{"id":3571,"date":"2016-04-15T12:40:15","date_gmt":"2016-04-15T12:40:15","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3571"},"modified":"2017-09-16T09:14:29","modified_gmt":"2017-09-16T09:14:29","slug":"estetika-arhetipskih-prostora-kao-harmonizator-drustva","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3571","title":{"rendered":"ESTETIKA ARHETIPSKIH PROSTORA KAO HARMONIZATOR DRU\u0160TVA"},"content":{"rendered":"

\"mi2\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

U prisustvu kompleksnih gra\u0111evinskih objekata koje su (kao esencijalno arhetipski prostori) pro\u017eete sakralno-geometrijskim obrascima – odpradavnog Stonehenge-a, sumerske i asirske arhitekture, egipatskih piramida, preko klasi\u010dnog Partenona, pa sve do modernisti\u010dke Corbuisier<\/strong>-ove Notre Dame du Haut u Ronchamp-u (1954), ili potonjih neobi\u010dnih kvazi-brutalisti\u010dkih retro-arhajskih struktura Bogdana Bogdanovi\u0107a<\/strong> (bez obzira na poreklo, svrhu i formalni cilj graditelja\/projektanta\/naru\u010dilaca objekata ovog tipa) \u010dovek neizbe\u017eno oseti prisustvo ne\u010deg monumentalnog i \u00b4iniciraju\u0107eg\u00b4.<\/p>\n

Ono ga potpra\u017eno obuhvata, pobu\u0111uju\u0107i u njemu duboke slojeve nesvesnog, povezuju\u0107i ga sa zakopanim \u00b4arhajskim\u00b4 delom sebe. Senzibilniji pojedinci se stapaju sa spiritualno \u00b4\u00edzmenjenim\u00b4 prostorom<\/em> do\u017eivljavaju\u0107i \u00b4misti\u010dnu participaciju\u00b4 Bruhl<\/strong>-ovskog tipa, dok, na du\u017ei rok, mase ljudi koje su izlo\u017eene ovakvim gra\u0111evinama, bivaju (potpra\u017eno, bez ikakve svesti o tome) usisane u arhetipsku matricu rekonektivne psiho-sinteze. Dru\u0161tveni sistemi skloni integrisanju i harmonizovanju te stvaranju stabilnih kolektiva i zajednica poznavali su tajnu transformi\u0161u\u0107ih energija. Zbog toga su favorizovali zna\u010daj arhetipskih prostora kroz lokalnu paradigmu oli\u010denu kako u obrazovanju, tako i ritualima i svetkovinama (formalno: paganskim, hri\u0161\u0107anskim, ateisti\u010dkim; su\u0161tinski: okultnim) neraskidivo vezanim za arhetipske objekte.<\/p>\n

\"mi1\"<\/a>Paradigma vladaju\u0107e elite je definisana putem nartiva, inicirana vitalnom silom harizmatskih lidera ili klera, a biva impregnirana u kolektivno svesno <\/em>dru\u0161tvene grupe putem mo\u0107nih arhetipskih prostora iz kojih imanira ve\u010dni zakon spajanja \u201eja\u201c sa zakonima vi\u0161eg reda oli\u010denim u matematici i geometriji prostora. Prostor tada dobija atribut \u00b4svetog\u00b4, sakralizuju\u0107i (nevidljivo za \u010doveka-konzumenta, posmatra\u010da, u\u010desnika) usput i paradigmu isprepletenu sa njim te mo\u0107no menjaju\u0107i svet.<\/p>\n

Mircea Eliade<\/strong>, znameniti ameri\u010dki istori\u010dar religija rumunskog porekla, uvodi pojam hijerofanije<\/strong> koji bli\u017ee obja\u0161njava fenomen kojim se ovde bavimo. On u kapitalnom delu \u201eSveto i profano\u201c obja\u0161njava \u0161ta je to sveti (arhetipski) prostor i kako se ispoljava njegovo dejstvo na psihu:<\/p>\n

\u201e\u010covek upoznaje sveto zato \u0161to se ovo ispoljava<\/strong>, pokazuje kao ne\u0161to potpuno razli\u010dito od profanog. Za prevod \u010dina te manifestacije svetoga mi smo prilo\u017eili izraz hijerofanija<\/strong>, koji je utoliko prikladniji \u0161to ne podrazumeva nikakvo naknadno odre\u0111enje: on izra\u017eava samo ono \u0161to se nalazi u njegovom etimolo\u0161kom sadr\u017eaju, saznanje da je istrorija religija, od najprimitivnijih do najrazvijenijih, sa\u010dinjena od nagomilavanja hijerofanija, od manifestacija svetih realnosti. Od najjednostavnije hijerofanije: na primer, ispoljavanja svetoga u ma kome predmetu, kamenu ili drvetu, do najvi\u0161e hijerofanije, koja je za hri\u0161\u0107anina inkarnacuja Boga u Isusu Hristu, nema prekida. To je uvek isti misteriozni \u010din: manifestacija ne\u010dega \u00b4sasvim drugog\u00b4, neke realnosti koja ne pripada na\u0161em svetu, u predmetima koji \u010dine sastavni deo na\u0161eg \u00b4prirodnog\u00b4i \u00b4profanog\u00b4 sveta. Moderni Zapad ose\u0107a izvesnu nelagodnost pred nekim oblicima manifestacije svetoga: te\u0161ko mu je da prihvati da, za izvesna ljudska bi\u0107a, sveto mo\u017ee da se ispolji preko kamenja ili drve\u0107a. No, kao \u0161to \u0107emo uskoro videti, ne radi se o obo\u017eavanju kamena ili drveta po sebi<\/strong>. Sveti kamen, sveto drvo nisu obo\u017eavani kao takvi; oni su to upravo i samo zato \u0161to su hijerofanije<\/strong>, zato \u0161to \u00b4pokazuju\u00b4 ne\u0161to \u0161to vi\u0161e nije ni kamen ni drvo, ne\u0161to \u0161to je ganz andere<\/strong> [potpuno druga\u010dije \u2013 prev. M. V.]. Nikad nije previ\u0161e insistirati na paradoksu koji \u010dini svaku hijerofaniju, \u010dak i najjednostavniju. Manifestuju\u0107i sveto, ma koji predmet postaje ne\u0161to drugo<\/strong>, ne prestav da bude ono \u0161to jeste<\/strong>, jer on nastavlja da u\u010destvuje u kosmi\u010dkoj sredini koja ga okru\u017euje. Sveti kamen<\/strong> ostaje kamen; prividno (ta\u010dnije: sa profanog gledi\u0161ta) ni\u0161ta ga ne razlikuje od ostalog kamenja. Za one kojima se neki kamen ukazuje svetim, njegova neposredna stvarnost se preobratila, naprotiv, u natprirodnu. Drugim re\u010dima, za one koji imaju religiozno iskustvo, celokupna priroda jepogodna da se uka\u017ee kao kosmi\u010dka sakralnost. Kosmos u svojoj ukupnosti mo\u017ee da postane hijerofanija. \u010covek arhai\u010dnih dru\u0161tava pokazuje te\u017enju da \u017eivi \u0161to vi\u0161e u svetome ili u blizini posve\u0107enih predmeta. Ta te\u017enja je razumljiva: za \u00b4primitivne\u00b4, kao i za ljude svih predmodernih dru\u0161tava, sveto<\/strong> odgovara mo\u0107i <\/strong>i, i, u krajnjem slu\u010daju, stvarnosti<\/strong> u pravom smislu re\u010di. Sveto je zasi\u0107eno bi\u0107em. Sveta sila, to istovremeno zna\u010di stvarnost, dugove\u010dnost i efikasnost. opozicija sveto\/profano \u010desto se prevodi kao oppozicija izme\u0111u stvarnog<\/strong> i nestvarnog<\/strong> ili pseudo-realnog.\u201c<\/em><\/p>\n

Eliadeova<\/strong>hijerofanija<\/em> predstavlja univerzalniju definiciju percepcije svetog vi\u0111enog u predmetima, koja uklju\u010duje i mitske pakete lokalnog morfi\u010dkog polja utkane u kulturu dru\u0161tvene grupe. Me\u0111utim, ovaj termin precizno sadr\u017ei opis dejstva arhetipskog prostora na psihu pojedinca, limitiranog na dejstvo materijala, proporcija i arhetipskih matrica mundanog kolektivnog nesvesnog, ali ekspandiranog i na dru\u0161tvene grupe izvan konkretnog mesta i vremena vezanih za emanaciju lokalnog mita. \u0160ta je arhetipski prostor<\/em><\/strong>? To je prostor ispunjen formom \u010diji materijali i proporcije prizivaju arhetipove, kao integrativne, regulacione i generi\u0161u\u0107e funkcije psihe uvode\u0107i je u rezonancu sa pan-psihi\u010dkim poljem potpra\u017ene ljudske povezanosti sa univerzumom.<\/em><\/strong><\/p>\n

Marie-Louise von Franz, <\/strong> znamenita \u0161vajcarska psiholo\u0161kinja i nau\u010dnica, u svom delu \u201eZnanost i nesvesno\u201c nam pribli\u017eava Jungov<\/strong> uvid o spletenosti materije i psihe te obostrane pripadnosti arhetipskih zakona<\/strong> ispoljavanja regulacije psihi\u010dkog polja i prirodnih zakona<\/strong> istom zna\u010denjskom i kosmogonijskom poretku<\/strong>:<\/p>\n

\u201eNeo\u010dekivane usporednosti ideja u psihologiji i fizici nagovje\u0161tavaju, kako je isticao Jung, mogu\u0107e krajnje jedinstvo<\/strong> fizikalnog i psihologijskog podru\u010dka zbilje \u2013 tj. psihofizi\u010dko jedinstvo svih \u017eivotnih pojava. Jung je \u010dak bio uvjeren kako je ono \u0161to on zove nesvesnim nekako povezano sa strukturom neorganske materije \u2013 na tu vezu, kako izgleda, upu\u0107uje poroblem tzv. \u00b4psihosomatske\u00b4 bolesti. taj pojam unutarnje zamisli zbilje (koju slijede Pauli i Erich Neumann) Jung je zvao unus mundis<\/strong> (jedan svijet, u kojem se materija i psiha vi\u0161e ne razlikuju, niti se odvojeno ostvaruju). On je utro put prema takvom unitarnom stajali\u0161tuisti\u010du\u0107i kako arhetip pokazuje \u00b4psihoidni\u00b4 (tj. ne samo psihi\u010dki, ve\u0107 gotovo materijalni) vid, kad se javlja u nekom sinkronisti\u010dkom doga\u0111aju \u2013 budu\u0107i da je takav doga\u0111aj, zapravo, smisleni poredak unutra\u0161njih psihi\u010dkih i vanjskih<\/strong> \u010dinjenica. Drugim rije\u010dima, arhetipovi ne samo da pristaju u vanjske situacije (kao \u0161to \u017eivotinjski obrasci pona\u0161anja pristaju u prirodu koja ih okru\u017euje); u biti, oni te\u017ee da postanu vidljivi u sinkronisti\u010dkom \u00b4poretku\u00b4 koji uklju\u010duje i materiju i psihu. (\u2026) Podru\u010dje za koje je sam Jung osjetio da bi bilo najplodonosnije za daljnja istra\u017eivanja jest prou\u010davanje na\u0161ih osnovnih matemati\u010dkih aksioma<\/strong> \u2013 koje Pauli zove \u00b4primarnim matemati\u010dkim intuicijama\u00b4 i me\u0111u kojima naro\u010dito spominje ideje o beskona\u010dnim brojnim nizovima u aritmetici, ili o kontinuumu u geometriji, itd. Kao \u0161to je rekla autorica njema\u010dkog podrijetla, Hannah Arendt, \u00b4s napredovanjem novog doba matematika ne samo da jednostavno pove\u0107ava svoj sadr\u017eaj, ne samo da se \u0161iri u beskona\u010dnost, kako bi postala primenjivom na golemu prostranstvu beskrajnog i beskirajno rastu\u0107eg, sve prostranijeg svemira, nego se sasvim prestaje baviti pojavno\u0161\u0107u uop\u0107e. ona vi\u0161e nije po\u010detak filozofije, ili znanosti o bitku u njegovoj istinskoj pojavnosti, nego, umjesto toga, postaje znano\u0161\u0107u o strukturi ljudskog duha.\u201c<\/em><\/p>\n

Arhetipsko se aktivira putem simbola (jungovske \u201ema\u0161ine\u201c za transformaciju psihi\u010dke energije) a simboli su usko povezani sa platonisti\u010dkim formama pravilnih \u010dvrstih tela i numerolo\u0161kim odnosima. brojevi predstavljaju simbole (usled arhetipskog kapaciteta koji sadr\u017ee) \u010dije je dejstvo eksperimentalno utvr\u0111eno razli\u010ditim spiritualnim tradicijama, o \u010demu redukcionisti\u010dka nauka dogmatski \u0107uti, dok slobodni duhovi holisti\u010dke provinjencije postepeno konstitui\u0161u kogitivne konstrukte vezane za ova drevna ezoterijska znanja. Odnosi brojeva i posledi\u010dni me\u0111uodnosi geometrijskih linija i figura menjaju \u010ditav univerzum silom prirodnih zakona vi\u0161eg i ni\u017eeg reda. Kabalisti transformi\u0161u univerzum silom psihi\u010dke inicijacije odre\u0111enih vizuelno-zvu\u010dnih frekvencija (koje se mogu svoditi na brojeve), pitagorejci vide vezu izme\u0111u kosmogonije i matematike, alhemi\u010dari vr\u0161e transmutacije zakonom koli\u010dina materije, izolacijom procesa u vessel-u i finog pode\u0161avanja odnosa pritisaka i temperature (broj\u010dano izra\u017eenih, naravno).<\/p>\n

Mo\u017eda se ovi stavovi mogu u\u010diniti previ\u0161e proizvoljnim i hermeti\u010dkim, ali oserviranje fundamentalnih estetskih postulata tokom milenijuma civilizacije ukazuje na vezu predstave lepog<\/em> i matematike<\/em>. Pravilna geometrijska tela, Fibonaccijev niz, zlatni presek\u2026 Izgleda da su usko povezani sa unutarnjim \u00b4okida\u010dem\u00b4za percipiranje lepote i harmonije kod \u010doveka.<\/p>\n

\u010cak i trivijalna empirijska redukcionisti\u010dka statisti\u010dka psihologija i istorijski profani kontinuitet tradicije merenja ukazuju na vezanost percepcije za celobrojne odnose dimenzija ljudskog tela te upotrebu delova tela za merenje dimenzija prirode. Op\u0161tost proporcija koje defini\u0161u percepciju lepog se prime\u0107uje \u010dak i u eksplicitnim redukcionisti\u010dkim analizama i pokretima\u2026 Tako, eststski kanon propisuje proporcije za lepu i harmoni\u010dnu figuru bez ula\u017eenja u dublje zna\u010denje matematike ili bilo kakve uvide. Spoznaje su individualne i fragmentarne. Znameniti italijanski renesansni slikar Sandro Botticelli <\/strong>postavlja znamenitu \u201ehimnu lepote\u201c – sliku \u201eRa\u0111anje Venere\u201c upotrebom unapred propa\u010dunatih odnosa i mera \u2013 razdalljine pojedinih simetri\u010dnih ta\u010daka na ljudskom telu su matemati\u010dki ekvidistantne. Botticellijeva<\/strong> potpra\u017eno dejstvuju\u0107a matemati\u010dka konstrukcija usmerena je kod posmatra\u010da inicira ose\u0107anje lepog. Razli\u010dite anatomske mere kod razli\u010ditih pojedinaca ljudske rase prizivaju na tra\u017eenje idealnih mera hipoteti\u010dkog idealnog \u010doveka kao kriterijuma lepote. Kroz istoriju, postoje mnogi egzoterni sistemi koji defini\u0161u idealne mere. Me\u0111u njima i nadasve ozbiljni sistemi kao \u0161to su Polikletov kanon<\/em> (pitagorejska osnova estetike anti\u010dkih skulptura) i Virtuvijanski model<\/em> (znameniti Virtuvijanski \u010dovek Da Vincija<\/strong> baziran na Fibonaccijevom nizu).<\/p>\n

\"mi2\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Poliklet<\/strong> (V vek p.n.e.), znameniti starogr\u010dki vajar, kreirao je skulpturu \u201eDoriforos\u201c, koja predstavlja role-model, merilo lepote i estetike tog doba.\u00a0\u00a0 Svoj rad je objasnio i definisao Kanonom<\/em> za definisanje proporcija i mera koje implementiraju matemati\u010dke postulate u svetu umetnosti. Pitagorejska simetrija i repetitivno skaliranje du\u017eine falanka (distalni flananks ili mali prst)\u00a0\u00a0 putem \u221a2 da se dobije idealna veli\u010dina drugih falanki, glave, \u010dela, i nadlaktica, kroz geometrijsku progresiju kreiraju harmoni\u010dne proporcije ljudskih figura.<\/p>\n

Leonardo da Vinci<\/strong> primenjuje pitagorejske kosmogonijske zakone i Fibonaccijev niz za konstrukciju \u201eVitruvijanskog \u010doveka\u201c, pokazuju\u0107i vezu izme\u0111u harmonije kosmi\u010dkih prirodnih zakona harmonije i simerije i primene istih tih zakona za definisanje \u00b4lepog\u00b4 u oku\/psihi posmatra\u010da. O tome \u0107e biti vi\u0161e re\u010di docnije u ovom tekstu.<\/p>\n

Estetika predstavlja nauku koja bi trebalo da se bavi \u00b4objektivnim\u00b4 prosu\u0111ivanjem o tome \u0161ta je lepo a \u0161ta nije. Etimologija re\u010di ozna\u010dava pojam koji je vezan za \u010dulnu funkciju psihe, poti\u010de iz doba Anti\u010dke Gr\u010dke. Estetika = \u03b1\u1f30\u03c3\u03b8\u03b7\u03c4\u03b9\u03ba\u03cc\u03c2 (osetljiv , osec\u0301ajni), poreklom od glagola (aisthanomai, „vidim, ose\u0107am, \u010dulno do\u017eivljavam“). Od stila u umetnosti do dizajna i vitalizma (istorija tradicionalnih ornamenata i tekstura, fluidnost, rituali i svetkovine, simetrija, gama i valeri boja, grindiranje, kori\u0161\u0107enje prirodne ili ve\u0161ta\u010dke svetlosti kao generatora plasti\u010dnosti, harmonizovanje sa prirodom ili okolnim artificijelnim objektima, kultura tela, estetska hirurgija, fizi\u010dke ve\u017ebe oblikovanja tela itd.) estetika se, kako joj i ime ka\u017ee, van svake sumnje, osvaja na \u010dula. Zbog toga je estetika u stvari profana, redukcionisti\u010dka nauka, bazirana na subjektivnom<\/em> do\u017eivljaju \u00b4opinion-leader-a\u00b4 (\u00b4arbitara elegancije\u00b4) tokom stole\u0107a.<\/p>\n

Istorijski, menjaju se razni pristupi definicije lepog, ali bez univerzalnog sistema vrednosti koji bi definisao \u0161ta je estetika i kako ona zaista deluje na \u010doveka, sa objektivnog gledi\u0161ta koje uklju\u010duje prirodne i spiritualne zakone i ne isklju\u010duje estetski model od modela op\u0161teg principa funkcionisanja univerzuma.<\/p>\n

Do XVIII veka, estetske teorije su povezane sa pitagorejstvom i ezoternim postulatima harmonije, lepote i simetrije, od vajarstva,preko arhitekture, do muzike. Potom Edmund Burke<\/strong> i David Hume<\/strong> svode estetsko na li\u010dno, te utiru put statistici <\/em>empirijskih li\u010dnih utisaka dru\u0161tvenih grupa kao merodavnoj<\/em>. Ispravan put, ali bez ponu\u0111enih op\u0161tih zakonitosti koje stoje iza fenomena. U XIX veku psiholog Wilhelm Wundt<\/strong>jo\u0161 vi\u0161e udaljava sredi\u0161te razmi\u0161ljanja od prirodnih zakona i univerzalnog modela, oslanjaju\u0107i se na razradu li\u010dnog do\u017eivljaja, te defini\u0161u\u0107i lepo kao meru optimalne mere kompleksnosti objekta i posledi\u010dnog stimulansa na koju individua reaguje. Gustav Theodor Fechner<\/strong>, nema\u010dki filozof i psholog, uvodi pojam eksperimentalne estetike, dovode\u0107i empirijska zastranjenja u kumulativnoj analizi subjektivnih iskustava do nivoa norme. Immanuel Kant<\/strong>, znameniti nema\u010dki idealisti\u010dki filozof preusmerava stvar u ispravnom pravcu, ne odbacuju\u0107i \u010dulne stimulanse i subjektivni do\u017eivljaj, ali povezuju\u0107i univerzalne emotivne odgovore sa univerzalno\u0161\u0107u odre\u0111enih tipova stimulansa.<\/p>\n

Nastala u XVII veku, ekspandirala u XX i XXI veku, dihotomija<\/strong>izme\u0111u nauke i religije, duhovnog i empirijskog, i, najva\u017enije, fatalna dihotomija izme\u0111u prirodnih i dru\u0161tvenih nauka sve vi\u0161e vodi ka proizvoljnim kogitivnim estetskim teorijama, potpuno indiferentnim u odnosu na objektivne zakone, a vezanim za razli\u010dite fenomene, od trenutno pomodnih trendova, preko politike, pa do dru\u0161tvenih tradicija i normi. U narednom pasusu slede primeri alijenacije estetske teorije od njenog kosmi\u010dkog izvora i posledi\u010dni pad u sunovrat proizvoljnosti\u2026<\/p>\n

Znameniti ruski avangardni kompozitorIgor Stravinsky,<\/strong>nakon njega i kubisti, dadaisti, punk-rockeri, i mnogi drugi ukidaju lepotu<\/em><\/strong> iz sredi\u0161nje ta\u010dke umetnosti (nesvesni da su puko oru\u0111e ezoterijskih sila \u0161to naizgled stihijski a zapravo teleolo\u0161ki smisleno tvore faze \u00b4nigredo\u00b4i \u00b4solve\u00b4 alhemijskog procesa preure\u0111enja univerzuma od ukidanja starih, ka generisanju novih vrednosti koje \u010dekaju da tvore budu\u0107u fazu \u00b4coagula\u00b4). Arthur Danto<\/strong>, ameri\u010dki filozof i kriti\u010dar, tvrdi da „Lepota nije nestala samo iz napredne umetnosti 1960-ih godina ve\u0107 i iz napredne filozofije umetnosti te dekade tako\u0111e.“<\/em>Walter Benjamin<\/strong> ispravno nagove\u0161tava krah lepote u doba reprodukcije i svo\u0111enje estetske teorije na politi\u010dke uticaje. John Berger<\/strong> svodi estetsko na ideolo\u0161ko. William K. Wimsatt<\/strong> i Monroe Beardsley<\/strong> (na tragu Davida Humea, Gustava Fechnera<\/strong> i drugih) su u delu \u201cNamerna zabluda\u201d“, ukinuli bilo kakvu racionalnu konstrukciju i zna\u010denjsko bogtastvo literature svode\u0107i vrednost dela na li\u010dne \u010dulne i emotivne do\u017eivljaje \u010ditalaca. Frank Sibley<\/strong> u drugoj polovini XX veka ukida bilo kakva merila i sve svodi na stepen koncentrisanosti konzumenata umetnosti i hipertrofiju \u010dula.<\/p>\n

J\u00fcrgen Schmidhuber<\/strong>, savremeni nema\u010dki kiberneti\u010dar i vizuelni umetnik fasciniran neuronaukom, ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom, ma\u0161inskim u\u010denjem, digitalnom fizikom i sl., tokom 1990-ih, teleolo\u0161kom igrom enantiodromije, ponovo vra\u0107a objektivnost u svet estetskog prosu\u0111ivanja. Schmidhuber<\/strong> pri tome uop\u0161te nije motivisan spiritualnim uvidima ili kogitivnim konceptima filozofskih sistema, ve\u0107 upotrebom kompjutera. J\u00fcrgen Schmidhuber<\/strong> je smatrao za relevantnu umetnost niske kompleksnosti<\/strong> kao kibernetsku verziju minimalne umetnosti<\/strong>. Ve\u0107 na ovom, prvom koraku, ukoliko se osvrnemo na esenciju minimalne umetnosti \u2013 \u010diji su najzna\u010dajniji autori su Joseph Kosuth<\/strong> i Sol LeWitt<\/strong>, posve je o\u010digledan krupni korak ka povratku traganja za esencijom lepog. Radovi Kosutha<\/strong> i LeWitta<\/strong> obiluju harmonijom i simetrijom, platonovskim pravilnim geometrijskim telima i skladnim merama.\u00a0 \"mi3\"<\/a><\/p>\n

Schmidhuber <\/strong>ponovo uvodi spasonosni dvostruki ar\u0161in pri opservaciji (za koju koristi kompjuterske algoritme li\u0161ene suvi\u0161ne kogitivne i subjektivisti\u010dke intervencije nau\u010dnika \u2013 eksperimentatora): subjektivnu reakciju posmatra\u010da<\/strong> baziranu na njegovom akumuliranom znanju i li\u010dnom jedinstvenom metodu enkodiranja podataka, s jedne strane, i matemati\u010dko-geometrijskim karakteristikama objekta<\/strong>, s druge. Impresija lepog poroizilazi iz objekta baziranog na minimalnoj koli\u010dini podataka i sa najkra\u0107im opisom, a ako je u pitanju ljudsko lice, to se svodi na redukovanost informacija kroz simetriju i me\u0111usobnu proisteklost elemenata iz veze matemati\u010dkim progresijama i kompleksnim funkcijama koje rezoniraju sa\u00a0\u00a0 esencijalnim gradivnim elementima prirodnog poretka kao takvog. On se okre\u0107e fraktalima kao izrazu recentnih ultimativnih teorija (od genetike do sub-atomske fizike), povezanih sa krugovima kao osnovnim elementima estetike Anti\u010dke Gr\u010dke, o \u010demu pi\u0161e u delu \u201eUmetnost niske kompleksnosti\u201c iz 1997:<\/p>\n

\u201eFraktalna \u0161ema kodiranja, koju ovde uvodim, dovoljno je op\u0161ta za dizajniranje proizvoljnih crte\u017ea. Tako\u0111e je dovoljno sofisticirana da specifikaciju ne-trivijalnih crte\u017easa ograni\u010denom koli\u010dinom informacija. Kona\u010dno, dovvoljno je jednostavna da bude implementiranaputem kratkog algoritmai da je brzo mo\u017ee nau\u010diti tipi\u010dni ljudski posmatra\u010d. Anti\u010dki Grci su smatrali da je krug idealna dvodimenzionalna geometrijska forma. Bez obaveznog slaganja sa Grcima, koristio sam krugove kao osnovu za dizajniranje crte\u017ea. Jedan od razloga je da se krug mo\u017ee nacrtati pomo\u0107u vrlo kratkog algoritma.Drugi razlog je to, \u0161to su krugovi ne\u0161to sa \u010dime se ve\u0107ina ljudi mo\u017ee povezati: ve\u0107ina ljudi zna za krugove i njihove osobine. Ovi razlozi su u\u010dinili lakim za obja\u0161njenje algoritamske jednostavnosticrtanja za tipi\u010dnog posmatra\u010da. (\u2026) Mere i relativne pozicije \u00b4pravilnih\u00b4 circles bi\u0107e u velikoj meri ograni\u010dene (\u2026) nizom fraktallnih pravila.\u201c<\/em><\/p>\n

Schmidhuber<\/strong> ne pori\u010de povratak holisti\u010dkom univerzumu, i postoje\u0107im teorijama u skladu sa njim . Koristi najnovija kompleksna nau\u010dna i kibernetska saznanja, ali tako\u0111e i XV-vekovne studije proporcija od Leonarda Da Vincija<\/strong> i Albrechta Direra<\/strong> era kao polazne ta\u010dke za redefinisanje pojma objektivne lepote i povratka korenima holisti\u010dke nauke. Na taj na\u010din on povezuje drevna znanja i spiritualni pristup estetici sa savremenim empirijskim matemati\u010dko-fizi\u010dkim konstruktima baziranim na novom univerzalisti\u010dkom pristupu koji uklju\u010duje i duhovnu komponentu.<\/p>\n

Tokom milenijuma, ljudski pregaoci i neimari su svesno ili nesvesno, intuitivno ili prora\u010dunato, te\u017eili za harmonizacijom prostora ili kreiranjem hijerofanijskih objekata sa svrhom integracije zajednice. Pri tome su izvesni matemati\u010dki zakoni igrali zna\u010dajnu ulogu u kreiranju umetnosti, bilo da su bili svesno kori\u0161\u0107eni, bilo da je prirodna graditeljska te\u017enja za lepim rezonirala sa prirodom samom i njenim zakonima (oli\u010denim u zlatnom preseku i Fibonaccijevom nizu. Tako\u0111e, ezoterijski i gnosti\u010dki uvidi su prizivali opredme\u0107enje oblika dobijenih misti\u010dnim i mitsterijskim putem, da odraze arhetipske osnove sveta u kamenu, drvetu ili samom prostoru.<\/p>\n

Zlatni presek \u2013\u03c0\u2013 je milenijumima predmet fascinacije duhovnih pregalaca – ezoterika, matemati\u010dara, filozofa, podjednako kao i prirodnih nau\u010dnika – biologa, geneti\u010dara, astronoma. Jer se kao nosilac zakona pojava pojavljuje u svim pomenutim disciplinama. Poznat po mnogim razli\u010ditm nazivima vezano za epohe i korisnike: Bo\u017eanstvena proporcija, Zlatni odnos,Zlatni pravougaonik,Zlatni presek, Zlatni broj, , Zlatna spirala,Zlatna vrednost, Zlatni trougao, i, kona\u010dno ali ne i poslednje, \u0161tavi\u0161e, osobito va\u017eno:Fibonaccijev niz,<\/p>\n

Prou\u010davanje sumerske i egipatske matematike primenjene u gra\u0111evinarstvu sakralnih objekata (pre svega piramida) pokazuje upotrebu zlatnog preseka i Fibonaccijevog niza u definisanju proporcija objekata.<\/p>\n

U Anti\u010dkoj Gr\u010dkoj pitagorejci se bave brojevima kao misti\u010dnim elemetima koji numinozno tvore univerzum. \u010cak i sam izraz \u201eKosmos\u201c (suprotnost haosu\/neure\u0111enosti\/slu\u010dajnosti\/besmislu) se pripisuje Pitagori<\/strong>. On po pitagorejcima ozna\u010dava svet kao ure\u0111enu celinu i lepotu te veli\u010danstvenost delova i celine \u0161to me\u0111usobno korespondiraju. Harmonija i ure\u0111enost se posti\u017eu neprekidnim va\u017eenjem prirodnih zakonima baziranim na brojevima i geometriji koji su podjednaki za sve mikro i makro objekte univerzuma. Zlatni pesek ili zlatni broj (u daljem tekstu: FI (\u03c6)):<\/p>\n

ukazuje na pojavu iracionalnih brojeva, koja je bila strogo \u010duvana tajna u pitagorejskom redu\u2026<\/p>\n

\"mi4\"<\/a>Pitagora<\/strong> (570\u2013495 pne) je inicirao, oformio i inspirisao pokret pitagorejstva: neprestano je kontemplirao o harmoniji univerzuma kroz meru, simetriju i odgovaraju\u0107e odnose brojeva. Primenjivao je ove harmonijske odnose na celokupni univerzum: od muzi\u010dkih lestvica do kretanja planeta. Pored egzoterijskog u\u010denja, pitagorejci su kroz geometrijske i broj\u010dane odnose izra\u017eavali i svete tajne postojanja i prirodnih, psihi\u010dkih i duhovnih zakona. Tako, prema nekim istori\u010darima religije i tradicijskih znanja, kao \u0161to je Rene Guenon<\/strong>, pravo zna\u010denje Pitagorine<\/strong> teoreme (32<\/sup> + 42<\/sup> = 52<\/sup>) predstavlja odnos okultnog zakona veze izme\u0111u ne\u010dijeg numinoznog nadahnu\u0107a i posledi\u010dnih \u017eivotnih postignu\u0107a (provi\u0111enje2<\/sup> + volja2<\/sup> = sudbina2<\/sup>). \u0160tavi\u0161e, Pitagora je verovao da je du\u0161a ekvivalentna broju i da je metempsihoza i post mortem reinkarnaciona sudbina rezonantna sa akcijama u ovom \u017eivotu, a sve prema preciznim odnosima brojeva i mere.<\/p>\n

Simbol pitagorejaca je bio pentagram \u010diju je konstrukciju svetu obelodanio Hipokrates<\/strong> iz Hiosa (470\u2013410 pne), drevni gr\u010dki matemati\u010dar i astronom. Pentagram i pentagon se konstrui\u0161u upotrebom FI razmera, kao i izvo\u0111enje FI od ovih geometrijskih oblika; Konstrukcija pentagrama ili Pentagona je bila jedna od tajni esnafa zidara u srednjem veku. Tada\u0161nja kripto-masonerija je svoja znanja utkala u geometriju i proporcije gotskih katedrala i srednjevekovnih gra\u0111evina, da bi potonja spekulativna i operativna masonerija operisala sa razmerama i numerologijom kao osnovama dru\u0161tvenih zakonitosti i tokova. Pentagram je kori\u0161c\u0301en kao znak raspoznavanja Pitagore<\/strong>jer su samo pitagorejci poznavali tajnu njegove konstrukcije. Phidias<\/strong>i Poliklet<\/strong>, znameniti vajari Drevne Gr\u010dke, utkali su znanja iz geometrije te pravila Zlatnog preseka u poznate partenonske kipove odnosno \u010cuvenu statuu Doriforosa.<\/p>\n

Znameniti filozof Platon<\/strong> je Pitagorinu<\/strong> operativnu kosmogoniju prilagodio idealisti\u010dkom ezoterijskom u\u010denju. On je napisao ultimativni dijalog \u201eTimaj\u201c, svoj magnum opus<\/em> u kome se bavi ezoterijskim i misti\u010dnim aspektima esencije materije, prostora, vremena, univerzuma i kosmogonije. On ra\u0161\u010dlanjava prostor na geometrijske osnove.Ova postavka u moderno vreme postaje razumljivija, s obzirom na definiciju prostora kao emanaciju prirodnog zakona raspodele materije u digitalnom geometrijskom nematerijalnom polju potencijalnog kreiranja materije\/energije\/prostora\/vremena prema kosmi\u010dkom softveru.To predstavlja suprotnost \u00b4haoti\u010dnom\u00b4kretanju \u010destica definisanom statisti\u010dkim te\u017einama atomskih orbitala u vakuumu ispresecanom aleatorijskim kupama doga\u0111aja prostor-vremena). Esenciju Platonizma je pravilno shvatio Ru\u0111er Bo\u0161kovi\u0107<\/strong> sa idejom kontinuiteta (prostora shva\u0107enog kao geometrijske strukture nematerijalnog, koja prethodi pojavnoj emanaciji univerzuma) , a znameniti kvantni fizi\u010dar Werner Heisenberg<\/strong> je intuitivno dodirivao kvintesenciju svemira \u010ditaju\u0107i \u201eTimaj\u201c koji ga je inicirao u svet fizike. Platon<\/strong> se u \u201eTimaju\u201c bavi zlatnim presekom kao esencijom prirode fizi\u010dkog sveta:<\/p>\n

\u201cJer, kad god se od ma koja tri broja, bilo da su to zapremine ili povr\u0161ine prvi odnosi prema srednjem kao \u0161to se srednji odnosi prema poslednjem i obratno, poslednji prema srednjem kao srednji prema prvom, srednji postav\u0161i tada prvi i poslednji, a poslednji i prvi oba postav\u0161i srednja, nu\u017eno \u0107e proizi\u0107i da je sve isto, a postav\u0161i me\u0111usobno isto, sve \u0107e biti jedno. (31c \u2013 32a).\u201d<\/em><\/p>\n

Euklid<\/strong> (323\u2013283 pne) kao \u201eotac geometrije\u201c pi\u0161e knjigu \u201eElementi\u201c u kojoj istorijski uvodi zlatni presek iz najdubljih tajni redova posve\u0107enika u egzoterno polje \u010dove\u010danstva, pru\u017eaju\u0107i definiciju dostupnu svima. On zlatni presek naziva \u201cpodelom u srednjoj ili krajnjoj razmeri\u201d.<\/p>\n

Srednjevekovna Evropa je, kako je ve\u0107 re\u010deno, kroz redove posve\u0107enika, odr\u017eavala znanje o zlatnom preseku i primenjivala ga pre svega kodirano, kroz umetnost. Leonardo da Vinci<\/strong>koristi zlatni presek u konstrukciji idealno proporcionalnog tela \u2013 Vitruvijanskog \u010doveka.<\/p>\n

\"mi5\"<\/a><\/p>\n\n\n\n
<\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Vitruvijev \u010dovek je crte\u017e koji je Leonardo da Vinci<\/strong> nacrtao 1487. godine. Leonardo<\/strong> je koristio ezoterna pitagorejska znanja starorimskog arhitekta Vitruvija<\/strong>. On je nacrtao dupliranu figuru mu\u0161karca sa ra\u0161irenim rukama i nogama dok su oko njih opisani kru\u017enica i kvadrat. Ovaj crte\u017e se nalazi u znamenitoj Galleriji dell’Accademia<\/em> u Veneciji i, Kod Vitruvijevog<\/strong> \u010doveka telo treba da je sedam puta du\u017ee od glave. Uputstvo za crtanje defini\u0161e matemati\u010dki precizna pravila koja su bazirana na Fibonaccijevom nizu i zlatnom preseku.<\/p>\n

 <\/p>\n

Proporcije crte\u017ea<\/strong><\/p>\n

Prema Leonardu va\u017ee slede\u0107e proporcije:<\/strong><\/p>\n

    \n
  1. dlan je \u0161irok koliko i 4 prsta<\/li>\n
  2. stopalo treba da je duga\u010dko koliko i 4 dlana<\/li>\n
  3. razdaljina izmedju brade i vrha glave iznosi 1\/8 \u010dovekove visine<\/li>\n
  4. du\u017eina \u0161ake je 1\/10 \u010dovekove visine<\/li>\n
  5. du\u017eina uva je 1\/3 du\u017eine lica<\/li>\n
  6. visina \u010doveka iznosi 4 koraka (tj. 24 dlana)<\/li>\n
  7. du\u017eina \u010dovekovih ra\u0161irenih ruku (raspon ruku) jednak je njegovoj visini<\/li>\n
  8. razmak izme\u0111u po\u010detka kose na \u010delu i dna brade jeste 1\/10 \u010dovekove visine<\/li>\n
  9. razmak izme\u0111u dna vrata i do po\u010detka kose iznosi 1\/6 \u010dovekove visine<\/li>\n
  10. maksimalna \u0161irina ramena iznosi 1\/4 \u010dovekove visine<\/li>\n
  11. razmak izme\u0111u sredine prsa do vrha glave iznosi 1\/4 \u010dovekove visine<\/li>\n
  12. razmak od lakta do vrha \u0161ake iznosi 1\/4 \u010dovekove visine<\/li>\n
  13. razmak od lakta do pazuha iznosi 1\/8 \u010dovekove visine<\/li>\n
  14. razmak izme\u0111u dna brade i nosa iznosi 1\/3 visine glave<\/li>\n
  15. razmak izme\u0111u po\u010detka kose i obrva iznosi 1\/3 du\u017eine lica<\/li>\n
  16. du\u017eina \u010dovekovog stopala iznosi 1\/6 njegove visine.<\/li>\n<\/ol>\n

     <\/p>\n

    U delima mnogih znamenitih umetnika prisutna je zlatna proporcija iako nije sasvim jasno da li ona odra\u017eava intuitivno stapanje sa kosmi\u010dkim zakonom lepog ili namernu upotrebu pitagorejskih pravila. Na narednim stranicama pozabavi\u0107emo se nekim od emanacija zlatnog preseka u svetu estetike i razli\u010ditih vidova umetnosti, te njegovom pojavom u prirodi usledsinhroniciteta spiritualnog i materijalnog. Jo\u0161 uvek ne ulazimo u ritualne upotrebe hijerofanijskih elemenata za svesnu koordinaciju rezoniranja dru\u0161tvene grupe u \u017eeljenom pravcu od strane ezoterika i dru\u0161tvenih elita. Ovaj deo teksta ima za cilja da poka\u017ee univerzalnost ispoljavanja matemati\u010dkih zakona koji se ispoljavaju kroz lepotu i harmonija \u2013 hteli mi (ili umetnici) to svesno \u2013 ili ne.<\/p>\n

    \"mi6\"<\/a>\u0160vajcarski arhitekta Le Corbusier<\/strong>, \u201eotac\u201c \u00b4internacionalnog stila\u00b4, bavio se dizajnom pitagorejski \u2013 u skladu sa geometrijskim zakonima razmere i harmonije.Le Corbusier-ova<\/strong>duhovnost je bila \u010disto pitagorejska: verovao je u harmoniju univerzuma baziranom na matematici (Fibonaccijevom nizu i zlatnom preseku) On matemati\u010dke zakone mere opisuje kao “ (\u2026) ritmove o\u010digledne oku i jasne u svojim me\u0111usobnim odnosima. A ovi ritmovi su u samom korenu ljudskih aktivnosti. Oni odjekuju u \u010doveku putem organske neminovnosti, ista fina neizbe\u017enost koja izaziva crte\u017e proiza\u0161ao iz zlatnog preseka od strane dece, staraca, divljaka i nau\u010denih.“ <\/em><\/p>\n

    \u00a0<\/em><\/p>\n

    U svom Modulornom sistemu za arhitektonske proporcije Le Corbusier<\/strong>nedvosmisleno operi\u0161e zlatnim presekom. Naslanja se na tradicijska znanja i praksu prethodne \u201ebra\u0107e po pitagorejskom duhu\u201c – Vitruvija<\/strong>, Da Vincija<\/strong>(ve\u0107 analiziranog „virtuvijanskog \u010doveka“) , i svih onihj neimara koji sinhroniziraju proporcije ljudskog tela i osnove lepote izgleda arhitektonskih objekata. Le Corbusier<\/strong> je svoj metod konstrukcije i i dizajna postavio na Fibonaccijevim brojevima,ljudskim merama, , naravno i na zlatnom preseku, i dvostrukoj jedinici. Ljudske proporcije je u potpunosti sveo na zlatni presek: Podelio je visinu u svom modelu ljudskog tela na pupak sa dva odeljka u odnosu zlatnog preseka, tada dodatno podelio te odeljke u zlatnom preseku na kolenima i grlu. koristio je te odnose zlatnog preseka u modulornom sistemu. Znamenita Corbusierova<\/strong>Villa Stein (1927) u Garches-u reprezentovala je primenu modularnog sistema, sa sve Fibonaccijevim nizom i zlatnim brojem.Kao i Notre Dame du Haut u Ronchamp-u (1954). Le Corbusier<\/strong> kao neimar i arhitekt primenjuje ezoterijske zakone koji ga inspiri\u0161u. On uo\u010dava univerzalnost lepote kao sinhrone sa prirodnim zakonima i holisti\u010dkim numinoznim univerzumom, o \u010demu pi\u0161e u delu \u201eKa pravoj arhitekturi\u201c:<\/p>\n

    \u201eOno \u0161to odlikuje lepo lice, to je svojstvo crta i osobita vrednost odnosa koji ih povezuju. Tip lica osoben je svakom pojedincu: nos, usta, \u010delo itd. Ima milion lica koja se sastoje iz tih bitnih elemenata; ipak, sva su ona razli\u010dita: raznovrsnost svojstva crta i raznovrsnost odnosa koji ih povezuju. Ka\u017ee se da je neko lice lepo kad preciznost oblikovanja i raspored crta otkrivaju proporcijekoje ose\u0107amo kao harmoni\u010dne<\/strong>, jer izazivaju duboko u nama, prema\u0161uju\u0107i na\u0161a \u010dula, nekakav odjek, kao \u017eice na muzi\u010dkom instrumentu koje po\u010dinju da trepere. Trag ne\u010deg neopisivo apsolutnoga usa\u0111enog u dubini na\u0161ega bi\u0107a. To treperenje \u017eica u nama, je na\u0161 kriterijum harmonije. To treba da je ta osa prema kojoj je \u010dovek organizovan, u savr\u0161enom skladu s prirodom i, verovatno, sa svemirom, ta osa organizovanja koja mora biti ista kao i ona oko koje se svrstavaju sve pojave ili svi predmeti u prirodi; ta nas osa navodi na pretpostavku da postoji jedinstveno upravljanje prirodom, navodi nas da pretpostavimo postojanje jedinstvene volje u prapo\u010detku. Zakoni fizike bili bi dopuna toj osi; i ako priznajemo (i volimo) nauku i njene rezultate, to je stoga \u0161to nam i jedna i druga dozvoljavaju da proznamo da ih je propisala ta primarna volja\u201c.<\/em><\/p>\n

    \"mi8\"<\/a><\/p>\n\n\n\n
    <\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

    \u00a0<\/em><\/p>\n

    \u00a0<\/em><\/p>\n

    Estetski kriterijumi holisti\u010dke provinjencije se ne vezuju samo za dimenzije prostora, ve\u0107 i vremenske dimenzije, \u0161to je o\u010digledno u muzici.<\/p>\n

    U oktobarskom (1995) izdanju Matemati\u010dkog magazina (68(4):275-282), John F. Putz-a<\/strong>, matemati\u010dar na Alma College-u bavi se klavirskim sonatama Mozarta<\/strong> i zlatnim presekom. Prema Putz-u<\/strong>: „U Mozartovo vreme, stav sonatnih formi je koncipiran u dva dela: ekspozicija u kojoj je muzi\u010dka tema uvedena, i razvoj i rekapitulacija u kojima je tema razvijena i ponovljena…. Ovo je separacija u dva odvojena odeljka … \u0161to daje razlog da se zapitamo kako Mocart raspore\u0111uje ove radove.“ <\/em>To jest, da li je Mozart<\/strong> u skladu sa ranije navedenom Euklidovom<\/strong> definicijom zlatnog preseka podelio svoje sonate prema zlatnom preseku, sa ekspozicijom kao kra\u0107im segmentom i razvojem i rekapitulacijom kao du\u017eim?<\/p>\n

    Putz<\/strong> je predstavio dva stava \u2014 ekspoziciju i rekapitulaciju i razvoj – po broju taktova u svakom. U prvom stavu Sonate broj jedan u C molu<\/em>, na primer, ekspozicija i rekapitulacija i razvoj se sastoji od 38 i 62 mere, respektivno. „Ovo je savr\u0161ena podela,“<\/em>Putz<\/strong> pi\u0161e, „prema zlatnom preseku u slede\u0107em smislu: 100-merni stav ne bi mogao da bude podeljen bli\u017ee (u prirodnim brojevima) prema zlatnom preseku nego 38 i 62.“<\/em><\/p>\n

     <\/p>\n

    Pored Mozarta<\/strong>, i drugikompozitori svesno\/nesvesno emaniraju geometrijske postulate kosmi\u010dke harmonije: dela Bele Bartoka<\/strong>su delimi\u010dno koncipiranana dva antiniomi\u010dna jezgra, na zlatnom preseku i na akusti\u010dnoj skali,Erik Satie<\/strong>, Francuski kompozitor i okultist, rodona\u010delnik proto-ambijentalne muzike \u0161to rezonira psihu slu\u0161aoca sa imaginarnim ambijentom psihogonijekonstrui\u0161e svoja dela,poput \u201eSonneries de la Rose+Croix\u201c, na merama zlatnog preseka . Zlatni presek je osnova temporalne podele u kompoziciji \u201eReflets dans l’eau\u201c (Refleksije u vodi) znamenitog Claude-a Debussy-ja<\/strong>, iz ultimativnih \u201eImages\u201c(1. serija, 1905), u kojoj je redosled tonova ozna\u010den intervalima 34, 21, 13 and 8, a glavni vrhunac sedi na FI poziciji. Tako\u0111e, muzi\u010dke sekcije njegove kapitalne impresionisti\u010dke \u201ehimne\u201c- \u201eLa Mer\u201c (More) korespondiraju ta\u010dno sa zlatnim presekom.<\/p>\n

    Ovakvih primera subjektivisti\u010dkog svesnog\/nesvesnog kori\u0161\u0107enja zlatnog broja u muzici ima mnogo, ali su i osnove same muzike <\/em><\/strong>u velikoj meri pitagorejske <\/em><\/strong>(matemati\u010dke). Matila Ghyka<\/strong>, znameniti francuski matemati\u010dar i esteti\u010dar rumunskog porekla, u svojoj kapitalnoj studiji \u201eFilozofija i mistika broja\u201c elaborira pomenutu tezu, i pou\u010dava:<\/p>\n

    \u201e (\u2026) pitagorejci, \u010dija se muzi\u010dka teorija od svojih po\u010detaka oslanjala na matemati\u010dko izu\u010davanje intervala izme\u0111u nota, za du\u017einu \u017eica koje odgovaraju tim notama, kao i na pojam proporcije (aritmeti\u010dke, geometrijske ili harmonijske), osnove tog izu\u010davanja, smatrali su sasvim prirodnim da brojevi koji su o\u010dito upravljali harmonijom dobro ure\u0111enog kosmosa ili su je ilustrovali, imaju istu ulogu u umetnosti uop\u0161te, a posebno u muzici. (\u2026) U muzici, kao i u kristalografiji, \u00b4mali brojevi\u00b4 2,3, 4 i 5 obrazuju osnovnu armaturu te matematike lestvica. (\u2026) Tetrakis [pitagorejski simbol celovitosti i sklada, broj du\u0161e \u2013 prim. M. V.] 1,2,3,4 je davao odnose proporcionalne razlomcima koji odgovaraju osnovnim intervalima, to jest koli\u010dnicima du\u017eina \u017eica fundamentalne tetrakordne lire; (\u2026) Ali, za po\u010detak je bolje ispitati kako je Piragora izradio dijatonsku ili pitagorejsku lestvicu, osnovu kasnijih zapadnja\u010dkih lestvica, uklju\u010duju\u0107i tu i savremene, dursku, molsku i temperovanu hromatsku lestvicu. Primetimo odmah da broj 5 ovde isto kao i u vizuelnim umetnostima i morfologiji \u017eivih organizama, ima odlu\u010duju\u0107u ulogu, premda se on u tetrakisu javlja samo u vidu zbira 2+3 ili koli\u010dnika <\/em> . Ta uloga manifestuje se izme\u0111u ostalog u zna\u010daju kvinte pri izgra\u0111ivanju dijatonske lestvice i u strukturi akorda. Primitivna dijatonska ili Pitagorina lestvica bazira se u stvari na intervalu kvinte koji razdvaja zvukove proizvedene dvema homogenim \u017eicama, \u010dije se du\u017eine odnose kao dva prema tri. Ako se zamisli sedam \u017eica sa du\u017einama koje se umanjuju tako da jhe svaka jednaka 2\/3 prethodne, i ako se du\u017eina druge \u017eice uzme za jedini\u010dnu i ona pritom nazove c1<\/sub>, onda se svakoj od tih sedam \u017eica mogu dati imena:<\/em><\/p>\n

    \u00a0\"mi9\"<\/a><\/em><\/p>\n

     <\/p>\n

    Razlomci nota predstavljaju du\u017eine \u017eica kada se c1 uzme za jedinicu. Svaka \u017eica je po definiciji \u010dista (uzlazna) kvinta<\/strong> prethodne; nova \u017eica du\u017eine 1\/2, sme\u0161tena izme\u0111u g1<\/sub> i d2<\/sub> bi\u0107e za oktavu vi\u0161a od c1<\/sub> i dobi\u0107e ime c2<\/sub>. <\/em><\/p>\n

    \u00a0(\u2026) Vidi se da peta nota pru\u017ea interval kivinte u odnosu na osnovnu, otud i ime kvinta. <\/strong>Ovo \u0161to smo dobili jeste pitagorejska dijatonska lestvica; slede\u0107i niz daje odgovaraju\u0107e frekvencije (obrnuto proporcionalne du\u017einama \u017eica) (\u2026) Uo\u010dava se da je dijatonska lestvica, s obzirom na njen princip generisanja kvintama, asimetri\u010dna, \u0161to joj daje melodijske i tonalne kvalitete kao i igru modulacija koja se iz nje mo\u017ee izvesti; ovo se isto tako primenjuje i na savremene, iz nje izvedene lestvice, dursku i molsku (poslednju utri varijante). Najvi\u0161i tonalni niz je i indijski, anti\u010dki i durski sada\u0161nji.\u201c<\/em><\/p>\n

    Zlatni broj i Fibonaccijev niz se, kao matemati\u010dka zakonitost, mogu na\u0107i i u prirodnim strukturama kao oli\u010denje kosmi\u010dkog softvera. U daljem tekstu sledi nekoliko kratkih primera vezanih za nauku i prirodu oko nas i u nama\u2026<\/p>\n

    Adolf Zeising<\/strong>, nema\u010dki psiholog, matemati\u010dar i filozof, prou\u010davao je emanaciju matemati\u010dkih modela \u2013 zlatnog broja -na morfolo\u0161ke strukture i ispoljavanja u prirodi. Klasifikovao je obrasce li\u0161\u0107a na granama i grana na stablima; skeleta \u017eivotinja te grananje njihovog krvotoka i nervnog sistema; ljudsku morfologiju, pa \u010dak i strukturu hemijskih molekula i atoma, prefinjenu geometrijsku superstrukturu kristala\u2026.<\/p>\n

    Zeising <\/strong>je, tokom1854.oformio univerzalni zakon „u kome se sastoji temeljni princip svih formativnih te\u017enji za lepotom i celovito\u0161\u0107u podjednako u kraljevstvima prirode i umetnosti, i koji pro\u017eima, kao najve\u0107i duhovni ideal, sve strukture, oblike i proporcije, bilo kosmi\u010dke ili individualne, organske ili neorganske,akusti\u010dne ili opti\u010dke; koji nalaze svoju potpunu realizaciju, me\u0111utim, u ljudskoj formi.\u201d<\/em><\/p>\n

    Nau\u010dni magazin Science\u00a0(Nauka)<\/em>, nakon niza eksperimenata i prikazanih rezultata nakon obrade podataka, izvestio je, tokom 2010., da je zlatni broj nedvosmisleno prisutan u atomskoj skali u magnetnoj rezonanci spinova u kristalima kobalt niobata.<\/p>\n

    Genetska istra\u017eivanja od devedesetih godina XX veka, pa do danas, pokazala su direktne veze izme\u0111u zlatnog broja i strukture genetskog koda ljudskog genoma DNK. Zbog preop\u0161irnosti materijala vezanog za ta istra\u017eivanja, nave\u0161\u0107emo samo citat iz rada \u201cKodonske[kodon = sekvenca tri nukleotida koji zajedno formiraju jedinicu genetskog koda u DNK ili RNK molekula \u2013 prim. M. V.]<\/em>populacije u jednolan\u010danom celom humanom genomu DNKsu fraktalni i fino pode\u0161eniprema Zlatnom preseku1.618 \u201d francuskog nau\u010dnika Jean-Claude PEREZ-a<\/strong>:<\/p>\n

    \u201cTokom prvih 20 godina, celi genomi su otkrili tragove fraktalnog pona\u0161anjakako su razli\u010dite publikacije prou\u010davale logi\u010dni nivokako elementarnog kodiranja genaili nekodiranjaTCAG pojedina\u010dnih DNKsekvenci. (\u2026) 1992, C.K. Peng je na\u0161ao tragove evidencije fraktala u analizama DNKsekvenci (Peng et al., 1992).Modeli fraktalnih integralnih paterna, kao Fibonaccijeviili Lucasovibrojevi, su predlo\u017eeni:Tokom1991.,predlo\u017eili smo zlatni presek \u2013 da Fibonacci\/Lucasceli brojevi defini\u0161u sna\u017ene veze izme\u0111u sekvenci kodiranja gena regiona DNK I fibonaccijevih ugra\u0111enih TCAG paterna genskih sekvenci (Perez, 1991). Mi smo tako\u0111e dokazali i optimalnost ovih paterna (\u2026) \u201c<\/em><\/p>\n

    U dana\u0161njem vremenu dihotomije izme\u0111u kogitivnog i intuitivnog, religije i nauke, svetog i profanog, saznanja o zlatnom preseku su dostupna svima. Na narednim stranicama slede kompilirana saznanja savremene matematike vezana za arhetipske oblike i odnose, vezu zlatnog preseka i Fibonaccijevog niza i sl. Izra\u017eena hladnim, redukcionisti\u010dkim re\u010dnikom formula li\u0161enih numinoznog ishodi\u0161ta, naracija na narednim stranicama ovog teksta, preuzeta iz kompiliranih \u0161kolskih znanja matematike i geometrije ima za cilj da \u010ditaocu predstavi oblike i odnose koji predstavljaju jedan od osnova arhetipskih prostora\u2026 Treba znati, da su zlatni broj, platonova pravilna \u010dvrsta tela te Fibonaccijev niz samo elementi, \u201egra\u0111evinski materijal\u201c putem koga se stvaraju objekti \u0161to prekomponuju psihi\u010dku strukturu konzumenata. Zato ih sagledavamo iz raznih uglova, pa i \u010disto tehni\u010dkog, \u0161to sada sledi\u2026<\/p>\n

    Pitagorejsko dru\u0161tvo je bilo psiholo\u0161kii devastirano saznanjem o iracionalnim brojevima, koji su im pomutili sliku kosmosa koju su do tada poznavali. Za njih je broj bio numinozan, generi\u0161u\u0107a sila svemira, arhetip, a ne puko matemati\u010dko sredstvo. Zato je iracionalnost bila strogo \u010duvana tajna. Danas je dokaz o iracionalnosti \u03c6 dostupan svakome (dok se kosmi\u010dka i arhetipska struktura istog se zagubila u hodnicima mahnitog redukcionizma):<\/p>\n

     <\/p>\n

    Ako bi \u03c6 bilo racionalno, onda bi bilo odnos stranica pravougaonika sa celobrojnim stranicama (pravougaonik obuhvata kompletan dijagram). No, to \u0107e tako\u0111e biti razmera celih strana manjih pravougaonika (desni deo dijagrama) dobijena brisanjem kvadrata. Niz smanjivanja celih du\u017eina stranica formiranih brisanjem kvadrata ne mo\u017ee biti nastavljeno do u beskona\u010dnost jer su celi brojevi imaju donju granicu, tako da \u03c6 ne mo\u017ee biti racionalno.<\/p>\n

    Apsolutna vrednost koli\u010dine (\u2248 0.618) korespondira sa razmerom du\u017eine uzetom na obrnut na\u010din (du\u017eina kra\u0107eg segmenta kroz du\u017einu du\u017eeg segmenta,\u00a0b\/a<\/em>).\u00a0Ovde je ozna\u010deno kao veliko slovo FI ( ):<\/p>\n

    \"mi10\"<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

    \"mi11\"<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

    \"mi12\"<\/a>Pretpostavimo da XB ima du\u017einu 1, a zovemo BC du\u017einom \u03c6. Zbog jednakokrakih trouglova XC=XA i BC=XC, tako da su to tako\u0111e du\u017eine\u00a0\u03c6. Du\u017eina AC\u00a0=\u00a0AB, i zato je jednaka \u03c6\u00a0+\u00a01. Ali trougao ABC je sli\u010dan trouglu CXB, tako da je AC\/BC\u00a0=\u00a0BC\/BX, AC\/\u03c6\u00a0=\u00a0\u03c6\/1, i tako je AC tako\u0111e jednako \u03c62<\/sup>. Tako je \u03c62<\/sup>\u00a0=\u00a0\u03c6\u00a0+\u00a01, potvr\u0111uju\u0107i da \u03c6 zaista jeste zlatni presek.<\/p>\n

    Sli\u010dno, odnos oblasti ve\u0107eg trougla AXC prema manjem CXB je jednak \u03c6, dok je obrnut odnos\u00a0\u03c6\u00a0\u2212\u00a01.<\/p>\n

    Pentagon<\/strong><\/p>\n

    U pravilnom pentagonu odnos izme\u0111u straniuce i dijagonale\u00a0 \u00a0(i.e. 1\/\u03c6), dok ukr\u0161taju\u0107e dijagonale seku jedna drugu u odnosu zlatnog preseka.[8]<\/sup><\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

    \"mi13\"<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

    \"mi14\"<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

    U sumerskim gradovima-dr\u017eavama kao i u\u00a0\u00a0 u vavilonskim i asirskim gradovima zidani su zigurati – monumentalne piramidalne hramovne kule. Najzna\u010dajniji zigurati (od 32 referentna za prou\u010davanje) su veliki zigurat Ura blizu Nasiriyaha, Irak, Zigurat Aqar Quf blizu Bagdada, Irak,, Chogha Zanbil u Kh\u016bzest\u0101nu, Iran (najnoviji otkriven), i Sialk blizu Kashana, Iran. Zigurati su bili neophodne monumentalne gra\u0111evine neimara i \u017ereca\u00a0\u00a0 Sumera, Vavilonaca, Elamita i Asiraca radi emenacije numinoznih sadr\u017eaja kod narodnih masa. Vrh zigurata je plo\u010da, za razliku od mnogih piramida. Stepenaste piramide zapo\u010dele su sa gradnjom tek blizu kraja Ranog dinasti\u010dkog perioda.<\/p>\n

    Izgra\u0111en poput proto-modela planine, u stepenastim slojevimaravni na pravougaonoj, ovalnoj, ili kvadratnoj platformi, zigurat je bio piramidalna struktura. Planina predstavlja simbol duhovnosti i stremljenja celestalnim sadr\u017eajima.Drevni sumerski gra\u0111evinski materijal, cigle, bile su pe\u010dene na suncu da bi potom \u010dinile jezgro zigurata sa stranama od pe\u010denih cigala izvana. Strane su bile \u010desto glazirane u razli\u010ditim bojama i imale su astronomski i astrolo\u0161ki zna\u010daj a orijentacija je pratila linije geomantije. Imena vladara su bila utisnutana ovim glaziranim ciglama. Broj nivoa je bio u rasponu od dva do sedam, uz svetili\u0161te ili hram na vrhu. Pristup svetili\u0161tu je bio obezbe\u0111en serijom rampi na jednoj strani zigurata ili spiralnom rampom od baze do vrha.<\/p>\n

    U Neo-Sumerskom periodu se grade klasi\u010dni zigurati – nastali sa artikulisanim potporama, sa oblogom od staklaste cigle, i entaza u elevaciji. Zigurat iz Ura je najbolji primer ovog stila. Druga promena u dizajnu hrama u ovom periodu bila je perpedikularna osa kao suprotnost pristupu savijene ose.<\/p>\n

    Najzna\u010dajniji arhitektonski ostaci iz rane Mesopotamije su kompleksi hramova u Uruku iz 4. milenijuma p.n.e., hramovi i palate iz ranog dinasti\u010dkog perioda sme\u0161ten je u dolinu Dijala reke kao \u0161to je Khafajah i Tell Asmar, ostaci Tre\u0107e dinastije Ura na Nipuru (svetii\u0161te enlil) i Ur (svetili\u0161te Nanna).<\/p>\n

    Kako deluje arhetipski prostor objekta zigurata? Pierre Riffard<\/strong> pi\u0161e u \u201cRje\u010dniku Ezoterizma\u201d o magijski nabijenoj simbolici gradnje zigurata, \u0161to ima za cilj da kod posmatra\u010da prizove najdublje slojeve nesvesnog te is morfi\u010dkog polja \u201ciskopa\u201d energiju paganskih bogova te koordinira frekvenciju psihe sa astrolo\u0161kim temeljima paganskog panteona:<\/p>\n

    \u201cZigurat je haldejska vjerska gra\u0111evina posve\u0107ena kultu zvijezda (\u2026) na vrhu se obi\u010dno nalazila kapela namijenjena za hijerogamiju boga Marduka sa \u017eenom. Slu\u017eili su i kao opservatoriji i uklju\u010divali makromikrokosmi\u010dki simbolizam. Babilonska kula, tj. sedmorokatni zigurat u Babilonu \u0161to ga je sagradio Nabukodonosor oko 580 g. pne u sklopu Esagila, odnosno hrama Bela \u2013 Marduka, bio je nazvan Etemenanki, u\u0107a-temelj Neba i Zemlje\u00b4. Prvi kat, odnosno osnovica bila je crne boje i odgovarala je Saturnu, drugi je kat bio bijele boje i odgovarao je Jupiteru, tre\u0107i crven, Merkuru, \u010detvrti plavi, Veneri, peti \u017euti, marsu, \u010desti, srebrni, Mjesecu, a poslijednji, odnosno vrh bio je zlatan i odgovarao Suncu\u201d.<\/em><\/p>\n

    Primena saznanja o odnosu oblika arhetipskog prostora radi iniciranja masovne teofanije bila ite kako funkcionalna u Drevnom Egiptu. Dr\u017eava je bila bazirana na teokratskom sistemu sa Faraonom kao emanacijom bo\u017eanstva Horusa, i sve\u0161teni\u010dkom kastom koja je kori\u0161\u0107enjem znanja iz matematike, geometrije, astronomije, astrologije i gnoze, kreirala jedinsvo naroda pot\u010dinjenog politeisti\u010dkom panteonu i vladaju\u0107oj kasti. Estetika je bila nemerljivo zna\u010dajna za oblikovanje kolektivnog svesnog kod poti\u010dinjenih kasti. Arhetipske strukture poput sfinge i piramida su (pored plauzibilnih funkcija vezanih za duboku nad-ljudsku teurgijsku svrhu o kojima de facto ne znamo ni\u0161ta) su nedvosmisleno inicirale psihotvorbu te integrisale mase u homogenu dr\u017eavu, iniciraju\u0107i stapanje sadr\u017eaja iz lokalnog morfi\u010dkog polja u ideolo\u0161ku matricu putem interpretacije visokog sve\u0161tenika ciljane ka utilitaristi\u010dkim ciljevima vladaju\u0107ih klasa.<\/p>\n

     <\/p>\n

    \"mi15\"<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

     <\/p>\n

    Charles Piazzi Smyth<\/strong>, znameniti \u0161kotski akademik, astronom i piramidolog u delu \u201cNa\u0161e nasle\u0111e u Velikoj piramidi\u201d isti\u010de: \u201cSvako od glavnih ili bitnih svojstava Keopsove piramide ima izrazito i ta\u010dno odre\u0111eno simboli\u010dko zna\u010denje, uvek u prisnoj vezi sa nekom velikom matemati\u010dkom, fizi\u010dkom ili astronomskom istinom.\u201d<\/em>Pierre Riffard<\/strong> \u201cRje\u010dniku Ezoterizma\u201d pi\u0161e podrobnije o toj simbolici:<\/p>\n

    \u201c\u0160to se ti\u010de razmjera Keopsove piramide, na osnovi mno\u0161tva podataka i me\u0111u njima uspostavljenih odnosa, zaklju\u010deno je da su Egip\u0107ani posjedovali vi\u0161a znanja (pozitivna i spiritualna) u oblasti matematike, geodezije, astronomije, fizike pa \u010dak i antropologije. Visina Piramide (146 m) iznosi milijuniti dio udaljenosti Zemlje od Sunca (149 597 870 km). Keopsov meridijan (300<\/sup>) dijeli kopno Zemlje na dva jednaka dijela, presijeca maksimalnu povt\u0161inu kopna i minimalnu povr\u0161inu mora te, napokon, dijeli Egipat na dvije istovjetne polovine. Piramida je vrlo to\u010dno orijentirana prem \u010detiri strane svijeta, njezine mjere sadr\u017ee broj \u03c0, zlatni rez, pitagorejski trokut itd. Neki prora\u010duni se temelje na jedinstvenom mjernom sustavu, \u0161to ga je otkrio Moreux: osnovne jedinice su piramidalni palac od 25, 4264 mmi iz njega izveden sveti lakat duga\u010dak 0,635660 m. Dakle, opseg osnovice iznosi 36524 palca (solarna godina traje 365,24 dana). duljina lakta jednaka je desetmilijunitom dijelu polarnog polumjera Zemlje (6356, 744 km) itd. Kona\u010dno, pripomenimo i to da R. Menzies (1865. g) i D. Davidson (1928. g) i G. Barbarin (1936. g) dr\u017ee da je sustav hodnika i prostorija u Piramidi simboli\u010dni prikaz budu\u0107ih zbivanja (u odnosu na datum izgradnje Keopsove piramide utvr\u0111en na 2170. g. pne), npr. razvoja kr\u0161\u0107anstva i dvaju svjetskih ratova. Precjeci\u0161te osi ulaznih hodnika i pravca povr\u0161ine izvorne kamene obloge jest ishodi\u0161na to\u010dka kalendara Piramide \u0161to obuhva\u0107a 6000 godina, s pretpostavkom da jedan piramidalni palac predstavlja jednu solarnu godinu.\u201d<\/em><\/p>\n

    Kao \u0161to vidimo, pored upotrebe drevnih instrumenata za dosezanje vizuelne harmonije, Keopsova piramida pokazuje i neverovatan splet sinhroniciteta svojih dimenzija sa dimenzijama i distancama nebeskih tela, Zemlje i univerzuma. Veoma je te\u0161ko objasniti ove sinhronicitete. Jedino \u0161to je intelektualno odgovorno je: ne sklanjati pogled od njihovog evidentnog postojanja, bez \u0161pekulacija o plauzibilnim obja\u0161njenjima. Izvesno je da su Drevni Egip\u0107ani imali respektabilna znanja o univerzumu i matematici. Teozofi i moderni piramidolozi obja\u0161njenje vide u kontinuitetu sa prepotopskim civilizacijama i njihovim nau\u010dnim postignu\u0107ima. Ne\u0107emo ulaziti u dalje razmatrenje tih kontroverznih teorija jer nas to odvodi daleko od teme \u2013 hijerofanijskog dejstva arhetipskih prostora na dru\u0161tvene mase i slojeve.<\/p>\n

    Od pradavnih vremena, pa sve do savremenog doba, kontinuitet sa arhajskim tehnikama integrisanja masa u dru\u0161tvenu paradigmu putem arhetipskog prostora jenastavljen na svim meridijanima planete. Od Lenjinovog mauzoleja<\/em><\/strong>(1924) na Crvenom Trgu u Moskvi, Rusija (delo arhitrkte Alekseja \u0160useva<\/strong>) do Spomenika neznanom junaku na Avali<\/em><\/strong> (1938) u Beogradu (delo vajara Ivana Me\u0161trovi\u0107a<\/strong>), nailazimo na svesno upotrebljene oblike drevnog sumerskog Zigurata koji je trebalo da otvori masovne konzumente ka arhetipskim sadr\u017eajima radi utiskivanja ideolo\u0161kih matrica. Tako su ideja komunizma (Moskva), odnosno ideja jugoslovenstva (Beograd) na nesvesnom nivou spajane sa monumentalnom vavilonsko-sumerskom inicijacijom emanacije drevnih paganskih bogova i misti\u010dno jedinstvo sa kosmosom, \u010dine\u0107i mo\u0107ni kompozit u kolektivnom nesvesnom dru\u0161tvene grupe nad kojom se vlada pomo\u0107u ovako zape\u010da\u0107enog imputiranog \u00b4grupnog identiteta\u00b4. Nedostatak ova dva projekta je u tome \u0161to su predstavljali \u010ditljiv miks drevnog i aktuelnog. Komunisti\u010dki simboli u Moskvi \/ nacionalni simboli jugoslovenskih naroda na Avali, susre\u0107u atribute boga Marduka i kosmi\u010dke proporcije astrolo\u0161kih bo\u017eanstava. To, na neki na\u010din, ograni\u010dava efekat prostora na zadato vreme i zadatu doktrinu \u010dija je alegorijska potka o\u010digledna. Ovi spomenici i danas izazivaju mo\u0107ne psihi\u010dke reakcije ali su narativno-ideolo\u0161ki jednozna\u010dni i zbog toga im je dejstvo potpuno samo kod ideolo\u0161ki kompatibilnih posmatra\u010da .<\/p>\n

    Najinteresantnije, po formi najuniverzalnije i najzna\u010dajnije delonovijeg doba, akoje ishodi iz primene arhetipskog prostora, ostavio nam je Bogdan Bogdanovi\u0107<\/strong>, znameniti srpski i jugoslovenski arhitekt.On je neimar objekatasa veoma mo\u0107nim dejstvom harmonizacije pojedinaca i dru\u0161tva u celini. Njegovi monumenti,su samom svojom pojavom i integri\u0161u\u0107om energijom,\u00a0\u00a0 davali ne mali doprinos socijalnoj stabilnosti i posledi\u010dnomprosperitetu SFRJ, uprkos te\u0161kim uslovima bremenitim velikim zlom emaniranom u 2. svetskom ratu. Moglo bi se s pravom re\u0107i da je njegov zadu\u017ebina u vreme postojanja SFRJ predstavljala arhetipsko-narativni amalgam onda\u0161nje dr\u017eave, koji je bio mo\u017eda i krucijalan kulturno-ezoterijski element za pacifikaciju ljudi i kolektivnu bezbednost putem umetnosti i kulture vizuelnog. \u0160tavi\u0161e, delo Bogdana Bogdanovi\u0107a<\/strong> nosi tolku neodoljivu snagu integrisanja masa na nad-nacionalnoj osnovi, probu\u0111ivanjem dubljih slojeva bi\u0107a, da je ono, i sada, \u010detvrt veka nakon raspada Druge Jugoslavije, ostalo kao opasno i subverzivno nasle\u0111e za novonastala dru\u0161tva sa labavim i nategnutim narativima i posledi\u010dnim ekskluzivisti\u010dkim, te jednostrano definisanim nacionalnim identitetima. Zato je, izme\u0111u ostalog, Bogdanovi\u0107<\/strong> bio prisiljen da emigrira iz \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Beograda, sa potonjim posledi\u010dnim uni\u0161tavanjam svih dokumenata i video\/audio zapisa o predavanjima na njegovojarhitektonskoj \u0161koli, dok je jedan od njegovih spomenika \u010dak i fizi\u010dki, brutalno devastiran – uni\u0161ten u Hrvatskoj nakon \u0161to se odvojila od SFRJ. Sav taj strah i sva ta agresija,iskazana u suo\u010davanju Bogdanovi\u0107evim delom, govori o realnoj snazi umetnosti bazirane na jeziku i zakonima prirode same, na estetici koja spaja ljude me\u0111usobno i ljude sa planetom Zemljom i univerzumom, u vremenima kada spajanje ljudi ne rezonira sa vladaju\u0107im lokalnim paradigmama.<\/p>\n

    Bogdan Bogdanovi\u0107<\/strong> (Beograd, 1922 \u2013 Be\u010d, 2010) bio je srpski arhitekt, urbanist i esejist. Bio je redovni profesor arhitekture na Arhitektonskom fakultetu univerziteta u Beogradu, gde je tako\u0111e bio i dekan. Bogdanovi\u0107 je napisao brojne knjige o arhitekturi i urbanizmu, sa akcentom na elijadeovsko-pitagorejsko-gnosti\u010dkom aspektu povezivanja forme i hijerofanije, kao \u0161to su: \u201cGradoslovar\u201d, Urbanisti\u010dke mitologeme\u201d ili \u201cZaludna mistrija\u201d.Tekstove o arhitekturi su, pored eminentnih \u010dasopisa tada\u0161nje SFRJ, objavljivali i El Pa\u00eds, Svenska Dagbladet, Die Zeit, i drugi internacionalni magazini. Bio je \u010dlan SANU (do 1981., kad je napustio zbog idejnog neslaganja). Na Beogradskom univerzitetu, Bogdanovi\u0107<\/strong> je dr\u017eao kurs predavanja naknadno nazvanih Istorija grada<\/em>, zapo\u010detih 1962. Poku\u0161ao je da izvr\u0161i radikalnu reformu univeziteta i uvede li\u010dno u\u010de\u0161\u0107e i prosvetljenje pojedinaca ,gnosti\u010dke uvide kod studenata, \u0161to ih inspiri\u0161u da postanu autenti\u010dni, samosvojni umetnici i zrela, jedinstvena ljudska bi\u0107a, nezavisna od op\u0161teg mi\u0161ljenja i tu\u0111ih nametanja. Po\u010deo je sa neobi\u010dnim eksperimentima, poput farbanja fakultetskih radijatora u \u017eive boje ili interaktivnih performansa na univerzitetskim predavanjima,sa ciljem da uvede osnove demokratije na univerzitet. Vladaju\u0107a partija (SK Jugoslavije) ga je, radi o\u010duvanja komunisti\u010dkog kolektivizma, spre\u010dila u tim radikalnim namerama.<\/p>\n

    Neuspeh ga nije obeshrabrio pa je tokom1976zapo\u010deo sa predavanjima u napu\u0161tenoj seoskoj \u0161koli u mestu Mali Popovi\u0107 da realizuje ezoterijsko-gnosti\u010dko-umetni\u010dki projekat „Seosku \u0161kolu za filozofiju arhitekture“. Kurs nije imao fiksiran raspored \u010dasova i koristio je invenciju automatskog pisanja, interpretaciju nepostoje\u0107ih tekstova, kao i postupke srodne slobodnim asocijacijama i gematriji (nekom vidu primenjene numerologije kabalisti\u010dkog tipa). Cilj je bio osloba\u0111anje kreatine energije kod svakog pojedinca ponaosob \u2013kreiranjem atmosfere antiniomi\u010dnosti i antidogmatizma. Cilj je bio emanacija li\u010dnih uvida, koji su mogli i \u010ditavu grupu (zajednicu) da usmere u novom, izazovnom pravcu delanja.<\/p>\n

    Bogdan Bogdanovi\u0107<\/strong> je bio protivnik secesionizma i nacionalizma koji su eksplodirali tokom kasnih 80-ih u SFRJ, te doprineli njenom nestanku. 1990 , kada su pristalice srpskog lidera ekskluzivisti\u010dke provinijencije Milo\u0161evic\u0301a<\/strong> upale u \u0161koluu Popovi\u0107u, mnogo od skupljenog materijala \u2013 dokumentacija o predavanjima, crte\u017eima, audio i video trakama, opti\u010dkim sredstvima, je bilo uni\u0161teno. Ideja nacionalizma i izolacionizma je u tom vremenu eliminisala potencijal za klicu kosmopolitsko-individualisti\u010dkog gnosti\u010dkog koncepta. Jo\u0161 gore je bilo u Hrvatskoj. Njegovo monumentalno delo \u201c\u010cuvar slobode\u201d (1987) u mestu Klis, nadomak grada Splita u Dalmaciji, Hrvatska, nepovratno je uni\u0161teno za vreme vladavine Tu\u0111mana<\/strong>, sklonom nacionalnom hermetizmu, tokom 1996.<\/p>\n

    Uzroci mr\u017enje i porivi za uni\u0161tavanjem Bogdanovi\u0107evog<\/strong> dela su dokaz o njovoj snazi i univerzalnosti. Neodoljivost esencijalno arhetipskih struktura, koje neobi\u010dnom snagom privla\u010de ljudsku psihu u te\u017enji za celovitosti li\u010dnosti i zajednice, neizbe\u017eno i neodbranjivo privla\u010de i potisnutu, zvani\u010dno zabranjenu (a celovitoj psihi neophodnu, na nesvesnom nivou aktiviranu) kolektivnu ideju. Svesni opasnosti po nedovoljno celovite koncepte novoformiranih nacionalnih identiteta, radi za\u0161tite sopstvene paradigme, pripadnici srpskih i hrvatskih elita vr\u0161e represiju nad kolektivnim nesvesnim lokalnih naciona te fizi\u010dki uni\u0161tavaju deo Bogdanovi\u0107eve<\/strong> kulturno-idejne zadu\u017ebine. Li\u010dno, pritisnut violentnim ispoljavanjima ostra\u0161\u0107enih sledbenika ideja suprotnih njegovim, koja su mu tokom ratne 1993., ugro\u017eavala bezbednost pa \u010dak i \u017eivot, najpre <\/strong>emigrira u Pariz a potom prelazi u Be\u010d, gde mu se ukazuje priznanje dostojno njegovom izuzetnom arhitektonskom i knji\u017eevnom delu. Umire 2010. godine, cenjen i poznat u Be\u010du, dok u zemljama biv\u0161e SFRJ biva i ostaje predmet kontroverzi.<\/p>\n\n\n\n
    <\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

    \"mi16\"<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

    Bogdan Bogdanovi\u0107<\/strong> je za sobom ostavio mnogo spomenika sa arhetipskim svojstvima. Konceptualno, oni su izgra\u0111eni u svim krajevima SFRJ, i tom disperzijom su imali da geografski koordiniraju ideje zajedni\u0161tva i stabilnosti kod razli\u010ditih udru\u017eenih naroda zemlje prethodno opusto\u0161ene okupacijomfa\u0161ista, me\u0111usobnim gra\u0111anskim ratom i po\u010dinjenim zlom. Zvani\u010dna jugoslovenska komunisti\u010dka ideologija, kao i autoritarni titoizam su na taj na\u010din bili veoma \u010dvrsto utemeljeni na potpra\u017enom, nesvesnom nivou. Bilo je kreirano lokalno jugoslovensko morfi\u010dko polje kao pattern za ideologiju zajedni\u010dke dr\u017eave od 1945-1990. Zajedni\u0161tvo i solidarnost te kripto-teozofski spiritualni individualizam koji se krio iza groteskne floskule \u00b4samoupravljanja\u00b4 bile su legitimne ideje tog doba, Ove socijalno-dr\u017eavotvorne koncepte J. B. Tita,<\/strong>velikog \u017ereca i autokrate druge Jugoslavije, nakon svr\u0161etka njegove zemaljske inkarnacije, zamenile su prazne ideolo\u0161ke matrice, a to je bio i po\u010detak kraja njegove krhke zadu\u017ebine – titoizma, epohe potpra\u017eno emaniranog prosve\u0107enog apsolutizma<\/em>. Ipak, Bogdanovi\u0107eva<\/strong> dela su nadmo\u0107no nad\u017eivela dr\u017eavu i paradigmu iz kojih su proistekla, jer su imala ijo\u0161 uvek imaju uvek sve\u017eu esencijalnu pan-psihi\u010dku energiju sa potencijalom iniciranja centroverzije kolektivne i individualne psihe<\/em>.<\/p>\n

    Bogdan Bogdanovi\u0107,<\/strong> u jednom od intervjua, isti\u010de svoju motivaciju vezanu za univerzalno, kosmpolitsko i nad-nacionalno. On ne veli\u010da heroje ve\u0107 \u017ertve, prkose\u0107i nekrofiliji karakteristi\u010dnoj za ove prostore. Njegova dela su namenjena \u010doveku planete Zemlje, individualnom ljudskom bi\u0107u jerzra\u010de van\u2013vremenskom, arhajskom, pret-hri\u0161\u0107anskom i pred-nacionalnom energijom numinoznog, \u0161to ukida granice me\u0111u ljudima i izme\u0111u ljudi i okolnog prostora. Bogdanovi\u0107<\/strong> ka\u017ee:<\/p>\n

    \u201cIznad svega, ve\u0107ina mojih monumenata je bila u po\u010dast \u017ertvama, a ne pobednicima.<\/em><\/p>\n

    I, da budem potpuno iskren, moram re\u0107i da moji monumenti\u2026 nisu bili pravi monumenti. U najmanju ruku, nisu imali pojavnost monumenata. Pre su bili pri\u010de, interesantni objekti, fantasti\u010dni, i puno pose\u0107ivani, naro\u010dito od strane mladih ljudi.<\/em><\/p>\n

    Kako je to bilo mogu\u0107e? Pa, zato \u0161to su moji monumenti bili veoma arhajski. Oni mogu tako\u0111e biti i mesopotamski. Da bi ste izbegli finese nacionalizma, koji uvek \u017eeli da zna da li je taj-i-taj oblik njegov, ili nije, dizajnirao sam svoj rad na takav na\u010din dada su to mogli biti artefakti iz doba po\u010detaka civilizacije. <\/em>Mislim da je ovo bila dobitna kombinacija za te monumente: uvek sam izbegavao nacionalne imperative.\u201d<\/em><\/p>\n

    Danas ovi objekti izgledaju kao kvazi-brutalisti\u010dka arhajska paganska svetili\u0161ta \u0161to prizivaju planetarno dru\u0161tvo daleke budu\u0107nosti iz nekog SF filma. Ili video igrice. Nimalo ne sumnjam da su i dalje privla\u010dni mladima, kao neka scenografija za arhetipski konstruisan scenario ultimativnih science fiction tv serija XXI veka\u2026 Nije ni \u010dudo s obzirom na njihovu sveljudsku esencijalnost.<\/p>\n

    Bogdanovi\u0107 je po\u010deo sa Memorijalom jevrejskim \u017ertvama fa\u0161izma, koji je trebalo da se podigne na sefardskom groblju u Beogradu. Tokom 1951on je pobedio na konkursu za projekat. \u00a0Tada se, silom fundamentalnih priprema za estetsko oblikovanje, susreo sa jevrejskom kulturom, te posledi\u010dno i ezoterizmom, torom i kabalom\u2026\u00a0Rezultat je bio impresivan i posve arhajski, a spomenik kao da nas vra\u0107a u pred-abrahamsko doba judaizma. Bogdanovi\u0107ev vanredni talenat je potom prepoznat odstrane intelektualne elite tada\u0161njeg re\u017eima SFRJ i \u010dak li\u010dno od vladaraTita<\/strong> (\u010doveka izuzetnih psihi\u010dkih energija i intuicije) .kao arhitekt-neimar, promoter vrednosti humanizma, zajedni\u0161tva i solidarnosti naroda SFRJ, nasuprot fa\u0161izmu i militarizmu. Postao je \u00b4dvorski arhitekt\u00b4, autor dvadesetak spomenika koji su bili podignuti u svim republikama tada\u0161nje Jugoslavije. Osmi\u0161ljeni kao ezoteri\u010dni kenotafi, koji odaju po\u0161tu \u017ertvama, bez ikakvih ideolo\u0161kih ili partijskih te verskih obele\u017eja. Imali su mitolo\u0161ka, arhetipska, arhajska svojstva. Na kenotafima su upotrebljavani drevni materijali poput kamena. Kamensam po sebi poseduje neobi\u010dno misti\u010dnu energiju, i metafizi\u010dko, simboli\u010dko zna\u010denje: izme\u0111u ostalog predstavlja arhetip samog boga. Komade kamena su obra\u0111ivale zanatlije-seka\u010di \u2013 vajari a ne akademski umetnici. Na taj na\u010din se postigao efekat spontanosti i povezivanja sa arhajskim, drevnim neimarima Stonehenge-a ilI Keopsove piramide, koje odlikuje izvesna grubost i nesavr\u0161enost finalne obrade. To delima daje vanvremenost.<\/p>\n

     <\/p>\n

    Lista monumenata je impresivna:<\/strong><\/p>\n

    Memorijal jevrejskim \u017ertvama fa\u0161izma, Beograd, sefardsko groblje, 1952<\/strong><\/p>\n

    Memorijalno groblje \u017ertvama fa\u0161izma,\u00a0Sremska Mitrovica, 1960<\/strong><\/p>\n

    Grupni kenotaf palim vojnicima otpora,\u00a0Prilep<\/a>, 1961<\/strong><\/p>\n

    Simboli\u010dki nekropolis,\u00a0Slobodi\u0161te\u00a0(blizu\u00a0Kru\u0161evca), 1961<\/strong><\/p>\n

    Partizanski monument,\u00a0Mostar, 1965<\/strong><\/p>\n

    Monument Jasenovac,\u00a0Jasenovac, 1966<\/strong><\/p>\n

    Memorijalno groblje,\u00a0Leskovac, 1971<\/strong><\/p>\n

    Monument masakru u Arapovoj dolini, Arapova Dolina, Leskovac, 1971<\/strong><\/p>\n

    Grupni kenotaf, Bela Crkva (blizu\u00a0Krupnja), 1971<\/strong><\/p>\n

    Memorijal palim vojnicima u svim oslobodila\u010dkim ratovima,\u00a0Knja\u017eevac, 1971<\/strong><\/p>\n

    Svetili\u0161te posve\u0107eno srpskim i albanskim partizanima u ratu 1941- 1945,\u00a0Kosovska Mitrovica, 1973<\/strong><\/p>\n

    Ratno groblje,\u00a0\u0160tip, 1974<\/strong><\/p>\n

    Grupni kenotaf \u017ertvama,\u00a0Novi Travnik, 1975<\/strong><\/p>\n

    Svetili\u0161te palim borcima za slobodu,\u00a0Vlasotince, 1975<\/strong><\/p>\n

    Monument slobode,\u00a0Berane, 1977<\/strong><\/p>\n

    Dudik memorijalni park,\u00a0Vukovar, 1980<\/strong><\/p>\n

    Memorijalna oblast sa mauzolejom za ratnike,\u00a0\u010ca\u010dak, 1980<\/strong><\/p>\n

    Garavice memorijalni prk sa kenotafom psve\u0107enim 12 000 civilnih \u017ertava nacizma,\u00a0Biha\u0107, 1981<\/strong><\/p>\n

    Mauzolej posve\u0107en prvim \u017ertvama antifa\u0161isti\u010dkog ustanka,\u00a0Popina\u00a0(blizu\u00a0Vrnja\u010dke Banje), 1981<\/strong><\/p>\n

    \u010cuvar slobode,\u00a0Klis\u00a0(blizu\u00a0Splita), 1987 (uni\u0161ten 1996)<\/strong><\/p>\n

    Bogdan Bogdanovi\u0107<\/strong> je za kreaciju svojih gra\u0111evina, pored arhitektoinskih i tehni\u010dkih \u0161kolskih znanja, koristio pitagorejsku osnovu, mitolo\u0161ke elemete i gnozu. On \u010desto formativno i informativno prepli\u0107e jedne spomenike sa drugima, poigravaju\u0107i se arhetipskim formama ve\u010dito \u017eenskog (anime) kao u Prilepu, sa brodovima (transcendencijom, povezivanjem sa onostranim) poput spomenika u Kosovskoj Mitrovici. U Slobodi\u0161tu, Kru\u0161evac, vidimo prolaz, vrata ka vi\u0161im sferama, ili obred inicijacije, prelaza u posve\u0107enu grupu. Partizansko groblje u Mostaru deluje poput drevnog kamenog svetili\u0161ta sa mandalom \u0161to meditativno vodi centroverziji psihe, ali i priziva astrolo\u0161ku energiju harmonizacije haoti\u010dnog univerzuma u pitagorejski kosmos\u2026 Mogli bi smo da nabrajamo jo\u0161 mnogo toga ali nam prostor ne dozvoljava.<\/p>\n

    Zadr\u017ea\u0107emo se malo na veoma kontroverznom i napadanom spomeniku \u017ertvama velikog zlo\u010dina hrvatskih nacista u Jasenovcu \u2013 \u201cKamenom cvetu\u201d (1966),napravljenom od prenapregnutog betona. Asocijacije i arhetipska nabijenost ovog spomenika izraziti su, te deluju nepodno\u0161ljivo na svakoga ko poku\u0161ava da se obra\u010duna sa univerzalno\u0161\u0107u psihi\u010dke energije ucelovljenja, integrisanja koju emanira kod posmatra\u010da (kriti\u010dari se zapravo obra\u010dunavaju sami sa sobom tj. sa nenadano izbijaju\u0107im sadr\u017eajima li\u010dnog nesvesnog oli\u010denim u sopstvenim idejama suprotnim od njihovih zvani\u010dnih stavova).<\/p>\n

    Evidentno dejstvo ovog oblika je izra\u017eavanje simbolizma cveta kao simbola anime tj. ve\u010dito \u017eenskog<\/em>. Istorodan je i oblik \u010da\u0161e koja se poklapa sa \u010da\u0161icom cveta – a \u010da\u0161a\/pehar je tako\u0111e simbol \u017eenskog<\/em>. To \u017eensko<\/em> je pomiruju\u0107i princip, arhetipska velika majka<\/em>\u0161to podjednako obuhvata i voli svu svoju decu. To zna\u010di obostrani poziv na pomirenje u nekoj daljoj budu\u0107nosti. Naravno, poziv deluje kroz emaniranje kolektivnog morfi\u010dkog polja kod Srba i Hrvata te na aktivaciju paketa lokalnog religioznog obrasca o pra\u0161tanju i hri\u0161\u0107anskoj ljubavi, i, da parafraziram Sveto Pismo, \u201cda\u017edu koji Bog daje da pada i na dobre i na zle\u201d. Po\u0161to ovo nije narativna ve\u0107 arhetipska, dubinska inicijacija \u0161to poti\u010de iz dubina nesvesnog, ona nikako ne zna\u010di moralni relativizam (izjedna\u010davanje \u017ertava i zlo\u010dinaca) ili nategnuto svesno ideolo\u0161ko potiskivanje \u010dinjenica ili autenti\u010dnih emocija\/stavova\u2026 Naprotiv, Kameni Cvet inicira najdublje slojeve vi\u0161eg selfa (\u201cJastva\u201d, \u201cJednog\u201d, \u201cBo\u017eanskog\u201d) kod pojedinaca da probudi vatru autenti\u010dne ljubavi prema bli\u017enjem, proistekle iz vi\u0161e svesti. Cvet po obliku ima i elemente vatre, koja, poput Agni \u2013 Yoge ruskog mistika Nikolaja Reriha<\/strong>, sagoreva i pro\u010di\u0161\u0107ava slojeve kolektivnog svesnog od zabluda i mr\u017enje\u2026 \u00b4Svetu vatru\u00b4 uz pitagorejski sklad borjeva, Bogdanovi\u0107 u \u201cZaludnoj mistriji\u201d priziva: \u201cTebi, koji si stub iz vatre ro\u0111en, i u vatri sa\u017ee\u017een, Tebi, koji si nas u\u010dio da je pravda brojeva njhova simetrija\u201d. <\/em>Uostalom, Biblija u\u010di o odnosu prema zlu koje va\u017ei za prosvetljene, inicirane hri\u0161\u0107ane:<\/p>\n

    \u201eAko je mogu\u0107e, koliko do vas stoji, imajte mir sa svijem ljudima.<\/em><\/p>\n

    Ne osve\u0107ujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mjesto gnjevu, jer stoji napisano: moja je osveta, ja \u0107u vratiti, govori Gospod. 5.Moj. 32, 35.<\/em><\/p>\n

    Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je \u017eedan, napoj ga; jer \u010dine\u0107i to ugljevlje ognjeno skuplja\u0161 na glavu njegovu. 1.Sam. 24, 17. Pri\u010d. 25, 21.<\/em><\/p>\n

    Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.\u201c <\/em>(Poslanica Rimljanima, 12; 18-21)<\/em><\/p>\n

    Vratimo se cvetu i simbolu cveta. Cvetni vrt asocira nanebeski raj<\/em>, polje bla\u017eenih <\/em>te transcendenciju \u017ertava u eshatolo\u0161ku inkarnaciju<\/em> \u010dime osmi\u0161ljava naizgled besmislenu patnju. Kameni Cvet od svih prirodnih cvetova najvi\u0161e asosira na lotosov cvet, koji simbolizuje otvaranje \u010dakri (energetskih centara) te makrokozam. Najzad, kako u\u010di J. C. Cooper<\/strong> u \u201cIlustrovanoj enciklopediji tradicionalnih simbola\u201d, \u201cCvetovi \u010desto rastu iz krvi boga kada se ona prolije na zemlju, npr. sasa ili crvene ru\u017ee iz krvi Adonisove, ljubi\u010dica iz krvi Atijeve, hijacint iz krvi Hijakintove, a ru\u017ee iz krvi Hristove. A i bo\u017eanstva ishode iz cvetova, naro\u010dito iz lotosa, budu\u0107i da on predstavlja sun\u010danu svetlost i iskonske vode.\u201d <\/em>Cvet predstavlja reinstaliranje numinoznog, bo\u017eanskog i solarnog<\/em>na mestu tragedije \u017ertve<\/em>. Krv, koja je \u017eivot, pretvara se u cvet, koji je emanacija bo\u017eanskog, tj. mir, ljubav, harmoniju, pravdu, spokoj\u2026<\/p>\n

    \u0160tavi\u0161e, ako pogledamo Bogdanovi\u0107ev<\/strong> crte\u017e Kamenog Cveta iz projektne faze,na njemu se jasno vidianalogija forme cveta i forme pehara, poput Hri\u0161\u0107anskog Svetog grala ispunjenog Hristovom krvi iskupljenja i vaskrsenja. S druge strane, oblik cveta, gledan odozgo<\/strong>, verujem, nimalo slu\u010dajno, interferira sa simbolom Peruna<\/strong>(Jupitera staroslovenske mitologije), slovenski solarni simbol<\/strong> i popularni dekorativni element (rozeta koja formira patern „cveta \u017eivota<\/strong>„).<\/p>\n

    \"mi17\"<\/a><\/p>\n\n\n\n
     <\/p>\n

     <\/p>\n

    \"mi18\"<\/a><\/p>\n

     <\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

    Solarni staroslovenski simbol vrhovnog bo\u017eanstva tako ni\u010de iz krvi nevinih \u017ertava. Na taj na\u010din su \u017ertve u arhetipskom prostoru vaskrsle kroz svetlosni kult \u2013 sveslovensko (dakle, istovremeno i srpsko, i hrvatsko, tj. zajedni\u010dko) bo\u017eanstvo \u0161to treba da tvori jedinstvo ljudi povezanih arhetipskim silama iz njihovog sopstvenog \u201cJastva\u201d oli\u010denog u drevnom bo\u017eanstvu koje emanira iz dubina milenijumski egzistiraju\u0107eg srodnog i istog morfi\u010dkog polja dva naroda razdvojena zlo\u010dinima i kurentnim suprotstavljenim ideologijama tj \u00b4kolektivnim svesnim\u00b4.<\/p>\n

    Sve ovo o \u010demu pri\u010dam na nivou pukog narativa deluje kao konstrukt, plauzibilan kao i bilo koji drugi. Ali, na nivou dubokih slojeva,li\u010dna\/kolektivna psiha rezonira sa platonskim poljem sveta ideja<\/em> gde vladaju zakoni vi\u0161eg reda koji i te kako reprogramiraju i preusmeravaju tokove svesti i strukturu psihe pojedinaca. Zato je \u201cKameni Cvet\u201d, u vreme kad je bio u funkciji integracije stanovni\u0161tvaSFRJ, dr\u017eave koja sada vi\u0161e ne postoji, delovao vi\u0161e nego mo\u0107no u pravcu integracije, aktiviraju\u0107i REALNE psihi\u010dke sile i psihi\u010dke energije dru\u0161tvenih grupa, kod kojih se aktivirao STVARNI proces delovanja sila simboli\u010dkog, koji samopisao u prethodnom tekstu. Pritome, ve\u0107ina ljudi uop\u0161te nije ni bila svesna \u0161ta im se de\u0161ava, dok su ose\u0107ali isceljuju\u0107u harmoniizaciju sa samim sobom, univerzumom, i drugim ljudima. Ili su, mrze\u0107i ili se suprotstavljaju\u0107i nadolaze\u0107im mentalnim energijama pomirenja i sklada (vo\u0111eni silom svoje sopstvene senke<\/em> koja je tako\u0111e emanirana silom epskog arhetipskog prostora) po\u010deli sami sebi da, poput mitskog uroborosa, \u201cgrizu sopstveni rep\u201d nesvesni da igraju bezli\u010dnu ulogu u \u00b4arhetipskoj drami\u00b4 individuacije u koju ih je uvuklo rezoniranje sa monumentalnim energijama hijerofanijskog prostora\u2026<\/p>\n

    Bogdan Bogdanovi\u0107<\/strong> u knjizi \u201cZaludna mistrija\u201d eksplicitno navodi da je cilj njegove arhitekture iniciranje dubokih unutarnjih slojeva kod ljudi (podjednako i stvaralaca i konzumenata umetnosti) koji se bude, transformi\u0161u i aktiviraju rezoniranjem sa precizno definisanom i izra\u0111enom formom spoljnog objekta, \u00b4okida\u010da\u00b4 emanacije morfi\u010dkog polja:<\/p>\n

    \u201cCilj je, upro\u0161\u0107eno re\u010deno, unutra\u0161nja arhitektura, da, UNUTRA\u0160NJA ARHITEKTURA, pre svega i iznad svega. Jer arhitektura, graditeljstvo, ono tvrdo i tmasto, ono \u0161to je napolju, mo\u017ee da bude samo odblesak, samo spoljna manifestacija nekih nejasnih i u \u010doveku jedva nazna\u010denih, a katkad i do relativnog savr\u0161enstva dovedenih struktura ili, bolje re\u0107i, superstruktura. Otuda za pa\u017eljivog posmatra\u010da, kakav sam najzad uspeo da postanem, i cela istorija arhitekture ima pomalo svoj mutni, da ne ka\u017eemo i magijski smisao. Arhitekta, onaj izabrani, \u010dak i kada je primoran da iz sebe ne\u0161to iznese napolje, uvek \u0107e pretpostaviti ovu unutra\u0161nju, svoju, PRAVU arhitekturu, onoj drugoj, spolja\u0161njoj, prividnoj i uzaludnoj.\u201d<\/em><\/p>\n

    O smislu arhitekture, a to je, po Bogdanovi\u0107u <\/strong>emanacija logosa (bo\u017eanskog) u profanom materijalnom svetu, i gra\u0111enje samog sebe (psihotvorba) putem gra\u0111enja u materiji, on u istoj knjizi ka\u017ee:<\/p>\n

    \u201cArhitekturu, onu unutrasvoju arhitekturu, svoj opus<\/strong> \u2013 kako se to, izgleda, zove \u2013 valja graditi vrlo strpljivo i nekoristoljubivo, pridr\u017eavaju\u0107i se pri tom nekih dobrih, starih, proverenih pravila. To su pravila prastare ve\u0161tine, nekada nazivane ve\u0161tinom gra\u0111enja \u00b4u \u017eivom\u00b4. Treba jo\u0161 utvrditi i ovo: ima ne\u010dega \u0161to je na po\u010detku svakog ispravnog i dobro zami\u0161ljenog gra\u0111enja \u00b4u \u017eivom\u00b4, neka daleka, pomno oslu\u0161kivana re\u010d, ne\u0161to \u0161to je u isto vreme i podsticaj i inspiracija i rukovodstvo za akciju. Nazovimo to jednostavno re\u010dju<\/strong>, i mislim da ne\u0107emo pogre\u0161iti. A malo kasnije, kad za\u0111emo u \u0161krte istorijske retrospekcije koje mogu da vam pru\u017eim, i kad pred vas budem izneo svu svoju zlehudu erudiciju, vide\u0107ete da sam otkrio da je kod nekih autora za koje pretpostavljam da govore u ime nauke<\/strong>, ova vrhovna re\u010d u stvari stari gnosti\u010dki LOGOS, veliki i apsolutni.\u201d<\/em><\/p>\n

    Najzad, kao \u0161to se i o\u010dekivalo, on nastavlja u pitagorejskom duhu:<\/p>\n

    \u201cPogled na svet (\u2026) reklo bi se da je numeri\u010dko-misti\u010dno-ptagorejski, a njihovo graditeljstvo pomalo je gnosti\u010dko, pomalo autoaktivisti\u010dko, ili autosodomisti\u010dko, kako ve\u0107 ho\u0107ete. Logos (\u2026) ima, upro\u0161\u0107eno re\u010deno, svoje glasnike, a to su brojevi, ili, jednostavno, BROJ (katkad eon, ili eoni) a najni\u017ei od svih brojeva, najnesavr\u0161eniji, to je neka vrsta klasi\u010dnog Demijurfa, zle inferiorne sile (\u2026) Prosvetljeni pojedinci, iako ishodno i sami nesavr\u0161eno stvoreni (\u2026) po\u010dinju, slepoj sili uprkos, u sebi da grade makete boljih i svr\u0161enijih stvari (\u2026) a logos, ta velika re\u010d, obra\u0107a im se, poma\u017ee im (\u2026)\u201d<\/em><\/p>\n

    Na osnovu svega do sada re\u010denog moglo bi se izvesti nekoliko zaklju\u010dnih misli. Pre svega treba uvideti da materijalni oblici, \u0161to ih vi\u0111amo svuda, oko nas, nisu \u010ditljivi samo povr\u0161no i formalno \u2013 kao spolja\u0161nji objekti. Oni su nabijeni energijama suptilnijeg vida. Najpre, kori\u0161\u0107eni materijali, kao i okolina, prirodni ambijent u kome su sme\u0161teni, poseduju \u017eivotnu silu (ili: animalni magnetizam, pranu, vril) koja deluje na psihu i telo posmatra\u010da. Ona aktivira one tanane slojeve na granici psihosomatskog i spiritualnog. U arhetipskom prostoru, energija kamena, plemenitog drveta, zlata, mermera, deluje potrpra\u017eno, hteli mi to ili ne. I deluje na nas, transformi\u0161e nas na organskom, telesnom nivou, pored ostalog. Na\u010din izrade tako\u0111e uti\u010de \u2013 svaki zanatlija ponaosob unosi li\u010dni pe\u010dat, te u dubljim slojevima bi\u0107a, ose\u0107amo izvestan vid prisustva delatnika, neimara, klesara, drvodelja, koji su sebe utkali u arhetipski objekat. I taj vid komunikacije nas otvara, do\u017eivljavamo izvesnu bliskost sa stvaraocima, kao da ih na neki na\u010din, li\u010dno upoznajemo.<\/p>\n

    Najzad, oblici, prostor, mere i razmere poseduju dva glavna sloja, lokalni i univerzalni.<\/p>\n

    Lokalni sloj mo\u017ee sadr\u017eavati atribute koji predstavljaju simboli\u010dko-alegorijski izraz lokalnog morfi\u010dkog polja. Oni izazivaju sna\u017ene emotivne reakcije kod ograni\u010denih dru\u0161tvenih grupa na koje uti\u010de paket zajedni\u010dkih saznanja, vrednosti itd, ali ne i kod svih ljudi nezavisno od lokalnog filogenetskog nasle\u0111a. U tekstu smo dali primere Lenjinovog mauzoleja<\/em> i Spomenika na Avali<\/em>, koji, pored univerzalne simbolike, imaju i lokalne elemente narativa, mo\u0107ne za odre\u0111ene zajednice u odre\u0111eno vreme, ali ne i potencijalno dejstvuju\u0107e za sve ljude.<\/p>\n

    Univerzalni sloj je numinozno-arhetipski, te priziva neobi\u010dno sna\u017ene energetske pakete, deluju\u0107i dvostruko. Oblici mogu sadr\u017eati drevne arhajske himerske strukture, toliko drevne, da nanajdubljem nivou deluju na sve ljude nezavisno od nacija, religija i tradicija. Pored toga, kori\u0161\u0107enjem matemati\u010dko-geometrijskih struktura baziranih na ezoterijskim pravilma \u2013 simetriji, pravilnosti tela, zlatnom broju, fraktalima itd.,izaziva se rezoniranje arhetipskih osnova psihe sa ponu\u0111enom arhetipskom formom datom u materiji, usled \u010dega dolazi do hijerofanije, ili jo\u0161 intenzivnije: Coincidentia oppositorum<\/em>. Ujedinjenje suprotnosti pre svega zna\u010di svo\u0111enje psihe i materije na zakone (vi\u0161eg i ni\u017eeg reda). tako pitagorejski atributi vezani za matematiku, geometriju, kvintne frekvencije struna\/vazduha bazirane na zlatnom broju (muziku), telesne oblike, va\u017ee i za oblast psihi\u010dkog (na koju deluju arhetipovi) i duhovnog (iz koga arhetipovi poti\u010du). Izjedna\u010dava se nivo materijalnog i simboli\u010dkog, psihe i tela, apstraktne geometrije i realnih emocija. Iz nekog, nama potpuno nerazumljivog razloga, svi aspekti univerzuma, spolja\u0161nji i unitra\u0161nji, vidljivi i nevidljivi slivaju se u jedno: tajnu brojeva. brojevima se mogu izraziti svi aspekti realnosti. Ovo ne zna\u010di banalni redukcionisti\u010dki scijentizam koji tvrdi da se matematikom \u010dovek mo\u017ee pretvoriti u istinskog Demijurga i da puke formule i saznanja re\u0161avaju sve probleme i kreiraju univerzum po na\u0161oj sebi\u010dnoj volji. Naprotiv, brojevi izgleda da predstavljaju ni\u0161ta drugo do kapiju, krajnju granicu ljudskog saznanja iza koje se prostire nespoznatljiva tajna. Granica Boga je izra\u017eena brojevima: nulta ta\u010dka ein sof (\u05d0\u05d9\u05df\u05e1\u05d5\u05e3) u koju se Bog povukao kad je stvorio vidljivi univerzuma,jedno – jedinstveni Bog (\u00b4jedno\u00b4platonista, monoteizam, \u00b4tao\u00b4), dualizam (zoroasterizam, gnosticizam), trijada (Sv. trojstvo, Pitagorin trougao), kvaternitet (4 elementa), pentagram (mikrokosmos, rani simbol Hrista) itd\u2026. Tako\u0111e, i oblicima: krug (univerzalni simbol Boga \u2013 i, upe\u010datljivo, prva stvar koju crtaju deca, po ro\u0111enju(!)), lopta (savr\u0161en oblik = Bog), trougao(simbol Sv. trojstva), kvadrat (anima mundi), krst (ta\u010dka spajanja neba i zemlje), piramida (axis mundi), dodekaedar (etar)\u2026<\/p>\n

    Na osnovu ovoga se mo\u017ee uvideti da su kognitivni i intuitivni aspekti kod svih sistema, doktrina, religijskih sistema, tradicija i kultura spojeni u ta\u010dki apstraktne simbolike koja ponire u<\/em> \/ izvire iz<\/em> najdubljih slojeva ljudskog. To je tajna mo\u0107i arhetipskih prostora: oni spajaju materiju i duh, posmatra\u010da i posmatrano. Ozbiljnije prou\u010davanje<\/em> ovih fenomena i saznanja mogli bi da preokrenu planetarnu zajednicu iz pravca manipulacije prirodnim i inim silama baziranim na nevidljivim, a vi\u0161e nego prisutnim zakonima, ka pravcu istinske integracije i harmonije me\u0111u ljudima i narodima, bazirane na jedinstvenom ishodi\u0161tu \u010dove\u010danske rase, \u0161to se krije iza misterije i mistike brojeva<\/em>.<\/p>\n\n

    \nPodelite \u010dlanak: \n
    \n    \n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 U prisustvu kompleksnih gra\u0111evinskih objekata koje su (kao esencijalno arhetipski prostori) pro\u017eete sakralno-geometrijskim obrascima – odpradavnog Stonehenge-a, sumerske i asirske arhitekture, egipatskih piramida, preko klasi\u010dnog Partenona, pa sve do modernisti\u010dke Corbuisier-ove Notre Dame du Haut u Ronchamp-u (1954), ili potonjih neobi\u010dnih kvazi-brutalisti\u010dkih retro-arhajskih struktura Bogdana Bogdanovi\u0107a (bez obzira na poreklo, svrhu i […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[10,11,12,37,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3571"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3571"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3571\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3591,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3571\/revisions\/3591"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3571"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3571"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3571"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}