{"id":4091,"date":"2020-11-28T09:55:48","date_gmt":"2020-11-28T09:55:48","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4091"},"modified":"2020-11-28T09:55:48","modified_gmt":"2020-11-28T09:55:48","slug":"da-li-svet-pogadja-epidemija-ili-sindemija","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4091","title":{"rendered":"DA LI SVET POGADJA EPIDEMIJA ILI SINDEMIJA"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>SOCIJALNO EKONOMSKA UGRO\u017dENOST I KAKO SE BORITI<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

o Kako gledate na\u00a0 koronu?<\/p>\n

o Da li uop\u0161te imamo dovoljno inoformacija da bismo mogli da donesemo bilo kakav zaklju\u010dak o su\u0161tini virusa, eventualnoj pozadini?<\/p>\n

o Da li se bojite covida?<\/p>\n

o Kako vidite svet za 10 godina u svetlu virusa?<\/p>\n

o Da li imate savete \u0161ta raditi da bismo se za\u0161titili od virusa?<\/p>\n

o Kome verovati, uop\u0161te?<\/p>\n

<\/p>\n

 <\/p>\n

    \n
  1. & 2<\/li>\n<\/ol>\n

    Kao i druge masovne bolesti, prema definiciji koju je dao ameri\u010dki medicinski antropolog Meril Singer, \u00a0korona, ne spada u epidemije, nego u sindemije. Prefiks sin (koji zna\u010di \u00a0– sa, zajedno) ukazuje da \u00a0bolesti, naro\u010dito one masovne, nisu nekakvi izolovani entiteti koji pogode \u010doveka niotkuda nego se razvijaju interakcijom manje ili vi\u0161e naru\u0161enog zdravlja i socijalnih i ekolo\u0161kih uslova koji mogu uslovljavati i te\u017einu klini\u010dke slike..<\/p>\n

    U tom smislu, kada je re\u010d o koroni, poznato nam je ve\u0107 nekoliko \u00a0faktora koji su doprineli, a i dalje doprinose razvoju ove sindemije. To je najpre siroma\u0161tvo. Na primer, u najsiroma\u0161nijim okruzima Engleske i Velsa smrtnost od korone je iznosila 55,1 na 100.000 stanovniika, a u onim najbogatijim 23,5. Najvi\u0161a smrtnost, pak, ustanovljena je u distriktu Njuhem, u isto\u010dnom Londonu, poznatom po siroma\u0161tvu i visokoj stopi kriminala\u00a0 –\u00a0 144,3 na 100.000 stanovnika. Sli\u010dni su nalazi i u drugim sredinama tako da ovo treba da imamo na umu s obzirom da je Srbija jedna od najsiroma\u0161nijih zemalja u Evropi.<\/p>\n

    Sindemija korone se povezuje i sa zaga\u0111enjem vazduha. Nije stoga\u00a0\u00a0 iznena\u0111enje \u0161to je do\u0161lo do porasta broja obolelih i preminulih od korone u jesen \u00a0kada sami klimatski uslovi pospe\u0161uju to zaga\u0111enje, a suo\u010deni smo i sa izve\u0161tajima prema kojima su Beograd i Srbija u svetskom vrhu po zaga\u0111enosti vazduha.\u00a0 Prema Globalnom savezu za zdravlje i zaga\u0111enje (GAHP) Srbija je na devetom mestu u svetu po broju preuranjenih smrti usled posledica zaga\u0111enja. Broj\u010dano, to je skoro 10.000 umrlih godi\u0161nje. Ako pak uzmemo u obzir samo ovaj faktor pitanje je, koliko je od do sada 1.199 zvani\u010dno registrovanih kao preminulih od korone zaista umrlo od korone, a koliko od zaga\u0111enog vazduha.<\/p>\n

    Takozvanih ko-faktora ima jo\u0161. Prema nizu istra\u017eivanja, naime, oboljevanje i umiranje zna\u010dajno pospe\u0161uje i nedostatak socijalnog kapitala, odnosno velike socijalne razlike i sledstveni nedostatak socijalne povezanosti. Po nedostatku socijalnog kapitala Srbija je prva u Evropi. Naime, koeficijent \u0110ini (nazvan po svome autoru, italijanskom matemati\u010daru Koradu \u0110iniju), prema kome se\u00a0 mere socijalne razlike, za Srbiju iznosi 38.6, a prosek za Evropsku Uniju je 30,5.<\/p>\n

    Osim toga, uz ove ve\u0107 postoje\u0107e i navedene, teku\u0107e suo\u010davanje sa koronom donelo je i dva nova ko-faktora. Prvi \u00a0su mere izolacije koje, prema nizu dobro poznatih medicinskih istra\u017eivanja, dovode do o\u0161te\u0107enja fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja, uklju\u010duju\u0107i tu i slabljenje \u00a0imuniteta. A drugi\u00a0 se ko-faktor odnosi na \u00a0stanja produ\u017eenog stresa usled zastra\u0161enosti kao specifi\u010dnog li\u010dnog odgovora na uznemiruju\u0107e izjave zvani\u010dnika, a i na informacije koje se vidno nagla\u0161avaju u medijima.<\/p>\n

    Uz sve ovo, treba pomenuti i mogu\u0107nost da kovid sindemiji doprinose i biolo\u0161ke posledice nejonizuju\u0107eg elektromegnetnog zra\u010denja. \u0160tetno dejstvo ovog zra\u010denja, dodu\u0161e, jo\u0161 nije do kraja definisano ali dovoljno je uzeti u obzir vi\u0161e \u00a0apela koje je svetskim zvani\u010dnicima, od 2015. do 2019., uputilo preko 240 nau\u010dnika\u00a0 iz 42 zemlje sveta (uklju\u010duju\u0107i i Srbiju: Dr Sne\u017eana Raus Balind, Dr. Danica Dimitrijevi\u0107 I Dr. Sla\u0111ana Spasi\u0107). Potpisnici se zala\u017eu\u00a0 za \u00a0za\u0161titu od izlo\u017eenosti nejonizuju\u0107em elektromagnetnom zra\u010denju s tim \u0161to se u poslednjem apelu\u00a0 izra\u017eava zabrinutost naro\u010dito zbog zdravstvenih rizika od pove\u0107anja gustine G4 i G5 predajnika.<\/p>\n

    3.<\/p>\n

    Ne bojim se kovida nego spacilaca od kovida.<\/p>\n

    Naime, i u slu\u010daju sindemije kovida pokazala se istinitom postavka iz psihoterapijske orijentacije poznate kao transakciona analiza da se spasilac prili\u010dno \u010desto preobra\u0107a u progonitelja.<\/p>\n

    Tipi\u010dno je, na primer, da su se lekari, radi spasavanja te\u017ee obolelih, naro\u010dito prvih meseci suo\u010davanja sa kovidom, oslanjali na \u201cte\u0161ku\u201d tehnologiju.\u00a0 Zavladala je tako trka za respiratorima, a potom i njihovo masovno kori\u0161\u0107enje. Rezultat je bio da je, prema iskustvima od Vuhana do\u00a0 Njujorka, smrtnost\u00a0 obolelih od kovida koji su bili stavljeni na respiratore iznosila preko 80%. Kasnije, me\u0111utim, restriktivnije kori\u0161\u0107enje respiratora, kao i pobolj\u0161ani terapijski protokoli, imali su za rezultat smanjenje smrtnosti pacijenata na respiratorima na oko 30%. Osim toga, u vezi usmerenosti \u00a0na spasavanje pacijenata od kovida, treba pomenuti \u00a0jo\u0161 jednu posledicu za koju nisu odgovorni lekari nego manjkavosti\u00a0 zdravstvenog sistema. To je smanjena pristupa\u010dnost zdravstvenog sistema za obolele od drugih, \u0107ak i veoma ozbiljnih bolesti. Posledice sledstvene zanemarenosti potreba drugih kategorija bolesnika \u00a0mogu se samo naslu\u0107ivati\u2026<\/p>\n

    Lekari su, dakako, preuzeli ulogu spasilaca saobrazno svojoj profesiji. Me\u0111utim, kao spasioci su se, \u0161irom sveta, nametnuli i politi\u010dari. Pre svega uspostavljanjem posebnih zakona i propisa. Setimo se samo onih zatvorskih kazni za prekr\u0161ioce zabrane kretanja iz marta i aprila. A pogledajmo i upravo donesene\u00a0 izmene ovda\u0161njeg\u00a0 Zakona o za\u0161titi stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti. Brutalno \u201cza\u0161titni\u010dko\u201d proganjanje putem ovih izmena iskazuje se tako \u0161to se suspenduje Ustav Srbije u delu koji se odnosi na prava gra\u0111ana na slobodu, suspenduje se pravo na privatnost, porodi\u010dnost i mirno u\u017eivanje doma, pravo na slobodu izbora, pravo na li\u010dni i telesni integritet. A omogu\u0107ava se zatvaranje ljudi, ne samo obolelih nego\u00a0 i zdravih. I to\u00a0 bez odluke suda. I bez prava na \u017ealbu\u2026<\/p>\n

    U spasioce su se uklju\u010dile i farmaceutske kompanije. Naime, ekspresno je po\u010dela trka \u00a0u pravljenju vakcina protiv kovida. Dakako, ne samo zbog profesionalnog presti\u017ea, nego i zbog veoma opipljive dobiti.. Sa rezultatima su se prve javile ameri\u010dke kompanije, Moderna\u00a0 (proklamovana efikasnost vakcine 94,5%) i Fajzer udru\u017een sa nema\u010dkim BioNTech (proklamovana efikasnost vakcine preko 90%). Obe vakcine se, ina\u010de, daju u dve doze, ali trajanje za\u0161tite nije objavljeno jer se o\u010dekuje da se to odredi kada bude vakcinisano vi\u0161e ljudi.<\/p>\n

    \u0160to se ti\u010de proizvodnje samih\u00a0 vakcina, i za onu Fajzerovu i za onu Moderne koristi se neka vrsta genetskog in\u017eenjeringa. \u00a0Naime, radi se o takozvanim \u00a0vakcinama sa ribonukleinskom kiselinom (mRNK). Anga\u017eovani nau\u010dnici, zapravo, proizvode sinteti\u010dku verziju one mRNK koju virus koristi kako bi izgradio svoje infektivne proteine. Ta mRNK se ubrizgava u ljudsko telo, a tu ubrizganu mDNK ljudske \u0107elije \u201c\u010ditaju\u201d kao uputstvo kako se stvara taj virusni protein, tako da i same mogu da stvore neke molekule kovida. Su\u0161tina je, me\u0111utim, u tome \u0161to ti molekuli ne mogu da se \u201cudru\u017ee\u201d i da stvore virus. Imuni sistem ih, me\u0111utim, detektuje i na njih stvara odbrambeni odgovor.<\/p>\n

    Po\u0161to je,\u00a0 prvi put, za vakcine kori\u0161\u0107en genetski materijal, te\u0161ko je predvideti koje bi ne\u017eeljene posledice mogle da, eventualno, nastanu, usled njihove primene. Prema mi\u0161ljenjima nekih eksperata postoji rizik od lokalnih ili sistemskih inflamatornih odgovora koji\u00a0 mogu da dovedu do autoimunih stanja. Drugi eksperti, opet, ukazuju da to nije mogu\u0107e zbog toga \u0161to je molekul mRNK veoma fragilan na \u0161ta ukazuje i potreba\u00a0 da se\u00a0 \u010duva na -70 stepeni. Nagla\u0161avaju, me\u0111utim, da usled te fragilnosti postoji drugi problem. A to je najpre pitanje da li je\u00a0 za\u0161tita \u00a0koju pru\u017ea razvijeni imuni odgovor dovoljno sna\u017ena, a onda i da li je vakcina dugoro\u010dno efikasna. Naime, oni koji su vakcinisani mogu misliti da su bezbedni od infekcije kovidom-19, a da pri tom vakcina uop\u0161te nije delovala, ili nije delovala u dovoljnoj meri. Ovo je va\u017eno imati na umu zato \u0161to je paralelna verzija vakcine koju je razvijao Fajzer imala ja\u010di imuni odgovor ali je napu\u0161tena zbog\u00a0 izra\u017eenih \u0161kodljivih dejstava. \u0160to se ti\u010de drugih nepovoljnih efekata, kada je re\u010d o vakcini Moderne, pokazalo se da do njih mo\u017ee do\u0107i ukoliko je primalac vakcine osetljiv na polietilenglikol, sintetsko jedinjenje koje se nalazi u nano-\u010desticama njenog \u201cprenosnog sistema\u201d. Fajzer je, pak, izvestio da u vezi bezbednosti njihove vakcine nisu prime\u0107eni ozbiljni razlozi za zabrinutost.<\/p>\n

    \u0160to god da bude, i Moderna i Fajzer su se ve\u0107 obezbedili od zahteva za pla\u0107anje od\u0161teta za eventualne \u0161tetne posledice njihovih vakcina. Naime, obe kompanije su saop\u0161tile\u00a0 da \u0107e\u00a0 za svoje eksperimentalne\u00a0 vakcine, od Ameri\u010dke administracije za hranu i lekove tra\u017eiti primenu\u00a0 Autorizacije za urgentnu upotrebu. Ova autorizacija\u00a0 proizvo\u0111a\u0107ima vakcina omogu\u0107ava da izbegnu obavezne standarde bezbednosti i inspekciju samog procesa pravljenja vakcine. A osim toga, premda su ve\u0107 Nacionalnim zakonom o o\u0161te\u0107enjima de\u010djim vakcinama iz 1986. godine\u00a0 za\u0161ti\u0107eni od odgovornosti za eventualna \u0161tetna dejstva njihove vakcine, oba proizvo\u0111a\u010da su, ve\u0107 marta meseca, dobila i dodatnu za\u0161titu putem Deklaracije vezane za Zakon o javnoj spremnosti i urgentnoj pripremi za medicinske kontra mere protiv Kovida-19.<\/p>\n

    Ostale vakcina protiv kovida 19 \u010diji je razvoj tako\u0111e u zavr\u0161noj fazi zasnovane\u00a0 su ve\u0107inom na klasi\u010dnim tehnologijama. A tu se opet postavlja pitanje njihovog sastava. Naime, u nekim klasi\u010dnim vakcinama nalaze se i \u0161kodljivi elementi, poput aluminijuma \u00a0koji se koristi kako bi se poja\u010dao imuni odgovor, ili \u017eive koja treba da spre\u010di kontaminaciju vakcine, ili formaldehida \u010dija je svrha da inaktivira toksine koji se javljaju tokom proizvodnje vakcine.\u00a0 U svakom slu\u010daju, pove\u0107ana u\u010destalost jatrogeniih posledica posle vakcinacije koja je naro\u010dito karakteristi\u010dna za SAD gde je gustina obaveznog vakcinisanja prili\u010dno velika, nala\u017ee oprez i kod vakcinisanja protiv kovida-19. Pogotovo \u0161to su klasi\u010dne vakcine razvijane tokom vi\u0161e godina, a ove protiv korone tek nekoliko meseci, a sa njihovom masovnom primenom nemamo nikakvog iskustva.<\/p>\n

     <\/p>\n

    \u2018\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 4.<\/p>\n

    Virusi nisu osnovni problem. Sa njima smo \u017eiveli do sada, a \u017eive\u0107emo i dalje. Kako \u0107e pak svet \u00a0izgledati za 10 godina u mnogome zavisi od toga kako \u0107emo pristupati zdravlju.<\/p>\n

    Danas dominira jednodimenzionalno shvatanje zdravlja, vezano za \u010dovekovu biomolekularnu dimenziju, odnosno za dimenziju tkiva i telesnih te\u010dnosti. Tako zdravlje shvata i njime se bavi zvani\u010dna medicina, tako ga shvata i organizuje njegovu za\u0161titu zdravstvena politika, tako ga shvataju i oni koji takvo tuma\u010denje medicine i zdravstvene politike trpe na sopstvenoj ko\u017ei.\u00a0 Uz biomolekularnu, me\u0111utim, \u010dovek ima jo\u0161 tri dimenzije \u2013 socijalnu, kulturalnu i onu unutra\u0161nju, intencionalnu. Poreme\u0107aj zdravlja mo\u017ee se zapatiti u svakoj od njih. Uostalom, \u00a0jo\u0161 od Aristotela poznate su \u010detiri vrste uzro\u010dnosti koje, uzgred re\u010deno, odgovaraju i osnovnim \u00a0\u00a0\u010dovekovim dimenzijama.<\/p>\n

    S obzirom na ovo, va\u017eno je naglasiti da postoji i medicina koja uva\u017eava \u010doveka kao vi\u0161edimenzionalno bi\u0107e. Uz mnogo naziva me\u0111u kojima su neki emancipatorski, a neki sluganski, ona je poznata i kao alternativna medicina. Ono \u0161to otvara prostor za realnu nadu za \u00a0\u00a0budu\u0107nost jeste to \u0161to je ta medicina u globalnom usponu. Naime, osim \u0161to se sve ve\u0107ma koristi u zemljama kao \u0161to su Indija i Kina koje se u pitanjima zdravlja oslanjaju i na znanja svojih\u00a0 drevnih\u00a0 kultura, alternativna medicina ima sve zna\u010dajniju ulogu i \u0161irom sveta. Pri tom, njena primena je naro\u010dito razvijena u zemljama atlantske civilizacije, odnosno zemljama u kojima je prihva\u0107eno na\u010delo pluralizma. Ne samo onog politi\u010dkog, kulturalnog i religijskog nego i na\u010delo medicinskog pluralizma.\u00a0 Tamo su, otuda, zasnovani i po\u010deci integrativne zdravstvene za\u0161tite u okviru koje je uspostavljena institucionalizovana saradnja terapeuta zvani\u010dne i terapeuta alternativne medicine.<\/p>\n

    Dakako, uz dalju usredsre\u0111enost na \u010dovekovu\u00a0 biomolekulranu komponentu, zvani\u010dna medicina te\u017ei da i dalje zadr\u017ei svoju dominaciju. U tom smislu razvila je i svoju troimenu varijantu, kao personalizovana ili stratifikovana medicina, odnosno medicina preciznosti. Me\u0111utim, istrajna usredsre\u0111enost isklju\u010divo na biomolekularnu dimenziju preti da je odvede u medicinu nadziranja, ili \u010dak u medicinu \u010dipovanja. A to zna\u010di u medicinu koja \u0107e, zajedno sa vlastima, i to ne samo zdravstvenim, povesti ljudsko dru\u0161tvo u atmosferu i realnost negativnih utopija\u00a0 koje su ve\u0107 opisali\u00a0 Zamjatin, Orvel, i Haksli. U zajednice koje \u0107e sa\u010dinjavati\u00a0 –\u00a0 zadovoljni robovi.<\/p>\n

    5.<\/p>\n

    Zvani\u010dna medicina je dosta dugo lutala \u0161to se ti\u010de terapijskog protokola za kovid-19. Otuda je i zvani\u010dni naglasak medicine XXI veka za ljude XXI veka bio stavljen na socijalnu, odnosno fizi\u010dku distancu, na maske, na razne vrste izolacije, odnosno karantina, \u0161to su zapravo mere iz Srednjeg veka. Paralelno sa tim merama, me\u0111utim, javili su se i drugi na\u010dini suprodstavljanja infekciji kovidom-19..<\/p>\n

    Jedan od tih na\u010dina je uzimanje vitamina D i izlaganje sun\u010devim zracima. Vitamin D, naime, ja\u010da imunitet i poja\u010dava otpornost tkiva i organa tako \u0161to, izme\u0111u ostalog, pokre\u0107e na aktivnost T \u0107elije, tip belih krvnih zrnaca koja su bitan deo imunog sistema . Otuda \u00a0najpre deluje u smislu spre\u010davanja infekcije, \u00a0a neka klini\u010dka iskustva pokazuju\u00a0 da u slu\u010daju da je do infekcije ve\u0107 do\u0161lo, primena vitamina D smanjuje mogu\u0107nost razvoja komplikacija. S obzirom da je ustanovljeno da je manjak vitamina D naro\u010dito ra\u0161iren kod starijih osoba, kao i kod onih sa hroni\u010dnim oboljenjima za njih je naro\u010dito va\u017eno preventivno uzimanje vitamina D uz izlaganje suncu (zimi kad god ga ima!). Drugim re\u010dima, iskustva kod osoba za deficitom vitamina D preporu\u010divala bi: \u00a0umesto zatvaranja u ku\u0107e,\u00a0 boravak na otvorenom, a pri tom, umesto zakrabuljenosti, \u00a0slobodno izlaganje, \u00a0barem lica u ruku.<\/p>\n

    Uz vitamin D treba pomenuti i cink. Poznato je, naime, da je cink bitan za\u00a0 o\u010duvanje \u010dovekovih prirodnih barijera od infekcija.\u00a0 S obzirom da je jedna od na\u0161ih klju\u010dnih za\u0161titnih barijera\u00a0 epitel disajnih puteva mogli bismo da se na\u0161alimo i da ka\u017eemo kako je cink\u00a0 neka vrsta prirodne zamene za masku . Osim toga, dokazana je i va\u017enost cinka za razvoj i funkcionisanje imunog sistema.<\/p>\n

    \u0160to se ti\u010de virusnih infekcija, pa u vezi sa time i kovida, u Kohrenovoj bazi podataka u 18 istra\u017eiva\u010dkih studija pokazano je da\u00a0 cink skra\u0107uje trajanje prehlade. Osim toga,\u00a0 kada je re\u010d o samom kovidu-19, va\u017ena je \u010dinjenica\u00a0 da se nedostatak cinka \u010desto nalazi kod starijih osoba i kod hroni\u010dnih bolesnika. A tako\u0111e i nalaz jedne \u0161panske studije u okviru koje je ustanovljeno\u00a0 da\u00a0 je nizak nivo cinka bio udru\u017een sa nepovoljnim ishodima le\u010denja od kovida-19..<\/p>\n

    Vredan je pomena \u00a0i poduhvat Olge Rapaji\u0107 Nikoli\u0107, vi\u0161e medicinske sestre i diplomiranog defektologa. Premda ve\u0107 u devetoj deceniji, ona je putem kratkog filma svima zainteresovanima, a naro\u010dito onim starijima, predo\u010dila specifi\u010dan metod li\u010dnog osna\u017eivanja. Taj metod je zapravo kombinacija dva znanja. Jedno je znanje koje je u na\u0161u sredinu donela Larisa Fotina a koje su, izme\u0111u ostalih,\u00a0 koristili kosmonauti da\u00a0 u izolaciji\u00a0 kosmi\u010dkih letelica o\u010duvaju maksimum\u00a0 fizi\u010dke i psihi\u010dke spremnosti.\u00a0\u00a0 Drugo je, pak, znanje poznato iz kineske tradicionalne medicine, a dokazano je njenim hiljadugodi\u0161njim kori\u0161\u0107enjem.<\/p>\n

    Italijanski lekari su se, pak, setili Majke Prirode i, u\u00a0 sindemiji kovida-19 koja je zahvatila i Italiju, po\u010deli su da primenjuju laktoferin. Ustanovili su da laktoferin uspe\u0161no delije i u smislu prevencije i u smislu terapije obolelih od kovida \u2013 19. \u0160ta je pak laktoferin? To je klju\u010dni sastojak kolostruma, kao i maj\u010dinog mleka, sastojak koji je bitan za razvoj imuniteta odoj\u010dadi. A to zna\u010di\u00a0 – \u00a0dragocena potpora koja tek ro\u0111enom detetu obezbe\u0111uje zdravlje za niz godina, a dobija je neposredno posle ro\u0111enja kada ga stave na maj\u010dine grudi i kada, zahvaljuju\u0107i uro\u0111enom refleksu sisanja, posisa svoje\u00a0 prve gutljaje\u2026<\/p>\n

    Korisno je znati \u00a0i\u00a0 da su japanski istra\u017eiva\u010di ustanovili da se manje, kao i \u00a0ve\u0107e prostorije mogu o\u010distiti od kovida-19 putem\u00a0 malih koncentracija ozona. Ideja za ovu praksu potekla je iz drevne prakse \u201c\u0160umskog kupanja\u201d, u originalu \u201cshinrin-yoku\u201d na koju Japanci gledaju kao na umetnost i nauku za promociju zdravlja i sre\u0107e\u2026 Kineski lekari, pak, iz Renmin bolnice Univerziteta Vuhan, \u00a0ustanovili su i uspe\u0161no terapijsko dejstvo ozona. Oni su, u \u010dasopisu Journal of Medical Virology, objavili kako su se dvojica pacijenata sa kovidom -19, sa te\u0161kom klini\u010dkom slikom, koji nisu reagovali na uobi\u010dajenu terapiju, posle primene ozona putem autohemoterapije veoma brzo oporavili.<\/p>\n

    U atmosferi zaokupljenosti kovidom-19 uputno je imati na umu i\u00a0 bioelektri\u010dne generatore ing. Mraza. Ovi generatori \u00a0rade na principu Teslinih tehnologija, a oslanjaju se i na pionirske poduhvate ameri\u010dkog lekara Rojala Rajmonda Rajfa, kao i na iskustva kanadske terapeutkinje Hulde Klark.\u00a0 Bioelektri\u010dni generatori, ina\u010de, imaju dvostruko dejstvo. Unapre\u0111uju energetsko stanje organizma i time osna\u017euju imunolo\u0161ki sistem. A, osim toga, emitovanjem visokofrekventnih strujnih talasa uni\u0161tavaju mikroorganizme \u0161tetne po ljudsko zdravlje.<\/p>\n

    Na kraju i jedno iskustvo iz Indije. Naime, tokom pandemije izazvane korona virusom, indijsko ministarstvo za tradicionalnu medicinu AYUSH\u00a0 preporu\u010dilo je da se, kao prevencija, koriste preparati iz Homeopatije (Arsenicum Album 30), iz Ajurvede (Shadang Panya) kao i iz Unani medicine (SharbatUnnab, TiryakAlba, TiryakNazla). Od marta 2020-te, slede\u0107i uputstvo ministarstva, vlada indijske dr\u017eave Gud\u017earat je podelila Arsenicum album-30\u00a0 polovini stanovni\u0161tva ove dr\u017eave. Od onih koji su primali ovaj homeopatski preparat pozitivnih na Covid-19 bilo je manje od jednog procenta i to sa lakom klini\u010dkom slikom.\u00a0\u00a0Ina\u010de, \u00a023.. novembra, u Gud\u017earatu koji ima 62,7 miliona stanovnika, ukupan broj testiranih na kovid-19 bio je 7.292.410, broj pozitivnih na kovid-19 bio je 198.737, a broj preminulih\u00a0 3.873. \u00a0U Srbiji, sa ne\u0161to manje od 7 miliona stanovnika, istog dana, ukupan broj testiranih bio je 1.660.185,\u00a0\u00a0 broj\u00a0 pozitivnih\u00a0 na kovid-19 bio je 133.029, a preminulih 1.274. Najnoviji dnevni izve\u0161taj, pak, bio \u00a0je: za Gud\u017earat – \u00a01.495 pozitivnih na kovid-19 i 13 preminulih, a za Srbiju\u00a0 –\u00a0 6.842 pozitivnih na kovid-19 i 37 preminulih\u2026<\/p>\n

    6.<\/p>\n

    Mislim da najpre treba verovati\u00a0 sopstvenom zdravom razumu. Taj razum je korisno podpomo\u0107i raznorodnim informacijama. A bitno je i da se on ne zamagli uranjanjem u mentalitet stada u koji nas permanentno uteruju oni koji pri\u010daju da \u0107emo biti spaseni ako (slepo) verujemo.<\/p>\n

    Prof. dr. Vuk Stambolovi\u0107<\/p>\n

     <\/p>\n\n

    \nPodelite \u010dlanak: \n
    \n    \n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    SOCIJALNO EKONOMSKA UGRO\u017dENOST I KAKO SE BORITI   o Kako gledate na\u00a0 koronu? o Da li uop\u0161te imamo dovoljno inoformacija da bismo mogli da donesemo bilo kakav zaklju\u010dak o su\u0161tini virusa, eventualnoj pozadini? o Da li se bojite covida? o Kako vidite svet za 10 godina u svetlu virusa? o Da li imate savete \u0161ta […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4091"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4091"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4091\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4093,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4091\/revisions\/4093"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4091"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4091"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4091"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}