{"id":4010,"date":"2020-02-10T18:10:27","date_gmt":"2020-02-10T18:10:27","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4010"},"modified":"2020-04-14T14:30:07","modified_gmt":"2020-04-14T14:30:07","slug":"klimatska-histerija-i-posledice","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4010","title":{"rendered":"Klimatska histerija i posledice"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za\u0161tita klime nije za\u0161tita prirode! <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ko \u0161titi klimu je ispunio du\u017enost? \u00a0Ovaj stav vodi jo\u0161 daljem otu\u0111enju \u010doveka od prirode\u00a0 i nastavku njenog uni\u0161tavanja,\u00a0 posledica je\u00a0 kolektivnog nesporazuma, smatra istori\u010dar i fiozof Rajnhard Falter iz Minhena.<\/p>\n\n\n\n

Klimatska interesna koalicija sastoji se od:<\/p>\n\n\n\n

  1. Mediji, kojima su potrebne horor vesti i \u017eive od\nsenzacija \u2026. Npr. Venecija je \npotonula   bolje zvu\u010di od mrtvih\nptica ili zabetoniranih livada,<\/li>
  2. Prirodni nau\u010dnici, koji \u017eele nov\u010dana sredstva\nili  medijsku pa\u017enju kao popularni TV\nnau\u010dnici.<\/li>
  3. Birokrate, koji izmi\u0161ljaju sebi novo polje rada<\/li>
  4. Politi\u010dari, da bi uveli novo oporezivanje i\n\u201enezgodne\u201c ekolo\u0161ke aktiviste  pomeriti\nna svoje manipulativno polje, tako da interes ima glavnu re\u010d umesto stru\u010dnosti.\n<\/li>
  5. Osiguranja, koja se pove\u0107avaju zbog navodnih\nrizika <\/li>
  6. Atomski lobi i lobi tzv. obnovljivih energija<\/li>
  7. Preduzetnici, koji dobijaju narud\u017ebe<\/li>
  8. Berza, koja dobija novo polje za \u0161pekulaciju<\/li>
  9. Za\u0161titari prirode, koji o\u010dekuju  gobalni argument umesto da deluju  tek  na\nlokalu<\/li><\/ol>\n\n\n\n\n\n\n\n

    \u201eDru\u0161tvo u kome \u017eivimo ne podnosi postojanje  poredka koje se protivi njegovom nagonu da\nsve pro\u017edere u sebe i uskladi prema sebi. \nOno ne podnosi samostalnost i autonomiju prirode i razara ekolo\u0161ku\nstrukturu\u201c  <\/em>Pre  40 godina \nfilozof religije Georg Piht izneo je tezu  za\u0161to mi ne mo\u017eemo da re\u0161imo ekolo\u0161ki problem,\njer ne umemo da ga vidimo. <\/em><\/p>\n\n\n\n

    Slede\u0107i njega, moderni obim svesnosti  bi prosto eksplodirao ukoliko bi izraze kao\n\u0161to su \u201ebog\u201c ili \u201epriroda\u201c prihvatio i uvrstio u njihovom stvarnom zna\u010denju.\nStoga su ovi termini masovno podvrgnuti la\u017enom tuma\u010denju ili sasvim potisnuti.\nPiht je autor i ove re\u010denice <\/p>\n\n\n\n

    \u201e Nauka koja razara ono \u0161to se predstavlja da izu\u010dava, ne\nmo\u017ee biti prava.\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Zaista se poslednjih decenija grozni\u010davo agituje i ekolo\u0161ka\npitanja sve vi\u0161e zaokupljaju birokratiju. Zakonsko regulisanje gradnje i saobra\u0107aja\nsu enormno porasli, me\u0111utim buka, trovanje vode i tla   i devastiranje okru\u017enja raste bez prestanka.\nEkolozi su veoma uspe\u0161ni u pogledu sve brojnijih profesija  i aktivnosti, me\u0111utim  u svom osnovnom poslu  nisu uspe\u0161ni a  velikim delom vi\u0161e se  i ne razume. \nPovoljno i ekolo\u0161ki  se smatra\nucevljenje poslednjeg poto\u010di\u0107a radi energije iz vode, miniranje brda radi vetro\nparkova- da bi se mno\u017eile svetle\u0107e reklame i elektro automobili.<\/p>\n\n\n\n

    Nije slu\u010dajno da dana\u0161nje sprovo\u0111enje \u201eza\u0161tite \u017eivotne\nsredine\u201c jo\u0161 pove\u0107ava razaranje prirode.<\/p>\n\n\n\n

    Nije slu\u010dajno da poslanici zelenih i eko udru\u017eenja i partija\nimaju tipi\u010dno \u201eposlani\u010dko lice\u201c, kao i svih ostalih interesnih grupa. Takvi\nbirokratski tipovi ne moraju ni da se potkupljuju, sami od sebe rade sve da\nispadnu uspe\u0161ni, pritom ne razumeju \u0161ta je priroda, znaju samo za\nmaterijale  i stvari.<\/p>\n\n\n\n

    Za to vreme dizel automobili, koji su po svom ekolo\u0161kom\ntragu bolji, su progla\u0161eni za opsnost po zdravlje ( radi proboja novih\nproizvoda) dok se  ne postavlja pitanje\nenormne buke koju prave motobicikli u parkovima prirode.<\/p>\n\n\n\n

    Za njih je priroda merljiva u biomasi, po vrstama na crvenoj\nlisti i navodnoj \u0161tetnosti u kilogramima CO\u00b2.  Simboli\u010dno je to da je ugljenik- element\nsvega \u017eivog na zemlji, demonizovan.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Klima nasuprot prirode<\/strong><\/p>\n\n\n\n

     Renaturiranje jedne\nreke  danas nikako vi\u0161e nije mogu\u0107e.( R.\nFalter 1990. pokrenuo na Izaru) \u201eEkolozi\u201c presu\u0111uju uvek u korist turbina i\ngradnje komplikovanih tokova. Uni\u0161titelji reka \ndanas svaku po\u0161tedu prirodnog toka zovu \u201e\u0161tetno po klimu\u201c i zahvate\nopravdavaju kao \u201emaksimalno isko\u0161i\u0161tavanje i za\u0161tita klime\u201c. Ali ko ne zna \u0161ta\nje reka, ve\u0107 samo poznaje kanale ne razlikuje prirodno od ve\u0161ta\u010dkog. Upravo\ntrudom da se renaturi\u0161e, \u010dovek mnogo u\u010di o prirodi.<\/p>\n\n\n\n

    Medicus curat, natura senat ( lekar poma\u017ee, priroda le\u010di).\n\u010covek ne mo\u017ee da stvori prirodno stanje ali mo\u017ee da ukloni prepreke za  njenu sposobnost samoregulisanja. Ne stvaramo\nstanje ve\u0107 dajemo okvir u kome ostavljamo prostor za renaturisanje. To se\nprotivre\u010di modernoj tendenciji da se kontroli\u0161e, savladava, nasuprot poverenju\nu samoisceljenje. <\/p>\n\n\n\n

    Potrebna nam je primena nauke koja ne polazi od pojedinosti\nve\u0107 od delotvorne uzajamnosti svega u prostoru i vremenu. Sinhronicitet kao\nvremenski kvalitet i atmosvera kao prostorni kvalitet. Treba nam nau\u010dna misao\nkoja shvata prirodu kao na\u0161 okvir umesto ne\u0161to nasuprot nas. Ne radi se o\n\u201esu\u017eivotu\u201c ve\u0107 o ne\u010demu \u0161to  pokre\u0107e,\nkako spolja tako iznutra.  Ono \u0161to su\nanti\u010dki narodi prepoznavali kao bo\u017eanstva i kvalitet ili prirodne sile.<\/p>\n\n\n\n

    Prasvetlo<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    \u201ePrirodna nauka ima svoju omiljenu misao, da je priroda\nsuvi\u0161na i da se sve sinteti\u010dki mo\u017ee napraviti\u201c (Hans Bluer 1929.) \u010ce\u017enja za\njednom boljom prirodnom naukom je stara koliko i prvi \u201ezeleni talas\u201c\nreformizma   iz 1900. Svetlo sijalice\nnema ni\u0161ta zajedni\u010dko sa svetlom Sunca. \nVe\u0161ta\u010dko svetlo  pripada drugom\nsvetu, gledano fizi\u010dki ali i filozofski i egzistencijalno. <\/p>\n\n\n\n

    Sun\u010devo svetlo- prasvetlo u smislu Paracelzusa, se ne mo\u017ee\nodvojiti od njegove prirode koja greje i pokre\u0107e na rast.<\/p>\n\n\n\n

    \u0160to se vi\u0161e svakodnevno bavimo stvarima koji nisu u prirodnim\nkategorijama, vi\u0161e zaboravljamo da mislimo na prirodan na\u010din. I\npoljoprivrednici danas misle tehni\u010dki kauzalno i time gube svoje dostojanstvo i\nmesto u prirodnom poredku. Prirodna nauka je organizovana prema meri\nkoncerna, nau\u010dni delatnici nisu posve\u0107eni saznanju ve\u0107 tehnolo\u0161koj primeni,\nnovcu u rangiranju u hijerarhiji,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Klima histerija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Apsolutni rezulat tog kauzalnog mi\u0161ljenja, poku\u0161aj da se\nprekinu doga\u0111aji koji su u procesu, upravo orgija u punom  ludilu zvanom \nklimtska katastrofa. Od drveta se ne vidi \u0161uma, \u0161uma koja se sastoji od\ndrve\u0107a i njihovog me\u0111usobnog sadejstva  a\nkoja je deo ve\u0107e bo\u017eanske celine.<\/p>\n\n\n\n

    To je vertikalna kordinata sveta, nadvremenska i\nsinhronisti\u010dka  i ona se potpuno\nignori\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

    Anti\u010dki \u010dovek je formirao predstave o bo\u017eanskom svetu,\nmoderni \u010dovek  poku\u0161ava da isklju\u010di <\/p>\n\n\n\n

    slu\u010daj, \u010dak i kao termin. Pa od vremenskih prilika moderan\n\u010dovek pravi klimu kao statisti\u010dku veli\u010dinu i negira \u0161iri koncept, \u201eodjek\u201c kako\nga je Piht sa po\u010detka teksta prozvao. <\/p>\n\n\n\n

    \u201e U tehnolo\u0161ko-industrijskom dru\u0161tvu odigrava se destrukcija\n\u017eivornog prostora, svega \u0161to se do sad zvalo prirodno, razara se okru\u017eenje,\nzaga\u0111uje voda i vazduh. Analogno biolo\u0161koj ravnote\u017ei svaka promena (u prostoru\nodjeka) ima za posledicu promenu du\u0161evnog stanja.\u201c<\/p>\n\n\n\n

    Postmoderni \u010dovek, \n\u017eivi samo me\u0111u artefaktima, umi\u0161ljen i arogantan veruje da se klima\nreguli\u0161e kao grejanje.<\/strong> Preziru\u0107i \nsvoju   zavisnost od klmatskih\npojava,  \u010dovek  razgoreva iluzornu fantaziju o tehni\u010dkom ovladavanju\nprirodom i klimom. Ta mr\u017enja prema prirodi se ispoljava tako \u0161to se \u010dovek\nimenuje odgovornim  za navodnu klimatsku\nkatastrofu. Uni\u0161tavanje prirode, pojednostavljeno nazvano  \u201cklima\u201c, spada u proboj privrednih interesa\nkoji su promenljivi, osamdesetih je to bila atomska industrija sa svojim\nargumentima. Danas su nam neprijatelji obi\u010dne sijalice, dimnjaci i ventili koje\nograni\u010davamo  ali  zato jeftine letove i skupe  motobicikle ne.<\/p>\n\n\n\n

    Uprkos tome je \u201eorganizovana za\u0161tita prirode\u201c  u nadi \nda \u0107e se pojaviti mere ili se medijski \u010duti i uklju\u010diti u tu interesnu\npiramidu la\u017ei, sa \u010dim i kona\u010dko gubi kredibilitet.<\/p>\n\n\n\n

    Interesna politika<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Sklonost ekologa ka dogmi o klimi i njihovo neprirodno\nrazmi\u0161ljanje se zao\u0161trava  dotle, da  optu\u017euju \nne ba\u0161 mali deo \u201eklima skeptika\u201c bolje re\u0107i disidenata- nasuprot\nnjima  dru\u0161tvenom spasiocima, da\nzastupaju svoje privredne interese,  dok\noni to isto \u010dine kao  poznati\nneoliberalni ideolozi.<\/p>\n\n\n\n

    Naravno da je dobronamernom savremeniku bli\u017ei jedan Al Gor\nsa svojom humanisti\u010dkom retorikom <\/p>\n\n\n\n

    nego ekonomista koji misli samo na privredni rast, me\u0111utim interesi\nkoji pokre\u0107u gora su po prirodu daleko \u0161tetniji.<\/p>\n\n\n\n

    \u201e Krupni industrijalci ho\u0107e restrikcije, ali da ih oni\nodre\u0111uju, sve firme treba da dobiju iste mere \ni da traju toliko dugo da bi se ura\u010dunali tro\u0161kovi i bili preba\u010deni na\nnjihove potro\u0161a\u010de\u201c<\/p>\n\n\n\n

    Zna\u010di: Kona\u010dno se tu radi o dodatnim olak\u0161icama\nkapitalisti\u010dim  globalnim koncernima,\nnau\u0161trb lokalnih srednjih preduze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

    Zgodan krivac za\nsve-klima<\/strong><\/p>\n\n\n\n

     Zna\u010dajno za proboj\nklima teorije je to da se ubedi i \u010ditalac \u017eute \u0161tampe da je odgovoran i kriv,\nkoji   ima jedan jedini parametar.  Dalje i \u0161ire optu\u017eivanje  za klima katastrofu ide usmereno u pracu koji\nkoristi politici i koncernima.<\/p>\n\n\n\n

    Tako je pove\u0107an broj poplava u gradovima i naseljima,\nzapravo rezultat prevelike gradnje, betoniranja obala i devastacija prirodnog\ntoka. Optu\u017eiv\u0161i klimatske  promene za\nizlivanje vode lokalni politi\u010dari koji su odobrili ove zahvate su slobodni od\nodgovornosti.<\/p>\n\n\n\n

    Teorija klimatske katastrofe je idealan izgovor za\nneodgovornost sistema. <\/p>\n\n\n\n

    \u201e Izbe\u0107i smak sveta kroz CO\u00b2 uzrokovan \u010dovekom, je\nspasila\u010dka formula 21.veka, preko koje \u0107e glasa\u010d biti uveren da poravnava\nkrivicu za izazvanu \u0161tetu u prirodi.\u201c<\/p>\n\n\n\n

    Danas ljudski hibris (prekomerna nadmenost) trijumfuje,\nposebno \u201ezeleni\u201c, u igri \u010doveka sa baznim silama prirode. Ideologija klimatske\nkatastrofe nije samo u praksi ve\u0107 i u teoriji protivna prirodi, a time i njenoj\nza\u0161titi, jer priroda nije Status quo ve\u0107 snaga samokreacije. Promenljivi tok je\nodlika prirode.<\/p>\n\n\n\n

    \u201eKlima\u201c je ve\u0107 kao izraz problemati\u010dna, jer se jedan\nelementarni fenomen koji zovemo \u201evremenska promena\u201c i mo\u017eemo ga do\u017eiveti,  pravi u neku \nstati\u010dnu-statisti\u010dku  preferencu.\n\u0160ta u stvarnosti deluje i preovla\u0111uje deponuje \nse u \u201estatus\u201c, gde se \npojedina\u010dno, mesto i trenutak samo statisti\u010dki broje.<\/p>\n\n\n\n

    \u201eVreme\u201cpostaje \u201enevreme\u201c ako nije ono \u0161to se \u010doveku dopada i\ndeluje kao izuzetak od konstante, me\u0111utim konstantnost  priroda ne poznaje. <\/p>\n\n\n\n

    Jedini pravi na\u010din da se misli i govori  o klimi je o ne\u010dem deluju\u0107em a ne o\nrezultatu. Klima i geografija odre\u0111uju ljudsku \ncivilizaciju. Biljke i predeo deluju na \nklimu ali i ona formira njih.<\/p>\n\n\n\n

    Priroda je kretanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

     Ono \u0161to se danas\nra\u010duna kao za\u0161tita klime nije nimalo za\u0161tita prirode, ve\u0107 suprotno. Promena\nklime je najprirodnija stvar. Priroda je u promeni , da bi se obnovila,\npreobrazila. Prirodnost zna\u010di da \u010dovek sa svojim projektima mora ostati na\nsigurnoj distanci umesto da uvek \niskori\u0161\u0107ava do krajnje granice mogu\u0107eg, jer sutra mo\u017ee biti sa one\nstrane granice.  Upravo to  krajnje ekspoloatisanje je matralitet\nekonomista i prora\u010dunskih fanatika.<\/p>\n\n\n\n

    Predstava  da je\nklimatska promena antropogena ( \u010dovek je izazvao) i da se mo\u017ee zaustaviti, je\ndeo samoprecenjivanja koje se prepoznaje u antropocentri\u010dnom \u010doveku danas i\nnesposobnosti da spozna da nije stvaralac u kosmi\u010dkim dimenzijama, da nije\nigra\u010d u ligi stvarala\u010dkih mo\u0107i,ledenih doba i sun\u010devih aktivnosti. \u010cak i za\nsne\u017ene lavine i vreme dana\u0161nji super-moralista \ntra\u017ei krivca koji je to izazvao ili bar mo\u017ee da smanji posledice. 1994.\nje filozof H. Rombah ukazao na to da je predstava o antropogenim klimatskim promenama  deo samoprecenjivanja \u010doveka, koji je  izazvao \u201eekolo\u0161ku krizu\u201c…. Danas prose\u010dno\nneobrazovani savremenik veruje da je \u010dovek klimatski faktor broj 1. o promenama\nu ledenom dobu nema pojma. Takvom \u010doveku je to smisleno, jer u njegovom svetu\ndominiraju tvorevine ljudske mo\u0107i i sve ostalo je uvreda ljudskoj uobra\u017eenosti.<\/p>\n\n\n\n

    Hybris<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Poduhvat da se temperatura zemlje stabilizuje na proizvoljno\nizabranoj 2000. god. je dokaz hibrisa-anti\u010dki izraz za uobra\u017eenost, nadmenost\nbez osnova. Ovde se radi na o\u010duvanju  u\ncementiranju svetskog konzervatimizma i strukturnog konzervatimizma.\nBetoniranje je suprotno slobodnom toku. Slu\u017ei li betoniranje da sve ostane\nnepromenjeno (za\u0161tita od poplave) ili da se promeni  tok(brane) je sekundarno, oboje uni\u0161tavaju\nprirodni tok i osnove prirode, zahtevaju \ndalje stalne inervencije, da se ve\u0161ta\u010dka tvorevina stabilizuje.<\/p>\n\n\n\n

    Projekat stabilisanja klime, \u010dija svrha je opravdanje  sistema organizovane neodgovornosti-  ulep\u0161ano nazvanog Svetska zajednica, \u010diji\nciljevi zvu\u010de idealisti\u010dki ali su neostvarivi, npr. stvaranje identi\u010dnih\nmogu\u0107nosti za sve, \u0161to \u201ezeleni\u201c ovog sveta najvi\u0161e zastupaju, \u010dija tzv.\nEkolo\u0161ka politika omogu\u0107ava dalje napredovanje uni\u0161tenja klime. Time se vra\u0107amo\nna osnovnu zabludu u shvatanju:  da je\npriroda   \u010doveku neprijatelj, umesto\nokvir \u017eivljenja.<\/p>\n\n\n\n

    Teorija da je \u010dovek izazvao klimatske promene se ne pita ima\nli priroda ovim ne\u0161to da nam ka\u017ee, ima li tu logike, ona izvodi dokaze iz ideje\nda je priroda opasna i neprijateljska i mora biti tehni\u010dki kontrolisana.<\/p>\n\n\n\n

    Delovanje koje proizilazi iz ovoga je divlja akcija uglavnom\nvo\u0111ena ekonomskim motivima. <\/p>\n\n\n\n

    Niko se ne pita \u0161ta priroda ovim \u017eeli, da poku\u0161a da shvati\nproces koji se odigrava.<\/p>\n\n\n\n

    Samoregulacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Klimatska odstupanja \nu periodu posle ledenog doba su upravo pokazatelji samoregulacije, ona\nsu ritmi\u010dna.  Umesto toga mi ih tretiramo\nkao ma\u0161inu ispalu iz takta. Pore\u0111enje sa povi\u0161enom telesnom temperaturom \u010doveka\nje na mestu ako se shvati kao samoregulacija u telu.  Klimatske katastrofe ne treba da gledamo kao\nna katastrofe ve\u0107 poku\u0161aj samoregulacije koju pravi na\u0161a \u017eiva zemlja, Gaja.<\/p>\n\n\n\n

    Ali ovim bi homo sapiensu bio oduzet mir i spokoj, koji je\niskoristio posle zadnjeg ledenog doba da se ra\u0161iri na dominium terrae. <\/em>Nije\nugro\u017een opstanak \u010doveka koji je pre\u017eiveo ledeno doba, ve\u0107 zloupotrebljena\nbezbri\u017enost koju je imao na zemlji.<\/p>\n\n\n\n

    Samo evropski komoditet mo\u017ee da proizvede zapadni uspon\ntehnike, koji je globalizacijom izvezen dalje u regione u kojima je priroda\nmanje tolerantna na zahvate. Gubitak \nevropske politi\u010dke dominacije je gubitak evropske forme \u017eivota. Evropska\ntehnika se nije pokazala kao univerzalno primenljiva. Klimatske promene\nkonfrontiraju ljude iz evropske pitome regije sa sna\u017enim promenama, moderna\nideologija \u0107e biti potisnuta pred<\/p>\n\n\n\n

    Klimatske promene prote\u017eu se u jednoj vremenskoj dimenziji gde smo pozvani na postepeno prilago\u0111avanje a ne na sprovo\u0111enje kontra mera. Morali bi da po\u010denmo to da shvatamo. Ovde stoji kvalitet protiv kvantiteta. Neizmerno spram merljivog. Ptice i oporavak obradivog zemlji\u0161ta naspram kilovat \u010dasova \u201e od CO\u00b2 slobodne struje\u201c. Radi se o prioritetu bli\u017enjeg naspram dalekog, preuzimanju obaveze i porastu odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n

    (Dr Rajnhard Falter filozof i istori\u010dar.  Magistarski rad \u201e80 godina rata za vodu\u201c, Doktorat \u201e Prirodu nanovo misliti“ 1990-1995 inicijator  renaturisanja reke Izar kroz grad Mihnen- Isarplan. Projekta gde je 8 km podalpske reke Izar oslobo\u0111eno korseta i dozvoljen joj prirodni tok \u010dime je uklonjena opasnost izlivanja, flora i fauna se obnovile.<\/p>\n\n\n\n

    prevela i pipremila Branka Mraz <\/p>\n\n\n\n

    <\/p>\n\n\n\n

    <\/p>\n\n\n\n

    P<\/p>\n\n

    \nPodelite \u010dlanak: \n
    \n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za\u0161tita klime nije za\u0161tita prirode! Ko \u0161titi klimu je ispunio du\u017enost? \u00a0Ovaj stav vodi jo\u0161 daljem otu\u0111enju \u010doveka od prirode\u00a0 i nastavku njenog uni\u0161tavanja,\u00a0 posledica je\u00a0 kolektivnog nesporazuma, smatra istori\u010dar i fiozof Rajnhard Falter iz Minhena. Klimatska interesna koalicija sastoji se od: Mediji, kojima su potrebne horor vesti i \u017eive od senzacija \u2026. Npr. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[6],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4010"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4010"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4010\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4049,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4010\/revisions\/4049"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4010"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4010"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4010"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}