{"id":61,"date":"2011-06-20T21:57:00","date_gmt":"2011-06-20T21:57:00","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=61"},"modified":"2011-06-24T11:24:55","modified_gmt":"2011-06-24T11:24:55","slug":"sreca-ipak-nije-u-novcu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=61","title":{"rendered":"Sre\u0107a ipak nije u novcu"},"content":{"rendered":"

Koliko je bitan novac i imovina za sre\u0107u?<\/em><\/strong><\/p>\n

Prevod i obrada: Branka Mraz<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Pojam sre\u0107e mnogi od nas vezuju sa imovinom a sre\u0107u posmatraju kroz posed. \u0160to vi\u0161e mo\u017ee sebi da priu\u0161ti \u010dovek bi morao biti sre\u0107niji. Da li je to istina, prou\u010davao je \u201eistra\u017eiva\u010d sre\u0107e\u201c i profesor ekonomije Matias Binsvanger iz \u0160vajcarske koji je objavio i knjigu \u201eVrte\u0161ke sre\u0107e\u201c (\u201eDie Tretm\u00fchlen des Gl\u00fccks\u201c).<\/p>\n

Ta tvrdnja je ta\u010dna samo do izvesne mere. Ako neko ba\u0161 ni\u0161ta nema, ni krov nad glavom, ni hranu naravno da je sre\u0107an da sebi priu\u0161ti ne\u0161to za pojesti ili mesto za \u017eivot, ali \u0161to vi\u0161e \u010dovek ima to je slabija veza izme\u0111u ose\u0107aja sre\u0107e i dobara.<\/p>\n

Kao na pokretnoj traci u teretani gde se bez kontakta sa prirodom mo\u017ee poja\u010dati puls, mo\u017ee se sve br\u017ee tr\u010dati a da se ne pomakne sa mesta. Isti je slu\u010daj sa jurnjavom za sre\u0107om i zadovoljstvom kroz ve\u0107u zaradu. Poku\u0161avamo da budemo sve bogatiji jer predpostavljamo da \u0107emo tako biti i sre\u0107niji, ali na kraju utvrdimo da stojimo u istom mestu, kao na pokretnoj traci.<\/p>\n

Postoji izreka:\u201cBolje biti ve\u0107a \u017eaba u manjoj bari, nego mala \u017eaba u velikoj bari.\u201c \u201eVelika \u017eaba u maloj bari\u201c je neko ko ima status, ugled i odgovaraju\u0107i tome je zadovoljan, \u201emala \u017eaba u velikoj bari\u201c je niko i ni\u0161ta. Bilo bi lepo da \u017eivimo u dru\u0161tvu gde ima puno \u201emalih bara\u201c, da \u0161to ve\u0107em broju ljudi bude mogu\u0107e da postanu ne\u0161to ve\u0107e \u017eabe. Ali ako pogledamo kako te\u010de razvoj doga\u0111aja, onda vidimo da se sve vi\u0161e poredimo sa svetski najboljima, najuspe\u0161nijima, najlep\u0161ima ili najbogatijima. Time raste tendencija da budemo samo mala \u017eaba u ogromnoj bari, \u0161to samo po sebi umanjuje ose\u0107aj sre\u0107e. Dakle, \u010dovek mora za sebe da prona\u0111e odgovaraju\u0107u sredinu u kojoj mo\u017ee imati izvestan zna\u010daj.<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nDeluje neobi\u010dno da se jedan ekonomista zanima za pojmove kao \u0161to su sre\u0107a i zadovoljstvo. Na prvi pogled izgleda da se u privredi radi o zaradi \u0161to vi\u0161e novca. Ali u \u010disto ekonomskoj teoriji novac nije u prvom planu. U sredi\u0161tu stoji ne\u0161to drugo: naime takozvana iskoristivost. Polazi se od toga da se gazdinstvo maksimalno iskoristi. Jednostavno re\u010deno to nije ni\u0161ta drugo nego da \u010dovek radi ono \u0161to ga ispunjava zadovoljstvom i u \u010demu su njegove sposobnosti optimalno iskori\u0161tene i to je samo po sebi ve\u0107 dobro. Sre\u0107a pojedinca bi zapravo morala biti cilj ekonomske delatnosti. I tu nije obavezno zna\u010dajan prihod. Svakako da je neophodna izvesna koli\u010dina novca da bi se uop\u0161te ne\u0161to zapo\u010delo. Ali isto toliko bitno je i ne\u0161to drugo – i to je vreme!<\/p>\n

Danas ima puno ljudi koji su nezadovoljni jer imaju vremena ali nemaju novca, dok sa druge strane ima ljudi koji imaju dodu\u0161e novca ali vremena zato vi\u0161e nemaju. Ni jedno nije ekonomski idealno stanje. Radi se o tome da se na\u0111e optimalna kombinacija.<\/p>\n

Privredni rast u koji se svi kunu je upravo model te beskona\u010dne vrte\u0161ke, jer postoji ambvivalentna veza izme\u0111u sre\u0107e i napretka. Sa jedne strane privreda funkcioni\u0161e dobro ako se zasniva na prirastu, dok sa druge strane jasno vidimo da ljudi u razvijenim zemljama nisu u proseku sre\u0107niji ni zadovoljniji.<\/p>\n

Momentalno je rast jedini cilj privrednog delovanja, to bi bilo smisleno samo ukoliko vodi do ve\u0107eg zadovoljstva ljudi i sre\u0107e uop\u0161te. Ali po\u0161to to nije slu\u010daj onda je neekonomi\u010dno usmeriti se na maksimiranje rasta i time ulaziti u nerazumne rizike, \u010demu to vodi vidimo iz najnovije finansijske krize.<\/p>\n

Sre\u0107a ljudi bi morala biti najisplativiji ekonomski cilj<\/em><\/strong><\/p>\n

Ljudi treba da se dobro ose\u0107aju u svojoj zemlji. Problem stvara takozvana ranking-manija, manija pore\u0111enja. \u010covek mora da se svuda poredi – sa najboljima, najbogatijima, najatraktivnijima. To gu\u0161i sre\u0107u i zadovoljstvo jer se vrti oko toga da se u pore\u0111enju sa drugima dobro kotiramo. Tako nikad ne dolazimo u situaciju da ka\u017eemo: ovo sad radim iz sopstvenog interesovanja ili da pratim one ciljeve koji mene zanimaju.
\n\"\"<\/a>
\nIzreka \u2013\u201eSre\u0107a nije u novcu\u201c ima moderan dodatak \u201eKo tvrdi da novac ne usre\u0107uje , taj ne zna gde da kupuje\u201c.<\/p>\n

Ukoliko sve to jasnije sagledamo, vidimo da stvari koje poseduju veliki potencijal sre\u0107e uop\u0161te nisu dostupne kupovinom.<\/p>\n

Kupiti npr. mo\u017eemo krevet ali ono \u0161to nam je potrebno za sre\u0107u je san. Uop\u0161teno mo\u017eemo zaklju\u010diti da se sre\u0107a zbog materijalnih stvari brzo potro\u0161i, novom autu se radujemo nekoliko nedelja, novoj garderobi nekoliko dana tada ponovo treba ne\u0161to jo\u0161 novije jo\u0161 bolje da bi se neko kratko vreme ose\u0107ali zadovoljno.<\/p>\n

Ali ako posmatramo socijalni \u017eivot ustanovi\u0107emo da se zadovoljstvo ne tro\u0161i u istoj meri. Vi\u0111ati se sa prijateljima uvek je jednako atraktivno.<\/p>\n

Mnogim ispitivanjima je potvr\u0111eno da dru\u0161tveni \u017eivot igra centralnu ulogu u ljudskoj sre\u0107i. A do toga se ne dolazi kupovinom.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koliko je bitan novac i imovina za sre\u0107u? Prevod i obrada: Branka Mraz Pojam sre\u0107e mnogi od nas vezuju sa imovinom a sre\u0107u posmatraju kroz posed. \u0160to vi\u0161e mo\u017ee sebi da priu\u0161ti \u010dovek bi morao biti sre\u0107niji. Da li je to istina, prou\u010davao je \u201eistra\u017eiva\u010d sre\u0107e\u201c i profesor ekonomije Matias Binsvanger iz \u0160vajcarske koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[37],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=61"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":406,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61\/revisions\/406"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=61"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=61"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=61"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}