{"id":810,"date":"2011-07-06T13:25:54","date_gmt":"2011-07-06T13:25:54","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=810"},"modified":"2011-07-07T09:46:25","modified_gmt":"2011-07-07T09:46:25","slug":"njutn-jabuka-i-mesec","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=810","title":{"rendered":"NJUTN, JABUKA I MESEC"},"content":{"rendered":"

Prirodu i zakone Njene ne znasmo<\/strong><\/em>
\ndok Bo\u017eji glas ne re\u010de:<\/strong><\/em>
\n \u201eNek bude NJutn!\u201c \u2014<\/strong><\/em>
\nte svetlost obasja nas.<\/strong><\/em><\/p>\n

A. Pop<\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Prof. dr Vladimir Ajda\u010di\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Poznata je anegdota o Njutnu i jabuci. Ali naslov na\u0161e pri\u010de glasi: \u201eNjutn, jabuka i Mesec\u201c. Po svemu sude\u0107i, nije bilo dovoljno da s drveta padne jabuka kraj slavnog fizi\u010dara da bi on, razmi\u0161ljaju\u0107i o njenom padu, do\u0161ao do epohalnog otkri\u0107a zakona gravitacije.
\nIstorija nam ka\u017ee da je jo\u0161 Johan Kepler (1571-1630) mislio na pad jabuke i da je bio blizu re\u0161enja velike zagonetke Neba: koje to \u010dudesne \u201eniti\u201c ili sile dr\u017ee planete kao su\u017enje
\noko Sunca i teraju ih na kretanja po zakonima koje je on prona\u0161ao i dokazao. Da \u201enebeske sfere sviraju\u201c, poetski re\u010deno u duhu Starih Grka, i da planete kru\u017ee oko Sunca po utvr\u0111enim trajektorijama, dr\u017ee\u0107i se pri tome strogo vremenskog \u201ereda vo\u017enje\u201c – u to niko vi\u0161e nije sumnjao jer su za to postojali materijalni dokazi sadr\u017eani u vi\u0161egodi\u0161njim osmatranjima astronoma Tiha Brahea (1564-1601).
\nJedan od najve\u0107ih nau\u010dnika svih vremena, engleski fizi\u010dar, matemati\u010dar i astronom Isak Njutn (1642-1727) u svojim bele\u0161kama navodi da je pomno prou\u010davao radove svojih prethodnika, posebno Keplera, kao i svojih savremenika. Da je bio upoznat s tim da je Kristifor Ren, njegov zemljak i savremenik, usvojio zakon po kome sila Zemljine te\u017ee opada sa kvadratom rastojanja tela na koja ona dejstvuje.<\/p>\n

Desilo se da u Engleskoj 1665. i 1666. godine zavlada kuga. Ona pogodi i Kembrid\u017e u kome je Njutn radio kao profesor. Zbog opake bolesti koja se \u0161irila, Njutn napu\u0161ta katedru i Kembrid\u017e i povla\u010di se na svoje imanje, gde se posve\u0107uje radu. Razmi\u0161ljaju\u0107i o tome da li se sila Zemljine te\u017ee prostire do Meseca, i da li postoji razlika izme\u0111u privla\u010denja jabuke i privla\u010denja Meseca od strane Zemlje, Njutn dolazi na ideju da
\nuporedi ubrzanje koje Zemlja saop\u0161tava razli\u010ditim predmetima, pa time i jabuci, u blizini njenog tla, sa ubrzanjem koje trpi Mesec zbog privla\u010dne sile Zemlje. Ve\u0107 tada je bilo poznato da je veli\u010dina ovog poslednjeg ubrzanja oko 0,0027 m\/sek2, a da je ubrzanje Zemljine te\u017ee g = 9,80 m\/sek2.<\/p>\n

Njutnovom pronicljivom duhu nije promakla \u010dinjenica da je ubrzanje koje Zemlja saop\u0161tava Mesecu (0,0027 m\/sek2) pribli\u017eno 3.600 puta manje od ubrzanja Zemljine te\u017ee neposredno pri povr\u0161ini Zemlje (g = 9,80 m\/sek2). To je, zatim, povezao sa drugom
\n\u010dinjenicom: da je rastojanje Meseca od Zemlje oko 60 puta ve\u0107e od polupre\u010dnika Zemlje! A, kao \u0161to znamo, 3.600 mo\u017ee se predstaviti kao 602. To Njutnu nije promaklo i on je na\u00a0 osnovu toga zaklju\u010dio da sila od koje zavisi ubrzanje posmatranog tela (jabuke ili Meseca) opada sa kvadratom rastojanja toga tela od sredi\u0161ta Zemlje.<\/p>\n

Ovo ga je ubrzo dovelo do \u010duvenog zakona koji \u010dini osnovu nebeske mehanike i re\u0161ava problem \u201ekosmi\u010dkih niti\u201c koje spajaju udaljena nebeska tela. Prema tom zakonu, sila kojom se dva tela privla\u010de upravo je srazmerna proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog me\u0111usobnog rastojanja.<\/p>\n

Otkriv\u0161i ovaj zakon, Njutn je odlu\u010dio da ga ne objavi jer se nije zadovoljavao na\u0111enim odstupanjem izra\u010dunatih i astronomski posmatranih vrednosti. Me\u0111utim, u Francuskoj su 1669. i 1670. godine obavljena ta\u010dnija merenja veli\u010dine polupre\u010dnika Zemlje, te Njutn posle iscrpne kriti\u010dke analize dobijenih rezultata, nekih 20 godina po u\u010dinjenom otkri\u0107u, objavljuje svoje \u010duveno delo Matemati\u010dka na\u010dela prirodne filozofije, popularno
\nzvano \u201eNjutnove principije\u201c.<\/p>\n

U njemu je izlo\u017een i pomenuti zakon gravitacije koji mu je doneo neprolaznu nau\u010dnu slavu.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prirodu i zakone Njene ne znasmo dok Bo\u017eji glas ne re\u010de: \u201eNek bude NJutn!\u201c \u2014 te svetlost obasja nas. A. Pop Pi\u0161e: Prof. dr Vladimir Ajda\u010di\u0107                 Poznata je anegdota o Njutnu i jabuci. Ali naslov na\u0161e pri\u010de glasi: \u201eNjutn, jabuka i Mesec\u201c. Po svemu sude\u0107i, nije bilo […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/810"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=810"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/810\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":900,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/810\/revisions\/900"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=810"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=810"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=810"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}