{"id":528,"date":"2011-06-29T10:40:08","date_gmt":"2011-06-29T10:40:08","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=528"},"modified":"2011-06-29T11:19:50","modified_gmt":"2011-06-29T11:19:50","slug":"sinteza-dve-hemisfere-mozga-kao-teleoloski-cilj-prevladavanja-civilizacijskih-suprotnosti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=528","title":{"rendered":"SINTEZA DVE HEMISFERE MOZGA KAO TELEOLO\u0160KI CILJ PREVLADAVANJA CIVILIZACIJSKIH SUPROTNOSTI"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

\n\"\"<\/a><\/p>\n

\u201eSamo sinteza funkcija dve hemisfere mozga dovodi do prevazila\u017eenja ponora atomizacije pojedinca i ra\u0111anja istinske kreativnosti. A to je ultimativni izazov u informati\u010dkom i globalnom dru\u0161tvu.\u201c<\/p>\n

\u0160tampani mediji su, tokom vekova, od renesanse pa nadalje, sa svojom centralizovanom porukom koja nije ni zahtevala ni omogu\u0107avala odgovaraju\u0107i feed-back, posledi\u010dno izazivali eksplozije i ekspanzije. Kao \u0161to se poruka \u0161irila poput kocentri\u010dnih krugova u vodi, tako se \u0161irila i ekspanzionisti\u010dka politi\u010dka, kulturna itd. akcija imperijalnih sila. Poruka je primana jednosmerno, uslovljavaju\u0107e i rezultirala neograni\u010denim \u0161irenjem. Pri tome, konzument poruke je u svakodnevnom \u017eivotu bio oslonjen na li\u010dne \u010dulne percepcije, bivao ograni\u010den lokalnim prostorom, a egzistiraju\u0107e granice ru\u0161io po diktatu iz centra (\u0161tampanim medijima prosle\u0111enom) prostom ekspanzijom.<\/p>\n

\u017divot u XXI veku prestaje da bude li\u010dan. Jo\u0161 tokom XX veka, usled pojave novih medija, pre svega elektronskih, do\u0161lo je do revolucije u percepciji stvarnosti. Radio, TV, a danas i internet, kao i razni medijski hibridi i svi vidovi elektronskih OOH (out-of-house) komunikacionih kanala stvaraju do sada istorijski nepoznat stepen ekstenzije \u010doveka (u makluanovskom smislu). Dakle, umesto jednosmerne (\u0161tampane) poruke koju je primao kognitivno, uklju\u010duju\u0107i odre\u0111en stepen li\u010dne imaginacije, dana\u0161nji \u010dovek prima poruke koje bombarduju \u010dula, u takvom stepenu brzine da kognicija ne sti\u017ee da prati terabajte mo\u017edanih elektri\u010dnih impulsa \u00abeho-memorije\u00bb i \u00abikona-memorije\u00bb koji se pretvaraju u kratkoro\u010dnu a, diskriminatornim dejstvom \u00abcentralnog (mo\u017edanog) procesora\u00bb prelaze i u srednju memoriju, pa \u010dak i dugotrajnu. Naravno, poruke percipirane \u010dulima pobu\u0111uju i sna\u017ene emotivne naboje, izazvane pre svega svojom arhetipskom osnovom, kojom se sada slu\u017ee svi medijski \u00abprogrameri umova\u00bb, od advertajzing magova do politi\u010dkih stratega. Te emocije naravno povezuju sadr\u017eaje srednje memorije sa skladi\u0161tima dugotrajne, i tako dolazi do instantne ekstenzije \u010doveka: njegova \u010dula se \u0161ire na \u010ditavu planetu, koja sada implodira u njegovoj svesti. Njegove emocije se trenutno iniciraju, izazvane multisenzprnim sadr\u017eajima, od najbanalnijih reklama, do ozbiljnih politi\u010dkih usmerenja.<\/p>\n

\u010culna identifikacija, ekstenzija i implozija planetarnih sadr\u017eaja u li\u010dnu svest kao vid \u00abbezli\u010dnih do\u017eivljenih ekstenzivnih iskustava\u00bb dovodi do pre-logi\u010dkog \u00abmi\u0161ljenja\u00bb ili \u00abparticipation mistique\u00bb u smislu Levy Bruhla. Tako imamo regresiju svesti milijardi konzumenata masovnih medija na nivo daleko ispod formalnog pa gotovo i konkretnog mi\u0161ljenja. Posledica je neo-tribalizam kao suprotnost civilizovanom gra\u0111anstvu doninantnom tokom novovekovne istorije, ali lokalizovanom na Evropu i kasnije Severnu Ameriku i Australiju, sa neodr\u017eivim isklju\u010divanjem ostatka planete.<\/p>\n

Taj tribalizam (koji je nuspojava integracije svih naroda i kultura u globalno dru\u0161tvo, a putem masovnih medija, pre svega) je druga\u010diji od onoga karakteristi\u010dnog za primitivna plemena. Kod njih je \u00abparticipation mistique\u00bb, neodvojenost \u00abega\u00bb i \u00abobjekta\u00bb uslovljena nerazvijenim konkretnim i formalno-operativnim mi\u0161ljenjem. Kod \u00aburbanog divljaka\u00bb je posredi ne\u0161to drugo. Operativno, post-operativno itd. mi\u0161ljenje ne mogu da \u00abobrade\u00bb kvantilione \u00abmotorno-senzitivno-vizualnih\u00bb ali virtualnih sadr\u017eaja koji dopiru iz nebrojenih elektronskih medija. Hi-fi zvuk delije na motoriku, dok slika rezonira sa unutra\u0161njim displejem \u00absvesne predstave\u00bb. Granice poruke i li\u010dne percepcije iste se vrtoglavo gube, jer se \u00abpredstava\u00bb svodi na \u00abeho-ikoni\u010dnu\u00bb beskrajnu proceduru \u00abdo\u017eivljaja\u00bb virtualne stvarnosti.<\/p>\n

Posledica tribalizma, kao nedostatka integralnog pojedina\u010dnog kognitivnog reagovanja na vrtoglav fluks \u00abporuka\u00bb tj. \u010dulnih iniciranja jeste rascepljenost modernog sveta na naizgled nepomirljive suprotnosti. Svet kao prostor je implodirao u svet kao \u00absvest\u00bb. Posledice su ekstremna individualnost i inflatorni pluralizam. Ta individualnost je zapravo bezli\u010dna jer sa svodi na mehanizme projekcije i identifikacije, tj. hipertrofiranom dejstvu onoga, \u0161to je ruski antropolo\u0161ki istra\u017eiva\u010d Gur\u0111ijev nazivao \u00abmotori\u010dkim centrom\u00bb. Individualnost je bazirana na \u00abslaganju istovetnosti\u00bb u smislu introjekcije \u010dulnih medijskih stresova i projekcije ponutrenih sadr\u017eaja nevoljno potisnutih i dugoro\u010dnu memoriju na pojavnost. Usled toga toliko ostra\u0161\u0107enosti u percipiranju kako politi\u010dkih, tako i kulturnih fenomena. Naravno i pluralizam kao razbacanost tzv. \u00abli\u010dno\u00bb \u00abzauzetoih stavova\u00bb a ustvari koherencija razli\u010ditih sadr\u017eaja \u00abeho\u00bb i \u00abikona\u00bb memorije kod konzumenata.<\/p>\n

Rezultat neo-tribalizma je paralisanje kreativnosti, moralnosti i autenti\u010dnih ideja, usled sveop\u0161teg ali sterilnog relativizma svih \u00abvrednosti\u00bb. Postavlja se pitanje da li postoji autenti\u010dni odgovor na \u00abteror \u010dulnih identifikacija\u00bb\u2026 Odgovor: postoji, ali je neadekvatan. Kao reakcija na medijske udare, pored ponutrenja\/identifikacije i reverzibilne projekcije, emanira \u00abobamrlost\u00bb kako \u010dula tako i kognicije. Ovo kao rezultat inhibiranja \u010dulnih pa i kognitivnih sadr\u017eaja usled nemogu\u0107nosti suo\u010davanja, interpretacije, integracije senzacija kojima se \u010dula bombarduju, a sa \u00abnefamilijarnog\u00bb medija, do\u017eivljenog kao strano telo. \u010covek jednostavno ne mo\u0111e da asimiluje te medijske impakte i reaguje totalnim potiskivanjem, kako senzornih sadr\u017eaja tako i saznajne \u00abobrade\u00bb.<\/p>\n

Konsekvenca \u00abobamrle\u00bb reakcije je kontra-iritacija tj. stvaranje virtuelnih simulakruma svetova iz doba \u00abpred-elektronskih medija\u00bb. Ovo mo\u017ee da zvu\u010di apstraktno ili \u00abdonkihotovski\u00bb ali je ustvari vrlo realno i poseduje isti stepen energetskog naboja kao i neo-tribalizam. Izra\u017eava se kroz sve oblike fundamentalizama. U svetu postoji nebrojeno mnogo radikalnih verskih sekti, milioni ljudi veruju u poruke Al-kaide, u okviru regularnih konfesija u dobrom stepenu vlada rigidnost i antimodernizam, \u010desti su nagove\u0161taji apokalipse, a \u010dak i u nauci susre\u0107emo pojave ovog tipa: od lingvisti\u010dkih puritanaca, ortodoksnih \u00abpsihoanaliti\u010dara\u00bb ili \u00abvernika\u00bb kvantne mehanike. Svi su oni u drugoj krajnosti. Fiziolo\u0161ka \u00abobamrlost\u00bb percepcije usled prejakog medijskog udara na \u010dula, stvara kontra-iritaciju kao fundamentalnu kognitivnost fiksiranu za \u00abpred-globalno\u00bb a zapravo \u00abpred-elektronsko\u00bb dru\u0161tvo. I pripadaju grupi retro-predmodernista.<\/p>\n

Postavlja se pitanje dubljeg uzroka, a naro\u010dito smisla te raspolu\u0107enosti umova ljudi u globalnom informati\u010dkom dru\u0161tvu. Odgovor se krije u psihi pojedinca i njenim potencijalima. Globalni fenomeni predstavljaju zapravo zbir pojedina\u010dnih mentalnih ispoljavanja, fokusiranih u razli\u010dite energetski nabijene simboli\u010dne sadr\u017eaje, od politike do zabave. U na\u0161oj pri\u010di je krucijalno pitanje: za\u0161to dolazi do podvojenosti i \u0161ta prouzrokuje odabir strana: neo-tribalizam ili pak retro-predmodernost?<\/p>\n

Odgovor pojedinca je sadr\u017ean u njegovoj psiho – fiziologiji mozga, u njegovoj strukturi koja predstavlja potencijal za respektivnu vrstu reakcije. Kod \u010doveka postoje dve mo\u017edane hemisfere, od kojih svaka ima razli\u010dite funkcije.<\/p>\n

Ljudi kojima dominira leva hemisfera mozga skloni su analitici, fiksiranju na detalje, linearnom do\u017eivljavanju vremena, verbalizmu itd. Oni su skloni da bivaju pot\u010dinjeni verbalnim sistemima. Ne razumeju dublje zna\u010denje simbola kao arhetipskih sad\u017eaja, ne mogu da ih integri\u0161u. To su ljudi koji \u017eive teorijske postavke, koji su robovi definicija, tradicijskih u\u010denja, dogmi, jer, budu\u0107i linearnih percepcija stvarnosti, nemaju potencijal sinteze. Zato oni veoma burno reaguju na \u010dulna bombardovanja multimedijalnog informati\u010dkog dru\u0161tva. Njihov unutarnji \u00ablevomo\u017edani\u00bb kod (jezik) ne razume poruke medija. Rezultat je inhibiranost, hibernacija i posledi\u010dna retro-predmodernost, te simulirani povratak starim, uhodanim sistemima, koje njihova leva polovina mozga sa linearnim mi\u0161ljenjem mo\u017ee da integri\u0161e. To su sistemi jednosmerne komunikacije koja sa sobom nosi ekspanziju (politi\u010dku, kulturnu, ideolo\u0161ku), pot\u010dinjavanje \u00abdrugog\u00bb i \u00abdruga\u010dijeg\u00bb i autoritarizam kao konsekvence.<\/p>\n

Ljudi kojima dominira desna hemisfera mozga skloni su sintezi, holisti\u010dkom mi\u0161ljenju, multiprocesualnosti, \u017eive u sada\u0161njosti, u njima emaniraju eidetske slike, koje, ako su na nivou simbola, bivaju prepoznate i asimilovane kao arhetipski sadr\u017eaji. Oni su intuitivni, i, budu\u0107i multipricesni u percepciji, lako asimiluju nove sard\u017eaje novih medija. \u010culna bombardovanja postaju deo njih samih i ponutruju, implodiraju nebrojene nadra\u017eaje multi-nivoa, kognitivne, neverbalne, potpra\u017ene, itd. Njihov \u00abdesnomo\u017edani\u00bb kod lako rezonira sa neverbalnim, arhetipskim, senzornim i \u00abamoralnim\u00bb jezikom masovnih medija. Budu\u0107i nepot\u010dinjeni verbalnim konstruktima, jer ni nemaju potencijal za to, oni postaju ekstremni individualisti i podr\u017eavaju pluralizam. Me\u0111utim, konsekvenca toga su anarhija, odsustvo etike, bilo kakvih autenti\u010dnih ideja, pa se javlja \u00abnoogena\u00bb neuroza (Franklov izraz za neurozu usled odsustva \u017eivotnog smisla) koja se natkompenzuje sve ja\u010dim \u010dulnim stimulacijama, od 3D video igrica, preko ekstremnih sportova, do upotrebe sinteti\u010dkih droga.<\/p>\n

Jo\u0161 je Hegel (poput starih alhemi\u010dara i drevnih filozofa antike) u \u00abDijalektici\u00bb lucidno zaklju\u010dio da je uzrok raspolu\u0107enosti, tj. teze i antiteze, zapravo sinteza koja tek ima da se odigra. Ergo, sinteza teleolo\u0161ki pobu\u0111uje tezu i antitezu da se ispolje, i, nakon su\u010deljavanja, i tro\u0161enja sopstvenih energija, dovedu do novog poretka stvari. U na\u0161em slu\u010daju, sinteza bi se morala odigrati na nivou pojedinca. Naime, svaka osoba, kojoj de facto radi samo jena polovina mozga, mora biti hospitalizovana, jer je nesposobna za opstanak. To naime zna\u010di da ona vidi re\u010denicu ali ne i tekst koji \u010dita (leva polovina) ili pak vidi ulicu i \u010ditav grad, ali ne i automobil koji \u0107e upravo da je udari iz neposredne blizine (desna polovina). Iz toga proisti\u010de da je sinteza dejstava dve mo\u017edane hemisfere de facto mogu\u0107a. Da bismo uop\u0161te do\u0161li do sinteze, pogledajmo najpre Mi\u010delovu tabelu koja jasno odre\u0111uje aspekte percipiranja i ispoljavanja uticaja dve mo\u017edane hemisfere.<\/p>\n

\n

\"\"<\/a>Dve hemisfere mozga<\/strong><\/p>\n

Leva<\/strong><\/p>\n

Verbalna<\/p>\n

Linearna logika<\/p>\n

Konvergrntna,
\nusmerena na detalj<\/p>\n

Re\u0161ava probleme<\/p>\n

Otkriveni univerzumi<\/p>\n

Bavi se vremenom<\/p>\n

Verbalna
\ni konceptualna memorija<\/p>\n

Kratkotrajna memorija
\ni pam\u0107enje imena<\/p>\n

Algebra i simboli<\/p>\n

Introvert = Flegmatik<\/p>\n

Ekstravert = Sangvinik<\/p>\n

Bavi se arbitrarnim simbolima, kao fonetski alfabet gde simboli nemaju intrinzi\u010dne kvalitete stvari koju simbolizuju<\/p>\n

Odgovorna za formiranje konsonanata<\/p>\n

Motorna kontrola jezika<\/p>\n

Ova strana kontroli\u0161e govor<\/p>\n

Desna<\/strong><\/p>\n

Neverbalna<\/p>\n

Multiprocesualnost,
\nintuitivnost<\/p>\n

Divergentna, ignori\u0161e detalj<\/p>\n

Prihvata i postavlja probleme<\/p>\n

Posmatrani univerzumi<\/p>\n

\u017divi samo u sada\u0161njosti<\/p>\n

Eidetski sadr\u017eaji (slike)<\/p>\n

Dugotrajna memorija,
\nprepoznavanje i prise\u0107anje lica<\/p>\n

Polujednostavna aritmetika<\/p>\n

Introvert = Melanholik<\/p>\n

Ekstravert = Kolerik<\/p>\n

Mo\u017ee se baviti samo onim
\nsimbolima koji poseduju
\nidentitet simbolizovanih stvari, npr. saobra\u0107ajnim znacima ili jednostavno kineskim
\nkarakterima, po\u0161to su oni neka vrsta crte\u017ea<\/p>\n

Odgovorna za formiranje
\nvokala<\/p>\n

Motorna kontrola usana,
\nglasovnih akorda\u2026<\/p>\n

Ova strana kontroli\u0161e pevanje<\/p>\n

Kako se iz tabele vidi, svaki \u010dovek ima dominantan jedan tip ispoljavanja, ali i latentan suprotni tip. Njihovim sjedinjenjem, integracijom unutar jedne osobe, dolazi do kvantnog skoka saznajnog aparata kao i kreativnog ispoljavanja. Sa druge strane, percepcija stvarnosti postaje celovita, istinita. Jung je dva arhetipska kompleksa koji konstitui\u0161u li\u010dnost nazvao \u00abpersona\u00bb (ono svesno i prihvatljivo) i \u00absenka\u00bb (nesvesno i neprihvatljivo). Integracija \u00abpersone\u00bb i \u00absenke\u00bb ustvari predstavlja, izme\u0111u ostalog, i uravnote\u017eenje dve hemosfere mozga. Sam ekvilibrijum se prirodno odvija putem enantiodromije (sve prelazi u svoju suprotnost), a na nivou dru\u0161tva rasom energije \u00abdruge strane\u00bb, konsekventnim sukobom, i ra\u0111anjem sinteze. Da bismo izbegli takve stihjijske sukobe, potrebno je da upoznamo \u00absenku\u00bb, kolektivnu i li\u010dnu. To zna\u010di da bi desnomo\u017edana osoba trebalo da radi na otkrivanju i integrisanju zaostalih funkcija svoje leve polovine, i obratno. U tom slu\u010daju bi nova, integrisana li\u010dnost, mogla da prihvati stavove suprotne strane kao, paradoksalno, svoje sopstvene stavove ni\u017eeg reda. Onda bismo imali i neo-tribalno prihvatanje medijskog terora \u010dulnosti, ali bismo mogli i da ga teoretski interpretiramo i eti\u010dki vrednujemo. Za to je potreban multi-procesni pristup velike brzine: istovrmena asimilacija sadr\u017eaja, i njihova interpretacija, za \u0161ta je neophodna visoka svesnost i post-formalno operativno mi\u0161ljenje koje nadilazi \u00abego\u00bb i instantno transformi\u0161e arhetipske sadr\u017eaje. Ovo mo\u017eda izgleda utopijski, ali je to jedini efikasan na\u010din prevazila\u017eenja rascepa. Uostalom, ezoterijska u\u010denja ve\u0107 milenijumima pokazuju put i na\u010din dosezanja integralnosti \u010doveka. Izgleda da je do\u0161ao trenutak kada je integralnost pojedinca neophodna radi samog opstanka civilizacije.<\/p>\n

Najzad, Ajn\u0161tajn je rekao: \u201cPreduze\u0107u let ma\u0161te i raditi na mi\u0161ljenju, a to nije mi\u0161ljenje koje biste mogli razumeti, ve\u0107 kombinatorna igra nekih tipova imaginacije i \u010dulnih ose\u0107anja. Samo kada ovakva aktivnost donese odluku, obratio bih se drugoj strani glave za re\u010di i i matemati\u010dke postavke, koji bi mi omogu\u0107ili da komuniciram o ovim uvidima sa drugim ljudima\u201d. Ovo je primer prakti\u010dne ilustracije svega o \u010demu se u prethodnom tekstu govori. Samo sinteza funkcija dve hemisfere mozga dovodi do prevazila\u017eenja ponora atomizacije pojedinca i ra\u0111anja istinske kreativnosti. A to je ultimativni izazov u informati\u010dkom i globalnom dru\u0161tvu.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 \u201eSamo sinteza funkcija dve hemisfere mozga dovodi do prevazila\u017eenja ponora atomizacije pojedinca i ra\u0111anja istinske kreativnosti. A to je ultimativni izazov u informati\u010dkom i globalnom dru\u0161tvu.\u201c \u0160tampani mediji su, tokom vekova, od renesanse pa nadalje, sa svojom centralizovanom porukom koja nije ni zahtevala ni omogu\u0107avala odgovaraju\u0107i feed-back, posledi\u010dno izazivali eksplozije i ekspanzije. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/528"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=528"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/528\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":567,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/528\/revisions\/567"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=528"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=528"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=528"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}