107 postignutih, revolucionarnih izuma koje sam naveo ranije u ovom tekstu, a koji su posve izmenili \u017eivot na planeti. On u delu \u201eSvetski sistem be\u017ei\u010dne transmisije energije\u201c opisuje prenos energije na daljinu, elegantni, efikasni i besplatni model koji ukida strahove od krize nafte i pusto\u0161i radijacije kao nusprodukta luciferske nuklearne energije:<\/p>\n

\u201eJedna od najva\u017enijih upotreba be\u017ei\u010dne energije \u0107e biti nedvosmisleno propulzija elektri\u010dnih ma\u0161ina koji se lako mogu snabdeti energijom bez zemaljske konekcije, jer,\u00a0 iako je protok struje poveren Zemlji, elektro-magnetno polje se kreira u atmosferi koja je okru\u017euje. Ako se provodnici ili kola koja avion nosi ta\u010dno podese i odgovaraju\u0107e pozicioniraju, energija se dovodi u ova kola na veoma sli\u010dan na\u010din\u00a0 na koji fluid koji prolazi kroz otvor u rezervoaru. Pomo\u0107u industrijskog postrojenja velikog kapaciteta, na ovaj na\u010din se mo\u017ee izvesti dovoljno energije da pokrene bilo kakav vazduhoplov. Ovo sam uvek smatrao najboljim i permanentnim re\u0161enjem za problem letenja. Ne zahteva se nikakvo gorivo jer \u0107e propulziju obezbediti laki elektri\u010dni motori koji rade na velikim brzinama. Ipak, anticipiraju\u0107i spor progres, razvijam novi tip lete\u0107e ma\u0161ine koji izgleda da pogoduje dana\u0161njoj potrebi za sigurnim,\u00a0 malim i kompaktnim „dobrim starim vazduhoplovom“ sposobnim da se di\u017ee i spu\u0161ta vertikalno.\u201c<\/em><\/p>\n

Televizija, izum koji i dan-danas fascinira ljude, od korisnika 4 hd ekrana mobilnih telefona, do ljubitelja AV surround-a i gigantskih LCD ku\u0107nih bioskopa, u Teslinom<\/strong> profetskom umu predstavlja tek bledu senku spiritualno-holisti\u010dkog principa telepatije<\/em><\/strong>, koji je osmislio da postvari primenom emaniranih postulata duhovnog sveta izra\u017eenih kroz prirodne zakone koji su se otvarali Tesli<\/strong> kroz kanal \u00b4kosmi\u010dke percepcije\u00b4:<\/p>\n

\u201eTelevizija, kako sam je osmislio 1893, c\u0301e biti jo\u0161 jedna vredna i blagovremena aplikacija. U to vreme sam unapredio ideju da je jasna mentalna slika spoljnih objekata pra\u0107ena refleksnom akcijom na retini, \u0161to \u010dini mogu\u0107im da \u010ditamo misli ili \u010dak da projektujemo osmi\u0161ljene slike na ekranu i u\u010dinimo ih vidljivim za publiku. Ovo \u0107e imati nemerljive posledice na sve ljudske odnose ali se ideja ne mo\u017ee realizovati\u00a0 dok se ne prona\u0111e na\u010din da se polo\u017ee na retinu. Kontinuirane refleksije o ovom subjektu vodile su me da unapredim aparat za instantno transmitovanje precizne vizije bez pokretnih delova, i tokom 1900-te sam ve\u0107 re\u0161io tri problkema sa kojima sam se suo\u010dio, naime: da individualiziram i izolujem veliki broj kanala ili „nerava“; da prenesem prijemnom aparatu dovoljnu koli\u010dinu energije, i, i da na\u010dinim viziju od\u00a0 pokretnih slika nezavisnu od distance. Posledi\u010dno se tako\u0111e nadam da \u0107u prevazi\u0107i \u00a0nedostatke selenijumske \u0107elije druga\u010dijim sredstvom.\u201c<\/em><\/p>\n

Pregalac postvarenja informacionih paketa koji su pristizali principom entelehije<\/em>, Tesla<\/strong> je rapidno menjao planetu u ekstraordinarno \u00a0progresisti\u010dkom pravcu. Me\u0111utim, nakon 1920., on iznenada ulazi u period introversije, dele\u0107i \u0161ture informacije o hermeti\u010dnim modelima i plauzibilnim tehnolo\u0161kim re\u0161enjima potpuno nerazumljivim tada\u0161njoj nau\u010dnoj i intelektualnoj eliti. Emaniranje materije iz etra putem razumevanja misterije esencije prostora i prostornih odnosa baziranih na Pitagorejskim proporcijama, simetriji, zlatnom preseku i broju \u03c0, eksperimenti sa vremenom koje defini\u0161e prostor oli\u010den u odre\u0111enom elektromagnetnom polju, poni\u0161tavanje efekata radijacije, uticaj na klimu, zazivanje i poni\u0161tavanje zemljotresa, nehercijanski talasi kao kapija u svet onostranog, spiritualni entiteti kao vibracije\u2026 Sve to je delovalo kao puka fantazija, ali danas vidimo da se iza toga krije mogu\u0107nost preumljenja i preporoda \u010ditavog ljudskog roda i uskla\u0111ivanja \u010doveka i prirode na obostranu korist. \u00a0Optu\u017een za misticizam, bizarnost, bolesne fantazije i neartikulisanost misli, Tesla<\/strong> je, nasuprot, radio na gigantski smelim postignu\u0107ima duha, ali u ti\u0161ini, i posve ezoteri\u010dno, skriveno od javnosti. Danas, smerni avangardni istra\u017eitelji i implementatori Teslinog <\/strong>nasle\u0111a naziru da je zaostav\u0161tina iz njegovog \u00b4okultnog\u00b4perioda impresivno mo\u0107na, \u010dak i neizbe\u017ena za opstanak \u010dove\u010danstva. Postavlja se pitanje: za\u0161to Teslin<\/strong> diskurs nenadano prelazi iz fashion-esque ekstravertnog bljeska u okultni hermetizam zamagljene slike nau\u010dnih postulata? \u00a0Odgovor se krije u svesti o riziku prometejske misije, a mnogo toga mo\u017ee objasniti Mark Twain<\/strong>, znameniti knj\u017eevnik, a i Teslin prijatelj i po\u0161tovalac.<\/p>\n

\u00a0\"Mark<\/a><\/strong><\/p>\n

Mark Twain<\/strong> (1835\u00a0\u20131910), \u00a0bio je jedan od najpoznatijih ameri\u010dkih knji\u017eevnika ikada. Datum ro\u0111enja i smrti ukazuju ima obele\u017eje prirodnog simbola: oba su povezani sa prolascima Halleyeve komete. Napisao je \u201eAvanture Toma Sojera\u201c (1876), \u201eKraljevi\u0107 i prosjak<\/a>\u201c (1882.), \u201e\u017divot na Mississipiju\u201c (1883.),\u00a0 \u201ePustolovine Huckleberry Finna\u201c (1884.) \u201eYankee na dvoru kralja Arthura\u201c (1889.), \u201eTajanstveni stranac\u201c (1906.). Twain<\/strong> je bio \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0self-made-man, od slovoslaga\u010da, brodskog kormilara, rudara, do novinara, pre nego \u0161to je otkrio sebe kao piosca. Ono \u0161to je za nas ovde interesantno jeste njegova ljubav prema tehnici i pronalaza\u0161tvu, u \u010demu se i sam oku\u0161ao, tehni\u010dki uspe\u0161no, ali ne i komercijalno. Otuda poti\u010de njegova bliskost sa pronalaza\u010dima i nau\u010dnicima, od kojih je najva\u017eniji Nikola Tesla<\/strong>.<\/p>\n

Za pripovest \u201eTajanstveni stranac\u201c, napisanu u nihilisti\u010dko-melanholi\u010dnom tonu (usled Twainove<\/strong> depresije zbog smrti svojih najbli\u017eih prethodnih godina) moglo bi se zaklju\u010diti da je pisac bio inspirisan svojim prijateljem Nikolom Teslom<\/strong>.<\/p>\n

Ova pripovetka nas povezuje sa Teslom<\/strong>, prometejskim i luciferskim principom. Pri\u010da je sme\u0161tena u 1590. godinu u malo i zaostalo Austrijsko selo u koje dolazi tajanstveni stranac sa paranormalnim mo\u0107ima. On se otkriva lokalnim de\u010dacima kao Satana, an\u0111eo sposoban da transformi\u0161e stvarnost i menja prirodne zakone po ljudskoj \u017eelji. Aludira se na Teslu<\/strong> (ro\u0111en u Smiljanu u tada\u0161njoj Austriji) kao \u010doveka sposobnog da dramati\u010dno preobrati na\u010din \u017eivota i to upotrebom neobi\u010dnih i novootkrivenih prirodnih sila. Ali, za\u0161to se stranac zove Satana, i kakve to ima veze sa temom ovog teksta? Twain<\/strong> pi\u0161e:<\/p>\n

\u201eSepi ga tada upita kako se on zove, a on mirno odgovori \u2013 \u00bbSatana\u00ab \u2013 i prihvati na iver jednu maju\u0161nu \u017eenu koja se bila omakla sa skele, vrati je na njeno mesto, pa re\u010de: \u00bbBa\u0161 je glupa \u0161to ne gleda gde staje.\u00ab<\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Njegovo ime nas zgromi, iz ruku nam poispada ono \u0161to smo pravili i sve se razbi u parampar\u010dad \u2013 top, ratnik sa helebardom i konj. Satana se zasoneja i upita nas \u0161ta nam je. Ja promucah: \u201e..ni\u0161ta, samo to je nekako \u010dudno ime za jednog an\u0111ela.“ On upita za\u0161to. \u00bbZato \u0161to je to \u2013 to je \u2013 pa, zna\u0161, to njegovo ime.\u00ab \u00bbDa, tako je \u2013 on je moj stric.\u00ab On je to rekao mirno, ali mi za trenutak izgubismo dah, a srca po\u010de\u0161e sna\u017eno da nam lupaju. Izgledalo je kao da on to nije ni primetio; opravio je na\u0161eg ratnika i ostalo ovla\u0161 ih dodiruiu\u0107i i onda nam ih predade gotove, pa re\u010de: \u00bbZar se ne se\u0107ate? \u2013 i on je jednom bio an\u0111eo.\u00ab Da \u2013 to je istina\u00ab, re\u010de Sepi; \u00bbtoga se nisam setio.\u00ab \u00bbPre Pada i on je bio nevin.\u00ab\u201c<\/em><\/p>\n

Twainova<\/strong> pripovetka alegorijski ukazuje na prometejski karakter Tesline<\/strong> misije. Tesla<\/strong>, kao vladar prirodnim snagama, pokazuje silnu mo\u0107, poznato je da je mogao da izaziva zemljotrese ili nestanak struje u velikim gradovima, da kroti munje i be\u017ei\u010dno upravlja ma\u0161inama. Ipak, on je bio svestan \u0161ta bi se desilo ako bi iz prometejskog altruizma evoluirao u luciferski hybris vladanja prirodom radi vlasti same. Twain<\/strong> opisuje Teslinu<\/strong> \u00b4senku\u00b4-\u00a0 zlokobnog vladara silama nemerljive snage, razobru\u010denog nau\u010dnika (\u0161to Tesla<\/strong> nikada sebi nije dopustio) koji bezdu\u0161no biva posednut arhetipom Demijurga kome ni\u0161ta nije sveto, sem hladnog znanja i mo\u0107i koja je samoj sebi cilj:<\/p>\n

\u201eSatana re\u010de da \u0107e sada do\u0107i oluja i zemljotres, ako to \u017eelimo, ali da bismo morali malo da se udaljimo zbog opasnosti. Mi smo hteli da upozorimo i si\u0107u\u0161ne ljude da se i oni udalje, ali on re\u010de da ne brinemo o njima, da oni nisu nimalo va\u017eni i da mo\u017eemo napraviti druge kad god ho\u0107emo i kad nam budu potrebni. Jedan mali, crni olujni oblak po\u010de da se spu\u0161ta na zamak, minijaturne munje i gromovi stado\u0161e da sevaju i da besne, zemlja uzdrhta od grmljavine, vetar zazvi\u017eda i zafijuka, ki\u0161a po\u010de da plju\u0161ti i svi ljudi nagrnu\u0161e u zamak da se za\u0161tite od nepogode. Sve crnji i crnji oblak se spu\u0161tao i tako se nadvio nad zamak da se on jedva kroz njega nazirao. <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Munje su sevale jedna za drugom, a onda grom tresnu u zamak i zapali ga; kroz oblak po\u010de\u0161e besno lizati crveni plameni jezi\u010dci, a ljudi vri\u0161te\u0107i povrve\u0161e napolje, ali ih Satana gurnu natrag, nimalo se ne obaziru\u0107i na na\u0161e molbe, pla\u010d i preklinjanje; usred strahovitog zavijanja vetra i tutnja grmljavine eksplodira skladi\u0161te baruta, zemljotres \u0161iroko razdera zemlju, i ru\u0161evine i ostaci zamka strovali\u0161e se u tu provaliju koja sve pro\u017edera i zatvori se nad njom, sa svim tim nevinim svetom; nije se spaslo nijedno od pet stotina tih jadnih stvorova. Srce nam je pucalo od tuge, nismo mogli da zadr\u017eimo suze. \u00bbNe pla\u010dite\u00ab, re\u010de Satana, \u00bbnisu oni ni\u0161ta vredeli.\u00ab \u00bbAli oti\u0161li su u pakao!\u00ab \u00bbOh, to nije ntmalo va\u017eno; mi mo\u017eemo da napravimo jo\u0161 mnogo takvih ljudi.\u00ab\u201c<\/em><\/p>\n

Tesla<\/strong> je, uvidev\u0161i u prvoj polovini XX veka da \u010dove\u010danstvo nije zrelo za nemerljivu snagu nau\u010dnih otkri\u0107a, re\u0161io da se povu\u010de u introvertno traganje po stranicama knjige prirode, a da svoja saznanja ni sa kim ne podeli, da ne bi bila zloupotrebljena. Twain <\/strong>defini\u0161e alternativnu istoriju, neodigrane doga\u0111aje\u2026 Ove stranice najbolje obja\u0161njavaju \u0161ta se de\u0161ava u umu nau\u010dnika posednutog luciferskim arhetipom svemo\u0107i:<\/p>\n

\u201e\u00bbKakva je razlika izme\u0111u \u010doveka i mene? Razlika izme\u0111u smrtnika i besmrtnika? Izme\u0111u oblaka i duha?\u00ab On podi\u017ee jednu bubu koja je milela po komadu kore i upita: \u00bbKakva je razlika izme\u0111u Cezara i ove bube?\u00ab Ja rekoh: \u00bbNe mogu se porediti pojmovi koji nisu za pore\u0111enje ni po svojoj prirodi, ni po me\u0111usobnom rastojanju.\u00ab \u00bbTi si sam odgovorio na svoje pitanje\u00ab, re\u010de on. \u00bbJa \u0107u malo pro\u0161iriti tvoj o\u0111govor. \u010covek je stvoren od pra\u0161ine \u2013 posmatrao sam kad je stvaran. Ja nisam sazdan od pra\u0161ine. \u010covek je muzej bole\u0161tina, leglo ne\u010disto\u0107e; danas se ra\u0111a, a sutra i\u0161\u010dezava; po\u010dinje kao pra\u0161ina, a odlazi kao gnusan smrad; a ja pripadam aristokratiji Ve\u010dnih. A \u010dovek ima i ose\u0107anje morala. Razume\u0161 li? On ima Ose\u0107anje morala. To je, samo po sebi, ve\u0107 dovoljna razlika izme\u0111u nas.\u00ab\u201c (\u2026) <\/em><\/p>\n

Teslina<\/strong> (kosmi\u010dka) etika je posve razli\u010dita od ljudskog morala. Zato se on povukao iz javnosti, svestan da se moralizmom mo\u017ee opravdati upotreba nauke za devastaciju. Poput primitivnog plemena u kome, parafraziraju\u0107i Ericha Fromma<\/strong> \u201e (\u2026) je dobro<\/strong> kad mi spalimo susedno selo i oplja\u010dkamo, zlo<\/strong> je kada susedno selo to u\u010dini nama.\u201c<\/em><\/p>\n

U toku daljeg teksta vidimo da je Satana cini\u010dan prema odve\u0107 ljudskom principu moralnosti, kao izgovoru za svakakva zla:<\/p>\n

\u00bbGospodine, \u0161ta je to ose\u0107anje morala?\u00ab On me iznena\u0111eno pogleda preko svojih ogromnih nao\u010dara i re\u010de: \u00bbPa, to je dar koji nam omogu\u0107ava da razlikujemo dobro od zla.\u00ab Taj odgovor donekle razjasni \u0161ta je to, ali ne potpuno, pa sam bio razo\u010daran i pomalo zbunjen. On je o\u010dekivao da nastavim, i ja, ne znaju\u0107i \u0161ta da ka\u017eem, upitah: \u00bbDa li je to ne\u0161to vredno?\u00ab \u00bbVredno? Pobogu, de\u010da\u010de, pa to je jedino \u0161to \u010doveka uzdi\u017ee iznad zveri \u010diji se trag zauvek zatre i \u0161to ga \u010dini besmrtnim! \u00a0(\u2026)\u00a0 \u00bbTakva je ta tvoja jadna rasa \u2013 uvek la\u017ee, uvek prisvaja vrline koje nema, uvek ih osporava vi\u0161im \u017eivotinjama, koje ih jedine poseduju. Nijedna \u017eivotinja nikada ne \u010dini ne\u0161to svirepo \u2013 to je monopol onih sa ose\u0107anjem morala. Kada neka \u017eivotinja nanosi bol, ona to \u010dini nevino; to nije zlo; ona i ne zna za zlo. I, ona ne nanosi bol samo zato da bi u\u017eivala \u0161to ga nanosi \u2013 to \u010dini samo \u010dovek. Nadahnut tim svojim prljavim ose\u0107anjem morala! Ose\u0107anjem \u010diji je zadatak da razazna dobro od zla, sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da bira \u0161ta \u0107e od to dvoje da u\u010dini. Pa, kakvu prednost mo\u017ee on iz toga da izvu\u010de? Stalno bira, i u devet od deset slu\u010dajeva opredeljuje se za zlo. Zlo ne bi trebalo da postoji, i da nema ose\u0107anja morala, ono ne bi ni moglo da postoji. A \u010dovek je ipak tako nerazumno stvorenje da nije u stanju da shvati da ga ose\u0107anje morala svrstava na samo dno lestvice \u017eivih bi\u0107a, i da je to veoma sramotna osobina. Ose\u0107a\u0161 li se bolje? Do\u0111i da ti ne\u0161to poka\u017eem.\u00ab \u00a0(\u2026) \u00bbDobro\u00ab, re\u010de on; \u00bbda li biste \u017eeleli da vidite istoriju napretka ljuidskog roda \u2013 i razvoj onoga \u0161to \u010dovek naziva civilizacijom?\u00ab Odgovorismo da \u017eelimo. <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 On samo pomisli i pretvori to mesto u Edenski vrt i mi ugledasmo Avelja kako se moli pred \u017ertvenikom; malo zatim nai\u0111e Kain kaji se uputi ka njemu sa batinom u ruci; on nas, izgleda, uop\u0161te nije prime\u0107ivao, i stao bi mi na nogu da je nisam pomakao. Kain se obrati svome bratu na jeziku koji mi nismo razumeli; onda se razbesni i stade da preti, a mi, znaju\u0107i \u0161ta \u0107e se dogoditi, okrenusmo za trenutak glavu; ali \u010duli smo tresak udaraca, i krike i je\u010danje; zatim nastade ti\u0161ina i onda videsmo Avelja, koji je le\u017eao u lokvi krvi i izdisao, a Kain je stajao nad njim i gledao ga osvetoljubivo i ne kaju\u0107i se. <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda nestade tog prizora i zatim videsmo dugi niz neznanih ratova, ubistava i pokolja. Posle smo videli Potop i Nojev kov\u010deg kako kao orahova ljuska poigrava na talasima vodene stihije, a u daljini, iza ki\u0161nog zastora, maglovito su se nazirale visoke gore. Satana re\u010de: \u00bbNapredak va\u0161eg roda nije bio kakav je trebalo da bude. Evo jo\u0161 jedne prilike da okrene list.\u00ab Prizor se promeni i mi ugledasimo Noja, sasvim pijanog od vina. Posle toga ugledasmo Sodomu i Gomoru i \u00bbpoku\u0161aj da se tu prona\u0111u dva tri \u010destita \u010doveka\u00ab, kao \u0161to Satana objasni. Zatim se pred nama ukaza\u0161e Lot i njegove k\u0107eri u Pe\u0107ini. <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda videsmo jevrejske ratove i pobednike kako kolju pre\u017eivele i njihovu stoku, i kako po\u0161te\u0111uju \u017eivot mladim devojkama, a posle ih dele me\u0111u sobom. Potom se ukaza Jael; videsmo je kako se u\u0161unja u \u0161ator i zari bode\u017e u slepoo\u010dnicu svom usnulom gostu; tome smo bili toliko blizu da smo, kad je krv \u0161iknula i stala curiti u crvenom poto\u010di\u0107u ka na\u0161im nogama, mogli u nju zamo\u010diti ruke samo da smo to hteli. Videli smo i egipateke bojeve, gr\u010dke bitke, rimske ratove, pa grozno natapanje tla krvlju; pa smo gledali kako su Rimljani prevarili Kartaginjane i u\u017easni prizor pokolja toga neustra\u0161ivog naroda. Videli smo Cezarov upad u Britaniju, \u00bbne zbog toga \u0161to su mu ti varvari naneli neko zlo, nego zato \u0161to je \u017eudeo za njihovom zemljom i \u017eeleo da njihove udovice i siro\u010dad obdari blagoslovima civilizacije\u00ab, kako nam objasni Satana. Potom se rodilo hri\u0161\u0107anstvo. Onda su pred nama, jedan za drugim, hujali vekovi Evrope i videli smo kako hri\u0161\u0107anstvo i civilizacija, ruku pod ruku, stupaju kroz ta stole\u0107a \u00bbostavljaju\u0107i za sobom glad, smrt, pusto\u0161 i druge znake napretka ljudske rase\u00ab, kao \u0161to primeti Satana. I neprestano smo gledali ratove, jo\u0161 ratova i jo\u0161 vi\u0161e ratova, po celoj Evropi, po celom svetu. \u00bbKatkad zbog li\u010dnog interesa kraljevskih porodica\u00ab, re\u010de Satana, \u00bba katkad da bi se satro neki nemo\u0107an narod; nijedan napada\u010d nikada nije zapo\u010deo kakav rat iz nekih \u010dasnih i po\u0161tenih pobuda \u2013 ne, u istoriji va\u0161eg roda takvog rata nije bilo.\u00ab \u00bbEto vam\u00ab, re\u010de Satana, \u00bbvideli ste svoj napredak do dana\u0161njeg dana i morate priznati da je sjajan \u2013 na svoj na\u010din sjajan. A sada treba da vam prika\u017eem budu\u0107nost.\u00ab <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda nam pokaza pokolje u kojima su na jo\u0161 daleko stra\u0161niji na\u010din i sa jo\u0161 razornijim ratnim ma\u0161inama od onih koje smo videli uni\u0161tavani ljudski \u017eivoti. \u00bbVidite\u00ab, re\u010de Satana, \u00bbstalno ste napredovali. Kain je svoj zlo\u010din izvr\u0161io batinom; Jevreji su ubijali d\u017eilitima i ma\u010devima; Grci i Rimljani dodali su za\u0161titne oklope i ve\u0161tine vojni\u010dkog ustrojstva i taktike; hri\u0161\u0107anin je dodao pu\u0161ke, topove i barut, a slede\u0107ah nekoliko vekova on \u0107e tako silno unaprediti smrtonosno dejstvo svojih oru\u017eja za ubijanje da \u0107e svi ljudi priznati da bi rat ,bez hri\u0161\u0107anske civilizacije do sudnjeg dana ostao samo jedna bedna tri\u010darija.\u00ab <\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kazav\u0161i to, on stade bezdu\u0161no da se smeje i da se ruga ljudskom rodu, premda je znao da nas je ono \u0161to je rekao u\u017easno sramotilo i vre\u0111alo. Niko drugi osim jednog an\u0111ela ne bi mogao tako da se pona\u0161a; ali patnja njima ni\u0161ta ne zna\u010di; oni ne znaju \u0161ta je to, osim po \u010duvenju.\u201c<\/em><\/p>\n

Na slede\u0107im stranicama pripovetke se prikazuje um posednut voljom za mo\u0107i, koji upata u zamku solipsizma totalnog nihilizma nepostojanja ni\u010dega, \u010dak ni univerzuma. Po\u0161av\u0161i od sebe kao bo\u017eanstva, nau\u010dnik obuzet i opijen sopstvenom mo\u0107i transformacije prirode, enantiodromski prelazi u negaciju postojanja, ne uvidev\u0161i da on zapravo negira postojanje smisla, vi\u0161e inteligencije koja stoji iza prirodnih zakona koje treba po\u0161tovati, vladati se prema njioma, umesto da ih se zloupotrebljava radi dominacije nad \u010dovekom, bogom i kosmosom. Tako scijentisti\u010dka dogma prelazi u melanholiju nihilisti\u010dke negacije bi\u0107a, morala, besmrtnosti, ba\u0161 kao \u0161to je \u201eDebeljko\u201c, nuklearna bomba, negirala i promptno eliminisala \u017eivote stotina hiljada nevinih ljudi u Japanu 1945.:<\/p>\n

\u201eDah mi zastade od nabujale nade. \u00bbPrivi\u0111enje? … Pri…\u00ab \u00bbZivot je samo privi\u0111enje, san.\u00ab To je bio grom iz vedra neba. Bo\u017ee blagi! Hiljadu puta sam, u svojim razmi\u0161ljanjima, pomislio upravo to! \u00bbNi\u0161ta ne postoji, sve je samo san. Bog \u2013 \u010dovek \u2013 svet \u2013 sunce, mesec, beskona\u010dna zvezdana jata \u2013 sve je to san, samo san; ni\u0161ta od toga ne postoji. Ni\u0161ta ne postoji osim praznog prostora \u2013 i tebe!\u00ab \u00bbMene!\u00ab \u00bbAli ni ti nisi ti \u2013 ti nema\u0161 tela, ni krvi, ni kostiju, ti si samo misao. Ni ja ne postojim i ja sam samo san \u2013 tvoj san, tvorevina tvoje ma\u0161te. Za koji trenutak \u0107e\u0161 to shvatiti, onda \u0107e\u0161 me odagnati iz svojih privi\u0111enja i ja \u0107u nestati u ni\u0161tavilu iz koga si me stvorio. Ja ve\u0107 nestajem \u2013 gubim se \u2013 odlazim. Sad \u0107e\u0161 se na\u0107i sam u beskona\u010dnom prostoru da ve\u010dno luta\u0161 u toj beskrajnoj samo\u0107i bez druga i prijatelja \u2013 jer ti \u0107e\u0161 ostati misao, jedina misao koja postoji i koju tvoja priroda \u010dini neugasivom, neuni\u0161tivom. A ja, tvoj jadni sluga, otkrio sam ti tebe samog i oslobodio sam te. Sanjaj druge i bolje snove! \u010cudno! \u010cudno je da to nisi naslutio ve\u0107 odavno, ve\u0107 pre mnogo godina, vekova, eona, ve\u010dnosti! Jer ti si postojao potpuno sam, tokom svih ve\u010dnosti. Zaista, \u010dudno je \u0161to nisi naslutio da su tvoj svet i sve u njemu samo snovi, privi\u0111enja, izmi\u0161ljotine. \u010cudno je jer je sve to tako jasno i mahnito ludo i \u2013 kao svi snovi \u0161to su: bog, koji isto tako lako mo\u017ee da stvara dobru decu kao i nevaljalu, vi\u0161e je voleo da stvori nevaljalu; on, koji je mogao svakog od njih da u\u010dini sre\u0107nim, nije stvorio nijedno sre\u0107no dete; on, koji je u\u010dinio da ljudi gr\u010devito cene svoj gorak \u017eivot, a ipak ga je tako \u0161krto skratio; on, koji je ve\u010dnu sre\u0107u dao an\u0111elima, koji je ni\u010dim nisu zaslu\u017eili, a sada tra\u017ei od ostale svoje dece da je zaslu\u017ee; on, koji je an\u0111elima ,dao \u017eivot bez bola, a ostalu svoju decu zasuo kletvom crnog \u010demera i groznih bolesti uma i tela; koji pri\u010da o pravdi, a stvorio je pakao; pri\u010da o milosr\u0111u, a stvorio je pakao; pri\u010da o zlatnim pravilima i pra\u0161tanju, umno\u017eenom sa sedamdeset puta sedam a stvorio je pakao; koji drugima pti\u010da o moralu, a sam ga nimalo nema; koji osu\u0111uje zlo\u010dine, a sve ih sam \u010dini; koji je svojevoljno i stvorio \u010doveka, a onda odgovornost \u010dovekovih dela poku\u0161ava da svali na ple\u0107a samog \u010doveka, umesto da tu odgovornost \u010dasno preuzme na sebe, gde joj je i mesto; i, najzad, sa svom tom bo\u017eanstvenom tupoglavo\u0161\u0107u poziva tog jadnog i prevarenog roba da ga obo\u017eava! Ti sada shvata\u0161 da je sve to nemogu\u0107e, osim u snu. Shvata\u0161 da su to potpuno detinjaste besmislice, glupe tvorevine jedne uobrazilje koja nije svesna svojih \u0107udi \u2013 to jest, da je sve to samo jedan san, koji ti sam stvara\u0161. Svi znaci sna su tu i trebalo je da ih ve\u0107 ranije uo\u010di\u0161. Ovo \u0161to sam ti otkrio, istina je; bog ne postoji, a nema ni svemira, ni ljudskog roda, ni zemaljskog \u017eivota, ni neba, ni pakla. Sve je to samo san \u2013 jedan sme\u0161an i glup san. Postoji\u0161 samo ti. A ti si samo misao \u2013 lutaju\u0107a misao, beskorisna misao, misao bez uto\u010di\u0161ta koja usamljeno luta po praznim ve\u010dnostima!\u00ab\u201c <\/em><\/p>\n

Veliki nau\u010dnik je bio svestan ovakvog pomra\u010denog stanja svesti kao kosmi\u010dkog odgovora na ne\u010diju pohlepu za mo\u0107i. Povukao se iz javnosti i nikome nije demonstrirao svoje kasnije revolucionarne scijentisti\u010dke uvide. 7. januara 1943, Tesla<\/strong> je umro potuno sam i namerno povu\u010den od o\u010diju sveta u svojoj sobi\u00a0 hotela \u201eNew Yorker\u201c. Ostale su hermeti\u010dke zabele\u0161ke o nemerljivo dragocenim potonjim otkri\u0107ima, koja jo\u0161 \u010dekaju na evoluciju svesti ljudskog roda, da se nanovo istra\u017ee, interpretiraju, i upotrebe na korist altruizma nasuprot destrukciji samodovoljnosti prenaduvanih ego-inflatornih umova luciferskog tipa.<\/p>\n

\"rudolf-steiner-poster\"<\/a>Rudolf Steiner<\/strong> (1861 – 1925), austrijski ezoterik,\u00a0 arhitekt, iscelitelj i otac antropozofije i euritmije, bavio se temom arhetipova Lucifera i Ahrimana kao\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0proto-matricama modela destruktivnog ljudskog pona\u0161anja. Steiner<\/strong> obra\u0111uje esencijalne mentalno-psiholo\u0161ke praslike koje stoje iza motivacije svakog \u010doveka, uklju\u010duju\u0107i \u00a0i svakog nau\u010dnika, da skrene sa puta integrisane li\u010dnosti i zavr\u0161i u \u0107orsokaku deifikacije fragmentarnih vrednosti koje ne va\u017ee za celinu univerzuma, ve\u0107 parazitski uni\u0161tavaju sve ono, \u0161to je van vidokruga \u201enat\u010dove\u010danske\u201c vizije ograni\u010denog uma. Steiner<\/strong> je negativne uticaje sveo na dva esencijalna \u00b4okida\u010da\u00b4atomizacije uma:\u00a0 1) uverenje da je sve postoje\u0107e ni\u0161ta drugo do \u00a0materija li\u0161ena duhovnosti<\/em>, da nema spiritualnog sveta, da je smrt kona\u010dna i definitivna i da je, stoga, egoizam i uni\u0161tavanje shi drugih i svega druga\u010dijeg znak inteligencije, dok su altruizam i ekolo\u0161ka svest, te empatija i ljubav znaci gluposti i ludila., i 2) uverenje da se sve postoje\u0107e svodi isklju\u010divo na duh, um, apstrakciju, da treba \u017eiveti samo u teoriji, mentalnim konstruktima, i da je svako vezivanje za Zemlju i inplementacija spiritualnih zakona i uvida da bi se harmonizovao i popravio \u017eivot u univerzumu a bez uni\u0161tavanja prirode, oli\u010denje besmisla i gubitka vremena.<\/p>\n

Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za oba principa je, pored o\u010diglednog nedostatka empatije, te zakona ljubavi (ili ezoterijskog zakona simpatije) – otcepljenost dela u odnosu na celinu, bilo psihe nau\u010dnika, bilo konceptualnog postulata prirode. Ova ultimativna fragmentarnost dovodi do neravnote\u017ee, koja se vra\u0107a poput bumeranga onima, koji je izazivaju\u2026<\/p>\n

Steiner<\/strong> u predavanju \u201eLucifer i Ariman i njihovo delovanje\u201c opisuje ispoljavanje Arimana:<\/p>\n

\u201e\u010covek treba da shvati da \u0107e (\u2026) Ariman, \u017eiveti inkarniran u ljudskom telu me\u0111u ljudima na Zemlji, ali da \u010dovek treba da mu se suprotstavi, sam, odre\u0111uju\u0107i to \u0161to treba da nau\u010di od njega, a to \u0107e biti mogu\u0107e samo onda kada preuzme kontrolu nad odgovaraju\u0107im duhovnim i neduhovnim strujama koje \u0107e u suprotnom iskoristiti Ariman da bi \u010dove\u010danstvo ostalo \u0161to nesvesnije njegovog dolaska, tako da kada se bude pojavio na Zemlji, mo\u0107i \u0107e potpuno ovladati ljudima, izazivaju\u0107i i mame\u0107i ih da odbace zemaljsku evoluciju, onemogu\u0107avaju\u0107i je da nastavi dalje ka svome uspe\u0161nom svr\u0161etku. Kosmi\u010dki zadatak duhovne nauke sastoji se u spre\u010davanju da znanje postane ili ostane arimansko.<\/em><\/p>\n

Ovde je dat spisak stavova i delovanja u \u010dove\u010danstvu pomo\u0107u kojih Ariman priprema svoju zemaljsku inkarnaciju: Mehanicisti\u010dka koncepcija sveta i \u017eivota. Matemati\u010dka koncepcija sveta i \u017eivota. Pogled na kosmos kao na ma\u0161inu bez du\u0161e i duha. Astrofizika kao istra\u017eivanje isklju\u010divo materijalnog sastava zvezda i planeta. Isklju\u010divo matemati\u010dki model astronomije. Izra\u017eavanje ljudi sa odvratno\u0161\u0107u prema du\u0161i i duhu i \u00a0saznanjima vezanim za njih. Saradnja sa luciferskim nazadnim snagama. Stav da je za op\u0161te blagostanje dovoljno zadovoljavanje samo ekonomskih i materijalnih potreba. Prezir prema duhovnim idealima. Pitanje za duhovnu stazu: Kakva je korist od toga? Na koji na\u010din \u0107e mi duhovno pomo\u0107i da do\u0111em do dobara ovoga sveta? \u0160kolovanje radi karijere i materijalnih dobara. Upijanje iz kulturnog \u017eivota samo ono \u0161to se smatra korisnim. Razmi\u0161ljanje samo stomakom, ne i glavom. Razmi\u0161ljanje da se duh i du\u0161a ne bi trebalo hraniti. Porast materijalizma i pro\u017edrljivaca du\u0161e i duha, naro\u010dito u Evropi i Americi. Bezdu\u0161no pro\u017ediranje materijalne hrane. Nemanje nezavisnog duhovnog \u017eivota, ve\u0107 isklju\u010divo vezanog za ekonomiju. Porast nacionalizma i deljenja ljudi, razdvajanja ljudi na \u0161to manje grupe. Otu\u0111enje ljudi, i nestanak me\u0111usobnog razumevanja. Sloboda naroda, \u010dak i najmanjih, \u0161to dovodi do otcepljenja. Partijski i politi\u010dki stavovi. Mr\u017enja, gor\u010dina u svetu sve ve\u0107a. Uskovido gledanje na Jevan\u0111elja. Pojava sve ve\u0107eg broja hri\u0161\u0107anskih sekti. Nedozvoljavanje rasvetljavanje Jevan\u0111elja. Doslovno tuma\u010denje, jednostavno tuma\u010denje svetih spisa pod izgovorom \u201eskromnosti\u201c, \u0161to je upravo najve\u0107a arogancija. Bankari. Advokatura. Primanje srcem bez naprezanja svesti, \u0161to ima za posledicu da vremenom srce si\u0111e u stomak. Statistika i matematika, brojke kao sredstvo kojima se ljudi navode na krivi put. Upetljan ekonomski \u017eivot u duhovni, nepostojanje slobodnog duhovnog \u017eivota. Nepoznavanje bremena sada\u0161nje situacije. Merenje i brojanje samo kvantiteta, zavaravanje statisti\u010dkim podacima i brojevima, gde prirodna nauka samo meri i ra\u010duna, a dru\u0161tvena broji statistiku. Dosada i nezainteresovanost, ogra\u0111ivanje od tema od kojih se nema koristi ili su nam te\u0161ke za razumevanje, jer tra\u017ee da se celi uklju\u010dimo u razumevanje. Ose\u0107aj superiornosti i odbacivanje potrebe da se udubi u neku stvar. Intelektualna duhovnost, materijalisti\u010dka nauka, intelektualni \u017eivot bez topline du\u0161e i entuzijazma. Nacionalne dr\u017eave. \u0160ovinizam, izopa\u010deni patriotizam. Prezir prema po\u0161tenom traganju za saznanjem. Apatija postaje gospodar ljudima. \u017divot pod okriljem veroispovesti. U katastrofama \u0107e ljudi postati neverovatno dovitljivi u umu. Bi\u0107e otkrivene stvari u silama i supstancama svemira koje \u0107e se koristiti za \u010dovekovu ishranu. Iskustvo \u0107e biti zamenjeno intelektualnim dokazivanjem. Tajna udru\u017eenja \u0107e sve pronalaske iskoristiti za pripremu Arimanove inkarnacije. Izbegavanje napora da se do\u0111e do duha. Apstraktna brbljanja o duhu. \u010cisto intelektualne aluzije na duh. Pu\u0161tanje da stvari idu svojim tokom, iluzija da ni\u0161ta ne mo\u017ee da se promeni. Instant prosvetljenje, \u010dudesne ve\u0161tine, pribli\u017eavanje celokupnog vidovnja\u010dkog znanja ljudima bez napornog i intezivnog rada. Uni\u0161tenje potrebe za duhovnim naporom. \u010cudesnim magijskim ve\u0161tinama mnogi \u0107e postati vidovnjaci, ali \u0107e vidovitost svakog pojedinca biti strogo razli\u010dita. Razdor i zbrka kod ljudi usled o\u0161trih razlika u vizijama. Ljudi ne\u0107e shvatati da se prava duhovnost ne mo\u017ee ste\u0107i na drugi na\u010din, osim ako nije ste\u010dena sopstvenim naporima. Zlobni savet: \u201eOstani onakav kakav jesi.\u201c Ariman \u0107e vas u\u010diniti vidovitim ako to \u017eelite, jer mu je mo\u0107 ogromna. Nedostatak entuzijazma. Stvrdnjavanje zemlje, vazduha i vode, do\u017eivljaj da je vazduh postao te\u017eak kao granit, apatija, lenjost, ljubav prema lagodnostima. Stvaranje granitnih, tvrdih lobanja kod ljudi. Kukavi\u010dluk u duhovnoj nauci. Ose\u0107aj udobnosti i unutra\u0161njeg blagostanja. Moralna dekadencija. Strah od te\u0161ko\u0107a na duhovnom putu, na svakom koraku. Kori\u0161\u0107enje kontradiktornih izjava, i re\u010di \u00a0\u00b4jeste, ali\u2026\u00b4.\u201c<\/em><\/p>\n

I dalje, o Luciferu:<\/p>\n

\u201e Ona bi\u0107a koja su posedovala znanje i nasle\u0111enu prastaru mudrost kojom su negovali napredak i obrazovanje \u010dove\u010danstva, nisu se pla\u0161ila da od luciferskih bi\u0107a prime mudrost. Oni su na sebe preuzeli svetu obavezu da lucifersku kosmi\u010dku mudrost iskoriste na ispravan na\u010din, za dobrobit \u010ditave ljudske rase i zemaljske evolucije. Ti mudri ljudi davna\u0161njih vremena, (\u2026) morali su se zavetovati da ne\u0107e podle\u0107i njegovim \u017eeljama.<\/em><\/p>\n

Tu bi se mogla povu\u0107i paralela izme\u0111u bele mudrosti i \u010disto luciferske mudrosti. Sadr\u017eaj mudrosti je u oba slu\u010daja isti, ali bela, dobra mudrost, nije u rukama luciferskih bi\u0107a, ve\u0107 je u rukama mudraca koji je koriste za dobrobit \u010dove\u010danstva, i to je su\u0161tina. Radi se o potpuno istom sadr\u017eaju koji se nalazi u rukama an\u0111ela ili arhan\u0111ela ili Lucifera i njegove vojske. Pradavna mudrost mogla se dobiti samo iz Luciferovog izvora, Luciferova namera bila je da prenese ljudima mudrost na takav na\u010din da ih ona navede da se odreknu puta zemaljske evolucuje i po\u0111u putem koji vodi nadzemaljskoj sferi, sferi odvojenoj od Zemlje. Luciferska bi\u0107a usadila su svoju mudrost u \u010doveka ali njihova \u017eelja be\u0161e da ga nateraju da okrene le\u0111a Zemlji a da ne pro\u0111e kroz zemaljsku evoluciju. Lucifer \u017eeli da prepusti Zemlju njenoj sudbini, da pridobije \u010dove\u010danstvo za kraljevstvo koje je sasvim druga\u010dije prirode od Hristovog.\u201c<\/em><\/p>\n

Steiner<\/strong> u istom tekstu pru\u017ea optimisti\u010dku sliku prepoznavanja i\u00a0 prevazila\u017eenja arimanske i luciferske supremacije kroz spasonosni arhetip Hrista koji emanira kroz svetlost \u0161to ljubavlju osvetljava mrak zabluda i jednostranost materijalizma i ideolo\u0161ke duhovnostii,\u00a0 te revitalizuje spasonosne potencijale holizma, integrisanosti i uskla\u0111ivanja ljudskih bi\u0107a sa kosmosom, hteli to ono ili ne:<\/p>\n

\u201eJevan\u0111elja su u svoje vreme data kao suprotnost luciferskoj gnozi, ali se izgubilo razumevanje njihovog sadr\u017eaja. Kako vreme bude teklo ljudi \u0107e sve vi\u0161e videti arimanski uticaj na jednoj strani, luciferski na drugoj i ba\u0161 ta suprotnost treba da im da snagu i da omogu\u0107i uvid u tre\u0107u realnost, Hristovog bi\u0107a i njegovog impulsa. Ljudi \u0107e se morati pomu\u010diti da shvate trojstvo: Hristovog impulsa, arimanskih i luciferskih uticaja, i mora\u0107e ih svesno sagledati.<\/em><\/p>\n

Kosmos treba shvatiti u neprestanom pokretu, tako da ono \u0161to je dobro za jedno vreme biva lo\u0161e za drugo, da ono \u0161to je dobro za jednu epohu postaje luciferski i arimanski kada se primenjuje u kasnijoj epohi. Vremenom se nivoi kultura nagomilavaju jedni preko drugih stvaraju\u0107i ogromni haos i zato s vremena na vreme svetlost ponovo mora da prodre u taj haos.<\/em><\/p>\n

Inteligencija je kao slika duha u ogledalu, ona ne poseduje stvarnost. \u010covek je inteligentan samo zato \u0161to poseduje telo. I kao \u0161to slika u ogledalu ne mo\u017ee dodirnuti svoj lik tako i inteligencija ne mo\u017ee dodirnuti duh. Ono \u0161to se shvata putem razuma ma koliko bilo genijalno, ne sadr\u017ei duh, ve\u0107 samo njegovu sliku. I to je razlog zavodljivosti inteligencije, ona daje odraz, sliku duha ali ne i sam duh. Razlikovati puku sliku od stvarnosti, to \u0107e biti zadatak \u010doveka koji ne teoreti\u0161e samo o duhovnoj nauci<\/em>.\u201c<\/p>\n

Steinerovi<\/strong> iscrpni opisi fenomena Arimana i Lucifera zastra\u0161uju\u0107e precizno nam pribli\u017eavaju moderni svet sagledavan iz spiritualnog ugla. \u0160ta god bila esencija sna\u017enih psihi\u010dkih sila koje motivi\u0161u nau\u010dno-tehnolo\u0161ku civilizaciju da izgleda onako, kako je danas vidimo, razobru\u010denu i otu\u0111enu od prirode i od sveta ideja, mora se uo\u010diti numinozni karakter inspiracije koja nagoni na nau\u010dno istra\u017eivanje. Numinoznost je neophodna komponenta delotvorne kreativnosti, daje joj energiju artikulacije koja vodi ka promeni dru\u0161tva i prirode. Promena je ultimativna vrednost u kosmi\u010dkom sistemu regulacije.<\/p>\n

Promena je neizbe\u017ena ali se, na dana\u0161njoj planetarnoj paradigmatskoj raskrsnici, postavlja pitanje: ho\u0107e li ona dovesti do blagostanja evolucije svesti ili do sveop\u0161te pandemijske kataklizme trijumfa pod-ljudskog nagona za mo\u0107i. Nauka i nau\u010dnici imaju najve\u0107u odgovornost, jer u dobu scijentizma, imaju najve\u0107u mo\u0107 da menjaju stvarrnost. Oni su, voljom socio-politi\u010dko-ekonomsko-duhovne strukture dana\u0161njeg sveta, \u00a0nosioci sadr\u017eaja sveta ideja koji najbr\u017ee postvaruju kosmi\u010dke planove.<\/p>\n

Dijalektika prometejsko-luciferske erupcije i stati\u010dkih sila otpora teleolo\u0161ki donosi blagodat i sre\u0107u \u010dove\u010danstvu, uz o\u010duvanje postoje\u0107ih ekosistema i kosmi\u010dku ravnote\u017eu. Ukoliko je nosilac promene svestan nad-racionalne prirode svog motiva i mogu\u0107ih posledica potonjih postvarenja ideje po ljudski rod i okolinu, on \u0107e svoju misiju obavljati odgovorno, bez nusprodukata devastacije i kataklizme. Ukoliko je, pak, nesvestan da predstavlja puko \u00a0\u00b4oru\u0111e\u00b4, objekat emanacije kolektivnog nesvesnog, on,\u00a0 poput Prometeja sagoreva u vatri altruizma preranog za duhovno beslovesno \u00b4usnulo\u00a0 \u010dove\u010danstvo\u00b4 ili monumentalno pada u bezdan hiperinflatornog ego-kompleksa da sagori u nedopu\u0161tenoj volji za mo\u0107i.<\/p>\n

Gde je izlaz iz paroksizma krize noosfere\/biosfere na raskr\u0161\u0107u izme\u0111u spasonosne revitalizacije i pogibeljne entropije?<\/p>\n

Izlaz je u svakom od nas, ako krenemo putem samospoznaje.<\/p>\n

Teslin<\/strong> put svesnosti je dobar uzor za budu\u0107e tragaoce za otkrivanjem prirodnih misterija. To \u00a0je put etike, bazirane na tradicionalnom nasle\u0111u: \u00a0judeo-hri\u0161\u0107anskim zapovestima, budisti\u010dkom uzdr\u017eavanju od zlih dela i drugim benevolentnim duhovnim modelima.<\/p>\n

Pravila za ispravan put spoznaje univerzuma su tu, na dohvat ruke, ispisana jo\u0161 u anti\u010dko doba: sledbenici Pitagore<\/strong>, drevni vesnici scijentisti\u010dkog doba, posve\u0107eni kako nauci, tako i visokom moralu i po\u0161tovanju duha i prirode, u ultimativnoj \u201eZlatnoj pesmi\u201c ve\u0107 milenijumima prizivaju tajnu kreativne i blagotvorne nauke koja spasava ljudski rod. Ona \u00a0je oli\u010dena u nau\u010dnom tragaocu kao svesnom i smernom \u010doveku, visoko moralnom i \u010dedno otvorenom ka kosmi\u010dkim tajnama, bez volje da ih zloupotrebi:<\/p>\n

\u201eAko u tom samoispitivanju zaklju\u010di\u0161 da si lo\u0161e postupio, sebe prekori;
\nA ako su tvoji postupci bili dobri – raduj se.
\nTako radi i u tome se ve\u017ebaj, za tim treba da te\u017ei\u0161
\nI to \u0107e te odvesti na put bo\u017eanske vrline.
\nTako mi onoga, koji nam podari \u010detvorni broj, izvor ve\u010dne Prirode,
\nKada to postigne\u0161, upozna\u0107e\u0161 su\u0161tinu besmrtnih Bogova i ljudi,
\nVide\u0107e\u0161 kako se pro\u017eimaju razli\u010dita bi\u0107a, \u0161ta ih sadr\u017ei i povezuje.
\nZna\u0107e\u0161 \u0161ta je u skladu sa Zakonom, jer priroda svih stvari je sli\u010dna.
\nPa niti \u0107e\u0161 se nadati onome \u0161to nije vredno nade, niti \u0107e i\u0161ta od tebe ostati skriveno.\u201c<\/em><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 Za razliku od luciferskog principa, prometejski princip pretpostavlja altruisti\u010dke motive gonjene empatijom prema ljudskom rodu, pri \u010demu postoji mogu\u0111nost \u017ertvovanja ili samo\u017ertvovanja pregaoca, u sukobu sa dru\u0161tvenim (ili prirodnim) poretkom, zarad ostvarivanja ciljeva progresa. Benevolentna akcija nau\u010dnika pomera granice znanja i uslovljava progres bez hybrisa \u00b4osvajanja prirode\u00b4 prisutnog kod Lucifera. Ipak, samo\u017ertvovanje\/kazna […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3535"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3535"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3535\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3539,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3535\/revisions\/3539"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3535"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3535"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3535"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}