{"id":758,"date":"2011-07-05T18:05:27","date_gmt":"2011-07-05T18:05:27","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=758"},"modified":"2011-07-07T09:45:10","modified_gmt":"2011-07-07T09:45:10","slug":"nebeski-vrtovi","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=758","title":{"rendered":"NEBESKI VRTOVI"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a><\/p>\n

<\/a>S obzirom da \u0107e broj ljudi dosti\u0107i 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto \u0107e \u017eiveti u gradovima), dakle pove\u0107ati se za tre\u0107inu sa sada\u0161njih 6,7 milijardi, a ve\u0107 upotrebljavamo 80 posto zemlji\u0161ta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne povr\u0161ine kopna, vertikalne farme \u0107e o\u010dito biti u potra\u017enji jer za druga\u010dije, jednostavno, ne\u0107e biti vi\u0161e mesta. Do 2050. \u0107e \u010dove\u010danstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (povr\u0161ina Brazila) \u2013 zemlji\u0161ta koje jednostavno nema! Da li su jedini izlaz vertikalne farme: u jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godi\u0161nje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje!<\/p>\n

Dikson Dispomier, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Kolumbija (SAD), vizionar je koji vidi budu\u0107nost gradova u spajanju ratarstva i urbanog \u017eivota. Hidroponski metropolis u kojem se hrana uzgaja u istim neboderima u kojima ljudi \u017eive, mo\u017eda, zvu\u010di neverovatno, ali ova ideja dobija sve vi\u0161e potpore korporacija i interesovanje medija; u minule dve godine su o vertikalnim farmama, izme\u0111u ostalih, pisali Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN…
\nS obzirom da \u0107e broj ljudi dosti\u0107i 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto \u0107e \u017eiveti u gradovima), dakle pove\u0107ati se za tre\u0107inu sa sada\u0161njih 6,7 milijardi, a ve\u0107 upotrebljavamo 80 posto zemlji\u0161ta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne povr\u0161ine kopna, vertikalne farme \u0107e o\u010dito biti u potra\u017enji jer za druga\u010dije, jednostavno, ne\u0107e biti vi\u0161e mesta. Do 2050. \u0107e \u010dove\u010danstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (povr\u0161ina Brazila) \u2013 zemlji\u0161ta koje jednostavno nema!<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ne radi se o tome mislimo li da bi bilo lepo imati urbane farme\u201d, ka\u017ee Piter Hed, direktor kompanije za dizajn Arup koja gradi eko-grad Dongtan u Kini, \u201e… radi se o tome ho\u0107emo li pre\u017eiveti\u201d. Matemati\u010dar Tomas Maltus, koji je uticao na Darvinovu koncepciju teorije prirodog odabira, jo\u0161 pre 200 godina predvideo je da \u0107e prenaseljavanje pridoneti slomu civilizacije zbog nedostatka hrane. Do sada su nas napredak u poljoprivrednoj tehnologiji hranili, ali uskoro \u0107emo, zaista, ostati bez sredstava za hranjenje toliko ljudi.
\nPrincip urbanih farmi sli\u010dan je principu nebodera za stanovanje: vertikalnim gra\u0111enjem dobija se vi\u0161e prostora za \u017eiveti\/uzgajati nego \u0161to bi to, ina\u010de, bilo mogu\u0107e. U jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godi\u0161nje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje. Takva zgrada bi ko\u0161tala oko 84 milion dolara, odr\u017eavanje bi iznosilo pet miliona godi\u0161nje, a od prodaje proizvoda bi zara\u0111ivala 18 miliona godi\u0161nje. Dostava od farme do potro\u0161a\u010da je, obi\u010dno, jedan od najve\u0107ih tro\u0161kova ratarstva, uzgojem u samim centrima potro\u0161nje, gradovima, taj izdatak bi se ukinuo. To, tako\u0111e, zna\u010di manje zaga\u0111ivanja i izbacivanja ugljen-dioksida iz vozila.
\nTemeljna promena ratarstva je nu\u017ena. Jedna vertikalna farma hranila bi do 50.000 ljudi, 160 zgrada grad veli\u010dine Njujorka i takvi bi postali samoodr\u017eavaju\u0107i. Odr\u017eivi razvoj je glavni dobitak. Dikson Dispomier je 1999. upitao svoje studente kako bi oni pobolj\u0161ali odr\u017eive gradove, a oni su do\u0161li na ideju da se prostor na vrhu zgrada i nebodera pretvori u farme. Takav scenario omogu\u0107io bi proizvodnju hrane za dva odsto gra\u0111ana.
\nS obzirom da \u0107e broj ljudi dosti\u0107i 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto \u0107e \u017eiveti u gradovima), dakle pove\u0107ati se za tre\u0107inu sa sada\u0161njih 6,7 milijardi, a ve\u0107 upotrebljavamo 80 posto zemlji\u0161ta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne povr\u0161ine kopna, vertikalne farme \u0107e o\u010dito biti u potra\u017enji jer za druga\u010dije, jednostavno, ne\u0107e biti vi\u0161e mesta. Do 2050. \u0107e \u010dove\u010danstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (povr\u0161ina Brazila) \u2013 zemlji\u0161ta koje jednostavno nema! Da li su jedini izlaz vertikalne farme: u jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godi\u0161nje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje!
\nDikson Dispomier, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Kolumbija (SAD), vizionar je koji vidi budu\u0107nost gradova u spajanju ratarstva i urbanog \u017eivota. Hidroponski metropolis u kojem se hrana uzgaja u istim neboderima u kojima ljudi \u017eive, mo\u017eda, zvu\u010di neverovatno, ali ova ideja dobija sve vi\u0161e potpore korporacija i interesovanje medija; u minule dve godine su o vertikalnim farmama, izme\u0111u ostalih, pisali Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN…
\nS obzirom da \u0107e broj ljudi dosti\u0107i 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto \u0107e \u017eiveti u gradovima), dakle pove\u0107ati se za tre\u0107inu sa sada\u0161njih 6,7 milijardi, a ve\u0107 upotrebljavamo 80 posto zemlji\u0161ta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne povr\u0161ine kopna, vertikalne farme \u0107e o\u010dito biti u potra\u017enji jer za druga\u010dije, jednostavno, ne\u0107e biti vi\u0161e mesta. Do 2050. \u0107e \u010dove\u010danstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (povr\u0161ina Brazila) \u2013 zemlji\u0161ta koje jednostavno nema!
\n\u201e<\/p>\n

Ne radi se o tome mislimo li da bi bilo lepo imati urbane farme\u201d, ka\u017ee Piter Hed, direktor kompanije za dizajn Arup koja gradi eko-grad Dongtan u Kini, \u201e… radi se o tome ho\u0107emo li pre\u017eiveti\u201d. Matemati\u010dar Tomas Maltus, koji je uticao na Darvinovu koncepciju teorije prirodog odabira, jo\u0161 pre 200 godina predvideo je da \u0107e prenaseljavanje pridoneti slomu civilizacije zbog nedostatka hrane. Do sada su nas napredak u poljoprivrednoj tehnologiji hranili, ali uskoro \u0107emo, zaista, ostati bez sredstava za hranjenje toliko ljudi.
\nPrincip urbanih farmi sli\u010dan je principu nebodera za stanovanje: vertikalnim gra\u0111enjem dobija se vi\u0161e prostora za \u017eiveti\/uzgajati nego \u0161to bi to, ina\u010de, bilo mogu\u0107e. U jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godi\u0161nje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje. Takva zgrada bi ko\u0161tala oko 84 milion dolara, odr\u017eavanje bi iznosilo pet miliona godi\u0161nje, a od prodaje proizvoda bi zara\u0111ivala 18 miliona godi\u0161nje. Dostava od farme do potro\u0161a\u010da je, obi\u010dno, jedan od najve\u0107ih tro\u0161kova ratarstva, uzgojem u samim centrima potro\u0161nje, gradovima, taj izdatak bi se ukinuo. To, tako\u0111e, zna\u010di manje zaga\u0111ivanja i izbacivanja ugljen-dioksida iz vozila.
\nTemeljna promena ratarstva je nu\u017ena. Jedna vertikalna farma hranila bi do 50.000 ljudi, 160 zgrada grad veli\u010dine Njujorka i takvi bi postali samoodr\u017eavaju\u0107i. Odr\u017eivi razvoj je glavni dobitak. Dikson Dispomier je 1999. upitao svoje studente kako bi oni pobolj\u0161ali odr\u017eive gradove, a oni su do\u0161li na ideju da se prostor na vrhu zgrada i nebodera pretvori u farme. Takav scenario omogu\u0107io bi proizvodnju hrane za dva odsto gra\u0111ana.<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nSmanjenje otpada<\/strong>
\nProfesor je smislio da se farme, umesto na krovove, smeste u napu\u0161tene zgrade, kakvih je u Njujorku vi\u0161e od 1.700. Posle toga je odlu\u010dio da dizajnira zdanje koje bi hranilo i pojilo 50.000 ljudi (pod pretpostavkom da ljudi jedu 2.000 kalorija dnevno i 100 kilograma sve\u017eeg povr\u0107a godi\u0161nje). Osim hrane takve farme bi proizvodile i vodu evapotranspiracijom, jedna bi godi\u0161nje mogla isporu\u010diti 200 miliona litara. Naime, farme bi se navodnjavale iz kanalizacije, nakon \u0161to bi se voda pro\u010distila raznim filtracionim biljkama i \u017eivotinjama (kao \u0161to su dagnje). Sli\u010dan postupak pro\u010di\u0161\u0107avanja ve\u0107 se koristi u eko-zgradi Soler u Njujorku. Kanalizacija bi se tako reciklirala pru\u017eaju\u0107i vodu farmama ali i ljudima, \u0161to je veoma va\u017eno uzmemo li u obzir sve \u010de\u0161\u0107e nesta\u0161ice. Azot, element neophodan za rast biljaka, i minerali bi se, tako\u0111e, dobijali iz otpadnih organskih tvari iz kanalizacije, zatvaraju\u0107i krug proizvodnje i potro\u0161nje i smanjuju\u0107i otpad. Njujork izbaci oko \u010detiri milijarde litara otpadne vode svaki dan. Takva voda se jednostavno baci.
\nVi\u0161e od 100 vrsta vo\u0107a i povr\u0107a mo\u017ee se uzgajati u zgradama, uklju\u010duju\u0107i jagode, borovnice i banane. Vertikalne farme koristile bi metod hidroponike, gde se biljke uzgajaju u mineralnim rastvorima, bez prisustva zemlje. NASA
\nProfesor je smislio da se farme, umesto na krovove, smeste u napu\u0161tene zgrade, kakvih je u Njujorku vi\u0161e od 1.700. Posle toga je odlu\u010dio da dizajnira zdanje koje bi hranilo i pojilo 50.000 ljudi (pod pretpostavkom da ljudi jedu 2.000 kalorija dnevno i 100 kilograma sve\u017eeg povr\u0107a godi\u0161nje). Osim hrane takve farme bi proizvodile i vodu evapotranspiracijom, jedna bi godi\u0161nje mogla isporu\u010diti 200 miliona litara. Naime, farme bi se navodnjavale iz kanalizacije, nakon \u0161to bi se voda pro\u010distila raznim filtracionim biljkama i \u017eivotinjama (kao \u0161to su dagnje). Sli\u010dan postupak pro\u010di\u0161\u0107avanja ve\u0107 se koristi u eko-zgradi Soler u Njujorku. Kanalizacija bi se tako reciklirala pru\u017eaju\u0107i vodu farmama ali i ljudima, \u0161to je veoma va\u017eno uzmemo li u obzir sve \u010de\u0161\u0107e nesta\u0161ice. Azot, element neophodan za rast biljaka, i minerali bi se, tako\u0111e, dobijali iz otpadnih organskih tvari iz kanalizacije, zatvaraju\u0107i krug proizvodnje i potro\u0161nje i smanjuju\u0107i otpad. Njujork izbaci oko \u010detiri milijarde litara otpadne vode svaki dan. Takva voda se jednostavno baci.
\nVi\u0161e od 100 vrsta vo\u0107a i povr\u0107a mo\u017ee se uzgajati u zgradama, uklju\u010duju\u0107i jagode, borovnice i banane. Vertikalne farme koristile bi metod hidroponike, gde se biljke uzgajaju u mineralnim rastvorima, bez prisustva zemlje. NASA<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

S obzirom da \u0107e broj ljudi dosti\u0107i 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto \u0107e \u017eiveti u gradovima), dakle pove\u0107ati se za tre\u0107inu sa sada\u0161njih 6,7 milijardi, a ve\u0107 upotrebljavamo 80 posto zemlji\u0161ta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne povr\u0161ine kopna, vertikalne farme \u0107e o\u010dito biti u potra\u017enji jer za druga\u010dije, jednostavno, ne\u0107e biti vi\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[16,6,7,15],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/758"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=758"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/758\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":886,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/758\/revisions\/886"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=758"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=758"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=758"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}