{"id":532,"date":"2011-06-29T10:44:08","date_gmt":"2011-06-29T10:44:08","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=532"},"modified":"2011-06-29T11:19:25","modified_gmt":"2011-06-29T11:19:25","slug":"metafizika-i-kosmologija-naucnika-nikole-tesle","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=532","title":{"rendered":"METAFIZIKA I KOSMOLOGIJA NAU\u010cNIKA NIKOLE TESLE"},"content":{"rendered":"

\u201cNe radim vi\u0161e za sada\u0161njost ve\u0107 za budu\u0107nost!\u201d rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre vi\u0161e od sedam decenija, <\/strong><\/em><\/p>\n

\u201cBudu\u0107nost je moja!\u201d <\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Velimir Abramovi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

– Iz shvatanja da nau\u010dni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana nau\u010dna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma D\u017eemsa D\u017einsa – um, a kao i za filosofa Lajbnica – \u017eiv u svim svojim delovima\u2026<\/p>\n

– Veruju\u0107i da je sva vasiona \u017eiva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmi\u010dkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije\u2026<\/p>\n

Izumitelj neizmeni\u010dne struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na \u010dijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, Tesla je radio decenijama potpuno usamljeno na nau\u010dnom obja\u0161njenju kosmi\u010dkih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to u\u010dinio u svojim prakti\u010dnim pronalascima.<\/p>\n

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i me\u0111unarodnu jedinicu za merenje ja\u010dine magnetnog polja. Mnoge \u010dinjenice o njegovom \u017eivotu i neobi\u010dnom stvarala\u010dkom daru pale su u zaborav.<\/p>\n

Najplodnije razdoblje svog stvarala\u0161tva Tesla je proveo u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.Patentirao je preko 300 pronalazaka u SAD i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijante energije,( US patent, 21 mart 1901, No.: 685957 i 685958) o \u010dijim principima rada i konstrukciji se ni\u0161ta pouzdano ne zna, osim da nije u pitanju konvertor energije kosmi\u010dkih zraka, kakav je danas mogu\u0107.<\/p>\n

Vr\u0161io je istra\u017eivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu 1899 – 1900 u posebno za to izgra\u0111enoj laboratoriji u Kolorado Springsu, a dve godine kasnije otpo\u010deo je da gradi blizu Njujorka, na Long Ajlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nije sasvim dovr\u0161io. Ovaj eksperiment finansirao je ameri\u010dki magnat \u010delika J.P.Morgan,Teslin li\u010dni prijatelj.<\/p>\n

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povla\u010di u nau\u010dnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu NJujorker, ne tra\u017ee\u0107i lekarsku pomo\u0107.<\/p>\n

Poslednjih godina \u017eivota Tesla nije objavljivao ni\u0161ta drugo izuzev novinskih \u010dlanaka i intervjua. Ali svi su izgledi da taj period njegovog \u017eivota nikako nije protekao uzaludno i li\u0161en novih saznanja. Upravo tada, ve\u0107 kao zreo nau\u010dnik, on dolazi do presudnih generalnih zaklju\u010daka koji \u0107e sigurno uskoro otvoriti potpuno novu stranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kad god se nau\u010dna misao na\u0111e u krizi, na bespu\u0107u, nau\u010dnici se okre\u0107u idejama iz pro\u0161losti, tra\u017ee\u0107i inspiraciju i putokaz.<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nU ovoj kratkoj studiji poku\u0161a\u0107emo da odgovorimo na vi\u0161e va\u017enih pitanja:<\/p>\n

(1) Na koji na\u010din je Tesla dolazio do svojih otkri\u0107a, kao \u0161to su takodje, upliv veoma-nisko fekventnih elektromagnmetskih talasa na biolo\u0161ke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura, takozvanih \u201cvatrenih lopti\u201d iz indukcionih polja primarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova, superprovodljivost prirodnih i ve\u0161ta\u010dkih medijuma, takozvani be\u017ei\u010dni prenos energije, i drugih.<\/p>\n

(2) Koje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji na\u010din one proisti\u010du iz njegove metafizike, i kako ih je on primenjivao u svojim fizi\u010dkim eksperimentima?<\/p>\n

(3) Za\u0161to su teoreti\u010dari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani da rekonstrui\u0161u Teslinu teoriju fizi\u010dke realnosti i njegovo shvatanje elektro-magnetskih fenomena; naro\u010dito \u0107emo se truditi da odgovorimo na to za\u0161to Tesla nije formulisao svoju nau\u010dnu teoriju i objavio je.<\/p>\n

(4) Da li Teslina shvatanja eti\u010dke komponente nau\u010dnih otkri\u0107a mo\u017ee da poslu\u017ei za oduhovljenje savremenih prirodnih nauka – posebno fizike, koja je u velikoj krizi.<\/p>\n

(5) Da li Teslino shvatanje vrednosti nau\u010dnog razvoja u su\u0161tini proisti\u010de iz univerzalnosti karaktera slovenskog mi\u0161ljenja, t.j. je li to doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnji duhovnog nivoa scijentisti\u010dko-tehnolo\u0161ke ere (naro\u010dito izra\u017eeno u Teslinim \u010dlancima \u201cProblem pove\u0107anja ljudske eneregije\u201d i \u201cKako kosmi\u010dke sile oblikuju ljudske sudbine\u201d.<\/p>\n

(6) \u0160ta se u bliskoj i daljoj budu\u0107nosti mo\u017ee o\u010dekivati od prou\u010davanja Teslinih ideja?<\/p>\n

(7) Da li je preterano zaklju\u010diti da je Tesla zasnovao globalno informati\u010dko dru\u0161tvo svojim \u010duvenim tekstom iz 1900. Godine \u201cSvetski sitem\u201d, da li je to tehni\u010dka i tehnolo\u0161ka osnova onoga \u0161to se danas zove \u201cnovi svetski poredak\u201d, i najzad<\/p>\n

(8) da li je Tesla duhovni osniva\u010d nove scijentisti\u010dko-tehnolo\u0161ke civilizacije, nazovimo je – Tesliana, \u010dija \u0107e vladaju\u0107a tehnologija biti \u201cin\u017eenjering vremena\u201d, a jedini i neiscrpni izvor energije – vreme, odnosno, asinhronicitet razli\u010ditih nivoa fizi\u010dkih procesa.<\/p>\n

TESLINA HEURISTI\u010cKA METODA <\/strong><\/p>\n

Vratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo Smiljan u Lici, tada\u0161njoj provinciji mo\u0107ne Austrougarske. Tu su godine 1856. 10. jula otac Milutin Tesla, srpski pravoslavni sve\u0161tenik i majka Georgina, zvana \u0110uka,iz poznate porodice Mandi\u0107, dobili \u010detvrto po redu dete – Nikolu.
\nSve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odva\u017enosti da donese bilo kakvu \u010dvrstu odluku. Ose\u0107anja su mu nadolazila naizmeni\u010dno i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao izme\u0111u dve krajnosti – odu\u0161evljenja i tuge. \u201c\u017delje su mi imale razornu mo\u0107\u201d, se\u0107a se on, \u201ca umno\u017eavale su se poput Hidrinih glava\u201d.<\/p>\n

Bio je opsednut razmi\u0161ljanjem o bolu u \u017eivotu, o smrti, o verskom strahu. \u201cSujeverna ube\u0111enja su me razdirala, \u017eiveo sam u stalnom u\u017easavanju od zlog duha, od utvara, od d\u017einovskih ljudo\u017edera i ostalih satanskih \u010dudovi\u0161ta mraka. A onda je, odjednom, nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom\u201d.<\/p>\n

U to doba u njemu su se razvile mnoge \u010dudne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protuma\u010de spoljnim utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobja\u0161njive. Bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne ne\u0161to nalik na napad. Nasuprot tome, op\u010dinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekih predmeta o\u0161trih ivica i ravnih povr\u0161ina.Dobijao je groznicu kad god bi ugledao breskvu, a ako bi se deli\u0107 kamfora nalazio bilo gde u ku\u0107i, to je u njemu izazivalo najmu\u010dniju nelagodnost. \u201cJo\u0161 i danas\u201d, pi\u0161e on \u0161ezdeset godina kasnije, \u201cosetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadra\u017eaja. \u010cim spustim \u010detvrtaste komadi\u0107e hartije u posudu s te\u010dno\u0161\u0107u, redovno u ustima osetim neki neobi\u010dan i neprijatan ukus\u201d. (N.Tesla, My inventions, Electrical experimenter, N.Y.,1919.)<\/p>\n

Knjige je voleo vi\u0161e od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probu\u0111enu \u010ditala\u010dku strast. Otac se, me\u0111utim, protivio tome i spopadao bi ga bes kad god bi ga zatekao da \u010dita no\u0107u. Sakrivao je od sina sve\u0107e jer nije \u017eeleo da kvari o\u010di. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke \u0161tapove lojanica, i iz no\u0107i u no\u0107, po\u0161to bi zapu\u0161io klju\u010daonicu i sve pukotine, \u010ditao je \u010desto do zore.<\/p>\n

Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naro\u010dito otac koji je od njega zahtevao da u\u010di za sve\u0161tenika. Ose\u0107aju\u0107i duboko u sebi svoj neugasivi \u017eivotni poziv elektroin\u017eenjera, Nikola se te\u0161ko razboleo. Kada je bio gotovo na umoru i bilo je o\u010dito da ne\u0107e pre\u017eiveti, otac je kona\u010dno odobrio sinovljevu \u017eelju. Kao nekim \u010dudom, on je ubrzo ozdravio i sav se predao pronalaza\u010dkim ma\u0161tanjima. Prenapregnutog uma, po\u010deo je da pati od \u010dudnog poreme\u0107aja \u201cpojavljivanja \u017eivih slika koje je \u010desto bilo pra\u0107eno jakim bljeskovima svetlosti\u201d, \u0161to je, mo\u017ee se re\u0107i, karakteristi\u010dno za ljude obdarene parapsihi\u010dkim mo\u0107ima. Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti\u201d. Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija. Obja\u0161njavaju\u0107i \u0161ta mu se doga\u0111alo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora koji uzbu\u0111uje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila no\u0107u kao potpuno realna i ostajala bi takva u prostoru pred njim \u010dak i kad bi poku\u0161ao da je skloni rukama.<\/p>\n

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje \u201c\u010dudnih realnih slika\u201d unosilo u njegovu du\u0161u, on je poku\u0161avao da se u tim trenucima koncentri\u0161e na prizore iz svakodnevnog, \u201cobi\u010dnog\u201d \u017eivota.<\/p>\n

\u201cU nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano tra\u017eio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao – prizore iz ku\u0107e i najbli\u017ee okoline. Nakon \u0161to sam vi\u0161e puta primenio ove mentalne operacije, poku\u0161avaju\u0107i da oteram svoje vizije, primetio sam da \u201cobi\u010dni \u017eivot\u201d gubi bitku, a realnost vizija postaje sve \u010dvr\u0161\u0107a. Zatim sam instiktivno po\u010deo da vr\u0161im ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u po\u010detku vrlo maglovite, nejasne, i be\u017eale kad bih ja poku\u0161ao da usredsredim pa\u017enju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadr\u017eim. One su dobile na snazi i jasno\u0107i i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje ose\u0107am kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam po\u010deo mentalno da putujem. Svake no\u0107i i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo \u010desto, u nova mesta, gradove i zemlje, \u017eiveo tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, \u010dinjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.\u201d (N.T., My inventions, EE., N.Y.,1919.)<\/p>\n

Na svoje zadovoljstvo primetio je da mo\u017ee sa velikom jasno\u0107om i precizno\u0161\u0107u da vizualizuje svoje izume tako da mu nisu neophodni eksperimenti, modeli ili crte\u017ei. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo jasno pravio razliku izme\u0111u ideja koje se deduktivno inkarniraju u misao, odnosno viziju, i koncepata koji se sti\u010du generalizovanjem iskustva, induktivno.<\/p>\n

\u201cMomenat kada neko konstrui\u0161e zami\u0161ljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom tako proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obi\u010dno je defektan (\u2026 ) Moj metod je druga\u010diji. Ja ne \u017eurim da se upustim u materijalni rad. Kada primim ideju, odmah po\u010dinjem da je dogra\u0111ujem u svojoj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim pobolj\u0161anja i uklju\u010dujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji. ^ak primetim ako ne\u0161to smeta u pravilnom radu. (\u2026) Na ovaj na\u010din ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne doti\u010du\u0107i ni\u0161ta rukama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako mogu\u0107e pobolj\u0161anje i vi\u0161e nigde ne vidim nikakvu gre\u0161ku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj kona\u010dni produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparati radili uvek ta\u010dno kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se doga\u0111ali onako kako sam planirao. Za dvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka. (\u2026) Te\u0161ko da ima nau\u010dnog izuma koji mo\u017ee biti unapred predvi\u0111en isklju\u010divo matemati\u010dki, bez vizualiziranja. (\u2026) Sprovo\u0111enje u praksu nedovr\u0161enih, grubih ideja je tra\u0107enje energije i gubljenje vremena.\u201d<\/p>\n

Izu\u010davaju\u0107i mehanizme svog psihi\u010dkog \u017eivota,Tesla je otkrio da je niz slika iz \u201cdruge realnosti\u201d uvek u vezi sa doga\u0111ajima u \u201cpravoj realnosti\u201d i da tu postoji prili\u010dno pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na svoje iznena\u0111enje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom. \u201cNe samo misli, ve\u0107 i akcije izazivaju se na isti na\u010din. Posle izvesnog vremena, bilo mi je savr\u0161eno o\u010digledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogu\u0107no\u0161\u0107u kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Prakti\u010dni rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkri\u0107e teleautomatske kontrole \u010dijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovr\u0161enih ideja. \u201c(N.T., My invention, EE., N.Y.,1919.)<\/p>\n

Za razliku od Ajn\u0161tajna koji je isticao presudni zna\u010daj \u201ckinestezije\u201d i \u201csaglasnosti sa unutra\u0161njim ose\u0107ajem ta\u010dnosti i potpunosti\u201d neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvla\u010di imaginaciju izuma kao psiholo\u0161ki razlog formulisanja iskaza predvi\u0111anja u matemati\u010dkom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Edisona se ovako ne\u0161to ne mo\u017ee re\u0107i jer se on, budu\u0107i bez znanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.<\/p>\n

U spisima, Tesla \u010desto govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje priroda. Ova uro\u0111ena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalaza\u010du kao difuzan psiholo\u0161ki pritisak, kompulzivna nu\u017eda, uzrokuju\u0107i ose\u0107anje nedostajanja budu\u0107eg pronalaska, tj. onoga \u010dega u pronalaza\u010devom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome on vidi ne samo poreklo pronalaza\u010dkog htenja uop\u0161te, ve\u0107 i jedan dokaz vi\u0161e delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz \u010doveka. Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra po\u010detkom saznajnog akta predvi\u0111anja.<\/p>\n

Iz shvatanja da nau\u010dni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana nau\u010dna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma D\u017eemsa D\u017einsa – um, a kao i za filosofa Lajbnica – \u017eiv u svim svojim delovima.<\/p>\n

Po Teslinim re\u010dima, u njemu se odre\u0111eni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatim razumevanje principa i fizi\u010dko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i do izra\u017eavanja tehni\u010dkih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizi\u010dkom modelu. Shodno li\u010dnom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je dr\u017eao da rad vr\u0161e prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkri\u0107u on pre svega podrazumeva borbu za mentalno pro\u010di\u0161\u0107enje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i \u010dulnih sadr\u017eaja optere\u0107enih detaljima koji zamra\u010duju jasnost slike principa i ote\u017eavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata.<\/p>\n

Teslin postupak shvatanja principa zavr\u0161en je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencija matemati\u010dkih i fizi\u010dkih elemenata. Otkri\u0107e je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identi\u010dnosti nezavisnih \u010dlanova matemati\u010dkog algoritma i njihovih fizi\u010dkih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fizi\u010dki zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije \u010dije matematiziranje vodi kona\u010dno do fizi\u010dkog modela.<\/p>\n

Induktivno predvi\u0111anje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uop\u0161te i ima, i karakter takvog predvi\u0111anja strogo je podsticajan, tj. uti\u010de samo na promenu mi\u0161ljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predvi\u0111anja koji po\u010dinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u tre\u0107em koraku obrazuje tzv. op\u0161ti stav izra\u017een matemati\u010dki, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobi\u010dajen hipoteti\u010dki stav koji se odnosi na nepoznatu \u010dinjenicu, na primer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz op\u0161teg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija indukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd.<\/p>\n

Te\u0161ko je dobro razumeti \u010dinjenice na kome Tesla odlu\u010dno insistira u opisima na\u010dina kojim je vr\u0161io izume, a to je da jasna slika izuma prethodi \u010dak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u konkretnom materijalu. I kako sam ka\u017ee, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavr\u0161io da je bio u mogu\u0107nosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizi\u010dke probe, \u0161to svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog rada \u010diji obim, obzirom na nau\u010dne ili bar tehni\u010dke novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje.<\/p>\n

U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvi\u0111anja samih principa rada, Tesla je postavio i teoriju o isklju\u010divo spolja\u0161njem stimulansu \u010dovekovog mi\u0161ljenja i pam\u0107enja, a oslanjaju\u0107i se delom na Rene Dekarta zaklju\u010duje o kosmi\u010dkom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uop\u0161te. Ali kako ishod automatskog rada mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu mo\u017ee biti stvarala\u010dki (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadr\u017eaja) to on radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak mo\u017ee neprestano da produkuje nove sadr\u017eaje, misli i slike, jer je broj nadra\u017eaja iz okoline neograni\u010den.<\/p>\n

Najzad, za Teslu su, mi\u0161ljenje, pam\u0107enje, kretanje itd. samo povratni (feed – back) procesi, pa se mo\u017ee primetiti da je u naporu da domisli sopstveni dar pronalaza\u0161tva ujedno utemeljio pankosmi\u010dki, tj. idealan stav kibernetike.
\nVeruju\u0107i da je sva vasiona \u017eiva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmi\u010dkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obi\u010dno smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizi\u010dki) ve\u0107 da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spolja\u0161nji stimulans. Zaista je neobi\u010dno da \u010dovek poznat po retko dobrom pam\u0107enju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Jo\u0161 zna\u010dajnije je, naravno, da neko sa vi\u0161e stotina nau\u010dnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vr\u0161i ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje vi\u0161e tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sve\u0161tenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbli\u017ei Budizmu. Kasnije, Tesla se Budizmu sve vi\u0161e pribli\u017eavao, \u010dak i prakti\u010dno: ve\u017ebao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te re\u010di, upra\u017enjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka \u017eiveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.
\nTesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontroli\u0161e konkretne vizije ispred svojih o\u010diju i zamenjuje ih druga\u010dijim slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. Oni su se obi\u010dno pojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako uzbu\u0111en.<\/p>\n

\u201cU nekim momentima vi\u0111ao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima \u017eivog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, pove\u0107avao se sa vremenom i dostigao je maksimum kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici, doslovno svedo\u010di nau\u010dnik, \u201cimao sam ose\u0107aj da mi se mozak zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi\u201d. (N.T., MY INVENTIONS, EE. N.Y., 1919.)
\n\u201cOvi svetlosni fenomeni\u201d, pi\u0161e Tesla u svojoj 65-oj godini, \u201cjo\u0161 uvek se manifestuju s vremena na vreme, naro\u010dito kad mi neka nova ideja otvori do tada neslu\u0107ene mogu\u0107nosti, ali su relativno malog intenziteta\u201d.<\/p>\n

U stanjima relaksacije, pre nego \u0161to bi zapadao u san, Tesla je tako\u0111e imao zanimljive vizije. \u201cKada zatvorim o\u010di, uvek prvo primetim tamnu i jednoli\u010dnu plavu pozadinu, sli\u010dnu nebu u vedroj no\u0107i bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, ure\u0111enim u nekoliko slojeva koji mi se pribli\u017eavaju. Zatim se sa desna pojavljuje divna \u0161ara od dva sistema paralelnih linija, me\u0111usobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju \u017euto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven ta\u010dkama \u017emirkaju\u0107eg svetla. ^itava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljaju\u0107i za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila, koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je o\u010digledno da poku\u0161avaju da se uobli\u010de u \u017eive likove. ^udno je da ja ne mogu da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego \u0161to scena u\u0111e u drugu fazu.\u201d
\n\u201d Svaki put pre spavanja\u201d, pri\u010da Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih o\u010diju. Kad ih vidim, znam da \u0107u ubrzo izgubiti svest. Ako su odsutni i odbijaju da do\u0111u, to uvek za mene zna\u010di no\u0107 bez sna\u201d.<\/p>\n

Dugo vreme Tesla je posvetio re\u0161avanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom \u017eivotu.
\n\u201cSamo jedanput u svojoj dosada\u0161njoj egzistenciji\u201d, ka\u017ee on, \u201cimao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je u to vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: le\u017eao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da \u0107e mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam u Londonu sa mojim pokojnim prijateljem, engleskim nau\u010dnikom ser Vilijemom Kruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Mo\u017eda ne bih obratio pa\u017enju na drugog \u010doveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podlo\u017ean njegovim argumentima, se\u0107aju\u0107i se njegovog epohalnog rada o \u201cradiant matter\u201d (zra\u010de\u0107oj materiji) koji sam \u010ditao kao student i koji je u\u010dinio da zavolim karijeru elektroin\u017eenjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda \u201ciza\u201d vrlo dobri, jer je moja majka bila \u017eena posebno obdarena mo\u0107i intuicije. ^itave no\u0107i svako vlakno mog mozga bilo je napeto u i\u0161\u010dekivanju, ali ni\u0161ta se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili mo\u017eda zadremao, i video oblak kako nosi an\u0111eoske figure bo\u017eanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i i\u0161\u010dezlo, i ja sam naglo bio probu\u0111en neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve re\u010di ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.\u201d (M. Cheney, TESLA, MAN OUT OF TIME, N.Y., 1984.)<\/p>\n

Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije i jo\u0161 uvek bolestan. Ova dva nau\u010dnika godinama su se dopisivali, ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno sa \u010ditavom Kruksovom zaostav\u0161tinom 1918. godine. Ogroman Kruksov nau\u010dni materijal sadr\u017eavao je brojne bele\u0161ke sa strogo nau\u010dno-eksperimentalno vodjenih spiritualisti\u010dkih seansi i na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz razli\u010ditih istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu sa\u010duvano je Kruksovo pismo Tesli iz 1893 godine u kome mu se Kruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetsku zavojnicu koja emanira polje u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvorno uti\u010de na nerve medijuma, \u0161to sve zajedno olak\u0161ava eksperimentisanje.<\/p>\n

U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpo\u010deo sa nau\u010dnim prou\u010davanjem spiritualnih fenomena, isto to je u Petrogradu otpo\u010deo i Mendeljejev, sedamdesetih godina pro\u0161loga veka. Osnovana je u Petrogradu komisija stru\u010dnjaka, koja je nakon kra\u0107eg istra\u017eivanja, odr\u017eav\u0161i desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zaklju\u010dak da je re\u010d praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusiji nauka se prakti\u010dno deli na tajnu, to jest pravu, u koju na primer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj. korisnu nauku komercijalnog zna\u010daja, u koju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti.<\/p>\n

Koliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu u toku \u017eivota naneli mnogo \u201ckosmi\u010dkog bola\u201d, kako je Tesla nazivao svoje ose\u0107anje tu\u0111ih neprili\u010dnih radnji i namera, toliko se sa neobi\u010dnom pa\u017enjom bavio golubovima, brinu\u0107i se o njihovoj ishrani i bolestima.
\nO jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim pri\u010daju Teslini prijatelji O\u2019Nil i Vilijam Lorens, nau\u010dni novinar Njujork Tajmsa. Oni su zabele\u017eili nesvakida\u0161nju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker.<\/p>\n

D\u017eon ONil, \u010dlan mnogih okultnih dru\u0161tava, primetio je neke misti\u010dne simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tada ispovedio ne\u0161to \u0161to \u0107e Lorens i drugi kasnije nazvati \u201d jedinom ljubavnom pri\u010dom iz Teslinog \u017eivota\u201d.<\/p>\n

\u201cHranio sam golubove, na hiljade njih, ve\u0107 godinama\u201d, rekao je, \u201cHiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Me\u0111utim, bio je jedan golub, divna ptica, \u010disto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio ne\u0161to drugo. Bila je to \u017eenka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao \u0161to mu\u0161karac voli \u017eenu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, ose\u0107ao sam to; do\u0161la bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog \u017eivota. Ako sam joj bio potreban, ni\u0161ta drugo nije bilo va\u017eno. Dok sam nju imao, imao sam i svoj \u017eivotni cilj. A onda, jedne no\u0107i dok sam u mraku le\u017eao na krevetu i kao i obi\u010dno re\u0161avao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saop\u0161ti ne\u0161to va\u017eno pa sam ustao i pri\u0161ao joj. Gledao sam je i znao da \u017eeli da mi ka\u017ee – da \u0107e umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih o\u010diju – sna\u017ean snop svetlosti.\u201d<\/p>\n

Tesla je zastao, i zatim, kao da je o\u010dekivao pitanje, nastavio. \u201cDa, bila je to stvarna svetlost, sna\u017ena, blje\u0161tava, zaslepljuju\u0107a svetlost, sna\u017enija od svetlosti i najja\u010de lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, ne\u0161to je nestalo iz mog \u017eivota. Do tada sam bio sasvim siguran da \u0107u zavr\u0161iti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje \u017eivotno delo okon\u010dano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer kona\u010dno, ko zna\u2026\u201d(J. O\u2019Neill, Prodigal Genious, p. 309-10)<\/p>\n

U slede\u0107em broju:<\/p>\n

TRE\u0106I PUT U FIZICI:
\nU teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uo\u010diti tri razli\u010dita puta mi\u0161ljenja. I kvantni mehani\u010dari, i relativisti, i \u201ctradicionalista\u201d kao Tesla, (u stvari jo\u0161 uvek neprepoznat nau\u010dnik budu\u0107nosti) poku\u0161avali su da doku\u010de istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naro\u010dito, da objasne su\u0161tinu kretanja.<\/p>\n

.. Razlike Tesle i Ajn\u0161tajna u stavovima o fizi\u010dkoj realnosti su fundamentalne:
\nza Ajn\u0161tajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan\u2026<\/p>\n

TESLINA IDEJA NOVOG SVETSKOG PORETKA IZ 1900 GODINE:
\nNema sumnje da je Teslu pro\u017eimalo sna\u017eno ose\u0107anje jedinstva prirode i kosmi\u010dkog reda.
\n\u201cVerujem u jednog Boga koji nije opisan u religijama\u201c govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog nebi\u0107a, Bog ujedno i tvorac beskona\u010dnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmi\u010dkog zakonodavstva.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cNe radim vi\u0161e za sada\u0161njost ve\u0107 za budu\u0107nost!\u201d rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre vi\u0161e od sedam decenija, \u201cBudu\u0107nost je moja!\u201d Pi\u0161e: Velimir Abramovi\u0107 – Iz shvatanja da nau\u010dni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana nau\u010dna znanja, kao i na tzv. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38,4,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/532"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=532"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/532\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":562,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/532\/revisions\/562"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=532"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=532"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=532"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}