{"id":793,"date":"2011-07-06T09:58:34","date_gmt":"2011-07-06T09:58:34","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=793"},"modified":"2011-07-07T09:46:06","modified_gmt":"2011-07-07T09:46:06","slug":"njegosev-kod","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=793","title":{"rendered":"Njego\u0161ev kod"},"content":{"rendered":"

Klju\u010d \u017eivota u delima klasika knji\u017eevnosti<\/strong><\/em>
\nPi\u0161e: prof. dr Miloje M. Rako\u010devi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eKad \u010dovek protre o\u010di i obazre se po ovom velikom svetu, prvo na \u0161ta nai\u0111e jeste zagonetka prirode\u201d. Ovim re\u010dima odgovorio je vladika Nikolaj Velimirovi\u0107 na pitanje koje je sam sebi postavio \u2013 Otkuda to da se Petar Petrovi\u0107 Njego\u0161 tako pomno, dosledno i znala\u010dki bavio prirodom? Otkuda to da se u strukturi i kompoziciji Njego\u0161evih dela nalazi ugra\u0111en univerzalni k\u00f4d prirode [1], pitao sam se i s\u00e2m, pi\u0161u\u0107i, ta\u010dno pre dvadeset godina, svoj prvi \u010dlanak na ovu temu za na\u0161 najpoznatiji \u010dasopis lepe literature \u2013 \u201eKnji\u017eevnost\u201d. Pitao sam se, a ljudi me stalno pitaju kako sam, uop\u0161te, do\u0161ao do tog pitanja, \u0161ta me je navelo na to da posumnjam da se krije jo\u0161 ne\u0161to \u0161to nikada pre nije bilo vi\u0111eno.
\n<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

U pro\u0161lom broju\u00a0 na\u0161eg \u010dasopisa predo\u010dio sam da jedna od su\u0161tinskih karakteristika genetskog koda jeste i to \u0161to se iz jedne od dveju \u201eazbuka\u201d generi\u0161u 64 troslovne \u201ere\u010di\u201d. Ima li to ikakve veze sa \u0161ahom \u2013 bilo je obavezno pitanje koje su mi postavljali, kad god i gde god da sam dr\u017eao predavanje. U po\u010detku je moj odgovor bio da ne znam, a onda sam se i s\u00e2m zainteresovao i otpo\u010deo da kupujem knjige o istoriji nastanka \u0161ahovske igre.<\/p>\n

\"\"<\/a> \"\"<\/a>
\nU moru tih knjiga, tragaju\u0107i za su\u0161tinom, nisam vi\u0161e bio u stanju da pratim njihove naslove, pa se to desilo i sa onom koja me \u201eoborila s nogu\u201d jer je kazivala o samoj su\u0161tini univerzalnosti. A kad sam pogledao bio sam iznena\u0111en, to \u0161to je pisalo bilo je vi\u0161e od naslova: \u201e\u0160ah simbol kosmosa\u201d!? [2] U slede\u0107oj sekundi, kao da mi je kanula kap sa neba: \u201eLu\u010da mikrokozma\u201d \u2013 mo\u017eda i to nije samo metafora? Istog momenta, kao da me je neko katapultirao, sko\u010dio sam i sa police zgrabio Njego\u0161ev rukopis, dvostruko izgrdiv\u0161i sebe; najpre zato \u0161to nikad ranije nisam bio pro\u010ditao Lu\u010du u celini, izgovaraju\u0107i se da je to samo jedan religiozni spev; a zatim \u0161to tokom \u010ditanja ne pratim i tuma\u010denja onih koji su upu\u0107eni.
\nOstaviv\u0161i knjige o \u0161ahu otpo\u010deo sam svoje prvo studiozno \u010ditanje \u201eLu\u010de\u201d, prate\u0107i istovremeno tuma\u010denja na\u0161eg poznatog filozofa i njego\u0161ologa Vuka Pavi\u0107evi\u0107a. I kad se postavilo pitanje za\u0161to se kod Njego\u0161a toliko \u010desto pominje broj \u0161est, navedene su (u Tuma\u010denjima) mnoge hipoteze, a kao najverovatnija bila je da je to, mo\u017eda, u vezi sa \u0161est dana stvaranja iz \u201eBiblije\u201d. Me\u0111utim, jo\u0161 1954. godine Nikola Bana\u0161evi\u0107 je izneo \u201eingeniznu pretpostavku\u201d, ka\u017ee Pavi\u0107evi\u0107 [3], da bi to moglo biti i u vezi s tim \u0161to je u matematici odavno poznato da je broj \u0161est prvi savr\u0161eni broj [4].
\nDa me je neko do tada pitao koliko pesama ima \u201eLu\u010da mikrokozma\u201d, ne bih znao da odgovorim i br\u017ee-bolje sam pogledao. \u0160est pesama! Ne \u010ditaju\u0107i dalje, pitao sam se gde bi i da li bi broj \u0161est mogao da se na\u0111e i u strukturi \u201eGorskog vijenca\u201d. Sad zgrabim i tu knjigu, pogledam, i \u2013 \u0161estoro kola! Onda poletim prema \u201eLa\u017enom caru \u0160\u0107epanu Malom\u201d,\u00a0 i \u2013 razo\u010darenje! Ni \u0161estoro, niti osmoro, nego ba\u0161 sedmoro kola [5]. Sad vi\u0161e ne znam koliko je vremena proteklo do onog trenutka kada sam uvideo da su kola u \u201eLa\u017enom caru \u0160\u0107epanu Malom\u201d napisana isklju\u010divo ili u osmercu, ili u \u0161esnaestercu, a jedno kolo do pola u osmercu, a od pola kola u \u0161esnaestercu. Tu je, dakle, bilo skriveno to o\u010dekivano osmo kolo. Osmoro kola kao osam pevanja, a izme\u0111u njih osam \u201eme\u0111upevanja\u201d.
\nTokom slede\u0107ih 20 godina istra\u017eivanja uverio sam se da Njego\u0161evo delo nije poetsko u obi\u010dnom smislu te re\u010di. Nije samo poezija i nije samo filozofija. Ono je vi\u0161e od toga, i predstavlja jedinstvo poezije, filozofije i nauke. Pre objavljivanja Njego\u0161 je morao prethodno godinama da radi na izradi strogih, ta\u010dnih i preciznih prora\u010duna za strukturu i kompoziciju svakog pojedinog dela, pa za tri dela kao jedinstvenu celinu, i tek potom da stvara (i pi\u0161e) poeziju, po ve\u0107 stvorenom planu. [Prvi triptih: Glas kamen\u0161taka, Svobodijada, Ogledalo srpsko; i drugi triptih: Lu\u010da mikrokozma, Gorski vijenac i La\u017eni car \u0160\u0107epan Mali.] A taj plan nije bio obi\u010dan plan, u smislu opredeljivanja za ove ili one estetske kategorije, ovakve ili druga\u010dije strukture i kompozicije, koje su vi\u0161e ili manje ve\u0107 poznate, nego je to u isto vreme bio plan Univerzuma, soglasija op\u0161teg, plan odnosa celine i delova, takvih odnosa da delovi u okviru celine budu u najboljoj mogu\u0107oj \u2013 simetriji, proporciji i harmoniji, u \u010dijoj osnovi je zlatni presek. Na\u010din kako je Njego\u0161, kroz dva triptiha, uz okolje od nekoliko pojedina\u010dnih dela, ostvario soglasije op\u0161te [6] predo\u010dio sam u dvotomnoj knjizi [7], a ovde \u0107u samo na jednom \u201ete\u0161ko uhvatljivom\u201d primeru pokazati kako Njego\u0161 k\u00f4dira.<\/p>\n

Udar groma<\/strong><\/em><\/p>\n

Re\u010d je o udaru groma u vojsku mleta\u010dku i tursku u boju s Crnogorcima iz 1768. godine za vreme vladavine \u0160\u0107epana Malog. Najpre je Njego\u0161, u svojoj prvoj objavljenoj zbirci pesama (\u201ePustinjak cetinjski\u201d), u pesmi \u201eZarobljen Crnogorac od vile\u201d, ovaj boj i nazna\u010deni doga\u0111aj sa udarom groma, pomenuo samo posredno, kroz navo\u0111enje naziva K\u010deva i Crnice, dva mesta u kojima su se odigrali re\u010deni doga\u0111aji. Onda dolazi \u201eGlas kamen\u0161taka\u201d [8] u kome se u oko 40 stihova, sa izrazitom dramatizacijom pri\u010da o doga\u0111aju sa udarom groma:<\/p>\n

Vojsci\u00a0 sti\u017ee vijest<\/em>
\nPotpuno istinita i bez ikakvih la\u017ei:<\/em>
\n\u201eStoj i po\u010duj, crnogorska vojsko,<\/em>
\n\u0160ta se dogodilo turskoj i mleta\u010dkoj vojsci …\u201d [9]<\/em><\/p>\n

Dramatizacija kazivanja dosti\u017ee vrhunac tek u \u201eSvobodijadi, gde se u \u201eigru\u201d uklju\u010duje i odgovaraju\u0107a tajanstvenost i misti\u010dnost \u010ditavog doga\u0111aja, s gracioznom raspri\u010dano\u0161\u0107u, uz saslivje epskog i lirskog. Ovde, u \u201eSvobodijadi\u201d, doga\u0111aj nije prikazan tako da \u201evojsci sti\u017ee vijest\u201d, kako je prikazano u \u201eGlasu kamen\u0161taka\u201d o \u010demu ona, ta vojska, prethodno nije znala. Sasvim suprotno, u \u201eSvobodijadi\u201d vojska ve\u0107 zna za doga\u0111aj, naime zna da je vojska Mehmed-pa\u0161e razbijena, samo ne zna na koji na\u010din su to Crmni\u010dani uspeli da u\u010dine. Stoga se vojska obra\u0107a nikom drugom do svojoj posestrimi, sa Lov\u0107ena Gorskoj vili:<\/p>\n

Tada vojska s \u010ceva pita <\/em>
\nPosestrimu od Lov\u0107ena <\/em>
\nKa\u2019 crmni\u010dka i grani\u010dka <\/em>
\nRazbi vojska Mehmed-pa\u0161u <\/em><\/p>\n

Slede stihovi kazivanja Vile, Njego\u0161evom rukom stavljeni pod navodnike, ta\u010dno 96 stihova. Ve\u0107 sam po\u010detak nosi u sebi skrivenu poruku \u010diji je smisao u tome da onome ko je na pravoj strani, na strani pravde i pravi\u010dnosti, i Bog poma\u017ee:<\/p>\n

\u201e\u010cuj i slu\u0161aj mene vojsko, <\/em>
\nLjev\u0161e \u0107u vi ja besmrtna, <\/em>
\nNo sva smrtna druga usta <\/em>
\nTo vite\u0161tvo izjasniti, <\/em>
\nKoja va\u0161a djela gledam<\/em>
\nSa Lov\u0107ena visokoga …\u201d<\/em><\/p>\n

Kada \u201eVile jasni glas prestade\u201d, pesniku je bilo potrebno jo\u0161 prostora, da bi kroz jo\u0161 ta\u010dno 40 stihova ukazao na mogu\u0107a zna\u010denja i znamenja ove tajnovite poruke \u201eGromometnog cara Olimpa\u201d, predo\u010davaju\u0107i tu poruku i tamo njima, samim otpadnicima:<\/p>\n

\u201eVi\u0111este li, otpadnici, <\/em>
\nDa vite\u0161tva jesu sinci! <\/em>
\nGromometni car Olimpa, <\/em>
\n\u010culi ste ga \u0111e vam re\u010de <\/em>
\nDa sjedite posad s mirom …\u201c<\/em><\/p>\n

Posle \u201eSvobodijade opis istog tog doga\u0111aja, \u201eisto to samo malo druk\u010dije\u201d, usledi\u0107e u Ogledalu srpskom, na kome je Njego\u0161ev rad zavr\u0161en \u201ena Blagovijest 1845. godine\u201d, \u0161to se vidi iz \u201ePredislovija\u201d. K\u00f4diranjem je, u \u201eOgledalu\u201d, obuhva\u0107ena XXIV pesma, data pod naslovom \u201e\u0160\u0107epan Mali\u201d. U njoj je opis doga\u0111aja sa udarom groma smireniji, bez dodatne dramatizacije, bez mitskog i mitolo\u0161kog; doga\u0111aj je opisan tako kako se zbio:<\/p>\n

No ih na put glasi susreto\u0161e <\/em>
\nE udrila munja iz oblaka <\/em>
\nUsred vojske du\u017eda Mle\u010danina … <\/em><\/p>\n

Ko bi mogao i pomisliti da se iza ovako \u201ekomotno\u201d iskazanih stihova u tri odvojena i nezavisna dela krije stroga matemati\u010dka ure\u0111enost; \u0161tavi\u0161e, da se krije zakon i klju\u010d \u017eivota?! A dokazi da tako jeste neposredno se mogu videti u prilo\u017eenim tabelama (tabele 1 i 2).
\nU tabeli 1 dat je odnos broja stihova u \u201eSvobodijadi\u201d (S), \u201eGlasu kamen\u0161taka\u201d (G) i\u00a0 pesmi \u201e\u0160\u0107epan Mali\u201d (\u0160). Posmatramo naporedo prve tri kolone u kojima je na dnu naveden ukupan broj stihova: 6668\/1546\/358; od toga 4477\/1033\/ 338) stihova ima do znaka navoda [10], do stiha \u201e\u010cuj i slu\u0161aj mene, vojsko\u201d u SV (1070. stih osme pesme), \u201eStoj i po\u010duj, crnogorska vojsko\u201d u GK i \u201eput Crnice da udre na Turke\u201d u \u0160M; 4543\/1047\/343) stihova ima do zavr\u0161etka kazivanja o prvom gromu koji je udario u mleta\u010dku vojsku; toliko ih je, naime, ispred 4544\/1048\/344. stiha kojim po\u010dinje kazivanje o drugom gromu koji je udario u tursku vojsku (SV: \u201eDrugi sinu jo\u0161t silnije\u201d \u2013 1136. stih osme pesme; GK: \u201eDrugi grom udari nad Crmnicom\u201d; \u0160M: \u201eDruga munja pukla od oblaka\u201d); kod 4573\/1063\/348. stiha je znak izvoda (\u201eslomi dvije sile gorde\u201d u SV \u2013 1165. stih osme pesme; \u201eKako im se zgodno u\u010dinilo\u201d u GK i \u201eveliki tabor raskrhala\u201d u \u0160M); kona\u010dno, sa 4613\/1077\/352. stihom zavr\u0161ava se kazivanje o udaru groma [sa jo\u0161 14\/40\/04 stiha i nakon znaka izvoda (u \u0160M nakon analognog razgrani\u010denja): \u201esrca, du\u0161e svetu hramu\u201d u SV \u2013 1205, tj. poslednji stih osme pesme; \u201eI gdje vam ravna zemlja nije mogla da olak\u0161a spas\u201d u GK; \u201ehiljadu im glavah otkinuli\u201d u \u0160M].
\nU kolonama koje slede u tabeli 1 date su razlike u broju stihova i sume tih razlika. Rezultat je skoro iznena\u0111uju\u0107i. Primenom logike: prva dva izabrati, slede\u0107i ne izabrati, pa opet dva izabrati [11], dobijamo, kao krajnji ishod, rezultat koji predstavlja inverziju tre\u0107eg savr\u0161enog broja (6940\/0496) i sumu prva \u010detiri savr\u0161ena broja (6+28+496+8128 = 8658).
\nNavedeni rezultati slede iz odnosa broja stihova u \u201eSvobodijadi\u201d i \u201eGlasu kamen\u0161taka\u201d, a stvar je matemati\u010dkog postupka \u0161to ista ta dva rezultata slede i iz me\u0111uodnosa sa brojem stihova u pesmi \u201e\u0160\u0107epan Mali\u201d (jer su isti brojevi stavljeni u odnos najpre sa jednom, a zatim i sa drugom poemom). Nije, me\u0111utim, stvar (samo) matemati\u010dkog postupka nijedan od dva ravnote\u017ena rezultata u Tabeli 2 (22222 i 11111); potrebno je me\u0111uodnose planski podesiti tako da daju ba\u0161 ovu i ovakvu istocifrenost u rezultatu; \u0161tavi\u0161e da istovremeno daju i specifi\u010dnu raznocifrenost \u2013 broj 1741630, koji nalazimo u genetskom kodu, u smislu da je to ukupan broj mogu\u0107ih distribucija troslovnih re\u010di generisanih iz \u010detvoroslovne azbuke [12].
\nEvo, to su ta Njego\u0161eva variranja,\u00a0 ukr\u0161tanja i povezivanja. Osim toga, sa aspekta jednog dubljeg poimanja, moglo bi se re\u0107i da se Njego\u0161 (na jedan skriveni na\u010din) bavi ovde i semantikom i semiologijom, i filozofijom u najop\u0161tijem smislu re\u010di. Njego\u0161eva namera je uvek jedna te ista: s jedne strane, da uvek i iznova iska\u017ee su\u0161tinu Logosa svega postoje\u0107eg, mogu\u0107u organizaciju tog postoje\u0107eg, u smislu da je sve jedno, sve je isto i sve je razli\u010dito u isto vreme.
\nLogika logosa
\nTo tako do savr\u0161enstva je doveo izgradnjom strukture i kompozicije drugog triptiha (Lu\u010da, Vijenac i \u0160\u0107epan), dovode\u0107i ih u vezu sa Fibona\u010dijevim nizom i zlatnim presekom (videti: jednakosti 1-4 i tabelu 3). Broj stihova u \u0161est pesama \u201eLu\u010de\u201d izabran je tako da se, gledano po parovima pesama [(I \/IV) (II \/ V) (III \/ VI)], nalazi u strogoj relaciji sa Fibona\u010dijevim brojevima (odstupanje je minimalno u drugoj i tre\u0107oj jednakosti, tek na tre\u0107oj decimali) [13]:<\/p>\n

(I:IV)\u00a0 350:210 = 5:3; (350+210): 350 = 8:5\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (1)<\/p>\n

(V:II) 510:320 = 8:5 ; (510+320): 510 = 13:8\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (2)<\/p>\n

(III:VI) [(340+280): 340] : (340:280) = 3:2\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (3)<\/p>\n

(Poema: Posveta) 2100: 100 = 21:1\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (4)<\/p>\n

Bez uvida u ovu formu prakti\u010dno je nemogu\u0107e razumeti smisao pesme i njen filozofsko-poetski sadr\u017eaj: u prvoj pesmi \u201ezraka sjajna\u201d pesnikove du\u0161e usmerila se put Nebesnog Prestola, a u \u010detvrtoj je veliko \u201eputovanje\u201d ka naj\u017ee\u0161\u0107oj mogu\u0107oj borbi, ka borbi arhangelskih legiona sa legionima Satane; u drugoj pesmi \u201ezraka sjajna\u201d sti\u017ee na odredi\u0161te, u \u201eCarstvo svjetlosti\u201d, a u petoj pesmi \u201eboj se u\u017edi me\u0111u besmrtnima\u201d; u tre\u0107oj pesmi je nagove\u0161taj borbe sa Satanom (\u201eon je bunu za\u017ee\u0107 namislio\u201d), dok \u0161esta pesma po\u010dinje stihom: \u201ePo pobjedi stra\u0161noj nad Satanom\u201d.
\nNulti slu\u010daj generalisanog zlatnog preseka predstavlja podelu du\u017ei na dva jednaka dela, odre\u0111ena po\u010detnom, sredi\u0161njom i krajnjom ta\u010dkom. Istovremeno, jedini\u010dna du\u017e predstavlja i jedini\u010dni (jednodimenzionalni) prostor koji korespondira i sa dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim prostorom (\u201ekoraci su moji bo\u017eestveni, \/ no ja mogu to nazvat prostorom\u201d, Lu\u010da, VI, 149-150). U takvoj situaciji, ima smisla govoriti o praznom prostoru, polupraznom i punom, korespondentno trima re\u010denim ta\u010dkama. Tabela 3 pokazuje da je Njego\u0161 i ovu logiku ugradio u strukturu i kompoziciju drugog triptiha; zapravo, tom logikom su me\u0111usobno povezana sva tri dela. Od 211 strofa \u201eLu\u010de\u201d postoji samo jedna kojoj nedostaje deseti stih [14]; ispred tog nedostaju\u0107eg stiha ima 949 stihova, a iza njega 949+111. Od 2819 stihova \u201eVijenca\u201d samo je jedan (2235-ti) skra\u0107en na polovinu, ta\u010dnije na dve petine [15]. Kad se otkrije da je i ova logika va\u017ee\u0107a za Njego\u0161a, imalo je smisla potra\u017eiti nedostaju\u0107u tre\u0107u \u201eraskrsnicu\u201d i u \u201eLa\u017enom caru \u0160\u0107epanu Malom\u201d, a to je 1997-mi stih po redu [16].
\nSredi\u0161nji i donji deo tabele 3 pokazuje kako se ove tri razme\u0111e dovode u vezu s jedinstvenim sistemom umno\u017eaka brojeva 6, 66 i 666, gde ovaj poslednji ima knju\u010dnu ulogu u determinaciji broja nukleona u aminokiselinama \u2013 konstituentima genetskog k\u00f4da [17].
\nPre 20 godina objavljen je moj prvi rad o Njego\u0161evom delu u \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnost\u201d (1989, br. 6), i to sa naslovom: \u201eNjego\u0161eva harmonija re\u010di i brojeva\u201d, i podnaslovom \u201eTopolo\u0161ki model genetskog koda klju\u010d za tuma\u010denje Njego\u0161evog dela\u201d. Nakon \u010ditanja ovih redova verujem da ne treba posebno da ube\u0111ujem \u010ditaoca u to da va\u017ei i obrnuto: Njego\u0161evo delo \u2013 klju\u010d za tuma\u010denje genetskog k\u00f4da! Mnogo puta su me razni ljudi, dobronamerni i nedobronamerni, pitali kako je to mogu\u0107e kad Njego\u0161 ni\u0161ta nije mogao znati ni o Periodnom sistemu Mendeljejeva, a kamoli o genetskom k\u00f4du. U po\u010detku nisam znao \u0161ta da im odgovorim, a onda se i meni sve razjasnilo. Mogu\u0107e je izgraditi sisteme i\/ili k\u00f4dove takve da budu u najboljoj mogu\u0107oj \u2013 simetriji, proporciji i harmoniji. A to se, zapravo, i dogodilo. Priroda je pravovremeno u\u010dinila svoje, a Stari Kinezi nisu mogli da \u010dekaju na nas. Na razvoj nauke nisu \u010dekali ni Sveti Jovan Bogoslov [18], niti Homer i Dante [19]. Njima su se, potom, pridru\u017eili i \u0160ekspir, Gete, Pu\u0161kin, Njego\u0161, Tolstoj. Ako je tako (a jeste!), onda ne treba \u010dekati \u2013 krajnje je vreme za sintezu nauke, umetnosti i filozofije, bar na nivou jednog mogu\u0107eg\u00a0 \u2013 \u201esoglasija op\u0161teg\u201d.
\nU slede\u0107em broju: Homerov i Danteov k\u00f4d<\/p>\n

Reference i napomene<\/em><\/p>\n

[1] Pored ostalog, to je svakako otuda \u0161to je imao prave uzore poput Homera i Dantea, o kojima \u0107e biti\u00a0 re\u010di u slede\u0107em nastavku.
\n[2] Nesvakida\u0161nju knjigu, s predgovorom \u010duvenog Maksa Evea, objavio je Organizacioni komitet Me\u0111unarodne \u0161ahovske olimpijade 1972. godine, autor je na\u0161 poznati \u0161ahovski majstor, nau\u010dnik i filozof, Pavle Bidev. U knjizi je, pored ostalog, predo\u010deno da \u0161ah nije nastao u Indiji ve\u0107 u Kini, a daju se i dokazi da logika rasporeda \u0161ahovskih figura na po\u010detku i u toku igre korespondira s logikom rasporeda 64 heksagrama u kineskoj knjizi \u201eJi \u0110ing\u201d (koji korespondiraju i sa rasporedom 64 kodona na binarnim drvetu genetskog k\u00f4da, kako sam pokazao u pro\u0161lom broju).
\n[3] Videti \u201eObja\u0161njenja uz Lu\u010du mikrokozma\u201d u: P.P. Njego\u0161,\u00a0 Celolupna dela, Prosveta-Beograd i Obod-Cetinje, sedmo izdanje, knjiga III, str. 351.
\n[4] U vreme ove spoznaje ve\u0107 sam bio utvrdio da je genetski k\u00f4d determinisan savr\u0161enim i prijateljskim brojevima. (Videti u mojoj knjizi Genetic code as a unique system, str. 60, na sajtu www.rakocevcode.rs
\n[5] U kineskoj filozofiji i tradiciji \u201ekocka je klju\u010dni\u201d element izgradnje univerzuma. Osam temena kocke korespondiraju sa osam su\u0161tastava sveta. U nultnoj poziciji Zemlja, u krajnjoj Nebo, a levo i desno su po tri razli\u010dite pojave; ili, druga\u010dije re\u010deno, u nultnoj poziciji je majka, u krajnjoj otac, a levo i desno su po tri sina ili tri k\u0107eri.
\n[6] \u201eMravi, pozvati na bi\u0107e Tvorcem sastavljaju svoja iskustvena mravi\u0161ta, i p\u010dele velikoljepne svoje palate. I ja, kako tvar umna Stvoritelja, treba soglasiju op\u0161tem da podra\u017eavam\u201d (P.P. Njego\u0161,\u00a0 Celolupna dela, Prosveta-Beograd i Obod-Cetinje, sedmo izdanje, knjiga VI, str. 124).
\n[7] M. Rako\u010devi\u0107, Njego\u0161ev iskonski logos, I tom 2000. i II tom 2003 (Interpres, Beograd). U toku je preno\u0161enje knjige na sajt: www.rakocevcode.rs
\n[8] O sudbin \u201eGlasa kamen\u0161taka\u201d, u kome su opevana \u201ejuna\u010dka djela Crne Gore\u201d iz perioda od 1711. do 1813. godine, o tome kako je bio izgubljen, pa na\u0111en u italijanskom prevodu (Petar Senti\u0107), i preveden natrag (prozno) na srpski jezik (Frano Naki\u0107 Vojnovi\u0107), i to sve korektno i ta\u010dno \u2013 stih za stih \u2013 videti u drugom tomu moje knjige o Njego\u0161u (str. 21), predo\u010denom u referenci 7.
\n[9] Stihovi u kojima se neposredno govori o doga\u0111ajima sa udarom groma stavljeni su u oba speva, u \u201eGlasu kamen\u0161tak\u201da i \u201eSvobodijadi\u201d, pod navodnike. Ovo istovremeno ukazuje na \u010dinjenicu da je Senti\u0107 marljivo radio svoj posao prevo\u0111enja: tamo gde je Njego\u0161 stavio dopunske oznake i on ih je stavio; a to je, u obratnom prevodu, uva\u017eavao Naki\u0107 Vojnovi\u0107.
\n[10] U pesmi \u201e\u0160\u0107epan Mali\u201d nema znaka navo\u0111enja, ali je kazivanje takvo da je nedvosmisleno jasno gde po\u010dinje razgrani\u010denje.
\n[11] U slede\u0107em nastavku na\u0161eg kazivanja bi\u0107e pokazano da je po istoj ovoj logici izbora\/neizbora postupao Homer.
\n[12] Alvager et al, 1989, Biosystems, 22, p. 191: \u201eThe number of all distributions in the set of 64 codons is 1741630\u201d.
\n[13] U 210 \u201epunih\u201d strofa ima 2.100 stihova. S druge strane, ako se shvati da 200 stihova Posvete treba razdvojiti na 100 + 100 (parna plus neparna pesma), dobije se odnos 21:1 \u0161to su krajnji brojevi u Fibona\u010dijevoj sekvenci koju je Njego\u0161 izabrao (1, 2,3,5,8,13, 21). Nedostaju\u0107i po\u010detak Fibona\u010dijevog niza (0, 1) odgonetnuo je prof \u0110uro Koruga sa Univerziteta u Beogradu shvativ\u0161i da je Njego\u0161 Posvetu u \u201eLu\u010di\u201d formalno \u201esmestio\u201d u onu ta\u010dku gde je nedostaju\u0107i stih, i razumevaju\u0107i da je prva od dve jedinice, koja sledi nulu, zapravo 0! (nula faktorijel). Kasnije je u monografiji o fulerenima, koju je napisao sa jo\u0161 \u010detiri ameri\u010dka nau\u010dnika, prvoj te vrste u svetu, nazvao ovaj obrazac \u201eNjego\u0161ev scenario\u201d, neminovan u svakoj harmoni\u010dnoj konstrukciji.
\n[14] Na tom mestu Sima Milutinovi\u0107 je dopisao stih (\u201e\u0161to i narav ni u snu ne snila\u201d), uz napomenu u fusnoti: \u201etko zna bolje, \u0161iroko mu polje\u201d.
\n[15] Taj polustih glasi ovako: \u201eA od toga ……\u201d (\u201cA od toga ……\u201d [od brojanica], ka\u017ee Knez Janko, \u201eJa bih voli sad grivnu orahah \/ da je jednom po na\u0161ki izbrojim \/ no stotinu tijeh brojanicah \/ da prebiram prstima zafajdu\u201d.)
\n[16] To je poslednji stih petog javlenija, tre\u0107eg djejstvija (\u201edok sve na\u0161e sile izlomimo\u201d).
\n[17] Fizi\u010dar Vladimir \u0160\u010derbak iz Kazahstana, istra\u017eiva\u010d genetskog k\u00f4da, pokazao je da broj\u00a0 nukleona u dvema klasama proteinskih aminokiselina, \u010detvorokodonskim i ne\u010detvorokodonskim, odgovara umno\u0161cima broja 037 (18-ti deo broja 666).
\n[18] \u201eOvdje je mudrost. Ko ima um neka izra\u010duna broj zvijeri: jer je broj \u010dovjekov i broj njezin \u0161est stotina i \u0161ezdeset i \u0161est\u201d (Otkrivenje, 13:18).
\n[19] Dante Alighieri: \u201eO voi che avete gl\u2019intelleti sani, \/ Mirate la dottrina che s\u2019asconde \/ Sotto il velame delli versi strani \u201d (\u201eKo zdrav razum ima neka sada pomno \u0161tije \/ da bi mu pa\u017enja nauk razabrala \/ \u0161to se pod velom te \u010dudne pesme krije\u201d.)(Pakao, IX, 61-63.)<\/p>\n

Tabela 1. Relacije broja stihova u Njego\u0161evim poemama Svobodijada\u201d (S) i Glas kamen\u0161taka\u201d (G), u relaciji sa pesmom \u0160\u0107epan Mali\u201d (\u0160), XXIV po redu u Ogledalu srpskom\u201d (obja\u0161njenje u tekstu)<\/p>\n

Tabela 2. Relacije broja stihova u Njego\u0161evom prvom triptihu: \u201eGlasu kamen\u0161taka\u201d (GK) \u201eSvobodijadi\u201d (SV) i \u201eOgledalu srpskom\u201d (OS) (obja\u0161njenje u tekstu)<\/p>\n

Tabela 3. Relacije broja stihova u Njego\u0161evom drugom triptihu: \u201eLu\u010di mikrokozma\u201d, \u201eGorskom vijencu\u201d i \u201eLa\u017enom caru \u0160\u0107epanu Malom\u201d (obja\u0161njenje u tekstu)<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Klju\u010d \u017eivota u delima klasika knji\u017eevnosti Pi\u0161e: prof. dr Miloje M. Rako\u010devi\u0107                   \u201eKad \u010dovek protre o\u010di i obazre se po ovom velikom svetu, prvo na \u0161ta nai\u0111e jeste zagonetka prirode\u201d. Ovim re\u010dima odgovorio je vladika Nikolaj Velimirovi\u0107 na pitanje koje je sam sebi postavio \u2013 Otkuda […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3,11],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/793"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=793"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/793\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2467,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/793\/revisions\/2467"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=793"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=793"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=793"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}