{"id":4104,"date":"2021-01-27T18:25:02","date_gmt":"2021-01-27T18:25:02","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4104"},"modified":"2021-01-27T18:25:02","modified_gmt":"2021-01-27T18:25:02","slug":"globalni-genetski-eksperiment-na-ljudima","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4104","title":{"rendered":"Globalni genetski eksperiment na ljudima"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Rizi\u010dna tehnologija mRNA vakcine: Jo\u0161 u junu 2020 god. bilo je u trci ve\u0107 140 vakcina protiv SARS-Cov-2 . Finansijski podsticaj EU\u00a0 farmaciji od 7,4 milijarde trebalo je da podstakne da se virus \u201ejednom za sva vremena pobedi\u201c. Najve\u0107e nade se pola\u017eu u mRNA vakcinu, ali \u0161ta ta dugo pri\u017eeljkivana materija \u010dini u na\u0161em telu, koliko je\u00a0 to smisleno a koliko rizi\u010dno? \u2013 Nu\u010dni stavovi izneti u zapadnoj \u0161tampi.<\/p>\n

<\/p>\n

Dr <\/strong>\u00a0Wakefield , \u0161vajcarski biolog\u00a0 poru\u010duje svima koji veruju da se re\u0161enje za pandemiju nalazi u igli. \u201e To nije vakcina, to je nepromenljiva genetska izmena\u201c Radi se o ekstremno opasnoj genetskoj tehnologiji. mRNA u vakcini za Covd 19 upu\u0107uje na\u0161u DNA da zauvek napravi viralni\u201cspike\u201c protein . Na\u0161 imuni sistem, napada strano telo da bi ga odstranio\u00a0 jer je za to imuni sistem stvoren\u2026. Bi\u0107e napadnut na\u0161 DNA\u00a0 i poku\u0161a\u0107e da ga ubije i odstrani jer pretvoren u strano telo.<\/strong><\/p>\n

Janina Fri\u010d biolog pi\u0161e:<\/strong> Od samog po\u010detka pandemije se jedini spas tra\u017ei u vakcini i ni\u010demu vi\u0161e. Preska\u010du se pitanja\u00a0 o nau\u010dnim \u010dinjenicama na kojima se bazira, ignori\u0161u teme da svaki virus slabi sam po sebi. Bilo da broj inficiranih opada ili ne u svakom trenutku se vlasti dr\u017ee samo \u0161iroke imunizacije stanovni\u0161tva. Mnogi \u00a0\u0107e se rado vakcinisati ali kod\u00a0 ostalih raste strah od nove vrste materije kao i prisile na nju. Pod velikim pritiskom stvorena je vakcina koje do sad nije bilo, jako brzo i odobrena je sa malo klini\u010dkih ispitivanja.<\/p>\n

Klasi\u010dna vakcina zavarava imuni sistem sa napada\u010dem, \u017eivim ili oslabljenim koji nije vi\u0161e infektivan, mrtvim ili delovima napada\u010da. Koriste se \u017eivotinjska tkiva\u00a0 za umno\u017eavanje ili \u0107elijske kulture, pored toga razni dosatci koji poja\u010davaju imuni odgovor kao otrovni za \u010doveka. Proces proizvodnje je dug i skup.<\/p>\n

Vakcina bazirana na genima, \u0161ta je tu druga\u010dije?<\/strong><\/p>\n

Proces baziran na genima donosi proizvo\u0111a\u010du velike prednosti, a osnovni princip je zapo\u010det devedesetih ali se pondemjom odjednom slio novac za ubrzanje . Za razliku od dosada\u0161nje komplikovane i vremenski duge proizvodnje, ovde ako je osnovna platforma jednom \u00a0postavljena svaka vakcina se brzo i jeftino mo\u017ee masovno proizvesti. Do sada se na tr\u017ei\u0161tu nije na\u0161la mRNA ili DNA vakcina i nije bila primenjena na \u010doveku. Iako je na po\u010detku 2020 SARS-Cov-2 bio krajnje nepoznat ve\u0107 u aprilu je bilo 115 kandidata sa vakcinom, po\u010detkom juna 133 krajem jula 140 neke jo\u0161 u ispitivanju.<\/p>\n

Princip je sasvim druga\u010diji: Imunom sistemu se ne\u0107e predo\u010diti \u00a0napada\u010d ili delovi ve\u0107 on dobija pro\u0161vercocan genetski plan gra\u0111e, da izgradi oko sebe deli\u0107 virusa. Simulira se la\u017eni napad na telesne \u0107elije sa genomom virusa. Prirodno virusi sadr\u017ee DNA ili sestrinsku materiju RNK, neki poseduju omota\u010d. SARS-Cov-2 ima duga\u010dak RNA lanac i na njegovom omota\u010du su proteini koji se mogu prika\u010diti na \u0107elije sluzoko\u017ee disajnih puteva i creva jer samo one poseduju odgovaraju\u0107e receptore u koje taj virus ta\u010dno pasuje. Tada virus primorava\u00a0 \u0107elije svog RNA da se dupliciraju, de\u0161ifruje ih\u00a0 iz toga gradi nove viruse. Dok na kraju \u0107elije ne prsnu i oslobode hiljade novih virusa. Da bi se taj proces imitirao za jednu vakcinu postoji mnogo pristupa, RNA,DNA ili vektor-vakcine.<\/p>\n

Razlikuju se u vrsti geneti\u010dke informacije\u00a0 i po tome kako se ubacuju u \u0107eliju.<\/p>\n

RNA vakcine<\/strong><\/p>\n

Najvi\u0161e kandidata me\u0111u vakcinama\u00a0 su RNA vakcine koje sadr\u017ee ve\u0161ta\u010dki napravljene mRNA. Slovo m stoji za \u201emessenger\u201c, glasnik. U osnovi je mRNA sastavni deo \u0107elije. Ona je potrebna da se i\u0161\u010dita plan gra\u0111e DNK u jezgru \u0107elije. Normalan biolo\u0161ki prncip \u00a0je DNA-RNA-protein.<\/p>\n

Ve\u0161ta\u010dki RNA u vakcini je tako sa\u010dinjen da kodira jedan element gra\u0111e opne virusa. Proizvo\u0111a\u010d pre svega ima u vidu Spike protein. Ako je RNA prodrla u telsnu \u0107eliju bi\u0107e o\u010ditana i protein virusa \u0107e biti produkovan- u tome je ideja. Onda treba da sledi imuni odgovor, tako se o\u010dekuje.<\/p>\n

Put u telo<\/strong><\/p>\n

Gola RNA je za telo opasna materija koju odmah razgra\u0111uje, zato je zapakovana u lipidne nano\u010destice koje\u00a0 sadr\u017ee mast, one su velike otprilke kao virus 60-80 nanometara. Te kapsule\u00a0 se koriste kao transporteri da bi RNK uop\u0161te dospela u telesnu \u0107eliju. Partikli se stope sa \u0107elijskom membranom i oslobode RNA u \u0107eliji. Telesne \u0107elije u oblasti mi\u0161i\u0107a u koji je dospela trebalo bi da proizvode antigene.<\/p>\n

DNA vakcina prodire u \u0107elijsko jezgro<\/strong><\/p>\n

DNA vakcine funkcioni\u0161u sli\u010dno. Tako\u0111e imaju plan gra\u0111e za antigene ali direktno kao nasledna informacija a ne u formi radne kopije. Ovde le\u017ei opasnost da DNA zavr\u0161i u genima na\u0161e telesne \u0107elije i promeni je. Za razliku od RNA koja dospeva \u201esamo\u201c do spoljne membrane\u00a0 ciljane \u0107elije, DNA mora jo\u0161 dalje u unutra\u0161njost do jezgra \u0107elije. DNA je jo\u0161 te\u017ee dovesti u \u0107eliju nego RNA i koriste se komplikovane tehnike a tako\u0111e i adjuvansi\u00a0 da se izazove imuni odgovor jer su sami vrlo otrovni. Rizik je u tome da se DNA trajno ukotvi u genom i po\u010dne da stvara\u00a0 mutacije koje izazivaju kancer.<\/p>\n

Ako se \u010ditaju izve\u0161taji u koje daje farmacija ili instituta koje ona finansira, sve deluje simpati\u010dno. \u201eNekoliko kilograma je dovoljno da se spasi svet\u201c sigurnije od klasi\u010dnih vakcina, bez optere\u0107enja klasi\u010dnog postupka umno\u017eavanja nosioca oboljenja. Tu\u00a0 i jeftinija i br\u017ea proizvodnja. Ali razantan razvoj jedne\u00a0 do sad neodobrene tehnike\u00a0 i nedostatak dugoro\u010dnog ispitivanja ostavlja mu\u010dan utisak.<\/p>\n

Ta vrsta vakcina se bazira na sasvim novoj strategiji bez prethodnih iskustava. \u0160ta \u0107e bit ako DNA iz vakcine bude ugra\u0111en u genom? Mogu\u0107e je aktiviranje\u00a0 gena kancera, isklju\u010divanje genoma koji blokira rak ili dobijanje autoimunih bolesti.<\/p>\n

Mogu\u0107e je lagerovanje tu\u0111ih DNA, u biologiji je poznato tako\u0111e i pozicioniranje\u00a0\u00a0 mRNA u na\u0161e nasledno dobro\u00a0 zove se Reverzna transkripcija. Danas se uop\u0161te ne zna u koje \u0107e \u0107elije dospeti genetski materijal virusa, koliko dugo \u0107e biti o\u010ditavan i da \u010dovek to i\u0161\u010ditavanje ne mo\u017ee da zaustavi. Nerazja\u0161njeno je da li se ugra\u0111uje\u00a0 u jajne \u0107elije ili \u0107elije sperme\u00a0 i tako se prenosi na decu. Tako ne\u0161to jo\u0161 nikad nije sprovo\u0111eno u svetu.<\/p>\n

\u010cemu slu\u017ei vakcina protiv jednog tako visoko promenljivog virusa kao korona?<\/strong><\/p>\n

\u201eVakcina funkcioni\u0161e samo ako se cilj, tj. virus ne menja. Ako ho\u0107emo ne\u0161to da uradimo kod izaziva\u010da, koji kao prvo nije mnogo opasan a jo\u0161 stalno mutira, sigurno \u0107emo omanuti. Besmisleno je proizvoditi takve vakcine.\u201c To smatra dr Zuhard Bagdi, vode\u0107i imunolog na\u0161eg doba, me\u0111utim sa finansijske strane je to vrlo lukrativno jer bi se svake godine \u201eimuniziralo\u201c stanovni\u0161tvo sa novim sojem.<\/p>\n

O \u0161teti od vakcine se jedva mo\u017ee \u010duti. \u201e Danas je poznato da ako imamo posla sa vakcinom koja nije\u00a0 ispitana po pravilima struke, koja nije preklini\u010dki 5-8 godina istra\u017eivana da moramo ra\u010dunati sa ne\u017eeljenim \u0161tetnim posledicama. Npr.sa se samo kod 5% vakcinisanih\u00a0 pojave \u0161tetne posledice, prejake reakcije imunog sistema, ukr\u0161tene reakcije, pogre\u0161ne reakcije itd. Od 80 miliona vakcinisanih kako najavljuju je to 4 miliona ljudi sa o\u0161te\u0107enjima, ako je smrtnost i samo 0,1% to je 80 000 mrtvih, kao da \u010ditav jedan grad\u00a0 nestane odjednom.\u201c<\/em> prof. Stefan Hockritz, imunolog i toksikolog.<\/p>\n

Stalno se govori o broju inficiranih a prema vrlo upitnom testu, ti ljudi nisu svi bolesni, infekcija ne zna\u010di uvek razboljevanje ako imuni sistem dobro funkcioni\u0161e.\u201cBrojevi umrlih od korone ili sa koronom- to se ne\u0107e nikad utvrditi- pokazuju da se ne radi o pandemiji nacionalnih razmera ve\u0107 o\u00a0 oboljevanju manjeg broja ljudi\u201c<\/em><\/p>\n

Osnovni princip genetskih vakcina verovatno odu\u0161evljava nau\u010dnike kao ne\u0161to do sad novo.<\/p>\n

Ali: Zadire u najdublji nivo na\u0161eg tela, u nasledni materijal, \u0161to stvara veliku nelagodu jer se ne zna koja na koju \u0107emo lan\u010danu reakciju nai\u0107i u tako kompleksnom sistemu.<\/p>\n

Jedna pandemija se pravilno defini\u0161e ta\u010dnim brojevima obolelih, a ne prema proizvodnji i distribuciji vakcine.<\/p>\n

Facit: RNA-vakcine dovode na\u0161e \u0107elije do toga\u00a0 da stvaraju delove virusa\u00a0 koji odlazi potom u krv. Oni se ne ubacuju direktno u krvotok ve\u0107 ih telo samo proizvodi u tome je enormna razlika. Jer imuni sistem ima zadatak da \u0161tetne materije prepozna i odstrani. Ko garantuje da imuni sistem ne\u0107e sopstveni organizam prepoznati kao opasnost, jer su ti \u201evirusi\u201c stvoreni od organizma, i logi\u010dno ga napasti. Upravo to se izgleda i doga\u0111a, ekstremne autoimune reakcije koje u najgorem slu\u010daju vode i do smrti.<\/p>\n

Prevela:<\/strong> Branka Mraz<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rizi\u010dna tehnologija mRNA vakcine: Jo\u0161 u junu 2020 god. bilo je u trci ve\u0107 140 vakcina protiv SARS-Cov-2 . Finansijski podsticaj EU\u00a0 farmaciji od 7,4 milijarde trebalo je da podstakne da se virus \u201ejednom za sva vremena pobedi\u201c. Najve\u0107e nade se pola\u017eu u mRNA vakcinu, ali \u0161ta ta dugo pri\u017eeljkivana materija \u010dini u na\u0161em telu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4104"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4104"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4104\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4106,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4104\/revisions\/4106"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4104"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4104"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4104"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}