{"id":821,"date":"2011-07-06T14:14:12","date_gmt":"2011-07-06T14:14:12","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=821"},"modified":"2011-07-07T09:46:37","modified_gmt":"2011-07-07T09:46:37","slug":"pulsari-cudesne-nebeske-cigre","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=821","title":{"rendered":"PULSARI \u010cUDESNE NEBESKE \u010cIGRE"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof. dr Vladimir Ajda\u010di\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n


\n<\/em><\/p>\n

Trideset i \u010detiri godine posle Karl Janskievog zasnivanja\u00a0 radio-astronomije, profesor Antoni Hjui\u0161 i njegova asistentkinja D\u017eojslin Bel, na opservatoriji Kembrid\u017eskog univerziteta (Engleska), pomo\u0107u mo\u0107nog radio-teleskopa oslu\u0161kuju \u201etreperenja\u201c zvezda i kosmi\u010dke materije.
\nPa\u017eljivo pretra\u017euju\u0107i nebo, mlada D\u017eojslin je novembra 1967. godine uo\u010dila pojavu veoma neobi\u010dnih, periodi\u010dnih radio-signala, koji kao da su poticali iz sna\u017enih radio-stanica sa udaljenih planeta nastanjenih razumnim bi\u0107ima! Profesor Hjui\u0161 i njegove kolege sa Kembrid\u017ea, upoznati sa nalazima Belove, sa ogromnim interesovanjem priklju\u010duju se analizi ovog neverovatnog fenomena.<\/p>\n

— Da li je to znak postojanja drugih civilizacija u Svemiru? — pitaju se oni, nemo\u0107ni da na drugi na\u010din objasne otkrivenu pojavu. Da bi ovu misteriju odgonetnula D\u017eojslin Bel se daje u pomno pregledanje\u00a0 ranije snimljenih traka, dugih preko 4,5 kilometra, sa povorkama radio-izboja iz Svemira\u201c! Trake su nosile zapis na\u010dinjen tokom vi\u0161e meseci. Na njima je ona na\u0161la tri niza snimaka nespornih EM-emisija dalekih \u201ekosmi\u010dkih emitera\u201c.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Neobi\u010dne izvore radio-zra\u010denja, \u010diji su polo\u017eaji na nebu\u00a0 ta\u010dno utvr\u0111eni, engleski nau\u010dnici su u \u0161ali obele\u017eili sa: MZLj-1, 2 i 3, pri \u010demu je MZLj zna\u010dilo: \u201eMali Zeleni Ljudi\u201c, da bi zatim u velikoj tajnosti nastavili dalja istra\u017eivanja. Postoji pri\u010da da im je u prvo vreme dodeljeno obezbe\u0111enje koje je trebalo da spre\u010di nepozvane da i\u0161ta saznaju o potencijalnim vanzemaljskim civilizacijama i njihovim porukama iz Svemira.<\/p>\n

Rezultati analiza radio-astronoma pokazali su da periodi\u010dni radio-signali ne poti\u010du ni sa Zemlje, ni iz udaljenih svetova naseljenih inteligentnim bi\u0107ima, ve\u0107 od neobi\u010dnih zvezda koje su dobile ime pulsari. Sada takvih zvezda u katalozima nebeskih\u00a0 tvorevina ima na broju vi\u0161e od hiljadu. Jedna velika ljudska iluzija je rasp\u0161ena, a ustoli\u010drno je jedno epohalno otkri\u0107e. Za njega je prof. Antoni Hjui\u0161 dobio Nobelovu nagradu za fiziku\u00a0 1974. godine. Na drugoj strani, i D\u017eojslin Bel je dobila velika priznanja. Pomenimo samo Her\u0161elovu, kao i Majkelsonovu medalju, te Openhajmerovu nagradu. Ovog prole\u0107a engleska kraljica Elizabeta II dodelila joj je po\u010dasno titulu \u201eDame\u201c<\/p>\n

Pokazalo se da su pulsari superkondezovane mrtve zvezde koje raspola\u017eu strahovito sna\u017enim magnetnim poljima, rotiraju i emituju radio talase du\u017e svojih magnetnih polova. Za razliku od svih drugih zvezda koje se sastoije uglavnom od vodonika (lakog\u00a0 izotopa i te\u017eeg izotopa — deutrijuma), helijuma i ugljenika, pulsari su sazdani od neutrona. I na\u010din njihovog nastanka je razli\u010dit u odnosu na obi\u010dne zvezde. Pulsari se stvaraju procesima kolosalne kondenzacije materije — \u201edrobljenjem\u201c atoma obi\u010dnih zvezda do protona, neutrona i elektrona.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

KRCKALICA ZA ZVEZDE<\/strong><\/p>\n

Kada vremenom data zvezda, pribli\u017eavaju\u0107i se kraju \u017eivota, u dovoljnoj meri istro\u0161i svoje termonuklearno gorivo,\u00a0 \u201evatra\u201c u njenom sredi\u0161tu po\u010dinje da jenjava. Usled ogromnog me\u0111usobnog privla\u010denja sveukupne zvezdane materije, zbog pada \u201epritiska\u201c u \u201elo\u017ei\u0161tu\u201c zvezde, dolazi do kolapsa. zvezde. Sva njena materija \u201euru\u0161i se\u201c prema njenom sredi\u0161tu. Tako se u trenu de\u0161ava neverovatna kondenzacija materije. To izaziva sna\u017enu kompresiju i pregrevanje preostalog zvezdanog goriva\u00a0 i to dovodi do njegovog novog termonuklearnog izgaranja. Ono se odvija ogromnom \u017eestinom. Dolazi do eksplozije zvezde – pojave supernove. Prvo se materija zvezde uz strahoviti bljesak raspr\u0161i,\u00a0 a zatim se ona po eksploziji, usled dejstva gravitacionih sila, ponovo skupi u malu zapreminu.\u00a0 Strahovito sa\u017eimanje materije prevodi atome u neutronsku ka\u0161u i tako nastaje neutronska zvezda. Njen tipi\u010dni pre\u010dnik iznosi oko 15 km. Za slu\u010daj da po\u010detna zvezda raspola\u017ee velikom masom (preko 15 masa Sunca) uru\u0161avanje i drobljenje materije se ne zavr\u0161ava na stadijumu\u00a0 neutronske zvezde, ve\u0107 sa crnom rupom.<\/p>\n

Neutronske zvezde raspola\u017eu veoma sna\u017enim magnetnim poljima, milionima miliona puta ja\u010dim od magnetnog polja Zemlje. Neke od njih, rotiraju\u0107i kao \u010digre velikim brzinama, emituju radio-talase sa zapanjuju\u0107om pravilno\u0161\u0107u. Na primer, jedan od prvootkrivenih pulsara javlja se ta\u010dno svake 1,33730110168 sekunde!<\/p>\n

Jedna od najbolje prou\u010denih neutronskih zvezda je pulsar u maglini Rak, nastaloj po poznatoj pojavi supernove iz 1054.. godine koju su posmatrali drevni kineski astronomi. Kao ostatak supernove, ovaj pulsar predstavlja brzo rotiraju\u0107u neutronsku zvezdu, \u201e\u010digru\u201c koja se oko svoje ose obrne 30 puta u sekundi! Drugi pulsar, MXB 1728+34, emituje \u010dak 82 signala u sekundi! Budu\u0107i da je broj zvezda u Svemiru fantasti\u010dan, 1022,\u00a0 me\u0111u milijardama pulsara sigurno ima i onih koji se jo\u0161 mnogo \u010de\u0161\u0107e \u201eogla\u0161avaju\u201c.<\/p>\n

Pri\u010da o neutronskim zvezdama — pulsarima tek je\u00a0 zapo\u010dela, a ve\u0107 je otkriveno mnogo novih, neo\u010dekivanih pojava. Tako, na primer, pomenuti pulsar MXB 1728+34, dok rotira, usisava gasovitu materiju sa obli\u017enje zvezde-parice. To na njegovoj povr\u0161ini povremeno dovodi do termonuklearnih eksplozija nalik eksplozijama hidrogenskih bombi. Ovo izaziva vibriranje ose pulsara \u0161to uti\u010de na promenu perioda njegove rotacije. Iako male, ove promene ukazuju da su \u201enebeske \u010digre\u201c mnogo slo\u017eenije od onih kojima se deca igraju i da \u0107emo njima morati da se bavimo, ne bismo li ih upoznali\u00a0 i \u201eupregli\u201c u na\u0161a ovozemaljska \u201ekola\u201c.<\/p>\n

Nije potrajalo dugo, a na nau\u010dnoj sceni se pojavio jedan nadareni student-istra\u017eiva\u010d. Bio je to Rasel Harst, saradnik D\u017eozefa Tejlora, mla\u0111eg, profesora sa Masa\u010dusetskog univerziteta u Amherstu, SAD. Koriste\u0107i d\u017einovski 306-metarski radio-teleseskop u Aresubu, Porto Riko, Tejlor i Harst su pretra\u017eivali nebo u potrazi za pulsarima i 1974. godine do\u0161li\u00a0 do otkri\u0107a\u00a0 prvog binarnog pulsara. To im je zajedno sa rezultatima koje su zahvaljuju\u0107i njemu dobili donelo Nobelovu nagradu za fiziku 1993. godine.<\/p>\n

Pulsar potvrdio Ajn\u0161tajnovu teoriju <\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u010cudesan je taj pulsar ozna\u010den kao PSR 1913 + 16. On u svom zagrljaju dr\u017ei jednu zvezdu sa kojom ple\u0161e \u201ctango smrti\u201d u Svemiru pridr\u017eavaju\u0107i se zakona fizike. Pri tome u pravilnim vremenskim intervalima bez zastoja emituje EM-talase u kosmi\u010dki prostor, sli\u010dno obalskom svetioniku sa\u00a0 rotiraju\u0107im snopom svetlosti.<\/p>\n

Mase pulsara i prate\u0107e zvezde u ovom binaru pribli\u017eno su jednake i iznose oko 1,4 mase Sunca. Period orbitalnog kretanja u pomenutom sistemu iznosi 7,75 h. Minimalno rastojanje zvezda u paru je veli\u010dine oko 1,1, a maksimalno oko 4,8\u00a0 pre\u010dnika Sunca. Kada su dve zvezde u binaru me\u0111usobno bli\u017ee gravitaciono polje je ja\u010de,\u00a0 i tada je \u201ehod vremena\u201c usporen. Nasuprot tome, pulsarov \u201esat\u201c po\u010dinje br\u017ee da radi tada kada se\u00a0 pulsar sporije kre\u0107e.<\/p>\n

Temeljna istra\u017eivanja pulsara PSR 1913 + 16 pokazala su\u00a0 izuzetnu postojanost ritma njegovog emitovanja EM-talasa. Vreme\u00a0 izme\u0111u njegova dva naredna impulsa (0,05903 sek.) tokom milion godina ne pove\u0107ava se vi\u0161e od 5%! Tako je sa izvanrednom ta\u010dno\u0161\u0107u, zahvaljuju\u0107i EM-emisiji, tj. \u201cotkucajima\u201d pulsara pra\u0107eno padanje jedne zvezde u zagrljaj drugoj u binarnom sistemu. Na osnovu dobijenih rezultata prvo je, ubedljivo potvr\u0111eno va\u017eenje Ajn\u0161tajnove Op\u0161te teorije relativnosti i, drugo, posredno je dokazano postojanje gravitacionih talasa.<\/p>\n

Pomenimo i to da su prof. Majkl Kramer i saradnici pomo\u0107u D\u017eodral Benk opservatorije Man\u010desterskog univerziteta i dva pulsara u binarnom sistemu iz sazve\u017e\u0111a \u201c\u0160tenci\u201d, na\u00a0 2.000 sv. god. od nas, proveravali predvi\u0111anja Ajn\u0161tajnove Op\u0161te teorije relativnosti. Pri tome su na\u0161li da su eksperimentalni rezultatima u saglasnosti sa teorijom unutar 0,05%!<\/p>\n

Razre\u0161enje misterije milisekundnih pulsara<\/strong><\/p>\n

Odavno je poznato da ve\u0107ina pulsara pravi od nekoliko do desetak rotacija u sekundi., kao i to da se taj broj smanjuje tokom hiljada godina Pored ovakvih pulsara postoje i milisekundni pulsari, \u010dije ekstremne brzine rotiranja nauka do nedavno nije mogla da objasni. Kao i u drugim slu\u010dajevima i u ovom postojale su brojne hipoteze koje je trebalo proveriti. Me\u0111utim, jedno neo\u010dekivano otkri\u0107e navelo je istra\u017eiva\u0107e na pravi put.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Od ranije se znalo da me\u0111u binarnim sistemima degenerisanih zvezda postoje i sistemi LMXB, \u0161to u prevodu sa engleskog \u010ditamo kao: \u201cX-binar male mase\u201d. Radi se, dakle, o\u00a0 sistemu dveju zvezda malih masa u kojima zvezda-pulsar emituje X-zra\u010denje.<\/p>\n

Posle devetogodi\u0161njeg rada ve\u0107e grupe nau\u010dnika koji su koristili nekoliko velikih svetskih radio-teleskopa, kona\u010dno je maja ove godine u najpoznatijem ameri\u010dkom nau\u010dnom \u010dasopisu \u201cSajans\u201d osvanuo rad u kojem je obja\u0161njeno\u00a0 kako nastaju i funkcioni\u0161u milisekundni pulsari.<\/p>\n

Kjlu\u010dni trenutak zbio se 2.007. godine kada su radio-astronomi\u00a0 tokom opse\u017ene pretrage neba pomo\u0107u Grin Benk Teleskopa u Zapadnoj Vird\u017einiji, SAD, na 4.000 sv. god. od Zemlje otkrili jedan milisekundni pulsar. Interesuju\u0107i se za njegovu pro\u0161lost, oni su u snimcima dobijenim u ranijim akcijama \u201cVery Large Array\u201d teleskopa i \u201cSloan Digital Sky\u201d istra\u017eivanja prona\u0161li \u201c\u010darobni kon\u010di\u0107\u201d. Povukli su ga i on im je pomogao da raspetljaju\u00a0 \u201cklupko\u201d koje je skrivalo tajnu\u00a0 superbrzih pulsara.<\/p>\n

Istra\u017eivanje iz 2000. godine otkrilo je da jedna zvezda u posmatranom binaru raspola\u017ee akrecionim diskom \u2013 diskom materije koji je okru\u017euje, a iz koga pulsar – druga degenerisana zvezda \u2013 usisava materiju i zahvaljuju\u0107i tome sve br\u017ee rotira. Posti\u017eu\u0107i sve ve\u0107e brzine rotiranja, on u jednom trenutku zapo\u010dinje da emituje X-zrake! Tako pulsaru njegova zvezda parica iz binara slu\u017ei\u00a0 kao izvor dodatne energije.<\/p>\n

Medjutim, svemu, pa i \u201cpretakanju\u201d materije unutar binara mora jednom da do\u0111e kraj. Ve\u0107 2002. godine pomenuti akrecioni disk je nestao! Tako je kasnije, 2007. godine, pulsar\u00a0 usporio svoje vrtoglavo obrtanje. Postao je milisekundni pulsar ogla\u0161avaju\u0107i svoje postojanje emitovanjem EM-talasa svakih\u00a0 1,7 hiljaditih delova sekunde.<\/p>\n

Nama, na kraju, ostaje da se pitamo do kakvih \u0107e pomaka u nauci doneti ovo novo otkri\u0107e.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof. dr Vladimir Ajda\u010di\u0107               Trideset i \u010detiri godine posle Karl Janskievog zasnivanja\u00a0 radio-astronomije, profesor Antoni Hjui\u0161 i njegova asistentkinja D\u017eojslin Bel, na opservatoriji Kembrid\u017eskog univerziteta (Engleska), pomo\u0107u mo\u0107nog radio-teleskopa oslu\u0161kuju \u201etreperenja\u201c zvezda i kosmi\u010dke materije. Podelite \u010dlanak:<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/821"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=821"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/821\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":903,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/821\/revisions\/903"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=821"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=821"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=821"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}