{"id":475,"date":"2011-06-29T09:16:45","date_gmt":"2011-06-29T09:16:45","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=475"},"modified":"2011-06-29T11:18:27","modified_gmt":"2011-06-29T11:18:27","slug":"skalpelom-do-profita-nepotrebne-operacije","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=475","title":{"rendered":"Skalpelom do profita – Nepotrebne operacije"},"content":{"rendered":"

Prevod i obrada: Branka Mraz<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Moderna medicina ima puno postignu\u0107a, operacijama se spa\u0161avaju \u017eivoti i zahvaljuju\u0107i modernoj tehnologiji veoma su uspe\u0161ne. Zvu\u010di logi\u010dno da se sve vi\u0161e operi\u0161e u svim medicinskim oblastima. Ipak nije uvek operacija bolji izbor, nekad je \u010dak lo\u0161iji ali se uprkos tome i dalje primenjuje.
\nRazlog: operacije su finansijski unosnije i uzimaju lekarima manje vremena od terapije. Sem toga ve\u0107inu operacija pla\u0107aju zdravstvene kase, u Evropi bar.
\n
\nS vremena na vreme iskrsne neka vest o nepotrebnoj operaciji, ali da li je to ta\u010dno? Da li su lekari stvarno u stanju da svoje pacijente \u0161alju na operaciju iako postoji alternativa? Samo zato \u0161to bolje zarade? Kako stvari stoje odgovor je: da. I to ne kao iznimni slu\u010dajevi, ta tema se razvla\u010di kao crvena nit kroz medicinsku oblast.<\/p>\n

Placebo operacija kolena <\/strong><\/p>\n

Primer artroza kolena: danas se gotovo standardno koristi zahvat artroskopije kolena. Kao minimalno invazivni metod kojim koleno bude isprano, fragmenti hrskavice odstranjeni i gruba povr\u0161ina poravnana.<\/p>\n

2000. god. u Hjustonu, Teksas, je ova metoda ispitana i to na jedan specifi\u010dan na\u010din. Operisano je 120 pacijenata sa artrozom kolena.
\nAli samo na 60 je stvarno i sprove-
\ndena artroskopija. Drugoj polovini je na\u010dinjen povr\u0161inski rez koji sugeri\u0161e na zahvat i da bi poja\u010dali utisak pokazana im je na ekranu neka ranija operacija.<\/p>\n

Uspeh je bio u obe grupe jednak. Posle 2 godine 90% pacijenata obe grupe bio je zadovoljan operacijom. Jedina razlika je da su stvarno operisani ose\u0107ali vi\u0161e bolova od kontrolne grupe.
\nNau\u010dnici univerziteta Vest Ontario su ovu dugo ismevanu studiju u me\u0111uvremenu potvrdili. Tretirali su 178 pacijenata, svi su dobijali fizioterapiju i sredstva protiv bolova. Kod svega 86 je artroskopija dodatno primenjena. \u201e Pacijenti sa srednje te\u0161kom artrozom ni u kom slu\u010daju ne profitiraju od operacije\u201c, sa\u017eeo je Brajan Fegan rezultate istra\u017eivanja.<\/p>\n

Dakle: konzervativna metoda, fizioterapija plus lekovi protiv bola, ima jednak uspeh kao operacija kolena.
\nRudilf Klajning na\u010delnik urgentne hirurgije u Marlu ide i dalje \u201eTaj sloj se ne sme poravnjavati. To dodu\u0161e u po\u010detku donosi olak\u0161anje kao i ose\u0107aj da je ne\u0161to postignuto, ali tokom vremena ubrzava habanje zgloba\u201c. Na pitanje za\u0161to se onda u velikom stilu primenjuje odgovara kratko: \u201eJer donosi novac.\u201c Samo u Nema\u010dkoj se godi\u0161nje izvede 500 000 artroskopija.
\nOdli\u010dan posao- strah kod \u017eena<\/p>\n

Primer rak grli\u0107a materice.: tu problem nastaje ve\u0107 u preventivi. Neprecizni testovi vode do suvi\u0161nih operacija. Standardno se danas jo\u0161 uvek koristi tzv. PAP test. To u EU pla\u0107a zdravstveno osiguranje, svaka \u017eena sa 20 godina ima pravo na ovaj test jednom godi\u0161nje. Ovim testom se tra\u017ee izmenjene \u0107elije. Teoretski se iz tih izmenjenih \u0107elija mo\u017ee razviti rak. Ali PAP test nije stvarno pouzdan, ve\u0107 izme\u0111u 50% i 80%. Bolesne \u0107elije se previde radi neke jednostavne upale. \u201eKontrolisani \u0107elijski materijal nije uvek dovoljno svedo\u010danstvo\u201c, na univerzitetu u Hanoveru je ovaj test testiran \u201e Kod otkrivanja primarnog Cerviks karcinoma ima se utisak kao da treba puding ekserom ukucati i zid. Rezultati nisu stvarno pouzdani.\u201c \u2013ginekolog Karl Urlih Petri jedan od voditelja istra\u017eivanja. Dodatno, ovaj test ne tra\u017ei po\u010detne forme bolesti ve\u0107 predznake, a oni se ve\u0107inom sami od sebe povuku.<\/p>\n

Takve neta\u010dne ili preuranjene dijagnoze vode brzo do nepotrebne operacije. Prete\u0107e i zastra\u0161uju\u0107e re\u010di kao \u201e od izmenjenih \u0107elija mo\u017ee odmah nastati rak\u201c padaju uz to.<\/p>\n

Rezultat: u USA se godi\u0161nje odstrani 200 000 materica, iako od raka grli\u0107a materice oboli svega 14 000, ipak ne vode sve odstranjene materice do dijagnoze raka, ve\u0107 i druge bolesti mogu biti razlog odstranjenja.<\/p>\n

Neprecizne metode ispitivanja<\/strong><\/p>\n

Primer operacija \u0161titne \u017elezde: i ovde egzistira problem metode ispitivanja. Ve\u0107ina oboljenja \u0161titaste \u017elezde se ustanovljuje ultra zvukom i hormonskim ispitivanjem. Pri tome postoji punktiranje iglama kao zna\u010dajno pouzdaniji na\u010din. Ako se izabere pouzdanija metoda moralo bi se manje ljudi operisati.
\nVeliki deo operacija je zbog \u010dvora. Ralf Pa\u0161ke, profesor Univerzitetske klinike u Lajpcigu ka\u017ee: \u201eSamo petina otkrivenih \u010dvorova na \u0161titnoj \u017elezdi mora biti i operisana.\u201c razlog \u201e metodom punktiranja mo\u017eemo ustanovoti za \u00be slu\u010dajeva jo\u0161 pre operacije da li je dobro\u0107udni ili zlo\u0107udni \u010dvor.\u201c I ovde ponovo vidimo brojne nepotrebne operacije zbog izbora lo\u0161ije dijagnosti\u010dke metode. Ili se ta metoda svesno bira?<\/p>\n

Se\u0107i, umesto ja\u010dati le\u0111a<\/strong><\/p>\n

Primer: operacija me\u0111upr\u0161ljenskih diskova. Samo u Nema\u010dkoj ih se godi\u0161nje operi\u0161e 60 000. Me\u0111upr\u0161ljenski diskovi funkcioni\u0161u kao amortizeri, \u010duvaju ki\u010dmu tako \u0161to obijaju pritisak, kao federi. Sa godinama diskovi gube elasticitet, delovi se mogu presaviti i pritiskati nerv ili le\u0111na rebra. To uzrokuje bol. Izbor pada skoro uvek na operaciju iako postoje i druge jeftinije i manje invazivne metode. Stru\u010dnjaci ukazuju na to: \u201e ciljanom terapijom protiv bola, fizioterapeutskim ve\u017ebama za ja\u010danje le\u0111nih i trbu\u0161nih mi\u0161i\u0107a kao i hladne i tople obloge mo\u017ee se posti\u0107i izbegavanje operacije za 80%. Umesto da ova zapa\u017eanja uzmu ozbiljno, lekari se radije hvataju no\u017ea, iako uspeh \u010desto izostaje.<\/p>\n

Ovom operacijom postoji opasnost od takozvanog rizika postnukleotomije.O\u017eiljci i zarasline mogu u izvesnim uslovima da uzrokuju te\u0161ko\u0107e. Ali operacija donosi bolnici siguran prihod uz znatno manje vremena za razliku od alternative.<\/p>\n

Za ARD magazin \u201eKontrast\u201c izjavljuje na\u010delnica sa univerzitetske klinike Bohum: \u201c Zna se da problem diskova prolazi sam od sebe sa ili bez lekara, va\u017eno je u toj kriti\u010dnoj fazi od vi\u0161e meseci pomo\u0107i pacijentu da se izbori sa bolom.\u201c<\/p>\n

Osim toga, razlog za ove probleme le\u017ei \u010desto u na\u010dinu \u017eivota pacijenta koji on te\u0161ko menja, ve\u0107 se radije podvrgava operaciji. Ovde naravno treba ukazati i na sopstvenu odgovornost prema zdravlju.<\/p>\n

Na ra\u010dun potkolenice<\/strong><\/p>\n

Primer amputacija: Ukoliko bi stopala dijaberi\u010dara bila redovno pregledana kod specijaliste, polovina amputacija bi bila nepotrebna. Ovo zahteva odgovaraju\u0107u preventivu i ciljni tretman. Problem je u tome da je \u201edijabeti\u010darsko stopalo\u201c kako se nazivaju posledice na stopalu i nozi u medicinskom tretmanu \u010desto zapostavljaju.<\/p>\n

Dijabetolog profesor Maksimilian \u0160praul smatra da je razlog za to vi\u0161e finansijski nego medicinski.
\n\u201e \u010cinjeni\u010dno je tako: Ako odse\u010dete potkolenicu, posle 14 dana ste pacijenta otpustili na rehabilitaciju koju pla\u0107a zdravstveno osiguranje, ali ne bolnica. I bolnica je ovim na dobitku. Ako ho\u0107ete pacijentu da sa\u010duvate nogu morate ga osam nedelja stacionarno tretirati, \u0161to je tako\u0111e \u010dest slu\u010daj, ali tada bolnica dobije manje para. Dok je god tako i dalje \u0107e se po bolnicama vredno amputirati potkolenice.\u201c<\/p>\n

Profit ili le\u010denje, ko ima prvenstvo?<\/strong><\/p>\n

Operacije sa najmodernijom tehnikom su simbol za uvek favorizovanu \u0161kolsku medicinu. \u0160to vi\u0161e High-Tech-a to je vi\u0161e produkt slavljen u stru\u010dnoj \u0161tampi pa iako se posle poka\u017ee da je to bila ludost, kao npr. \u201eRobodoc\u201c.
\nMogu\u0107e da je ovo neljudsko postupanje posledica brojnih reformi zdravstva u EU. Umesto da pacijente po\u0161te\u0111uju sa preventivom a time i \u0161tede novac, lekari se rukovode brojevima, \u010dime bolesnik dolazi u drugi plan. Apsurdna ideja da bolnice treba da su pla\u0107ene po u\u010dinku, je ovde na pogre\u0161nom mestu jer stimuli\u0161e masovnu produkciju a ignori\u0161e pojedina\u010dne slu\u010dajeve.
\nTako\u0111e i ideja o minimumu operacija koje bolnica mora godi\u0161nje obaviti da bi smela vr\u0161iti neku vrstu operacije, vodi do toga da se tu i tamo po koja operacija izvede, pa i ako nije neophodna.<\/p>\n

Politika ovde \u0107uti, uticaj zdravstvene industrije je preveliki, kao i strah od gubitka radnih mesta.<\/p>\n

Skupe operacije odr\u017eavaju privrednu granu \u201ebolest\u201c u \u017eivotu. Me\u0111u lekarima je otvorena tajna da mnoge bolnice ne bi mogle opstati da ne operi\u0161u na veliko.<\/p>\n

Bolnice napokon moraju po\u010deti snositi odgovornost za posledice lo\u0161eg le\u010denja. Neo- kapitalizam nije model koji sme biti primenjen u zdravstvu, niti je isplativost maksima kojom se smemo rukovoditi u izboru na\u010dina le\u010denja. Privrednici i ekonomisti ne mogu odre\u0111ivati zdravstvenu politiku nigde u svetu.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prevod i obrada: Branka Mraz   Moderna medicina ima puno postignu\u0107a, operacijama se spa\u0161avaju \u017eivoti i zahvaljuju\u0107i modernoj tehnologiji veoma su uspe\u0161ne. Zvu\u010di logi\u010dno da se sve vi\u0161e operi\u0161e u svim medicinskim oblastima. Ipak nije uvek operacija bolji izbor, nekad je \u010dak lo\u0161iji ali se uprkos tome i dalje primenjuje. Razlog: operacije su finansijski unosnije […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,37],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/475"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=475"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/475\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":554,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/475\/revisions\/554"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=475"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=475"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=475"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}