{"id":458,"date":"2011-06-29T09:02:27","date_gmt":"2011-06-29T09:02:27","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=458"},"modified":"2011-06-29T11:19:02","modified_gmt":"2011-06-29T11:19:02","slug":"terapija-muzikom","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=458","title":{"rendered":"TERAPIJA MUZIKOM"},"content":{"rendered":"

Muzika i Alchajmerova bolest<\/em><\/strong><\/p>\n

Pi\u0161e: Marija Radovanovi\u0107<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Alchajmerova bolest je degenerativni poreme\u0107aj srednjeg ili poznog \u017eivotnog doba koji uni\u0161tava neurone u mo\u017edanoj kori \u0161to dovodi do zna\u010dajnog gubitka mo\u017edane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pam\u0107enja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i eventualno sposobnost da se oboleli brinu sami o sebi. Bolest je opisao nema\u010dki psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine.
\n
\nIako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti se suo\u010davaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko 7 do 10 godina, ali postoje razne varijacije od 3 do 20 godina do smrti,\u0161to zavisi od starosti pacijenta,zdravstvenog stanja, kao i od nege koju pacijent prima.<\/p>\n

Neka od najboljih istra\u017eivanja ove bolesti su vo\u0111ena u polju genetike da bi se otkrila uloga istorije bolesti u porodici. Nau\u010dnici su otkrili da ljudi koji u sebi nose posebnu verziju apolioproteina E gena ( aroE gen ), koji se nalazi na 19. hromozomu, imaju ve\u0107u \u0161ansu da se kod njih razvije ova bolest nego kod ljudi koji u sebi nose neku drugu verziju ovo gena. Naj\u010de\u0161\u0107a verzija ovog gena u \u010ditavoj populaciji je aroE3, dok skoro pola osoba koje boluju od kasne Alchajmerove bolesti nose u sebi aroE4 gen za koji je dokazano da ima ulogu u nastanku bolesti.<\/p>\n

Program terapije muzikom je podigao nivo melatonina u krvi, popravio pona\u0161anje i probleme sa spavanjem kod 20 pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti. Pacijenti su svaki dan po pola sata slu\u0161ali Mocartovu muziku, 5 dana nedeljno. Terapija je trajala mesec dana. Analiza krvi je ra\u0111ena pre po\u010detka terapije, odmah nakon terapije kao i 6 nedelja posle terapije. Proveravan je nivo melatonina, norepinefrina, epinefrina, serotonina i prolaktina, za koje se zna da uti\u010du na mentalno stanje. Otkriveno je da su se nivoi melatonina, epinefrina i norepinefrina u krvi zna\u010dajno pove\u0107ali do zavr\u0161etka terapije. \u0160tavi\u0161e, nivo melatonina je ostao visok 6 nedelja nakon zavr\u0161enog eksperimenta, dok su se za to vreme epinefrin i norepinefrin vratili na nivo na kom su bili pre po\u010detka eksperimenta. Terapija muzikom nije delovala na serotonin i prolaktin. Pored hormonalnih promena, pacijenti su postali aktivniji i dru\u0161tveniji i bolje su spavali.<\/p>\n

Ra\u0111eni su i drugi eksperimenti. Pacijentima kojima je o\u0161te\u0107eno prostorno rezonovanje, davan je test se\u010denja presavijenog papira. Nakon 10 minuta slu\u0161anja Mocartove muzike pacijenti su imali 3-4 ta\u010dna odgovora od 8 mogu\u0107ih. Oni koji nisu slu\u0161ali muziku nisu uspeli da odgovore na zadatak.<\/p>\n

Neki nau\u010dnici smatraju da oboleli od Alchajmerove bolesti ne gube pam\u0107enje, nego samo gube na\u010dine da do\u0111u do njega. Pacijenti koji retko razgovaraju sa drugim ljudima naj\u010de\u0161\u0107e- pevaju. U poslednjih nekoliko godina se tra\u017ei na\u010din da se pomo\u0107u muzike na\u0111e put do njihovog pam\u0107enja.<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nMuzika i epilepsija<\/strong><\/p>\n

Za pacijenta obolelog od epilepsije poku\u0161an je svaki vid le\u010denja. Sedam lekova protiv epilepsije i operacija mozga nisu imali nikakav efekat na napade i gr\u010deve od kojih je patio svakodnevno za svojih 46 godina. Bez znakova napretka i nakon testova koji su potvrdili pogor\u0161anje u u\u010denju i pam\u0107enju za devet godina, hirurzi su odlu\u010dili da bi trebalo da ponovo ide na operaciju mozga.<\/p>\n

Ali, pre nego \u0161to je pacijent trebalo da ode na dalje analize, do\u0161lo je do neverovatnog pobolj\u0161anja. Napadi smeha od kojih je patio oko 6 puta dnevno su skoro nestali. Umesto gr\u010deva pri smejanju koje nije mogao da kontroli\u0161e, imao je 6-9 sekundi duge nenamerne osmehe koje je mogao da iskontroli\u0161e. Tako\u0111e je imao oko 7 ozbiljnijih napada mese\u010dno, ali nije nimao nijedan u poslednja tri meseca.<\/p>\n

Kada su lekari to istra\u017eili, otkrili su da je do transformacije do\u0161lo zbog promene na\u010dina \u017eivota. Pacijent je po\u010deo da svaki dan po 45 minuta slu\u0161a Mocarta. Slu\u010daj ovog 46-ogodi\u0161njeg \u010doveka je sa kojim su se susreli lekari Instituta za neurologiju u Londonu se za par dana pro\u010duo po celom svetu i sada se masovno rade eksperimenti ne bi li se ustanovilo kako Mocart deluje na epilepti\u010dare.<\/p>\n

Za sada je objavljen samo mali broj istra\u017eivanja na ovu temu ali skro svi pokazuju pobolj\u0161anje kod pacijenata. Neurolozi Univerziteta u Ilinoisu su otkrili da dete koje pati od retkog oblika epilepsije, Lenoks-Gastat sindroma, ima drasti\u010dno manje napada kada 10 minuta svakog sata slu\u0161a sonatu K448. Druga studija u tom centru je otkrila promene u aktivnosti mozga pri slu\u0161anju Mocartove muzike u 23 od 29 slu\u010dajeva. U nekim slu\u010dajevima promene se de\u0161avaju i kod pacijenata koji su u komi.<\/p>\n

Sude\u0107i po doktoru D\u017eonu Hjuzu, mo\u017ee biti da Mocartova kompleksna muzika ima efekat sli\u010dan pulsiraju\u0107im elektrostimulacijama, tako \u0161to dovodi u red neuone u mozgu koji ne funkcioni\u0161u dobro.Arhitektura Mocartove muzike je briljantno kompleksna, ali isto tako jako dobro organizovana. Organizacija kore velikog mozga koristi ovu muziku da normalizuje sve sub-optimalne funkcije kore.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Muzika i Alchajmerova bolest Pi\u0161e: Marija Radovanovi\u0107   Alchajmerova bolest je degenerativni poreme\u0107aj srednjeg ili poznog \u017eivotnog doba koji uni\u0161tava neurone u mo\u017edanoj kori \u0161to dovodi do zna\u010dajnog gubitka mo\u017edane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pam\u0107enja, sposobnosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,12,15],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/458"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=458"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/458\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":559,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/458\/revisions\/559"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}