{"id":502,"date":"2011-06-29T09:37:34","date_gmt":"2011-06-29T09:37:34","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=502"},"modified":"2011-06-29T11:19:14","modified_gmt":"2011-06-29T11:19:14","slug":"%e2%80%9cnova-antropologija-biblija-za-intelektualce%e2%80%9d","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=502","title":{"rendered":"\u201cNova antropologija – Biblija za intelektualce\u201d"},"content":{"rendered":"

Predstavljanje knjige: Biblija\u00a0 za\u00a0 intelektualce\u201d Dejana Dimitrijevi\u0107a<\/em><\/p>\n

Predstavljmo knjigu koja je zami\u0161ljena kao priru\u010dnik koji mo\u017ee da pomogne stru\u010dnjacima raznih profesija da na jedan studiozan na\u010din do\u0111u do adekvatnog re\u0161enja postavljenog zadatka.<\/p>\n

Me\u0111utim i u svakodnevnom \u017eivotu mogu nastati problemi koji su naizgled nere\u0161ivi, ovde izneta metodologija je zaista primenjljiva i u svakpodnvnom \u017eivotu, po\u0161to je naj\u010de\u0161\u0107e re\u0161enja problema kvalitetno postavljeno pitanje ili vi\u0161e pitanja.<\/p>\n

Priru\u010dnik nudi, pored ostalih tema, preko 50 nau\u010dnih metoda \u010dijom se intelektualnom upotrebom mogu postaviti kvalitetna pitanja kako bi se na\u0161lo re\u0161enje problema. Dakle, ako imamo kvaliteno pitanje u vezi odre\u0111enog problema re\u0161enje je blizu.<\/p>\n

DIJALEKTI\u010cKI METOD<\/p>\n

Re\u010d dijalektika odnosi se na ve\u0161tinu raspravljanja i argumentacije u razgovoru. Pod ovim pojmom podrazumeva se i ve\u0161tina da se u nekom sporu \u2013 podesnim postavljanjem pitanja sagovorniku \u2013 otkriju protivre\u010dnosti u njegovim shvatanjima i tako do\u0111e do istine. S jedne strane, dijalektika je shvatanje o najop\u0161tijoj strukturi i dinamici (zakonitostima) stvarnosti, a s druge, skup osnovnih principa kojima se rukovodi pri re\u0161avanju konkretnih problema u celokupnoj svojoj prakti\u010dnoj delatnosti.
\nTakav pogled na svet koji prirodu obja\u0161njava materijalnim prauzrocima (vodom, vazduhom itd.) i kojim se poku\u0161avaju shvatiti njeno kretanje i menjanje, spontano je materijalisti\u010dki i dijalekti\u010dki.<\/p>\n

Dijalektika je kontinuirana kombinacija apstraktnog mi\u0161ljenja i prakti\u010dnog delovanja. Konkretnim razgra\u0111ivanjem dijalektike, odnosno njenih principa, dijalektika mo\u017ee postati prakti\u010dno upotrebljiva kao metodologija dru\u0161tvenih nauka. Kao istra\u017eiva\u010dki metod ona predstavlja skup osnovnih principa, koji se primenjuju u istra\u017eivanju za re\u0161avanje prakti\u010dnih problema. Pri tome se ispitivani problem obuhvata u celini i analizira u svom istorijskom razvoju, sa nagla\u0161enom dinamikom tog razvoja, radi postizanja ne samo pouzdanog uvida u dati problem ve\u0107 i mogu\u0107nosti njegovog prevazila\u017eenja.<\/p>\n

PRINCIPI DIJALEKTI\u010cKOG METODA<\/p>\n

Princip totaliteta ili
\ncelovitosti<\/p>\n

Svaku aktivnost koja se istra\u017euje neophodno je prou\u010diti u celini. Nijedna aktivnost ne egzistira potpuno izolovano od svoje okoline, jer je svet celina, \u010diji su delovi uzajamno povezani i uslovljeni. Uspostavljanjem veza sa okolinom (okru\u017eenjem) nastaju i razli\u010diti odnosi. Zanemarivanje tih veza i odnosa istra\u017eivane aktivnosti neminovno vodi pogre\u0161nom zaklju\u010divanju.<\/p>\n

U procesu saznanja izvesne pojave doga\u0111a se ponekad nepotrebno upro\u0161\u0107avanje ili ve\u0161ta\u010dko izdvajanje iz postoje\u0107eg okru\u017eenja, radi pojednostavljenja istra\u017eivanja. Takvim postupkom dolazi se do nepotpunih saznanja ili do saznanja koja va\u017ee samo za odre\u0111ene uslove. Da bi se ovakve gre\u0161ke prevazi\u0161le, istra\u017eivane aktivnosti i procese treba shvatiti kao elemente \u0161ireg okru\u017eenja (sredine), odnosno u njihovom totalitetu.
\nUva\u017eavanje ovog principa u toku istra\u017eivanja, u osnovi, podrazumeva sagledavanje posebnosti aktivnosti u \u0161iroj sredini, koja u izvesnom pogledu predstavlja njeno okru\u017eenje. U tom smislu se uo\u010davaju mesto aktivnosti i potpuna ili delimi\u010dna me\u0111uzavisnost sa delovima celine, \u0161to ne opovrgava \u010dinjenice da su saznanja parcijalna i pojedina\u010dna. Sasvim je razumljivo da se celina saznaje, upravo, preko njenih delova. Dakle, princip totaliteta polazi od stava da se aktivnost, mada posmatrana posebno, ne sme ve\u0161ta\u010dki odvajati od celine, \u0161to, u su\u0161tini, podrazumeva i realno odre\u0111ivanje mesta i zna\u010daja delova jedne celine. Dakle, princip celovitosti ne dozvoljava proizvoljno zanemarivanje nekih delova celine.<\/p>\n

Primer: U saznavanju i re\u0161avanju problema vezanih za \u010dovekove aktivnosti, celovitost pristupa ima izuzetan zna\u010daj. Ako se, recimo, istra\u017euje \u201ctempo tr\u010danja \u010doveka\u201d, princip totaliteta podrazumeva adekvatno vrednovanje staze za tr\u010danje, ostalih u\u010desnika trke, vremenskih prilika i sposobnosti trka\u010da. Ukoliko se, na primer, zanemare samo ostali u\u010desnici trke, tada bi, ukoliko do\u0111e do iznenadnog sudara, moglo do\u0107i i do smanjenja tempa tr\u010danja trka\u010da.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje: \u0160ta sve uti\u010de na posmatranu aktivnost?<\/p>\n

Princip istori\u010dnosti<\/p>\n

\u010covekove aktivnosti su dinami\u010dani kompleksi procesa. Njih je nu\u017eno sagledati u istorijskom razvoju, pogotovo \u0161to se sve aktivnosti tokom vremena menjaju, bez obzira na njihovu relativnu postojanost. Ovaj princip upu\u0107uje na shvatanje geneze i toka razvoja aktivnosti (doga\u0111aj, stanje, proces), pri \u010demu se potpunijim saznavanjem uo\u010davaju razlozi nastanka, trajanje i promene do kojih ina\u010de neminovno dolazi, \u0161to je od naro\u010ditog zna\u010daja pri istra\u017eivanju \u010dovekovih aktivnosti. Obele\u017eje stvarnosti su njeni aktivni oblici, koji u datom trenutku i sa razlogom nastaju, razvijaju se i menjaju do kulminacije, a potom nakon izvesne stagnacije gube smisao postojanja i u odre\u0111enom trenutku sa razlogom prestaju da postoje u prethodnom obliku. U skladu sa ovim principom dijalektike menjaju se i drugi sistemi istra\u017eivanja \u010dovekovih aktivnosti.<\/p>\n

Primer: Ako se, na primer, analizira istori\u010dnost u razvoju aviona, mo\u017ee se uo\u010diti da je pojavljivanje prvih aviona bilo uslovljeno potrebom \u010doveka za opona\u0161enjem ptica, u smislu savladavanja odre\u0111enih distanci vazdu\u0161nim putem. Dalji razvoj aviona je bio uslovljen razli\u010ditim potrebama \u010doveka u smislu prevoza ve\u0107eg broja putnika itd. Zbog toga, prvobitni modeli aviona gube na zna\u010daju. U tom smislu mogu se o\u010dekivati promene u budu\u0107em razvoju aviona.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje: U kojoj je fazi razvoja posmatrana aktivnost?<\/p>\n

Princip dijalekti\u010dke analize<\/p>\n

Svaki predmet u toku istra\u017eivanja \u010dovekovih aktivnosti trebalo bi misaono rastaviti na \u010dinioce (delove) koji ga \u010dine (bez obzira na njegovu prividnu jednostavnost), a razlog za ovaj postupak je utvr\u0111ivanje veza i odnosa koji vladaju me\u0111u \u010diniocima. Zapostavljanje tih veza i odnosa, gre\u0161ke u ra\u0161\u010dlanjivanju predmeta istra\u017eivanja, kao i zanemarivanje celine, vode u elementarizam i negativno uti\u010du na kona\u010dne rezultate istra\u017eivanja. U postupku istra\u017eivanja \u010dovekovih aktivnosti analiza se dopunjava drugim postupcima, u prvom redu sintezom, kako ne bi bilo ograni\u010denja i jednostranosti u dobijenim rezultatima.
\nPrimer: Ako bi se, recimo, kao primar dijalekti\u010dke analize uzelo istra\u017eivanje \u010dovekovog stava po nekom pitanju, najpre treba sagledati \u0161iru situaciju sa svim njenim odrednicama. Prema kome se postavlja takav stav i koji su razlozi za postavljnje odre\u0111enog stava. Prostor i vreme se posebno analiziraju. Su\u0161tina je da se svaki element stava analizira u odnosu na sve ostale elemente. Tako nema prekinutih veza izme\u0111u elemenata, \u0161to je preduslov da se dobiju pouzdani rezultati.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje: Koji su delovi i kakvi su me\u0111usobni odnosi delova posmatrane aktivnosti?<\/p>\n

Princip jedinstva
\nteorije i prakse<\/p>\n

Nau\u010dno saznanje o \u010dovekovim aktivnostima je produkt uzajamnog teorijskog i prakti\u010dnog delovanja. Sigurno je prihvatljiva ona teorija koja predstavlja putokaz za praksu, a uspe\u0161na ona praksa koja je teorijski zasnovana.<\/p>\n

Ovaj princip polazi od stava da teorija proizilazi iz prakse, ali da se praksa rukovodi teorijom. Me\u0111utim, to ne podrazumeva obaveznu i stalnu saglasnost teorijskog i prakti\u010dnog. Naprotiv, dijalekti\u010dki je ispravno da teorija i praksa naizmeni\u010dno jedna drugoj predhode, jer ako bi teorija i praksa bile neprekidno potpuno saglasne, to bi izazvalo stagnaciju u saznanju. Promene neminovno nastaju, pa ih stoga ili teorija ili praksa odr\u017eavaju (anticipiraju) i deluju potom na promenu druge strane. Ba\u0161 zbog nastajanja promena, te\u017enja za jedinstvom teorije i prakse je stalan proces, jer njihova uskla\u0111eneost potvr\u0111uje istinu o istra\u017eivanoj aktivnosti.<\/p>\n

Primer: Kao primer za obja\u0161njenje ovog principa mo\u017ee da poslu\u017ei osposobljavanje \u010doveka za pisanje. Da bi se \u010dovek osposobio za tu aktivnost neophodno je da poseduje odre\u0111ena teorijska znanja o slovnim, broj\u010danim i interpunkcijskim znacima. Isto tako, potrebno je da tokom ve\u017ebe stekne odre\u0111ena prakti\u010dna znanja da bi pisao znakove. Bez objedinjenog ukupnog znanja, \u010dovek nije osposobljen za pisanje. Reme\u0107enje skladnog odnosa teorije i prakse prilikom osposobljavanja ima za posledicu neadekvatnu osposobljenost.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje: Da li su u skladu teorija i praksa u posmatranoj aktivnosti?<\/p>\n

Princip jedinstva i borbe suprotnosti<\/p>\n

Princip jedinstva i borbe suprotnosti jedan je od temeljnih principa dijalektike. U svim pojavama postoji odre\u0111eno jedinstvo suprotnosti. Saznati neku pojavu zna\u010di saznati jedinstvo suprotnosti koje tu pojavu \u010dine. Suprotnosti ne postoje same za sebe, one su uslovljene i me\u0111usobno suprotstavljene. Gde god postoji kretanje (a ono je jedini na\u010din postojanja celokupne stvarnosti) javlja se borba suprotnosti. Kretanje proizvodi razlike izme\u0111u starog i novog. Kako se te razlike stalno pove\u0107avaju one prerastaju u suprotnost. Pove\u0107avanjem suprotnosti do krajnjih granica nastaju protivre\u010dnosti. Re\u0161avanjem protivre\u010dnosti nastaje ne\u0161to novo \u2013 novi kvalitet, sa novim unutra\u0161njim suprotnostima, sa \u010dijim narastanjem nastaje nova protivre\u010dnost, nakon \u010dijeg razja\u0161njenja nastaje opet novi kvalitet. Borba suprotnosti je stalna i apsolutna i postoji u svakoj prirodnoj i dru\u0161tvenoj pojavi, predmetu i ljudskom mi\u0161ljenju.<\/p>\n

Primer: Ako se, recimo, kao primer za analizu jedinstva i borbe suprotnosti uzme razvoj aviona i njegovih manevarskih sposobnosti, mo\u017ee se uo\u010diti da se sa pove\u0107anjem te\u017eine aviona smanjuju manevarske sposobnosti. Pored toga, pove\u0107anje te\u017eine zahteva ja\u010de motore. Ja\u010di motori zahtevaju vi\u0161e goriva pa je novi problem skladi\u0161tenje goriva. Dakle, u razvoju aviona se stalno re\u0161avaju nastale protivre\u010dnosti.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje: Koje su protiv-re\u010dnosti u posmatranoj aktivnosti?<\/p>\n

Princip prevazila\u017eenja (negacija negacije)<\/p>\n

Promena kvaliteta i strukture \u010dovekovih aktivnosti kao re\u0161enje protivre\u010dnosti zna\u010di ukidanje negativnog, prevazi\u0111enog i uspostavljanje novog, pozitivnog i perspektivnog. Negacija je bitno svojstvo svakog kretanja i menjanja. U datoj pojavi ukida se samo ono \u0161to je negativno, dok se pozitivno jo\u0161 uvek progresivno zadr\u017eava.<\/p>\n

Svaka novonastala \u010dovekova aktivnost, usled unutra\u0161nje borbe suprotnosti, u sebi sadr\u017ei i sopstvenu negaciju. Ta novonastala aktivnost odmah postaje stara u odnosu na aktivnost koja nastaje posle nje. Stoga je dija-lekti\u010dka negacija, u stvari, samonegacija. Negacijom se aktivnost ne degradira, ve\u0107 se odstranjivanjem prevazi\u0111enog stvara prostor za nove aktivnosti, kvalitetnije i perspektivnije.<\/p>\n

Primer: Na primeru razvoja aviona mo\u017ee se uo\u010diti \u0161ta to u su\u0161tini predstavlja. Naime, prvi avioni nisu imali sopstveni pogon ve\u0107 su leteli pomo\u0107u sile uzgona u slobodnom padu. Negaciom takvog vida pogona u avion je ugra\u0111en parni motor. Negaciom te\u0161kog parnog motora ugra\u0111en je benzinski motor. Negaciom benzinskog motora ugra\u0111en je mlazni motor. Pri tome negiranje prethodnih modela nije bilo potpuno ve\u0107 su se usavr\u0161avali pojedini delovi.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje: \u0160ta je to \u0161to treba negirati u posmatranoj aktivnosti?<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predstavljanje knjige: Biblija\u00a0 za\u00a0 intelektualce\u201d Dejana Dimitrijevi\u0107a Predstavljmo knjigu koja je zami\u0161ljena kao priru\u010dnik koji mo\u017ee da pomogne stru\u010dnjacima raznih profesija da na jedan studiozan na\u010din do\u0111u do adekvatnog re\u0161enja postavljenog zadatka. Me\u0111utim i u svakodnevnom \u017eivotu mogu nastati problemi koji su naizgled nere\u0161ivi, ovde izneta metodologija je zaista primenjljiva i u svakpodnvnom \u017eivotu, po\u0161to […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/502"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=502"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/502\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":560,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/502\/revisions\/560"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=502"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=502"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=502"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}