{"id":55,"date":"2011-06-20T21:50:28","date_gmt":"2011-06-20T21:50:28","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=55"},"modified":"2011-06-22T14:26:22","modified_gmt":"2011-06-22T14:26:22","slug":"ambient-martial-trance-techno-muzika-i-njeni-koreni","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=55","title":{"rendered":"AMBIENT \/ MARTIAL \/ TRANCE – TECHNO MUZIKA I NJENI KORENI"},"content":{"rendered":"

PUT KA SPIRITUALNOM RAZVOJU<\/em><\/strong>
\nPi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

\u201d\u2026vibriranje muzi\u010dkih tonova zapravo je emanacija zakona vi\u0161ega reda u odnosu na banalnu svakodnevnicu. Tako muzika predstavlja poziv za postvarenje \u201charmonije sfera\u201d u polju materijalnog sveta koji nas okru\u017euje\u2026\u201d<\/em><\/p>\n

Signifikantan fenomen globalne potkulture, pa i masovne kulture, predstavlja Techno-muzika, sa raznolikim aspektima i stilovima koji ona sa sobom nosi. MP3 playeri se masovno koriste du\u017e ulica svetskih metropola, jednako kao i malih provincijskih gradova \u0161irom planete. Techno trance\/ambient\/martial i jo\u0161 mnogo toga sinhronog odjekuje u u\u0161ima umetnika, politi\u010dara, biznismena, nau\u010dnika, teenagera, ali i posve prose\u010dnih stanovnika Zemlje, od Tasmanije, Meksika ili Irana, pa sve do Pekinga \/ New Yorka \/ Moskve.<\/p>\n

Ambijentalna muzika (Ambient Music), po re\u010dima Brian Enoa, njenog kreatora, mo\u017ee biti \u201caktivno, sa pa\u017enjom slu\u0161ana ili pak lagano ignorisana, u zavisnosti od izbora slu\u0161aoca\u201d, dok obitava negde kao \u201cizdignuta, izme\u0111u melodije i teksture.\u201d O originalnoj Ambient Music bi\u0107e jo\u0161 re\u010di kasnije; razvijala se dalje na: Nature-inspired ambient (Chris Watson, Suzanne Doucet, Laswell, Tetsu Inoue, Talvin Singh), Dark Ambient (Robert Rich, Lustmord ), Abient House, Ambient Industrial, Space, Ambient Dub itd.<\/p>\n

Martial industrial je pravac koji je nastao u Srednjoj \/ Jugoisto\u010dnoj Evropi krajem XX veka. On predstavlja spoj klasi\u010dne muzike, neoklasi\u010dne, tradicionalnih evropskih militaristi\u010dkih mar\u0161eva i elemenata Industrial i Dark Ambient \u017eanra .To je perkusivna, repetitivna dark muzika koja varira izme\u0111u ritmova koji izazivaju seksualne eksitacije pa sve do posmrtnih mar\u0161eva. Predstavnici su: Autopsia, Death In June, Les Joyaux De La Princesse, Laibach, Kreuzweg Ost itd.<\/p>\n

Trance music (atmosferi\u010dni muzi\u010dki pejsa\u017ei preplitani repetitivnim deonicama sekvencera) je kreirao nema\u010dki eksperimentalni kompozitor Klaus Schulze po\u010detkom 80-ih godina XX veka. Razvijen je kao zaseban \u017eanr tokom 1990-ih . Uop\u0161teno ga karakteri\u0161e tempo od 120 ili 140 BPM, kratke melodi\u010dne sintetizovane fraze, i razvijaju\u0107a muzi\u010dka forma koja predstavlja kontrast u odnosu na monotoni ritam. Dalje metamorfoze i evoluiranje (ubrzanje: 130 to 155 BPM, 32-bitne fraze), su proizveli Paul van Dyk, Armin van Buuren, Ti\u00ebsto, Robert Miles, Paul Oakenfold i drugi.<\/p>\n

Dejstvo velikog broja kompozicija Trance \u017eanra je analogno onom, koju izaziva muzika za indukovanje psihofizi\u010dkog transa, kreirana od strane drevnih \u0161amana tokom dugotrajne jednoli\u010dne\/ritualne perkusije, pri \u010demu ritam postvaruje hipnoti\u010dke efekte kod slu\u0161alaca i \u201cotvara\u201d im um za astralne sadr\u017eaje. \u201c\u2026Na \u0161amanskim bubnjevima nalaze se crte\u017ei duge, predstavljene kao most ka nebu\u2026Upravo kroz muzi\u010dku ma\u0111iju bubnja \u0161aman mo\u017ee da dosegne najvi\u0161e nebo\u2026\u201d \u2013 Mir\u010da Elijade, \u201c\u0160amanizam\u201d<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ambient\/Trance\/Martial Techno (ne treba ga me\u0161ati sa ranim, agresivnim dance \u2013 technom 90-ih godina), svojom repetitivno\u0161\u0107u, sinergetski resinhronizuje frekvenciju rada mozga, nekad ga dovode\u0107i \u010dak i do modifikovanog vibratornog stanja (pogodnog za sna\u017ean stepen restrukturiranja fizi\u010dko-telesnog kontinuuma putem perade spakovanih sadr\u017eaja dugotrajne memorije u mozgu, koji \u201cizranjaju\u201d u vidu \u201cpaketa\u201d, tj. simbola), minimizira svesne kognitivne sard\u017eaje u svesti konzumenata, te otvara vrata aktivnosti desne hemisfere mozga: izaziva prijatna dnevna sanjarenja, priziva davno zaboravljena se\u0107anja, ili mo\u017ee dovesti \u010dak i do upliva kolektivnog nesvesnog, \u010dime omogu\u0107ava ezoteri\u010dne uvide vi\u0161eg reda. Sve to ne mora biti namera miliona slu\u0161alaca koji koriste mp3 playere u raznim derivatnim oblicima, ali, ambient trance (i sli\u010dni techno me\u0111uoblici) deluje na harmoniziranju hemisfera mozga uprkos ili u skladu sa idejama \/ filozofijom konzumenta.<\/p>\n

\u0160ta se ovde zapravo de\u0161ava? Ambient\/Martial\/Trance Techno muzika svojom hipnoti\u010dkom repetitivno\u0161\u0107u nakon izvesnog vremena mo\u017ee pobuditi 40-hercnu (gama talasi) neuronsku mo\u017edanu oscilatornu aktivnost. Francis Crick i Christof Koch su tokom 1990 uo\u010dili vezu izme\u0111u vizuelne svesnosti i formiranja vizuelnih snopova\/veza na frekvenciji od 40 hz. Eksperimenti sprovedeni na budisti\u010dkim sve\u0161tenicima sa Tibeta su pokazali uzro\u010dnu vezu izme\u0111u transcendentalnih stanja svesti i gama talasa. Neurolog Sean O\u2019Nuallain je ponudio obja\u0161njenje bazirano na \u010dinjenici da su gama frekvencije introjektovano lokalizovane. Rudolfo Llinas, ekspert za neuromagnetizam, biofiziku i fiziologiju, opse\u017eno se bavio ovim fenomenima. Pokazao je da ulazni senzorni podaci preko talamusa dolaze do srednjih slojeva mo\u017edane kore u lokalizovanom vidu. Talasna aktivnost u sloju mo\u017edane kore (apikalnim dendritima) odigrava se preko petlji sa nespecifi\u010dnim talami\u010dkim nukleusima. Talamus se bavi senzacijama, emocijama i pokretom. Dokazano je da je 40-hercna aktivnost u potpunosti prisutna u fazi spavanja\/snevanja (REM – \u201cRapid Eye Movement\u201d faza), kada mozak nije prijem\u010div za spolja\u0161nje uticaje. Mozak isklju\u010dije spoljni svet i okre\u0107e se unutra\u0161njim aktivnostima. Me\u0111utim, veza izme\u0111u talamusa i mo\u017edane kore predstavlja kolo povratne sprege kroz koje se osciliraju\u0107i neuroni mogu samoorganizovati u celomo\u017edanu 40-hercnu aktivnost. Ona pak omogu\u0107ava temporalno vezivanje i sadr\u017eaj vi\u0161ih kognitivnih iskustava. To zna\u010di, da se, na ovaj na\u010din (na frekvenciji od 40 hz) spajaju svesni kognitivni sadr\u017eaji (procesuirani preko linearnih i serijskih neuronskih traktova) sa podsvesnim i nesvesnim asocijativnim procesuiranjem podataka (gore pomenutih \u201cpaketa\u201d\/simbola, analogno zip-kodu kod kompjutera, a koji su procesuirani preko paralelnih neuronskih mre\u017ea). Tako u umu dolazi do integracije svesnog i nesvesnog, tj. transcendiranja, a \u0161to predstavlja evoluciju svesti ka metakogniciji. Posledice: li\u010dna psihohabitualna integrisanost, zauzimanje univerzalisti\u010dke perspektive svesti i respektivno podizanje nivoa globalne integracije putem vibratornog dejstva na kolektivno nesvesno celog \u010dove\u010danstva\/planete.<\/p>\n

Koreni techno-repetitivnosti su \u0161irokog spektra: od New Music \/ Ambient Music \/ Minimal Music pravaca, pa sve do Beethovena. Pri tome \u0107emo se u daljem tekstu zadr\u017eati samo na \u201cakademskom\u201d pristupu, tj. presko\u010di\u0107emo etno ili spiritualnu tradiciju, prisutnu ve\u0107 milenijumima godina u razli\u010ditim kulturama \u0161irom planete, i ograni\u010diti se na \u201cautorsku\u201d muziku, ma koliko ta definicija\/kategoirizacija bila \u0161iroka.<\/p>\n

Kao nasumi\u010dni po\u010detak pregleda predistorije planetarne Techno-spiritualnosti, mogli bi smo razmotriti izdanja nema\u010dke muzi\u010dke produkcije ECM (Edition of Contemporary Music), koja su bila najaktuelnija tokom 70-ih godina XX veka, kao i pandana: E.G.-a, Windham Hilla (80-ih)i ne\u0161to ezoteri\u010dnijeg \u201cVanguarda\u201d (opet 70-ih). Ne sme se zaobi\u0107i ni po broju naslova vrlo skromna, ali po zna\u010daju nemerljiva, edicija \u201cObscure\u201c, koju je negde 1975. pokrenuo Brian Eno. Pod ovim kategorizacijama se podvodi vrlo zna\u010dajna tendencija nekih izdava\u010dkih korporacija da publikumu prezentuju muziku koja najbolje predstavlja odraz tada\u0161njeg stanja ljudskog duha, i preovla\u0111uju\u0107e proto-globalne kulture u najboljem smislu te re\u010di.<\/p>\n

U to vreme, elitisti\u010dko konzumiranje muzike o kojoj je re\u010d je formiralo samo \u201ckristal mase\u201d za budu\u0107nost, koja je ve\u0107 danas masovno nastupila, i mi smo sada njeni svedoci. Elitizam je, zakonom enantiodromije, prerastao u masovnost. Potrebe malobrojnih osve\u0161\u0107enih pojedinaca druge polovine XX veka za transcedencijom putem muzike kao aspekta \u201cvisoke\u201d kulture, danas su, vrlinom ubrzanja protoka informacija i zahvaljuju\u0107i blagodati novih tehnologija reprodukcije, postale podrazumevaju\u0107e worldwide, nekad i bez ikakve filozofske pretpostavke za njeno kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n

Ono \u0161to karakteri\u0161e \u201cNew Music\u201d jeste me\u0161avina svega autenti\u010dnog iz postoje\u0107ih autohtonih kultura, i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, formiranje novog mega-stila, koji predstavlja multikulturalni odgovor na mnogobrojne zahteve duhovne gladi planetarnog konzumenta, krajem XX veka\/po\u010detkom XXI veka. To je svakako rukovodilo zna\u010dajne autore Jon Hassela i Brian Enoa da svoje zajedni\u010dke radove, dostupne preko E.G. izdanja, nazovu \u201cFourth World\u201d muzikom, izra\u017eavaju\u0107i time nepriznavanje podele na \u201cdominantne\u201d kulturne obrasce s jedne, i \u201cprimitivnu\u201d kulturu \u201cTre\u0107eg sveta\u201d s druge strane. Tako je muzika \u201c\u010cetvrtog sveta\u201d proiza\u0161la iz upoznavanja razli\u010ditih kultura, primene svih relevantnih, jo\u0161 neizlizanih elemenata razli\u010ditih tradicija, odbacivanja banalnosti i sinteza univerzalnih arhetipova. Nastala je upotrebom tada\u0161njih high-end tehnolo\u0161kih obrazaca. Upravo kreativna upotreba nove, do tada nikad ranije kori\u0161\u0107ene tehnologije, opravdava naziv \u201cFourth World\u201d, ozna\u010davaju\u0107i jedan novi svet koji egzistira ovde i sada.<\/p>\n

U skladu s tim jasno je da autori \u201cNew Music\u201d, koji poti\u010du iz razli\u010ditih tradicija, moraju imati s jedne strane veliku, nepresu\u0161nu li\u010dnu kreativnost, a s druge obimnu erudiciju i otvorenost ka tradicijama i kulturama, druga\u010dijim od njihove. To je tada bilo veoma progresivno, s obzirom da nije bilo interneta i lako dostupnih personalnih sredstava interaktivne masovne komunikacije.<\/p>\n

Veoma bitno obele\u017eje \u201d New Music\u201d je i sklonost ka spiritualnom rastu, koja je mo\u017eda i najzna\u010dajniji aspekt ovog fenomena. Prevazila\u017eenje granica li\u010dnog i kulturnog egoizma, koji vode banalnosti i nekreativosti, neophodan je uslov za koherenciju razli\u010ditih energija. Tako je Brian Eno proveo nekoliko meseci u Gani, prou\u010davaju\u0107i zna\u010daj muzike, kao integralnog elementa za na\u010din \u017eivota Afrikanaca, njihove obi\u010daje, mitove i rituale, ne bi li rezultate svojih istra\u017eivanja spojio sa ve\u0107 formiranim li\u010dnim muzi\u010dkim jezikom, baziranim na upotrebi elektronike i studija kao sredstva za komponovanje, muzike, ali i na vladanju teorijom sistema, koja mu slu\u017ei za kreiranje sopstvenog stila \u201ckibernetskog komponovanja\u201c.<\/p>\n

S druge strane, Karlheinz Stockhausen, genijalni pionir, jo\u0161 je pedesetih godina, zajedno sa Gottfried Michael Koenigom, u Kelnu, stvarao autenti\u010dni muzi\u010dki jezik studijske elektronske muzike (\u201cElektronische Musik\u201d). U tome se slu\u017eio kako tehnolo\u0161ki inovativnim instrumentima – sintetizatorima, tako i osobenim muzi\u010dkim patternima koje je sintetisao na zadivljuju\u0107e neo\u010dekivan na\u010din. U kompoziciji \u201cHymnen\u201d spojio je elektronske efekte sa nacionalnim himnama stotinak zemalja sveta, dok je u delu \u201cSternklang\u201d stvorio muzi\u010dki sistem koji funkcioni\u0161e na bazi kretanja zvezda. Potonje delo izvodilo je pet grupa muzi\u010dara, raspore\u0111enih u jednom prekrasnom evropskom parku, izra\u017eavaju\u0107i tako i simboli\u010dko i neposredno orgijasti\u010dko spajanje s prirodom.<\/p>\n

Ovo spajanje s prirodom, tako neophodno u dana\u0161nje vreme \u010dovekovog otu\u0111enja od nje i posledi\u010dnih ekolo\u0161kih katastrofa, karakteristi\u010dno je i za muzi\u010dare okupljene oko \u201cNew Age\u201d pokreta 70-ih godina. Bitne odrednice su: po\u0161tovanje prirodne sredine, spa\u0161avanje ugro\u017eenih \u017eivotinjskih vrsta i o\u010duvanje komunikacije \u010doveka i prirode. Ameri\u010dki sastav Oregon je pravio zna\u010dajne korake u tom smislu. Blizak njima je Paul Winter, koji je, uz podr\u0161ku muzi\u010dara iz svih krajeva sveta, pravio sintezu jazza, klasi\u010dne evropske muzike, etno-muzike, kao i ambijentalnih zvukova: vukova, orlova, kitova (koristio je podvodne snimke sa ekspedicija Jacquesa Cousteaua). Da bi sve bilo u skladu, muzi\u010dari su se okupljali na farmi i tu, u prirodi, kreirali ova dela.<\/p>\n

Povratak autohtonom sopstvenom \u201cja\u201d, bez kojeg je nemogu\u0107e dalje transcendiranje i dostizanje vi\u0161ih nivoa svesti pojedinca, karakteristika je ambijentalne muzike. Prvo delo ovog tipa u evropskoj kulturi bila Beethovenova \u201cMondscheinsonate\u201d, gde je genijalni kompozitor iz doba pred-romantizma muzi\u010dkim jezikom izrazio ambijent voda jezera Luzerna. U tom pravcu, uglavnom nesvesno, i\u0161li su Wagner s ekspresijama prirode, Debussy (kao sledbenik tradicije Reda ru\u017einog krsta, koristio je pitagorejske harmonije proporcija odnosa tonova\/polutonova i klastera da bi postigao transcedentini efekat kod slu\u0161alaca) i Ravel sa svojim pejsa\u017eima, kao i Erik Satie s muzikom kao \u201ckomadom name\u0161taja\u201d (delom ambijenta sobe, slu\u0161alaca). Dalje, preko Johna Cagea dolazimo do zvani\u010dnog pravca \u201cAmbijentalne muzike\u201d koji su utemeljili Brian Eno i Robert Fripp. Muzika Briana Enoa je poznata i kao \u201cenvironment\u201d, muzika okoline. U njoj su kori\u0161\u0107eni elektro-akusti\u010darski instrumenti, kao i prirodni zvu\u010di – voda, vetar, motke, kamenje, ptice\u2026 S tim u skladu su i naslovi kompozicija \u201cOn Land\u201d, \u201cWind On Water\u201d, \u201cWind On Wind\u201d, \u201cAn Index Of Metals\u201d, \u201cFirst Light\u201d \u201cFading Light\u201d. Naslov prve Enoove kompozicije ovog usmerenja je \u201cDiscreet Music\u201d, izdata na Obscure etiketi, koja kod slu\u0161alaca izaziva reharmonizaciju, meditativni efekat purifikacije svesti, i vra\u0107a ga u stanje opu\u0161tenosti i prvobitnog sklada nekontaminiranog esencijalnog \u201cja\u201d.<\/p>\n

Ovo je blisko samostalnim projektima Roberta Frippa, \u010dija muzika \u201cUnder Heavy Manners\/God Save The King\u201d i naro\u010dito \u201cLet The Power Fall\u201d (karakteristi\u010dan naslov, i poruke inspirisane Gur\u0111ijevljevim idejama) ukazuje na to da, prema tezama autora, samo celovita li\u010dnost svojim primerom mo\u017ee uticati na pozitivne promene dru\u0161tva i tako dolazi do ru\u0161enja la\u017ene mo\u0107i. Fripp, tokom druge polovine 70-ih, se na nekoliko godina povukao iz muzi\u010dke umetnosti, kada se posvetio prou\u010davanju u\u010denja Gur\u0111ijeva preko \u0161kole J.G. Bennetta (studije koje \u0107e kasnijke uticati na njegov rad \u201cGuitar Craft\u201d). Ponu\u0111ena mu je profesorska katedra na Ameri\u010dkom institutu za permanentno obrazovanje (ASCE) u Claymont Courtu u Zapadnoj Vird\u017einiji tokom 1984. Bio je uklju\u010den u ASCE jo\u0161 od 1978, a dugo je razmatrao mogu\u0107nost predavanja gitarskog ume\u0107a. Njegov predmet, \u201cGuitar Craft\u201d (gitarska ve\u0161tina), je etabliran tokom 1985. Fripp se vratio snimanju solo radova 1994, koriste\u0107i unapre\u0111enu verziju Frippertronics tehnike, koja je involvirala digitalnu tehnologiju umesto upotrebe magnetofona radi formiranja \u201cbeskona\u010dnih traka\u201d (\u201cloops\u201d) . Objavio je mno\u0161tvo novih kompozicija pod zajedni\u010dkim nazivom \u201cSoundscapes,\u201d. Robert Fripp je, kao decenijama najinventivniji gitarista planete, radio po pozivu za Microsoft-ov studio pri inaugurisanju novih atmosferi\u010dnih zvukova i muzi\u010dkih pejsa\u017ea za Windows Vista sistem, \u010dime je dao doprinos \u201cblic\u201d reharmonizaciji svesti svih korisnika PC-a.<\/p>\n

Frippu i Enou treba pridru\u017eiti i Harolda Budda, koji je komponovao ambijentalnu muziku posve\u0107enu nadstvarnosti, \u201cThe Pavillion Of Dreams\u201d a izdata je za E.G., i otelotvoruje razli\u010dite spiritualne tradicije, od islama do Debussyjevskog rozenkrojcijanstva.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Veoma zna\u010dajan autor svakako je i John Cage. On je povezao filozofiju Isto\u010dne kulture – Zen, s li\u010dnim na\u010dinom \u017eivota i stvaranja, \u0161to je dovelo do veli\u010danstvenih rezultata i otvorilo nove puteve. \u201cSonatas And Interludes\u201d \u201cMusic For MarceI Duchamp\u201d, \u201cMusic For Piano\u201d, samo su neke od zna\u010dajnijih kompozicija. Pored ovoga Cage se bavio i nezaobilaznim teoretskim radovima, te Zen-poezijom. Fascinantan spoj Cageove Zen – aleatorike i kompjuterske vizuelne dopune mo\u017ee se videti u ekperimentalnim proto-minimal-techno filmovima 60-ih i 70-ih godina, snimljenim analognim sredstvima, bez kompjutera i elektronike.<\/p>\n

Sli\u010dnu vezu tehnologije i aleatorike kompozitor Iannis Xannakis napravio je putem matematike. On integri\u0161e muziku i teoriju verovatno\u0107e, te pomo\u0107u potpune slu\u010dajnosti, disimetrije, haosa, dolazi do reorganizovanja reda. Ovo ga pomera van striktno muzi\u010dke sfere i dovodi ga u vezu sa teorijom fraktala Paula Davisa po kojoj \u201csvaki sistem kao da ima sopstvenu volju i iz nereda se spontano stvara red\u201d.<\/p>\n

Tu dolazimo do savremenih teorija Davida Bohma, Ruperta Sheldrakea i drugih, kod kojih se u prirodne nauke uvode termini kao: \u201cbivstvovanje je zna\u010denje\u201d i si, iz kojih nu\u017eno siedi postojanje vi\u0161eg \u201cjastva\u201d, koje pravoj informaciji (uzroku) dodaje energiju i onda dolazi do direktovanog kretanja i smislenog organizovanja kako materije, tako i \u017eivota pojedinca i vrste.Ovaj izlet u fiziku i biologiju nije bio slu\u010dajan. Upravo odnos prema informacijama jeste najzna\u010dajniji aspekt kreiranja i konzumiranja \u201cNew music\u201d. Svaka autenti\u010dna informacija je nosilac kreativne energije, i njihov spoj dovodi do blagotvornih rezultata. Ovaj proces dovodi do samospoznaje, sjedinjenja s prirodom,unutra\u0161njeg sklada, transcendiranja ega, nove duhovnosti, kako kod kod stvaralaca, tako i kod slu\u0161alaca.<\/p>\n

Tako Steve Reich, autor minimalne muzike, ukazuje na potrebu izo\u0161trene budnosti i koncentracije za pra\u0107enje i razumevanje njegovih dela. Ova poruka je potpuno koherentna sa porukom svih spiritualnih i ezoteri\u010dnih tradicija. Budnost i koncentracija, kada su jednom postignuti, neophodan su uslov za korak dalje, tj. harmonizaciju sopstvenih vibracija telesno-psihi\u010dkog aparata, sa kosmi\u010dkom vibracijom.<\/p>\n

U svemu ovome, vibriranje muzi\u010dkih tonova zapravo je emanacija zakona vi\u0161ega reda u odnosu na banalnu svakodnevnicu. Tako muzika predstavlja poziv za postvarenje \u201charmonije sfera\u201d u polju materijalnog sveta koji nas okru\u017euje. Sinergija psihohabitualnih vibracija svih tih miliona korisnika elektronskih muzi\u010dkih generatora (mp3, ipod, iphone i sl.) ve\u0107 sada na \u201castralnom\u201d planu (kako smo ve\u0107 ranije u ovom tekstu pokazali) reprogramira kolektivno nesvesno \u010ditavog \u010dove\u010danstva, iako bez svesne namere pa i tragova znanja o tom procesu \/ fenomenu. Na taj na\u010din, potpra\u017eno, svaki korisnik Ambient\/Martial\/Trance techna ( i srodnih savremenih muzi\u010dkih pravaca) \u0161alje vibraciju sinhronizacije kosmi\u010dkog projekta i njegovog postvarenja, te, nezavisno od svojih li\u010dnih htenja, revnosno aktualizuje delo drevnih alhemi\u010dara (\u201cAs above, so below\u201d).<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PUT KA SPIRITUALNOM RAZVOJU Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 \u201d\u2026vibriranje muzi\u010dkih tonova zapravo je emanacija zakona vi\u0161ega reda u odnosu na banalnu svakodnevnicu. Tako muzika predstavlja poziv za postvarenje \u201charmonije sfera\u201d u polju materijalnog sveta koji nas okru\u017euje\u2026\u201d Signifikantan fenomen globalne potkulture, pa i masovne kulture, predstavlja Techno-muzika, sa raznolikim aspektima i stilovima koji ona sa sobom […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[10,12],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/55"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=55"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/55\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":210,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/55\/revisions\/210"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=55"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=55"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=55"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}