{"id":4159,"date":"2022-02-27T17:40:23","date_gmt":"2022-02-27T17:40:23","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4159"},"modified":"2022-02-27T17:40:23","modified_gmt":"2022-02-27T17:40:23","slug":"siva-lingam-lepenskog-vira","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=4159","title":{"rendered":"\u0160iva lingam Lepenskog vira"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Uvod\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/u><\/strong>Otkri\u0107e <\/strong>\u201eKulture Lepenskog vira\u201c je rezultat za\u0161titnog arheolo\u0161kog istra\u017eivanja, u okviru pripremnih radova na izgradnji hidroelektrane \u201e\u0110erdap I\u201c, koje je sprovedeno 1960 godine.<\/p>\n

Prostor<\/strong> obuhvata tri kotline, unutar najdu\u017ee klisure u Evropi (100 km) i najdubljeg re\u010dnog toka na Svetu (82 m), a koju obrazuje Dunav u svom srednjem toku, kroz rased u obronku karpatskog planinskog masiva.<\/p>\n

<\/p>\n

Arheolo\u0161ki radovi<\/strong> su zapo\u010deti 1965 godine pod rukovodstvom profesora arheologije dr. Dragoslava Srejovi\u0107a. Po\u010detak radova je karakterisao nizak nivo o\u010dekivanja.<\/p>\n

Zbog toga su arheolozi bacali u Dunav neke oblutke, smatraju\u0107i ih potpuno bezvrednim \u2013 po svedo\u010denju profesora antropologije dr. Srboljuba \u017divanovi\u0107a, koji je prisustvovao iskopavanjima.<\/p>\n

Datiranje <\/strong>skeleta na 9,500 godina pre nove ere, koje je u Londonu obezbedio pomenuti antropolog, dovelo je do preokreta\u00a0 i shvatanja zna\u010daja arheolo\u0161kog lokaliteta.<\/p>\n

Iz mraka paleolita, te 1967 godine, izronila je ribolika skulptura iznena\u0111enog izraza lica \u2013 bio je to: mezolit. Prva kultura Evrope zainteresovala je Svet.<\/p>\n

Isti izraz lica morali su imati i arheolozi, jer su po\u010deli grozni\u010davo ronjenje po Dunavu, u poku\u0161ajima da prona\u0111u artefakte koje su prethodno odbacili kao bezvredne.<\/p>\n

Izme\u0161tanje <\/strong>nalazi\u0161ta izvan zone potapanja je zavr\u0161eno do 1971 godine.<\/p>\n

Eksponati su izlo\u017eeni kao stalna postavka Narodnog Muzeja u Beogradu. Na izme\u0161tenom lokalitetu je formiran Muzej, koji je 2011 godine dobio adekvatan objekat.<\/p>\n

Nalazi <\/strong>se prete\u017eno nalaze na desnoj obali Dunava u Republici Srbiji, a nekoliko na levoj, rumunskoj obali.<\/p>\n

Unutar arheolo\u0161kog sloja debeljine 3,5 metra je prepoznato ukupno 9 nivoa, koji su razvrstani u 4 kulturna sloja.<\/p>\n

Predmeti su upotrebni, ukrasni i votivni (religiozni). Skeleti u ispru\u017eenom polo\u017eaju i orjentacije sever \u2013 jug, u \u201efetus\u201c polo\u017eaju na levom i desnom boku, \u010detiri skeleta u \u201elotos\u201c polo\u017eaju, kao i ve\u0107i broj kremiranih.<\/p>\n

Prona\u0111ene su i temeljne osnove ku\u0107a, koje su \u010dinile: najstarije stalno naselje Evrope<\/strong>.<\/p>\n

Temelji tih ku\u0107a su ukazivali na jedinstvenu arhitekturu. Nigde i nikada, nije prona\u0111eno ni\u0161ta sli\u010dno.<\/p>\n

Temeljne osnove ku\u0107a su jedinstvene u celom Svetu i najpreciznije se opisuju kao: zarubljeni kru\u017eni ise\u010dci.<\/p>\n

\u00a0<\/u><\/strong>Razumevanje podnih elemenata\u00a0\u00a0 M<\/u><\/strong>ilenijumi pod zemljom, a zatim kratko vreme iskopavanja i izme\u0161tanja, ostavilo je kao najjasnije svedo\u010danstvo: temeljne osnove ku\u0107a.<\/p>\n

One predstavljaju \u010dinjenice u tlu.<\/p>\n

Temeljne osnove karakteri\u0161e bogatstvo podnih elemenata, takozvanog: kamenog mobilijara.<\/p>\n

Njihovo novo razumevanje povezano je s novom rekonstrukcijom ku\u0107e (o \u010demu, slede\u0107om prilikom) i razlikuje se od dosada\u0161njih po pitanju: skulptura, ognji\u0161ta, pepeli\u0161ta, \u2206 elemenata i naro\u010dito zna\u010dajnog podnog elementa ozna\u010denog brojem 12, pri \u010demu dosada\u0161nja shvatanja (za potrebe \u010dlanka) nisu izlagana i mogu se prona\u0107i u postoje\u0107oj literaturi ili u skoroj knjizi: \u201eShvatara \u2013 ra\u0111anje Evrope\u201c.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Kamena oja\u010danja<\/strong> (1-6) postavljena du\u017e spoljnje strane temeljne osnove imaju jasne tragove stubova nadgradnje.<\/p>\n

Skulpture <\/strong>(7) predstavljaju sedmoricu drevnih mudraca iz vode \u2013 davalaca kulture. Kako je poznato da Oni nisu izlazili iz slane, nego isklju\u010divo iz slatke vode, tako nisu mogli iza\u0107i pored Krita.\u00a0 \u00a0Zna\u010di: samo, tada i tu.<\/p>\n

Sto<\/strong> (8) je sto. Bio i ost\u2019o.<\/p>\n

Ognji\u0161te<\/strong> (9) je odgovaraju\u0107e veli\u010dine, dobro postavljeno i plitko \u2013 zbog toga \u0161to je u njemu sagorevao \u0107umur.<\/p>\n

Pepeli\u0161te<\/strong> (10) se logi\u010dno nalazi u produ\u017eetku ognji\u0161ta. Pri njegovoj izradi mu je data adekvatna pa\u017enja, zbog va\u017enosti pepela kao elementa prvog kompozitnog gra\u0111evinskog materijala (\u201erimski beton\u201c) kojim su zaliveni svi podni elementi.<\/p>\n

Ku\u0107e predaka<\/strong> (11) predstavljaju umanjene modele velikih ku\u0107a. Nalaze se u prvom redu do ognji\u0161ta. U znak se\u0107anja i po\u0161tovanja prema precima, slu\u017eile su za prino\u0161enje hrane i pi\u0107a.<\/p>\n

Osnovni oblik je: \u2206<\/strong>\u00a0 o\u0161te\u0107eni: A<\/strong> i \u039b<\/strong>.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Podni element broj 12\u00a0 \u00a0<\/u><\/strong>Kameni element, redovno nala\u017een u geometrijskom sredi\u0161tu temeljne osnove ku\u0107a Lepenskog vira i do sada je ispravno shva\u0107en kao: \u201e\u017ertvenik\u201c ili jo\u0161 preciznije kao: \u201ekameni recipijent\u201c.<\/p>\n

Daljeg razumevanja nije bilo i verovatno se smatralo da \u0107e njegova su\u0161tina zauvek ostati skrivena milenijumima koji nas dele. Me\u0111utim, taj kamen koji strpljivo nosi svoju poruku, jo\u0161 uvek je \u201e\u017eiv\u201c. Otkriva sve svima i \u2026 ne\u0161to, nikome.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\u017drtvenik, kojeg je pri demonstracijama koristio arhitekta Predrag Risti\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

Naro\u010dito uo\u010dljiv kru\u017eni kanal s mestom za odlivanje i polusfernim udubljenjem, na nalazu koji je koristio arhitekta dr. Predrag Risti\u0107, nam poma\u017ee da iste detalje prepoznamo i kod lo\u0161ije obra\u0111enih ili lo\u0161ije sa\u010duvanih primeraka.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/u><\/strong>Jednog od njih prona\u0161ao je 2003 godine, na podru\u010dju biv\u0161eg arheolo\u0161kog nalazi\u0161ta Vlasac, ribolovac Mom\u010dilo \u0110or\u0111evi\u0107 iz Majdanpeka. Kameni \u017ertvenik, s \u010detiri urezana grafema i kamenim oblutkom, nalaza\u010d je uredno predao muzeju, gde se i sada nalazi.<\/p>\n

Arheolozi su prepoznali da se ovalni kamen uklapa u polusferno udubljenje.<\/p>\n

Ipak, nisu izvukli nikakav zaklju\u010dak, a on glasi: kamen s kru\u017enim kanalom, mestom za odlivanje i polusfernim udubljenjem u kojem je \u201ejaje\u201c \u2013 je: \u0160iva lingam<\/strong>.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Sada mo\u017eemo re\u0107i: svaki \u017ertvenik je imao svoje jaje, a svaka ku\u0107a, svoj – \u0160iva lingam.<\/p>\n

Lingam je znak, simbol, u ovom slu\u010daju opredme\u0107en simbol.<\/p>\n

Ali, \u0161ta je ili ko je: \u0160iva?<\/p>\n

\"\"<\/a><\/u><\/strong><\/p>\n

\u0160iva <\/u><\/strong>\u00a0\u2013 bo\u017eanstvo koje pla\u0161i neznalice.\u00a0 Ne bez razloga.<\/p>\n

Predstavlja jedno od tri Bo\u017eanstva hinduisti\u010dke religije. Uobi\u010dajena podela uloga nam govori da je: Brama stvaralac Sveta, Vi\u0161nu odr\u017eava Svet, a \u0160iva ga razara.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u0160iva ima vrlo aktivnu ulogu i trojaku prirodu (trimurti). Poznato je da \u0160iva u sebi objedinjuje stvaraoca, onoga koji odr\u017eava Svet i onoga koji ga razara. Zbog toga prikazi \u0160ive u ljudskom obliku imaju tri lica, odnosno tri glave. Najslikovitije figure \u0160ivu predstavljaju kao plesa\u010da, koji svojim plesom odr\u017eava Svet u stalnom kretanju, unutar kruga koji predstavlja kundalini zmiju i pri tome gazi dete, za koje se smatra da predstavlja ne znanje. Dve ruke koristi za stvaranje i ono je simbolisano bubnjem, a dvema rukama razara i dr\u017ei vatru. Uz mu\u0161ke i \u017eenske atribute i nekoliko dodatnih zmija, predstavlja poku\u0161aj da se osobine, principi i ideje vizuelno predstave. Vi\u0161e pla\u0161i, nego \u0161to podsti\u010de na razmi\u0161ljanje. Ali, tako je ispravno, jer kome su emocije ispred razuma, toliko da ga zaklanjaju \u2013 i treba da se pla\u0161i.<\/p>\n

Sveta knjiga, \u0161aivizma i onih koji su po\u0161tovaoci boga \u0160ive, naziva se: \u201eShvetashvatara\u201c.<\/p>\n

Svet, ovaj naziv (posle komplikovane etimologije) prevodi kao: \u201cOnaj koji nosi dalje na belom konju\u201d ili \u201cBela mazga koja nosi dalje\u201d.<\/p>\n

Mazga ili magarac \u2013 pitanje je sad?\u00a0 Me\u0111utim, ako poznajete neki od slovenskih jezika lako \u0107ete uo\u010diti da sadr\u017ei dve re\u010di: \u201cSveta\u201d i \u201cshvatara\u201d, koje (divnog li \u010duda) ne treba prevoditi!<\/p>\n

U toj knjizi \u0160iva preti, ali i obe\u0107ava. Ono \u0161to \u0160iva obe\u0107ava je: \u201eamrta\u201c – ni\u0161ta manje, niti mo\u017ee biti vi\u0161e.<\/p>\n

Da \u2013 \u0160iva obe\u0107ava besmrtnost. \u00a0\u00a0Taj kamen je znanje su\u0161tine.<\/p>\n

On u sebi sadr\u017ei i svo mla\u0111e kamenje, pa ga mo\u017eemo smatrati i ugaonim kamenom mudraca u koji je zaboden Arturov ma\u010d.<\/p>\n

Pra \u2013 Stara Evropa\u00a0\u00a0\u00a0 <\/u><\/strong>\u0160iva lingam je mnogo vi\u0161e od svetog drveta ili totemske \u017eivotinje. Slo\u017een rekigijski predmet ukazuje na slo\u017een sistem verovanja u neshvatljivo dalekoj pro\u0161losti.<\/p>\n

Uz najstariji simbol jin-jang (otkriven u Rumuniji) obilje prikaza svastika, kolovrata, kao i tradicije spaljivanja mrtvih (koje govori o na\u010dinu \u017eivota \u017eivih) sve o\u010diglednije povezuje kulturu podunavske \u201eStare Evrope\u201c s \u017eivim religijama jugoisto\u010dne Azije.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Slovena\u010dki istra\u017eiva\u010d Pavel Medve\u0161\u010dek \u2013 Klan\u010dar, u predstavljanju svoje knjige \u201cS nevidljive strane neba\u201d, je predstavio i nekoliko religijskih predmeta slovena\u010dkih Staroveraca, koji ukazuju na mogu\u0107nost da postoji kontinuitet kori\u0161\u0107enja vrlo sli\u010dnog obrednog predmeta, sve do XX veka.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/strong>Zbog toga bi mla\u0111e \u0160iva lingame trebalo pronalaziti unutar postavki muzeja centralnoevropskih zemalja. Prostorno na \u201cpoljima urni\u201d, odnosno unutar \u201ckulture \u017earnih polja\u201d i vremenski, od Lepenskog Vira, do uveliko unutar Nove ere.<\/p>\n

Predhri\u0161\u0107anski obi\u010daj ukra\u0161avanja jaja, koji najdu\u017eu zabele\u017eenu tradiciju ima na tlu dana\u0161nje Rumunije (\u201cpisanke\u201d) mo\u017eda ima \u2013 najdu\u017eu mogu\u0107u tradiciju.<\/p>\n

Uglavnom: kontinuirano, posle 11.500 godina uspona i padova \u2013 to smo mi, danas.<\/p>\n

Ko ovo ne mo\u017ee da shvati, neka mu pomogne boginja SaraShvati.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pripremio: Nebojsa Hafizovic<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uvod\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Otkri\u0107e \u201eKulture Lepenskog vira\u201c je rezultat za\u0161titnog arheolo\u0161kog istra\u017eivanja, u okviru pripremnih radova na izgradnji hidroelektrane \u201e\u0110erdap I\u201c, koje je sprovedeno 1960 godine. Prostor obuhvata tri kotline, unutar najdu\u017ee klisure u Evropi (100 km) i najdubljeg re\u010dnog toka na Svetu (82 m), a koju obrazuje Dunav u svom srednjem toku, kroz rased u obronku […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4159"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4159"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4159\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4170,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4159\/revisions\/4170"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4159"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4159"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4159"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}