{"id":816,"date":"2011-07-06T13:31:33","date_gmt":"2011-07-06T13:31:33","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=816"},"modified":"2011-07-07T09:46:32","modified_gmt":"2011-07-07T09:46:32","slug":"preistorijski-nuklearni-reaktori","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=816","title":{"rendered":"PREISTORIJSKI NUKLEARNI REAKTORI"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof.dr Vladimir Ajda\u010di\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n


\n<\/em><\/p>\n

Prou\u010davaju\u0107i prirodu \u010dovek povremeno dolazi do neverovatnih, zadivljuju\u0107ih otkri\u0107a za koja, u svojoj neukosti i prepotentnosti, ranije ne bi poverovao da su delo prirodnih sila i materije li\u0161enih inteligencije. Jedan takav slu\u010daj desio se 1972. godine kada je francuski fizi\u010dar Fransiz Peren (Francis Perrin) sa saradnicima otkrio da su u davnoj pro\u0161losti, pre oko 1,7 milijarde godina, na Zemlji postojali i radili prirodni nuklearni reaktori!Pored drugih nalazi\u0161ta uranijumovih ruda francuski stru\u010dnjaci su na svom spisku imali i rudnik Oklo u Gabonu u Zapadnoj Africi. U uzorcima rude iz Okla, sa tri lokacije duboko pod zemljom, na\u0111ena je skoro dva puta manja koncentracija izotopa uranijuma mase 235 (U-235) nego u svim drugim rudnicima uranijuma na na\u0161oj planeti. Kao da je neko\u00a0 ciljano \u201euklanjao\u201c U-235 iz te rude, dok su sadr\u017eaji dva preostala izotopa – najobilnijeg\u00a0 U-238 i najsiroma\u0161nijeg U-234 – bili u skladu sa o\u010dekivanjima nau\u010dnika. Njihove koncentracije su odgovarale prora\u010dunima koji su vodili ra\u010duna o tome da su oni izotopi koji trpe radioaktivne raspade.<\/p>\n

1. zone nuklearnog reaktora
\n2. pe\u0161\u010danik
\n3. sloj uranijumske rude
\n4. granit<\/p>\n

Kako su obilnosti pomenuta tri prirodna izotopa uranijuma, kao i njihova vremena radioaktivnih poluraspada dobro poznate, bila je isklju\u010dena svaka gre\u0161ka u izra\u010dunavanju odgovaraju\u0107eg sadr\u017eaja U-235 po isteku 1,7 milijarde godina. Tako se Oklo sa svojim uranijumom iznebuha pojavilo kao \u201esvetsko \u010dudo\u201c i\u00a0 privuklo veliku pa\u017enju nau\u010dnika.
\nU analizi neo\u010dekivanog manjka U-235 u rudi iz Okla istra\u017eiva\u010di su po\u0161li od \u010dinjenice da je izotopni sastav prirodnog uranijuma na Zemlji svuda istovetan, osim u Oklu, kao i to da je on nezavisan od porekla uranijuma, bilo da uranijum poti\u010de iz kometa koje su udarile o Zemlju ili se na\u0161ao u njoj u trenutku njenog formiranja. Drugi va\u017ean zaklju\u010dak bio je\u00a0 da su relativne obilnosti\u00a0 U-238 i U-234 u skladu sa prora\u010dunima, tj. da se one, za razliku od U-235, nisu fantomski smanjile. Tako je preostalo da se za pomenuti manjak U-235 u rudniku Oklo krivac potra\u017ei u nuklearnim karakteristikama ovog izotopa.
\nOsamdesetih godina pro\u0161loga veka, u vreme Perenovog otkri\u0107a,\u00a0 ve\u0107 je bilo poznato da atomska jezgra U-235 izlo\u017eena dejstvu sporih neutrona\u00a0 trpe fisiju, tj. cepaju se na dva fragmenta. Tom pojavom mogao bi da se objasni zagonetni nestanak jednog dela datog izotopa u Oklu. Ova neverovatna hipoteza o \u201eizgaranju\u201c U-235\u00a0 pre milijardu i vi\u0161e godina vodila je direktno zaklju\u010dku da su u preistorijskom dobu, daleko pre nego \u0161to su \u017eiveli dinosaurusi, u rudniku Oklo postojali i radili prirodni nuklearni reaktori!<\/p>\n

Pojava nuklearne fisije<\/strong><\/p>\n

Sre\u0107om to nije ostalo na hipotezi, ve\u0107 je relativno brzo na\u0111en tra\u017eeni odgovor. Dokazni materijal za odigravanje pojave samoodr\u017eavaju\u0107e nuklearne fisije, pra\u0107ene osloba\u0111anjem energije i nastankom odre\u0111enih radioaktivnih elemenata u rudniku Oklo u preistorijsko vreme, dobijen je merenjima radioaktivnosti i maseno-spektrometrijskom analizom produkata fisije U-235 u zaostaloj rudi uranijuma. Pokazalo se da su u njoj prisutni izotopi neodimijuma, samarijuma, europijuma i cerijuma koji se nalaze i u kori\u0161\u010denom uranijumskom gorivu na\u0161ih dana\u0161njih reaktora. Tako je dobijen dokaz da je Priroda davno pre \u010doveka sazdala i pustila u rad. \u201enuklearne reaktore\u201c
\nU Gabonu je otkriveno 15 takvih \u201efosilnih reaktora\u201c. Oni su povremeno radili i gasili se tokom desetina miliona godina. Ciklusi njihovih aktivnosti zavisili su od voda koje su priticale u podzemne slojeve rudnika sa uranijumskom\u00a0 rudom, omogu\u0107avaju\u0107i tako usporavanje brzih neutrona, a time i nastajanje i odvijanje samoodr\u017eavaju\u0107e nuklearne fisije U-235.
\nKada bi usled isparavanja vode ponestalo, dolazilo bi do prekida rada prirodnih reaktora, sve do pojave ki\u0161a, tj. dotoka novih voda.\u00a0 To je tako trajalo do osiroma\u0161enja, utro\u0161ka sadr\u017eaja U-235 do granice na kojoj on vi\u0161e nije bio dovoljan za pokretanje nove lan\u010dane fisione reakcije. Tako su u davnoj pro\u0161losti zauvek prestali sa radom nuklearni reaktori u Gabonu. Zahvaljuju\u0107i tome njihovi \u201efosilni ostaci\u201c sa\u010duvani su do danas u jedinstvenom muzeju Prirode.
\nMilijardu i sedamsto miliona godina posle ovog neverovatnog \u201epoduhvata Prirode\u201c \u010dovek je krajem decembra 1942. pustio u rad prvi nuklearni\u00a0 reaktor na Zemlji. To su u jeku Drugog svetskog rata u\u010dinili Enriko Fermi i saradnici u \u010cikagu, SAD, u jednoj omanjoj\u00a0 prostoriji pod tribinama univerzitetskog stadiona za ragbi.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof.dr Vladimir Ajda\u010di\u0107             Prou\u010davaju\u0107i prirodu \u010dovek povremeno dolazi do neverovatnih, zadivljuju\u0107ih otkri\u0107a za koja, u svojoj neukosti i prepotentnosti, ranije ne bi poverovao da su delo prirodnih sila i materije li\u0161enih inteligencije. Jedan takav slu\u010daj desio se 1972. godine kada je francuski fizi\u010dar Fransiz Peren (Francis Perrin) sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3,44,7],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/816"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=816"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/816\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":902,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/816\/revisions\/902"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=816"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=816"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=816"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}