{"id":750,"date":"2011-07-05T17:53:08","date_gmt":"2011-07-05T17:53:08","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=750"},"modified":"2011-07-07T09:45:00","modified_gmt":"2011-07-07T09:45:00","slug":"srbija-na-stazi-energetske-buducnosti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=750","title":{"rendered":"Srbija na stazi energetske budu\u0107nosti"},"content":{"rendered":"

<\/strong><\/em>DR\u017dAVA KO\u010cI KILOVATE<\/strong><\/em><\/p>\n

Sa Radetom Kosanovi\u0107em razgovarala: Tamara Tursijan<\/em>
\n\u201eKada pogledamo energetski bilans Srbije, ona je srednje zavisna, jo\u0161 ne mo\u017ee sama da podmiri sve svoje potrebe. Energetski resursi su ograni\u010deni, kao \u0161to je to slu\u010daj s naftom i gasom. Treba imati u vidu da je potro\u0161nja specifi\u010dno struktuirana. U\u010de\u0161\u0107e stanovni\u0161ta je nesrazmerno veliko u odnosu na industriju. Jedan od razloga je u tome \u0161to Srbija nema razvijenu industriju, ali s druge strane doma\u0107instva tro\u0161e znatno vi\u0161e od prose\u010dnog u Evropi. Glavni razlozi su neracionalno kori\u0161\u0107enje energije i lo\u0161e izvedena izolacija u stambenim zgradama. Zaista verujem da je na\u0161 najve\u0107i potencijal, upravo, energetska efikasnost, ka\u017ee za na\u0161 \u010dasopis Du\u0161an Vasiljevi\u0107, specijani savetnik ministra za ekologiju i prostorno planiranje i nekada\u0161nji zamenik direktora Elektroprivrede Srbije.<\/p>\n

Stanje nije toliko crno kada se uzme u obzir solidan potencijal u obnovljivim izvorima energije. Razvijenije zemlje su svoje resurse ozbiljno shvatile i uveliko rade na \u0161to boljem iskori\u0161\u0107avanju. Ono \u0161to spre\u010dava Srbiju da napreduje na polju \u201ezelene energije\u201d se, mo\u017eda, ne ogleda samo u ograni\u010denom bud\u017eetu, ve\u0107 i u pasivnom pristupu vlasti.
\n\u201eSrbija ima potencijale, bar, u pet obnovljivih energetskih oblasti\u201d, nastavlja Vasiljevi\u0107. \u201eTo su geotermalna i sun\u010deva energija, energija vetra, mali hidrotokovi, biomasa i biogas. Da bismo ove resurse uspe\u0161no mogli da koristimo, dr\u017eava mora da donese odre\u0111ene zakone i podsticajne mere. Cena energije dobijene iz obnovljivih izvora mora da ima prednost na tr\u017ei\u0161tu energije kao i ve\u0107u cenu da bi bila isplativa. Od kada je ve\u0107ina dr\u017eava u svetu potpisala Kjoto protokol, to je postala zajedni\u010dki prihva\u0107ena obaveza. Time je otvoren pu da strani investitori mogu da proizvode i na na\u0161im prostorima i da tu elektri\u010dnu energiju prodaju na evropskoj berzi energije po ve\u0107oj ceni. To ne treba razumeti kao neku vrstu donacije, ve\u0107 kao interes ulaga\u010da da zadovolji svoje potrebe za zelenom elektri\u010dnom energijom i da pritom ostvari i neku dobit.
\nMe\u0111utim ono \u0161to Srbija mo\u017ee da dobije od ovih projekata, jeste da posle par godina ta postrojenja ostaju dr\u017eavi. Kod nas, na\u017ealost, postoji otpor jer se strahuje da jednog dana, kada i mi budemo spremni da proizvodimo ovakvu energiju, svi raspolo\u017eivi resursi budu pod ugovorom sa stranim investitorima\u201d.
\nDu\u0161an Vasiljevi\u0107 podse\u0107a da je Srbija 2006. potpisala ugovor o osnivanju elektroenergetske zajednice i obavezala se da \u0107e do 2020. godine 20 odsto elektri\u010dne energije dobijati iz obnovljivih izvora. Po njegovim re\u010dima, ovo su standardi Evropske unije i od Srbije se o\u010dekuje da tu oblast reguli\u0161e.
\n\u201eU zakonu za energetiku koji je donet 2004. godine, Srbija je prepoznala i priznala obnovljive izvore energije kao zna\u010dajne nove energetske potencijale. Do sada nije donet zakon koji \u0107e obavezati dr\u017eavu da elektri\u010dnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora pla\u0107a po ve\u0107oj ceni, pa otuda Srbija jo\u0161 nije povoljno tr\u017ei\u0161te za strane ulaga\u010de. Ve\u0107 do prvog jula ove godine obavezali smo se da donesemo zakon o podsticajnim merama za obnovljive izvore energije, i ja se iskreno nadam da \u0107emo time napraviti jedan veliki iskorak ka tih dvadeset odsto obnovljive energije. Upravo zbog nedostatka takvog zakona, svi oni koji ve\u0107 proizvode ili razvijaju tehnoligiju za dobijanje energije iz obnovljivih izvora mogu se smatrati pionirima u ovoj oblasti\u00a0 koji ula\u017eu novac i znanje na svoju vlastitu \u0161tetu. Ovi entuzijasti zaslu\u017eije na\u0161e divljenje, jer je danas, u Srbiji, zaista te\u0161ko baviti se ovim poslom\u201d.
\nPoznato je da je cena elektri\u010dne energije u Srbiji znatno ni\u017ea negou Evorpi. A cena za \u201ezelenu struju\u201d mora biti jo\u0161 ve\u0107a od stvarne. Kod nas se za struju trenutno izdvaja oko 6 evrocenti, dok bi isplativa cena za struju, na primer, iz vetrogeneratora, bila najmanje 8 evrocenti.
\n\u201eSada\u0161nja cena pravljena je po proizvodnoj ceni elektri\u010dne energije, pri \u010demu se zanemaruju tro\u0161kovi remonta i rehabilitacije prirodnih resursa iz kojih se ta energije proizvodi. Postoje, me\u0111utim, i neki prora\u010duni da je cena struje u Srbiji ve\u0107a nego u Evropi, ako bi se u obzir uzele lo\u0161e instalacije i veliki gubici u elektroenergetskom sistemu. U apsolutnom iznosu, znatno je ni\u017ea od realne. O toj krajnoj ceni, koju pla\u0107aju korisnici, odlu\u010duje vlada Srbije, pri \u010demu se veoma vodi ra\u010duna o ekonomskim mogu\u0107nostima gra\u0111ana\u201d, obja\u0161njava Vasiljevi\u0107.
\nU nedavnim nevoljama s ruskim gasom videli smo da energetski stabilne zemlje mogu da uzrokuju krizu u onima koje zavise od snabdevanja. Upotreba ili zloupotreba takvih instrumenata bitno uti\u010de na sve dru\u0161tvene procese, a u energetski zavisnim zemljama mo\u017ee da dovede i do ozbiljnih politi\u010dkih poreme\u0107aja.
\n\u201eU svetu postoji samo nekoliko zemalja koje potpuno energetski nezavisne. Raspolo\u017eivi energetski resursi i energetska stabilnost, zaista ,neposredno uti\u010du i na ekonomsku stabilnost i razvoj. O\u010digledna je veza izme\u0111u stabilnosti jedne zemlje i njenog pristupa energentima. To ne zna\u010di da su zemlje koje imaju bogate izvore obavezno i politi\u010dki stabilne. Ali ako nemate pristup energiji vi ste, gotovo sigurno, politi\u010dki nestabilna zemlja. Izuzetak su visoko razvijene dr\u017eave, kao \u0161to je Japan, koji je ima \u010dime da kupuje energente. Otuda Srbija \u0161to pre mora da donese sve neophodne zakone koji se ti\u010du obnovljive energije: s jedne strane, da bi se privukli strani investitori, a s druge, da u ovoj oblasti omogu\u0107imo ve\u0107e anga\u017eovanje malih i srednjih\u00a0 preduze\u0107a. Time se istovremeno podsti\u010de lokalni privredni razvoj i stvaraju uslovi za ve\u0107u konkurentnost na tr\u017ei\u0161tu energije. Mi smo dr\u017eava u kojoj je energetika i dalje pod dr\u017eavnim monopolom\u201d, podse\u0107a na\u0161 sagovornik.
\nEnergija vetra je danas najisplativiji vid obnovljivih izvora. Tehnologija je zantno uznapredovala, tako da sada\u0161nje vetrenja\u010de dosti\u017eu kapacitete i preko 5MW. U Vojvodini su ve\u0107 zapo\u010deti projekti gradnje vetropolja u okolini Vr\u0161ca, Bele Crkve i Kovina, sa ukupnim kapacitetom od oko 1GW.
\n\u201eDa bi se napravilo isplativo polje vetrenja\u010da\u201d, nagla\u0161ava Vasiljevi\u0107, \u201epored pogodnih vetrova, u blizini mora da postoji pristup mre\u017ei, a da ne pominjemo da bismo ponegde morali da obnovimo puteve da bi se stubovi, koji se prevoze posebnim kamionima, mogli dovesti do \u017eeljenog mesta. Jo\u0161 jedan nevolja \u0161to ta energija ne daje konstantnu snagu: kada je vetar povoljan, mre\u017ei predaje dosta kilovata i obrnuto. Postoji ograni\u010denje koliko procenata energije vetra sme da u\u010destvuje u elektroenergetskom sistemu, i to iznosi oko deset odsto. Za Srbiju postoji samo okvirna karta vetrova, jer da biste napravili ta\u010dnu morate da merite vetar u roku od godinu dana u skoro svakoj ta\u010dki. Kojom \u0107e brzinom zapo\u010dete inicijative biti realizovane, zavisi u velikoj meri i od dr\u017eave jer se bez zakona o podsticajnim merama u Srbiji to se ne isplati\u201d.
\nDa bi se dobile dozvole za izgradnju jednog polja vetrena\u010da potrebne su razne dozvole, od utvr\u0111ivanja vlasni\u010dke strukture do dozvola od Ministarstva odbrane i Civilnog vazduhoplovstva. Od investitora se o\u010dekuje da ispuni 23 zahteva, i ova procedura traje oko godinu dana. Du\u0161an Vasiljevi\u0107 predo\u010dava da je do sada jedini investitor i jedini korisnik, \u0161to se ti\u010de energetike u Srbiji, bio EPS. Zbog toga nisu postojali razra\u0111eni mehanizmi koji bi privatnicima dozvolili proizvodnju i prodaju. Posle dono\u0161enja zakona 2004. dr\u017eavna administracija je pove\u0107ala broj dokumenata neophodnih za osnivanje projekta. Dr\u017eava je time \u017eelela da dobije \u010dvrste garancije da \u0107e nosilac, zaista, biti i ozbiljan investitor. To je, s druge strane previ\u0161e uslo\u017enilo proceduru za dobijanje neophodnih dozvola, \u0161to mnoge investitore u po\u010detku obeshrabruje.
\n\"\"<\/a>
\nStruja iz panela<\/p>\n

U Evropi je u toku 2002. godine instalirano 135 MW fotonaponskih sistema, u Japanu 250 MW, a u SAD\u00a0 120 MW.<\/p>\n

Sunce za sve<\/p>\n

Upotrebom samo jedan odsto od dostupne energije Sunca zadovoljile bi se sve energetske potrebe Zemlje u 21. veku.<\/p>\n

Obnovijiva energija<\/p>\n

Energija koja se eksploati\u0161e istom brzinom kojom se i prirodno obnavlja.<\/p>\n

Morsko polje vetrenja\u010da<\/p>\n

U Nema\u010dkoj je zapo\u010det projekat izgradnje polja vetrenja\u010da na Severnom moru, kapaciteta 960MW, 40 kilometra od ostrva Juist, na povr\u0161ini od 150 kvadratnih kilometara i dubini od 26-34 metara.\u00a0 Izme\u0111u 150 i 180 vetrenja\u010da firme RWE, kapaciteta 5-6MW, bi\u0107e postavljeno.
\nProra\u010dunato je da \u0107e ovo polje godi\u0161ne obezbe\u0111ivati oko 3TWh elektri\u010dne energije (Srbija godi\u0161nje tro\u0161i oko 40TWh elektri\u010dne energije). Planirano je da \u010ditavo polje bude izgra\u0111eno do kraja 2015. godine i cela investicija \u0107e iznositi 2,8 milijardi evra.<\/p>\n

Bolji smo od Nema\u010dke<\/p>\n

Krajem 2008. godine je u Nema\u010dkom gradu Lajpcigu je zavr\u0161ena izgradnja, sada najve\u0107e fotonaponske elektrane, koja koristi solarne panele napravljene tankoslojnom tehnikom. Ova elektrana \u0107e godi\u0161nje proizvoditi oko 40GWh elektri\u010dne energije. Investicija je ko\u0161tala 130 miliona evra, a zanimljivo je da su gra\u0111ani, tako\u0111e, uvideli veliki potencijal solarne energije, pa im je bilo omogu\u0107eno da ovo ulo\u017ee po 5.000 evra. U Nema\u010dkoj dr\u017eava pla\u0107a stimulans za dobijanje enektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora.
\nNadamo se da \u0107e se i u Srbiji u skorije vreme zapo\u010deti sli\u010dni projekti, jer na\u0161a zemlja ima bolju osun\u010danost od Nema\u010dke, \u010dak, za 50 odsto.<\/p>\n

Srpska ekolo\u0161ka ku\u0107a<\/p>\n

Ku\u0107a prikazana (na slici) idejno je re\u0161ene arhitekte Radeta Kosanovi\u0107a iz Beograda. Prema njegovim re\u010dima, naselja i zgrade podignute po eko-principima treba da slede iste zakonitosti koji vladaju i u prirodnom eko-sitemu.
\nKu\u0107a je potpuno sagra\u0111ena od ekolo\u0161kih materijala kao \u0161to su drvo, gips, staklo. Oslonjena je na osam stubova, a temelj je izliven od betona. Podizanjem na visinu je smanjen negativan uticaj podzemnih voda i atmosferske vlage. Terasa je okrenuta ka jugu, pa se tokom dana unutra akumulira toplota. U ku\u0107i se nalazi centralni ventilacioni sistem i sistem za jonizaciju vazduha. Time se omogu\u0107ava zagrevanje sanitarne vode, odr\u017eavanje konstantnog atmosferskog pritiska unutar ku\u0107e i sni\u017eavanje koncentrecije pozitivnih jona u vazduhu. Ku\u0107a se sastoji iz tri nivoa.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DR\u017dAVA KO\u010cI KILOVATE Sa Radetom Kosanovi\u0107em razgovarala: Tamara Tursijan \u201eKada pogledamo energetski bilans Srbije, ona je srednje zavisna, jo\u0161 ne mo\u017ee sama da podmiri sve svoje potrebe. Energetski resursi su ograni\u010deni, kao \u0161to je to slu\u010daj s naftom i gasom. Treba imati u vidu da je potro\u0161nja specifi\u010dno struktuirana. U\u010de\u0161\u0107e stanovni\u0161ta je nesrazmerno veliko u […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/750"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=750"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/750\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":884,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/750\/revisions\/884"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=750"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=750"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=750"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}