{"id":632,"date":"2011-06-29T16:17:13","date_gmt":"2011-06-29T16:17:13","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=632"},"modified":"2011-07-05T11:44:09","modified_gmt":"2011-07-05T11:44:09","slug":"tajna-svesnost-biljaka-poruke-iz-nepoznatog-sveta","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=632","title":{"rendered":"Tajna svesnost biljaka-poruke iz nepoznatog sveta"},"content":{"rendered":"

Biljke mogu da vide, \u010duju, govore, miri\u0161u, ose\u0107aju, komuniciraju i pamte. Imaju vi\u0161e \u010dulnih organa nego mi ljudi. Paradajz ose\u0107a nadolaze\u0107i vazdu\u0161ni pritisak tri dana unapred, i kada biljke \u201ezaboli glava\u201c one mogu da proizvedu sopstveni aspirin.<\/strong><\/em><\/p>\n

Prikaz knjige priredila: Branka Mraz<\/em><\/p>\n

<\/em>\"\"<\/a>
\nTako opisuje biljke Jozef \u0160epah u svojoj knjizi \u201eTajna svest biljaka-poruke iz nepoznatog sveta\u201c
\nSve vi\u0161e nau\u010dnika priznaju biljkama jednu posebnu formu inteligencije. Biljke su na isti na\u010din \u017eive kao \u017eivotinje i ljudi i jo\u0161 vi\u0161e, imaju sposobnosti koje ne mo\u017eemo ni zamisliti.Predstavnici mlade grane nauke \u201eBiljne neurobiologije\u201c otvaraju rampe izmedju biljnog i \u017eivotinjskog carstva. Govori se o \u201epredstavi budu\u0107nosti\u201c, \u201etra\u017eenju partnera\u201c, \u201eljubomori\u201c, biljke imaju socijalnu inteligenciju, \u201cmozgaju\u201d i nerviraju se.
\nDecenijama ve\u0107 za\u0161tita okoline spada u lepo pona\u0161anje, ali neophodnost za\u0161tite biljka tek dospeva do svesti ljudi. Biljke ne vri\u0161te od bola, one ne be\u017ee, prema ljudima se pona\u0161aju prakti\u010dno kao mrtve.
\nMi smo biljke oduvek podcenjivali i jo\u0161 to \u010dinimo, jedino su Indijanci \u010dini se znali kad su govorili da su biljke \u017eivotinje bez nogu, i obra\u0107ali im se sa \u201ebrate drvo, sestro cvete\u201c.
\nJozef \u0160epah predstavlja nam \u010dudnovate fenomene iz biljnog sveta i uvodi nas u njihov tajni \u017eivot.<\/p>\n

Jedno je jasno, bijke su na isti na\u010din \u017eive kao \u017eivotinje i ljudi. \u201eBiljke imaju sposobnosti koje mi ne mo\u017eemo sebi ni predstaviti!\u201c tvrdi Antony Trewaves profesor \u0107elijske i molekularne biologije Univerziteta Edinburg. Ovaj 70-godi\u0161nji \u010dlan Rojal Society, predstavnik je mlade grane nauke zvane Biljna neurobiologija koja uklanja rampe izme\u0111e biljaka i \u017eivotinja.
\nOvi nau\u010dnici su otkrili mehanizme koji se mogu uporediti sa neurolo\u0161kom obradom informacija kod \u017eivotinja. Izjavljuju ono \u0161to se njihove kolege ne usu\u0111uju ni da pomisle: inteligencija, pam\u0107enje, mo\u0107 u\u010denja kod zelenih ispitanika. Otkrili su osobine koje neodoljivo podse\u0107aju na Tolkinov fantasti\u010dni svet.
\nBiljke imaju vi\u0161e \u010dulnih organa nego mi ljudi. Ovaj zeleni\u0161 neprestano proverava svoje okru\u017eenje na dvadeset razli\u010ditih faktora izme\u0111u ostalog svetlo, vlaga, osobine tla, sila zemljine te\u017ee, elektro i magnetsko polje na koje se orijenti\u0161e sli\u010dno pticama.
\n\u201eRaspola\u017eu sposobno\u0161\u0107u predstavljanja budu\u0107nosti\u201c obja\u0161njava Trewave. Ovaj nau\u010dnik dokazao je u istra\u017eivanjima da rastinje vlada \u0107elijskom ra\u010dunicom i sprovodi euklidsko-geometrijske prora\u010dune. Raste grupa botani\u010dara koji se bave ispitivanjem pona\u0161anja biljaka.
\nTreba li onda mu\u0161katli ljubav, raduje li se kantici za zalivanje i prepadne li se od makaza?
\n\u201eNi\u0161ta u biljnom svetu ne zvu\u010di toliko ludo da ne bi bilo istinito\u201c ka\u017ee prof. Dietmar Volkman, iz Instituta za citologiju i molekularnu biologiju u Bonu. \u201cUvek smo podcenjivali biljke i to \u010dinimo i danas\u201c samo su Indijanci oduvek bili svesni kada su u\u010dili decu da su \u201ebiljke su \u017eivotinje bez nogu\u201c.
\nBiljke vide: Imaju milijarde o\u010diju! Ukupna zelena povr\u0161ina im je jedan mo\u0107ni organ vida. Opti\u010dke \u0107elije biljaka registruju vi\u0161e talasnih du\u017eina od na\u0161ih. Sokratea exorrhiza \u2013hodaju\u0107a palma se pomera iz senki velikog deve\u0107a tako \u0161to korenje nalik \u0161tulama ciljano pu\u0161ta u pravcu svetla, a drugo ostavlja da truli. Tako je uvek u potazi za boljim mestom.
\n\u201eOvo ambiciozno pona\u0161anje se vidi jo\u0161 kod klice. Klica ve\u0107 obrazuje trodimenzionalnu sliku. Rast i polo\u017eaj lista su tako postavljeni da mlada biljka zadobije najvi\u0161e mogu\u0107e svetla. Ove reakcije, kako pokazuje moderna citologija, nisu nasledno predoredjene, biljke pokazuju fleksibilnost i prilagodjavanje- dakle inteligento pona\u0161anje.<\/p>\n

Biljke \u010duju: Biljke dodu\u0161e nemaju u\u0161i ali na molekularnom nivou poseduju jednu sasvim sli\u010dnu opremu kojom registruju razne frekvencije. Svaka \u0107elija ima \u0107elijsku membranu koja je osetljivija od ljudskog uha. Kineskim nau\u010dnicima uspelo je da doka\u017eu da niskofrekventni zvuk pove\u0107ava aktivnost enzima i stimuli\u0161e protok te\u010dnosti.
\n\u201eNa\u0161 govor ili muzika su dovoljno jaki da iskidaju \u0107elijsku membranu, a tonovi i frekvencije mogu imati uticaj na rast, \u010dak i ako to neki nau\u010dnici odbijaju da \u010duju\u201c – govori Stefano Mancuso posle deset godina istra\u017eivanja u laboratoriji i na terenu.
\nJu\u017enokorejski nau\u010dnik prof. Jeong Mi Jeong sa Dr\u017eavnog instituta za poljoprivrednu biotehnologiju ozvu\u010dio je biljke pirin\u010da sa Betovenovom Mese\u010devom sonatom, i ustanovio da pri ta\u010dno odre\u0111enim frekvencijama zvuka su posebno aktivni geni rbcS i Ald koji su izgleda odgovorni za rast. To daje velike mogu\u0107nosti u poljoprivrednoj primeni.
\nAmeri\u010dki farmer Roy McClurg redovno ozvu\u010dije svoju 40 jutara veliku planta\u017eu pomorand\u017ei Gerber Growe na Floridi. Iz zvu\u010dnika odzvanja zvuk koji za na\u0161e uho deluje kao hor cvr\u010daka. Ptice reaguju na ovaj zvuk, dole\u0107u u jatima i pridru\u017euju se u pevanju. Za razliku od drugih McClurg za pobolj\u0161anje rasta, prinosa i kvaliteta koristi samo cvrkut. U praksi, njegove narand\u017ee su veli\u010dine malog grejpfruta, dupliraju sadr\u017eaj, vitamina C, a prinos je ve\u0107i za 30%.<\/p>\n

To nam govori da kosovi, \u010dvorci i ostala dru\u017eina cvrkutom daju svoj doprinos rastu biljaka, i time celokupnoj prirodi.
\nBiljke govore: \u201eBiljke imaju puno materijala za razgovor\u201c ka\u017ee prof.Wilhem Boland – on je biohemi\u010dar i razume se u na\u010dine komuniciranja me\u0111u rastinjem. \u201eNaj\u010de\u0161\u0107e biljke pri\u010daju o napadima biljojeda\u201c.
\nJezik im je hemija, a re\u010di supstance koje se prenose vetrom. Tako biljka mo\u017ee komunicirati podjednako dobro kao i \u017eivitinja glasovima. Ta vrsta komunikacije mirisima ide tako brzo da se radi o minutima.
\nPomo\u0107u ove metode su se bagremi u Ju\u017enoj Africi me\u0111usobno informisali o napadu 3000 kudua i pravovremeno reagovali, pri \u010demu su \u017eivotinje bile doslovno pobijene. Obdukcija je pokazala da su ove antilope pomrle punog stomaka. Pokazalo se da se biljke onemogu\u0107ile pro\u017edrljivce time \u0161to su pri br\u0161\u0107enju drasti\u0161\u010dno pove\u0107ale koncentraciju gorke supstance tanina u listovima.
\n\u010cim bi antolope zapo\u010dele da brste, porasla bi produkcija tanina u li\u0161\u0107u i isparavanje mirisne supstance \u2013 etilena. Ovaj gas je kao nemi krik koji alarmira susedno drve\u0107e na stanje pripravnosti, kako bi i samo pove\u0107alo koli\u010dinu tanina u listovima.
\nTaj signal solidarnosti je antilopama tokom evolucije postao poznat, stoga se ina\u010de kre\u0107u od stabla do stabla nasuprot vetru i brste na kratko. U pomenutom slu\u010daju \u017eivotinje su se nalazile u ogra\u0111enom prostoru, tako da su brstile mnogo du\u017ee jedno te isto drve\u0107e nego \u0161to bi na slobodi. Napunile su stomake li\u0161\u0107em sa visokim sadr\u017eajem tanina koje vi\u0161e nisu mogle svariti, i tako su okon\u010dale.
\nOvo pokazuje: biljke ne samo da komuniciraju ve\u0107 i miri\u0161u, primaju znanju tako male koli\u010dine mirisne supstance da bi i najbolji merni instrumenti otkazali.<\/p>\n

Biljke imaju ukus: Vrh korenja je osetljiviji od nepca svakog gurmana. Molekularni biolog Franti\u0161ek Balu\u0161ka pokazao je da povr\u0161ine blizu vrhova korenja (korenske kape) imaju naro\u010ditu ulogu vezanu za inteligentciju. Na monitoru svog kompjutera pokazao je jednu 4 meseca staru biljku ra\u017ei. Njen ukupni koren ima povr\u0161inu 1000 kvadratnih metara Procenjeni broj koren\u010di\u0107a bio je 13 miliona, sa otprilike 14 miliardi korenskih dla\u010dica. Svaki pojedini koren\u010di\u0107 ima zonu koja preuzima funkciju sli\u010dnu mozgu. Dakle, imamo pod zemljom nervnu mre\u017eu veliku kao Word Wide Web \u2013 internet.
\nBiljke ose\u0107aju: Poneke reaguju na vlakna vune od 0,00025gr., koje na\u0161a ko\u017ea i ne prime\u0107uje. Pro\u0161lo je vreme kada su ljudi koji su milovali krastavce da bi ih podstakli na rekord izlagani podsmehu. Danas se ljudi koji maze sobno bilje mogu samo pohvaliti. Biljke bolje napreduju ako redovno primaju ne\u017enosti a sad zanamo i za\u0161to: \u201eDodiri aktiviraju izvesne gene -Touch-Gene, ako su oni jednom stimulisani menja se rast biljke, dr\u0161ka postaje deblja. Svako to mo\u017ee proveriti tako \u0161to zasadi dve biljke pasulja i jednu od njih svakodnevno \u201emasira\u201c tokom jedne nedelje 4\u00d710 sekundi dnevno. Razlika \u0107e biti frapantna.
\nBiljke imaju kompas: Imaju ose\u0107aj za strane sveta koji mi nemamo. Silpium lacanitum okre\u0107e listove u pravcu sever-jug. Biljke se mogu nalik pticama orijentisati spram elektri\u010dnog i magnetskog polja.
\nBiljke mogu predvi\u0111ati: Paradajz ose\u0107a pad atmosverskog pritisaka tri dana unapred i poja\u010dava spoljnu debljinu kore. Indijska vrsta kupusa Arbus precatorius se u nau\u010dnim eksperimentima pokazala kao odli\u010dan prognozer za oluje i zemljotrese.
\nBiljkama je lo\u0161e: Nau\u010dnici govore i o \u201eglavobolji\u201c pri kojoj biljke pose\u017eu za lekom koji svako od nas ima u ku\u0107noj apoteci – aspirinom. Kada je biljka ugro\u017eena bakterijama, virusima ili gljivicama izbacuje hormon sli\u010dan salicilnoj kiselini – aktivnom sastojkom aspirina.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Biljke mogu da vide, \u010duju, govore, miri\u0161u, ose\u0107aju, komuniciraju i pamte. Imaju vi\u0161e \u010dulnih organa nego mi ljudi. Paradajz ose\u0107a nadolaze\u0107i vazdu\u0161ni pritisak tri dana unapred, i kada biljke \u201ezaboli glava\u201c one mogu da proizvedu sopstveni aspirin. Prikaz knjige priredila: Branka Mraz Tako opisuje biljke Jozef \u0160epah u svojoj knjizi \u201eTajna svest biljaka-poruke iz nepoznatog […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12,38,34,42],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/632"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=632"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/632\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":720,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/632\/revisions\/720"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=632"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=632"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=632"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}