{"id":613,"date":"2011-06-29T15:02:19","date_gmt":"2011-06-29T15:02:19","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=613"},"modified":"2011-07-05T11:43:48","modified_gmt":"2011-07-05T11:43:48","slug":"poreklo-soja-sosa","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=613","title":{"rendered":"Poreklo SOJA SOSA"},"content":{"rendered":"

\u201eJelo koja nema svoj poseban sos \u2013 ne zaslu\u017euje da se zove jelom!\u201c- Konfu\u010dije<\/strong><\/em><\/p>\n

Dopis Nata\u0161e Kosti\u0107 iz Kine<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\nPrete\u010da soja-sosa u dana\u0161njem obliku nastaje u Kini jo\u0161 u dinastiji zapadni Zhou (1046. \u2013 771. god. p.n.e.) kao \u2013 sos od mlevenog mesa. U starokineskom jeziku, hijeroglif sos ozna\u010dava namirnicu nastalu fermentacijom.<\/p>\n

Kineski hijeroglifi koji predstavljaju sos- jiang, sos od mlevenog mesa \u2013 hai i rasol od kiselog mesa \u2013 han svi sadr\u017ee radikal (deo hijeroglifa koji pokazuje zna\u010denje hijeroglifa) – you \u0161to je u starokineskom isto \u0161to i jiu \u2013 vino. Hijeroglif jiu u zna\u010denju vino predstavlja jednu od 12 \u201ezemaljskih grana\u201c (jedan od 12 meseci kineskog lunarnog kalendara), konkretnije, ozna\u010dava osmi mesec kineskog lunarnog kalendara. Prema kineskom re\u010dniku \u201eShuowenjiezi\u201c iz dinastije isto\u010dnog Hana, nastalom u 2. veku n.e., ovaj hijeroglif se tuma\u010di na slede\u0107i na\u010din: \u201eKada stigne osmi mesec lunarnog kalendara i sazri proso, vreme je da se pravi vino\u201c.
\nSli\u010dnost izme\u0111u sosa i vina je \u0161to se oba prave procesom vrenja, a u staroj Kini sos predstavlja namirnicu koja je obavezno dobijena fermentacijom. Najraniji zapis u literaturi o sosu od mesa je iz \u201eKnjige pesama\u201c (11. \u2013 6. vek p.n.e.), na osnovu \u010dega se mo\u017ee zaklju\u010diti da sos od mesa nastaje u periodu 11. \u2013 6. veka p.n.e., a verovatno i ranije.
\n\u201eKnjiga rituala\u201c opisuju\u0107i ceremonije aristokratskih gozbi iz perioda pre ujedinjenja Kine (dakle, pre 221. god. p.n.e.), nagla\u0161ava koji sos se po pravilu servira sa kojim namirnicama. Na osnovu tog zapisa mo\u017ee se videti da ve\u0107 u 3.veku p.n.e. Kinezi znaju za vi\u0161e vrsti sosa i ve\u0107 su razvili navike po pitanju kori\u0161\u0107enja soseva u razli\u010ditim kombinacijama. Osim toga, prime\u0107ujemo da kineska aristokratija u ovom periodu istorije preferira divlja\u010d i egzoti\u010dne soseve, koji nama danas deluju vrlo neobi\u010dno. Kineska nacija je karakteristi\u010dna po tome \u0161to voli raznolikost ukusa i bogatu trpezu, a i najve\u0107i mislilac Kine Konfu\u010dije je bio sklon da ka\u017ee: \u201eJelo koja nema svoj poseban sos \u2013 ne zaslu\u017euje da se zove jelom!\u201c
\nPravljenje sosa je jednostavno poput pravljenja vina. Mikroorganizmi koji se koriste za fermentaciju soja sosa \u2013 iz serije Aspergillus oryzae (vrsta gljivica), Zygosaccharomyces rouxii (vrsta kvasca) i Lactobaccilus su vrlo uobi\u010dajeni i ima ih svuda u prostoru oko nas. Na\u010din spravljanja sosa od mesa je vrlo jednostavan \u2013 u glinenoj posudi se pome\u0161a meso sa \u017eitom, kvascem i vinom, i ostavi da odstoji ne\u0161to du\u017ee od sto dana. Kao \u0161to vidimo, za to i nije potrebna neka specijalna tehnologija, ve\u0107 je to ne\u0161to poput lova, pravljenja vina ili pe\u010denja grn\u010darije, ljudi starine su ove ve\u0161tine savladali koriste\u0107i ih u svakodnevnom \u017eivotu. Pravljenje sosa u Kini se razvija paralelno sa pravljenjem vina i pe\u010denjem grn\u010darije, i verovatno nastaje jo\u0161 u praistorijskom periodu, te ostvaruje kontinuitet sve do savremenog doba.<\/p>\n

U slede\u0107oj fazi razvoja, prete\u010da soja-sosa je pasta od soje. Prvi zapis koji svedo\u010di o gajenju soje je ratarska pesma koja pripada \u201eKnjizi pesama\u201c gde se navodi da se u Kini ve\u0107 u dinastiji Zapadni Zhou (1046. \u2013 771. god. p.n.e.) na severu Kine gaji soja. Mo\u017eemo samo da naga\u0111amo kada ta\u010dno izme\u0111u 11. veka p.n.e. i 1. veka n.e. Kinezi pronalaze pastu od soje, obzirom da najraniji zapis o pasti od soje poti\u010de iz 1. veka n.e., dok je u zapisu iz 4. veka koji se zove \u201eOsnovna znanja poljoprivrednika\u201c data precizna receptura za pravljenje paste od soje, koja, mada ima sli\u010dnosti sa dana\u0161njim soja-sosom, razlika u ukusu i spravljanju je u toj meri izra\u017eena, da se mora priznati da su to 2 potpuno razli\u010dita za\u010dina! Pasta od soje se koristi \u010dak i do Qing dinastije (1644. \u2013 1911. god.), ali u me\u0111uvremenu nastaje soja-sos koji vremenom sve vi\u0161e potiskuje drevnu pastu od soje. Danas se na jugu Kine u ishrani koristi pasta od \u017eitarica koja je nastala od ove drevne paste od soje.
\nNajzad dolazimo do podatka kako i kada se pojavljuje soja-sos u dana\u0161njem obliku. Izraz \u201esoja-sos\u201c se po prvi put susre\u0107e u knjizi recepata \u201eRecepti planinskih poljoprivrednika\u201c iz dinastije Ju\u017eni Song (1127. \u2013 1279. god.) u slede\u0107em receptu: \u201euzeti sve\u017e mladi sremu\u0161, \u0111umbir seckan na trakice, soja-sos i sir\u0107e, sve to pome\u0161ati i poslu\u017eiti\u201c. Smatra se da se do ovog zapisa soja-sos ve\u0107 ra\u0161irio u upotrebi i da je po\u010deo da potiskuje pastu od soje. Ipak, soja-sos postaje najpopularniji krajem Yuan i po\u010detkom Ming dinastije \u2013 tj. u 14. veku. Knjiga recepata iz 14. veka ovako opisuje dobijanje soja-sosa: \u201ePrvo se napravi pasta od soje, a daljom preradom nastaje soja-sos\u2026na koli\u010dinu od jedne kutla\u010de zrnevlja soje doda se 3kg soli i ve\u0107a koli\u010dina vode nego kad se pravi pasta od soje. Kada se smesa dobro ukuva, pasta od soje se nalazi na dnu, a soja-sos pliva preko paste.\u201c Na osnovu ovog recepta mo\u017ee se videti da je u ovom istorijskom periodu soja-sos bio nova vrsta za\u010dina. Soja sos nastaje na jugu Kine, gde se koristi po\u010dev od 13. veka pa nadalje, a na sever Kine sti\u017ee tek po\u010detkom 20.veka.
\nHranljiva vrednost soja-sosa: Kada tokom kuvanja dodate u jelo odgovaraju\u0107u koli\u010dinu soja-sosa, on ne samo da poja\u010dava ukus hrane ve\u0107 i daje lepu boju jelu (osim u slu\u010daju zeleni\u0161a, gde se dobija braonkasta boja, koja i nije tako atraktivna). Preporu\u010duje se da se soja-sos dodaje pred kraj kuvanja jela, zato \u0161to \u0107e se tako sa\u010duvati amino-kiseline i hranljivi sastojci u soja-sosu. Soja-sos sadr\u017ei izo-retinol koji smanjuje holesterol u krvi, te spre\u010dava pojavu kardio-vaskularnih oboljenja. Tako\u0111e, pospe\u0161uje stvaranje prirodnih antioksidanasa u organizmu. Poma\u017ee u ubla\u017eavanju o\u0161te\u0107enja izazvanih prisustvom slobodnih radikala u telu, a njegova efikasnost je 10 puta ve\u0107a od antioksidanasa kakvi su vitamini C i E. Mala koli\u010dina soja-sosa spre\u010dava lo\u0161 uticaj slobodnih radikala na na\u0161e telo kao jedna \u010da\u0161a crnog vina. Osim amino-kiselina, soja-sos u sebi sadr\u017ei i prirodni \u0161e\u0107er, aril i so. Od vitamina tu su A, B1, B2, B6 i B12, C, D, E, biotin, beta-karoten, folna kiselina, minerali Ca, Mg, Fe, Se, K, P, itd\u2026Smatra se da je prisustvo ovih minerala, a naro\u010dito selena, spre\u010dava nastanak i razvoj tumora.
\nIpak, sa kozumiranjem soja-sosa ne treba preterivati (10-30ml dnevno). Soja-sos treba \u010duvati na mra\u010dnom, hladnom i suvom mestu, te izbegavati kontakt sa vazduhom.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eJelo koja nema svoj poseban sos \u2013 ne zaslu\u017euje da se zove jelom!\u201c- Konfu\u010dije Dopis Nata\u0161e Kosti\u0107 iz Kine Prete\u010da soja-sosa u dana\u0161njem obliku nastaje u Kini jo\u0161 u dinastiji zapadni Zhou (1046. \u2013 771. god. p.n.e.) kao \u2013 sos od mlevenog mesa. U starokineskom jeziku, hijeroglif sos ozna\u010dava namirnicu nastalu fermentacijom. Podelite \u010dlanak:<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/613"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=613"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/613\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2864,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/613\/revisions\/2864"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=613"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}