{"id":610,"date":"2011-06-29T14:59:21","date_gmt":"2011-06-29T14:59:21","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=610"},"modified":"2011-07-05T11:43:52","modified_gmt":"2011-07-05T11:43:52","slug":"recite-%e2%80%9dzdravo%e2%80%9d-biljci-razumece-vas","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=610","title":{"rendered":"RECITE \u201dZDRAVO\u201d BILjCI, RAZUME\u0106E VAS"},"content":{"rendered":"

Kroz istoriju, ljudi su uvek bili u srodstvu sa biljkama. One su tu da nam daju potreban kiseonik, ulep\u0161avaju okolinu, hrane nas i simboli\u0161u na\u0161a ose\u0107anja u razli\u010ditim prilikama.<\/strong>
\nMi mislimo da znamo mnogo o biljkama, a da li je to ba\u0161 tako?<\/strong><\/p>\n

Pi\u0161e: Marina Drndarski – biolog<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Koliko nas zna da one mogu da ose\u0107aju, komponuju muziku, prepoznaju \u201dubicu\u201d ili se toliko upla\u0161e da se na trenutak \u201donesveste\u201d.
\nVe\u0107ina nau\u010dnika se sla\u017ee da biljke i drve\u0107e poseduju emocije i psihi\u010dku snagu.
\nAmeri\u010dki ekspert za policijska i druga istra\u017eivanja pomo\u0107u detektora la\u017ei Kliv Bakster, prvi je do\u0161ao do saznanja da su biljke svesne svoje okoline i da mogu ose\u0107ati.
\nIstra\u017euju\u0107i, otkrio je da one mogu da reaguju na smrt drugih \u017eivih bi\u0107a iz svoje okoline pa \u010dak iako se ne nalaze u istoj prostoriji. Njegov eksperiment sastojao se u povezivanju elektroda poligrafa, detektora la\u017ei, na listove filadendrona. U drugoj prostoriji Bakster je u klu\u010dalu vodu jednu vrstu patuljastih ra\u010di\u0107a.
\nKao kontrolu za svoj eksperiment, s vremena na vreme sipao bi vrelu vodu u kojoj nije bilo ra\u010di\u0107a. Biljke su burno reagovale na smrt ra\u010di\u0107a pokazuju\u0107i veoma visoke talase stresa na poligrafu sli\u010dne onima koje pokazuju ljudi pod intenzivnim fizi\u010dkim ili psihi\u010dkim pritiskom. Na kontrolnu posudi sa vodom u kojoj nije bilo ra\u010di\u0107a biljke nisu uop\u0161te reagovale.<\/p>\n

Biljka identifikovala \u201dubicu\u201d<\/strong><\/p>\n

U drugom eksperimentu, Bakster je sa svojim kolegama i grupom studenata, zahvaljuju\u0107i poligrafu mogao da identifikuje \u201dubicu\u201d biljkaka. Baksterov kolega je izabrao jednog od \u0161estorice studenata kome je poverio tajni zadatak da uni\u0161ti jednu od dve biljke koje su se nalazile u prostoriji. Ni Bakster ni ostalih pet studenata nisu znali ko \u0107e biti ubica.
\nIzabrani student u\u0161ao je u prostoriju i polomio jednu od biljaka. Preostalu biljku priklju\u010dio je na poligraf i zamolio studente da ulaze jedan po jedan. Biljka nije bila mnogo zainteresovana kad su se redom pojavljivali nedu\u017eni studenti ali onog momenta kada je u sobu u\u0161ao krivac, biljka kao da je \u201dpoludela\u201d. Njene burne reakcije o\u010ditavale su se na poligrafu.
\nDanas u svetu postoje timovi nau\u010dnika koji prou\u010davaju reakcije biljaka na razli\u010dite nadra\u017eaje. Pouzdano se zna da su biljke sposobne da reaguju pozitivno na klasi\u010dnu muziku a negativno na rock ili heavy metal. Tako\u0111e mogu reagovati na hrabrenje i pozitivne emocije ljudi koji ih neguju.
\n*Poznata je i pri\u010da iz Biblije o smokvi koja je uvela, kada se Isus Hristos naljutio na nju zato \u0161to nije davala plodove.
\n* Japanska kompanija kreirala je aparat za merenje biljnih reakcija na muziku koju joj pu\u0161tate. Aparat poseduje dve sijalice koja se pale u zavisnosti od reakcije biljka. Kada se biljci ne\u0161to ne dopada, pali se crvena sijalica a kada u\u017eiva, recimo u Mocartovoj muzici, pali se zelena sijalica.<\/p>\n

Sedam sekvenci za sedam nota<\/strong><\/p>\n

Sada znamo da biljke mogu da izraze svoja ose\u0107anja prema vrsti muzike koju slu\u0161aju ali da li ste znali da biljke mogu same i da komponuju?
\nEngleski biolog, Dr Linda Long, otkrila je da se molekulske strukture proteina
\nu biljnim \u0107elijama mogu iskoristiti za komponovanje muzike. Pitanje kako.
\nSvaka \u017eiva materija u svom hemijskom sastavu sadr\u017ei proteine. Proteini ili belan\u010devine su osnov \u017eivota, odgovorni su za \u0107elijski rast, pokrete mi\u0161i\u0107a i preno\u0161enje naslednih osobina. Proteini su sastavljeni iz amino kiselina (razli\u010dita kombinacija \u010detiri hemijska elementa: vodonika, kiseonika, ugljenika i azota).
\nDoktorka Long je grupisala sedam razli\u010ditih proteina u sedam sekvenci.
\nSvaku od sedam sekvenci povezala je sa sedam muzi\u010dkih nota. Nakon toga je kreirala softver koji o\u010ditava strukturu proteina u biljnim \u0107elijama i automatski prevodi u odgovaraju\u0107i muzi\u010dki zapis. Umesto slu\u010dajnog zapisa pojavila se prelepa melodija.
\nSvaki protein kod biljke ima svoju specifi\u010dnu melodiju, \u0161to zna\u010di da ako organizam poseduje 100 proteina, mo\u017ee se komponovati 100 muzi\u010dkih kompozicija. Koriste\u0107i se tastaturom i o\u010ditavaju\u0107i poruke koje su joj slale biljke, doktorka Long je postala pravi umetnik. Zajedni\u010dke kompozicije, sa glavnim izvo\u0111a\u010dima korijanderom i sla\u010dicom, preto\u010dila je u dvadesetpetominutni CD nazvan \u201dMuzika biljaka\u201d.
\nJedna od jo\u0161 \u010dudnih biljaka zove se senzitivna mimoza (Mimosa pudica). Svaki put kada je dodirnete biljka se u samoodbrani jednostavno \u201donesvesti\u201d opu\u0161taju\u0107i listi\u0107e ili gren\u010dicu. Kada opasnost pro\u0111e, listovi ili gran\u010dice \u0107e se ponovo vratiti u normalan polo\u017eaj.<\/p>\n

Biljke su svuda oko nas, u svakom trenutku \u0161alju nam tajne poruke koje polako po\u010dinjemo da razumemo. One su vi\u0161e nego obi\u010dno zelje, povr\u0107e, vo\u0107e ili drvo. Pokazuju nam svoja ose\u0107anja svaki put kada nas nagrade lepim cvetom ili mirisom. Mo\u017eete ih gaziti ili maziti, one \u0107e uvek reagovati.
\nKomunikacija sa biljkama nije te\u0161ka. Sve \u0161to vam je potrebno je tra\u010dak znati\u017eelje i smisao za avanturu\u2026 Opustite se, verujte i prona\u0111ite svog najboljeg prijatelja me\u0111u biljkama makar to bila jedna ru\u017ea, hrast, luk ili narand\u017easta \u0161argarepa.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kroz istoriju, ljudi su uvek bili u srodstvu sa biljkama. One su tu da nam daju potreban kiseonik, ulep\u0161avaju okolinu, hrane nas i simboli\u0161u na\u0161a ose\u0107anja u razli\u010ditim prilikama. Mi mislimo da znamo mnogo o biljkama, a da li je to ba\u0161 tako? Pi\u0161e: Marina Drndarski – biolog   Podelite \u010dlanak:<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[34],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/610"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=610"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/610\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":717,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/610\/revisions\/717"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=610"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=610"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=610"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}