{"id":3593,"date":"2016-04-26T05:27:10","date_gmt":"2016-04-26T05:27:10","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3593"},"modified":"2017-09-16T09:14:45","modified_gmt":"2017-09-16T09:14:45","slug":"psihoterapija-sportiste","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=3593","title":{"rendered":"PSIHOTERAPIJA SPORTISTE"},"content":{"rendered":"

\"ljilj\"<\/a>\u201cSport je psiholo\u0161ka borba s protivnikom, ali i sa samim sobom.\u201d<\/strong>– \u00a0 Jedan sportski komentator<\/p>\n

Ljiljana De<\/strong>\u0161<\/strong>evi<\/strong>\u0107, <\/strong>psiholog <\/strong><\/p>\n

I najboljeg sportistu u realizaciji njegovih telesnih potencijala \u010desto remete:<\/p>\n

    \n
  1. Socijalni problemi, kao \u0161to su odnosi sa porodicom, trenerom, javno\u0161\u0107u<\/li>\n
  2. Problemi (tegobe) koje mu stvara sopstvena psiha, tj. sopstveni psiholo\u0161ki sistem<\/li>\n<\/ol>\n

    \u0160ta je to \u0161to sportisti pravi psiholo\u0161ki probem<\/strong> i kako se taj problem mo\u017ee prevazi\u0107i?<\/p>\n

    Psiholo\u0161ki problem ili psiholo\u0161ka tegoba, kao \u0161to je na primer trema, strah, prisilna misao ili ritualna radnja, je ona reakcija<\/strong> sportiste koja je neadekvatna datim okolnostima.<\/strong><\/p>\n

    Te (neadekvatne) reakcije (tegobe) sportista kod sebe prepoznaje i zna da ne mo\u017ee da ih kontroli\u0161e u potpunosti.<\/p>\n

    Tegobe koje sportisti stvara njegova psiha delimo na:<\/p>\n

      \n
    1. Psiholo\u0161ke <\/strong>(trema, napetost, strah, depresija, panika, prisilne misli, ose\u0107anje krivice, nesanica i sl.)<\/li>\n
    2. Somatske <\/strong>(prisilne radnje, problem sa disanjem, gutanjem, lupanjem i preskakanjem srca, pove\u0107an krvni pritisak, vrtoglavica, glavobolja, seksualna disfunkcija i sl.)<\/li>\n
    3. Socijalne <\/strong>(problem u komunikaciji sa ljudima)<\/li>\n<\/ol>\n

      Tokom procesa psihoterapije direktno upitan sportista potvr\u0111uje:<\/p>\n

        \n
      1. Da su njegove neadekvatne reakcije (strah, tremor ruku i sukob sa partnerom) istog intenziteta i istog stepena neprijatnosti<\/li>\n
      2. Da su to za njega u psiholo\u0161kom smislu iste reakcije<\/li>\n<\/ol>\n

        Da bismo razumeli u \u010demu se sastoji remetila\u010dki uticaj psiholo\u0161kog sistema na u\u010dinak sportiste, va\u017eno je da znamo osnovnu karakteristiku psiholo\u0161kog sistema po kojoj sve ono \u0161to je \u010dovek do\u017eiveo, pa tako i njegove ranije reakcije, traju u svim njegovim narednim reakcijama, pa tako i u njegovim sada\u0161njim tegobama.<\/p>\n

        Zna\u010di, neke davne reakcije kao \u0161to su de\u010dja nesigurnost, ose\u0107anje odba\u010denosti ili ose\u0107anje krivice, sadr\u017eane se u sada\u0161njim reakcijama sportiste i predstavljaju onaj psiholo\u0161ki faktor koji remeti sportistu u ostvarenju njegovih potencijala.<\/p>\n

        U svakodnevnom \u017eivotu svoju de\u010dju nesigurnost sportista ne mo\u017ee da vidi<\/strong>, ne mo\u017ee da je razume<\/strong>, pa time ne mo\u017ee ni da je k<\/strong>ontroli<\/strong>\u0161<\/strong>e<\/strong>. Takvu kontolu je mogu\u0107e ostvariti jedino uz pomo\u0107 psihoterapije.<\/p>\n

        Sportista koji ima te\u0161ko\u0107u da koristi psihoterapiju, naj\u010de\u0161\u0107e se oslanja na neke druge metode kao \u0161to su: sugestija, savetovanje, ube\u0111ivanje, relaksacija.<\/p>\n

        Na taj na\u010din on se ustvari bori<\/strong> protiv<\/strong> nesigurnosti u sebi<\/strong> umanjuju\u0107i pritom svoju psiholo\u0161ku snagu.<\/p>\n

        *<\/p>\n

        Svaka ljudska aktivnost ima svoju specifi\u010dnost koja zahteva specifi\u010dnu prihoterapiju.<\/p>\n

        Da bismo pojasnili \u0161ta je to u sportu specifi\u010dno u odnosu na druge aktivnosti, uporedi\u0107emo umetnika i sportistu.<\/p>\n

        Zato \u0161to je neuroza ona \u201eriznica\u201d iz koje umetnik crpi svoju stvarala\u010dku inspiraciju, psihoterapeut samo delom otklanja tegobe koje umetniku prave ve\u0107i problem, ne diraju\u0107i pritom \u201ejezgro\u201d njegove neuroze.<\/p>\n

        Na primer: Uspe\u0161ni slikar koji na svim<\/strong> svojim slikama ima plavetne planine koje se nadovezuju jedna na drugu, nalazi se na psihoterapiji zbog depresije<\/strong>. Tokom psihoterapije on je svoju depresiju<\/strong> asocijativno povezao sa usamljeno\u0161\u0107u<\/strong> i strahom<\/strong> koji je ose\u0107ao kada je kao de\u010dak sam na obodu \u0161ume \u010duvao stoku. Se\u0107ao se da je tako sam i prestra\u0161en uvek gledao u pravcu sela \u010dekaju\u0107i da se neko pojavi i da ga \u201espase\u201d. Iz tog pravca, iz pravca ljudi, jedino mu je ponekad dolazila starija sestra sa kojom je sada, oslobo\u0111en straha, de\u010dak sedeo na proplanku, razgovarao i gledo u plavetne vrhove planina. Kada je tokom psihoterapije spoznao da se njegov strah kroz niz \u017eivotnih iskustava transformisao u depresiju, depresija je najpre ubla\u017eila svoj intenzitet i, kako su se ta druga \u017eivotna iskustva psihoterapijskom metodom upoznavala, vremenom potpuno nestala.<\/p>\n

        Slikar je iz svojih de\u010djih iskustava poneo ljubav prema sestri i viziju planina koje ga smiruju. Ukoliko bi tokom psihoterapije spoznao su\u0161tinu uticaja koji na njega imaju planine, on bi svoj mir prestao da tra\u017ei u planinama i na\u0161ao ga u sebi. Istovremeno i trajno bi prestala njegova fascinacija planinama, a sa njegovih slika bi nestale plavetne planine koje se nadovezuju jedna na drugu, \u0161to bi \u201eosakatilo\u201d njegov stvarala\u010dki nerv .<\/p>\n

        \u0160to se sportiste ti\u010de on mora da je fizi\u010dki maksimalno funkcionalan. Njega u dostizanju takve funkcionalnosti remeti i najmanji vid psiholo\u0161ke disfunkcije. Zbog toga, ukoliko se kod sportiste ne otklone \u201ejezgro\u201d njegove neuroze, on vremenom postaje sve nefunkcionalniji.<\/p>\n

        Iz svega re\u010denog sledi da je jedina metoda koja mo\u017ee da izmeni sportistu u pravcu dostizanja pune realizacije njegovih psiho-fizi\u010dko-socijalnih potencijala dubinska psihoterapija.<\/p>\n

        Tokom takve terapije, \u010dak i onda kada su tegobe sportiste velike, mi otkrivamo da njihov uzrok nije neka velika trauma. U osnovi tegoba naj\u010de\u0161\u0107e su neki sitni banalni razlozi, ili male de\u010dje nesigurnosti.<\/p>\n

        Na primer: psihoterapija sportiste koga remeti panika<\/strong> otkriva nam da je on kao dete bio nesiguran<\/strong>, a da je uzrok za tu nesigurnost vezao za \u010dinjenicu da mu je majka zapakovala sendvi\u010d, dok su njegovi drugovi doru\u010dak kupovli u okolnim prodavnicama. On je zbog toga mislio da je manje vredan <\/strong>od njih. Kada je po\u010deo da u\u010destvuje u sportskim takmi\u010denjima imao je malu dozu straha<\/strong> da ne\u0107e biti efikasan kao drugi.<\/p>\n

        Ovakvi banalni razlozi koji remete postignu\u0107e sportiste zahtevaju i sitne, u osnovi jednostavne psihoterapijske intervencije.<\/p>\n

        Kada je tokom psihoterapije ovaj sporista spoznao da se njegova de\u010dja nesigurnost <\/strong>kroz niz \u017eivotnih iskustava transformisala najpre u ose\u0107anje manje vrednosti, pa u ose\u0107anje straha, pa u paniku, i kada je spoznao da su sva ta ose\u0107anja psiholo\u0161ki ista, desilo se da je, kako je napredovao proces upoznavanja uzroka njegovih tegoba, njegova panika najpre ubla\u017eila svoj intenzitet i vremenom potpuno nestala.<\/p>\n

        I pored svega re\u010denog \u010dinjenica je da je sportista kao i umetnik darovit i kreativan \u010dovek.<\/p>\n

        Da bi takav i ostao i bio uspe\u0161an u sportu, sportisti je neophodna specifi\u010dna doza neuroze, iz koje nastaje ona \u010darobna fascinacija treningom i takmi\u010denjem koja u njemu traje jo\u0161 od ranih de\u010djih iskustava.<\/p>\n

        Primer nastanka motivacije za bavljenje sportom: Dete po\u010dinje da trenira i da te\u017ei uspehu u sportu iz razli\u010ditih razloga: zato \u0161to su mi roditelji sportisti, zato \u0161to je njegov otac voleo taj sport i vodio ga na stadion, zato \u0161to ga je jednom pohvalio kada je kao mali po\u010deo da trenira i sl. Koliko je sportista toliko je razli\u010ditih se\u0107anja na situacije koje su dete pokrenule (motivisale) da se bavi sportom.<\/p>\n

        Psihoterapija ne sme sportisti da oduzme njegovu tu i takvu bazi\u010dnu motivaciju. Ne sme da dira (da poja\u0161njava) njegovu \u201eriznicu\u201c radosti, toliko potrebnu za igru, za sport.<\/p>\n

        Iz svega re\u010denog sledi da bi psihoterapeut morao da ima svoje mesto u svim sportskim ekipama i klubovima.<\/p>\n\n

        \nPodelite \u010dlanak: \n
        \n        \n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

        \u201cSport je psiholo\u0161ka borba s protivnikom, ali i sa samim sobom.\u201d– \u00a0 Jedan sportski komentator Ljiljana De\u0161evi\u0107, psiholog I najboljeg sportistu u realizaciji njegovih telesnih potencijala \u010desto remete: Socijalni problemi, kao \u0161to su odnosi sa porodicom, trenerom, javno\u0161\u0107u Problemi (tegobe) koje mu stvara sopstvena psiha, tj. sopstveni psiholo\u0161ki sistem \u0160ta je to \u0161to sportisti pravi […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3593"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3593"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3593\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3596,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3593\/revisions\/3596"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3593"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3593"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3593"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}