{"id":836,"date":"2011-07-06T14:51:48","date_gmt":"2011-07-06T14:51:48","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=836"},"modified":"2011-07-07T09:46:49","modified_gmt":"2011-07-07T09:46:49","slug":"bele-rupe-oko-zemlje","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=836","title":{"rendered":"BELE RUPE OKO ZEMLJE"},"content":{"rendered":"

Zaboravljena gravitacija<\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Aleksandar Milinkovi\u0107<\/em><\/p>\n

U \u010dudesnim podru\u010djima u kojima prestaje kretanje i \u017eivot \u2013 a nalaze se na putanji na\u0161e planete oko Sunca \u2013 milionima kilometara u pre\u010dniku nebeske sile zaverile su se da spre\u010de delovanje gravitacije i tako zarobe sve \u0161to tamo dospe. \u201eCrne rupe\u201d? Ovoga puta nisu. Ispostavilo se da postoji jo\u0161 jedan deo kosmosa koji bi svemirski putnici trebalo da\u00a0 zaobilaze u \u0161irokom luku.
\nOvaj opasan deo kosmosa, za razliku od \u201ecrnih rupa\u201d, nije tako daleko. Jedno podru\u010dje je ve\u0107 u orbiti na\u0161e planete, a druga dva su na bezbednoj udaljenosti od Zemlje. Astronomi su im dali ime Lagran\u017eove ta\u010dke ili, skra\u0107eno,\u00a0 L4 i L5. Ako \u017eelite da ih bolje razumete, zamislite ih kao nebeski lepak za muve.
\nGotovo sve tokom 4.5 milijardi godina od stvaranja Sun\u010devog sistema, od oblaka pra\u0161ine do asteroida\u00a0 i neostvarenih planeta, skon\u010dalo je u ovim ta\u010dkama. Neki, \u010dak, tvrde da se i vanzemaljske letelice koje nas navodno neprekidno posmatraju, skrivaju u Lagran\u017eovim ta\u010dkama i tragaju za znacima inteligencije.
\nAko \u201emale zelene\u201d ostavimo po strani, mnogi nau\u010dnici bi bili sre\u0107ni kada bi odatle mogli da izvuku i istra\u017ee prastaro kosmi\u010dko kamenje. Astrofizi\u010dar Ri\u010dard Got (Richard Gott), sa Univerziteta u Prinstonu (SAD), smatra da se u Lagran\u017eovim ta\u010dkama krije pravo blago za istra\u017eiva\u010de: \u201eMislim da se u L4 i L5 nalazi \u010ditavo naselje nebeskih objekata\u201d.
\nPosle gotovo sto godina spekulacija, nau\u010dnici su danas na pragu otkri\u0107a \u0161ta, zaista, krije ovaj prostor. U toku ove godine dva satelita koja su svoj dosada\u0161nji vek provela osmatraju\u0107i Sunce, lagano \u0107e zapo\u010deti putovanje preko L4 i L5. Astronomi planiraju da iskoriste instrumente na Nasinim \u201estereo\u201d sondama A i B\u00a0 da bi ispitali \u010dema ima u Lagran\u017eovim ta\u010dkama i, eventualno, obavili analizu bar nekoliko tela ili predmeta. Nalazi bi mogli da donesu ogroman napredak u saznavanju pune istine o istoriji na\u0161eg Solarnog sistema, a posebno o kolosalnom sudaru nebeskih tela koji je doveo do stvaranja Meseca.
\nPlanetarni \u201etrojanci<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Lagran\u017eove ta\u010dne su otkrivene davne 1772. godine. Ime su dobile po \u010duvenom matemati\u010daru \u017dozefu Luju Lagran\u017eu (Joseph-Louis Lagrange) koji je izra\u010dunao da Zemljino gravitaciono polje neutralizuje gravitacionu silu Sunca u pet oblasti u na\u0161em neposrednom kosmi\u010dkom susedstvu. Ovih pet polja su jedina mesta u blizini na\u0161e planete gde svaki objekat gubi te\u017einu i pluta kao u beste\u017einskom stanju.
\nOd svih pet ta\u010daka najzanimljivije su L4 i L5, jer se izdvajaju svojom stabilno\u0161\u0107u: dok bi satelit postavljen u polje delovanja L1 i L2 nekoliko meseci besciljno lebdeo u prostoru, osim ako se ne izvu\u010de iz ovog podru\u010dja, u polju L4 ili L5 bio bi nepokretan, potpuno zahva\u0107en mre\u017eom slo\u017eenih sila. Na liniji Zemljine orbite, na udaljenosti od 150 miliona kilometara, L4 i L5 zahvataju ugao od 60 stepeni prema Suncu, jedna ispred, a druga ta\u010dka iza na\u0161e planete.
\nPostoje dokazi da se ovakva polja nalaze i u orbitama drugih planeta. Godine 1906. Maks Volf (Max Wolf) je izvan glavnog pojasa otkrio asteroid izme\u0111u Marsa i Jupitera koji mirno stoji u L4 ta\u010dki Jupiterove orbite. Volf mu je dao ime Ahil i tako je nastala tradicija da ovakvi objekti dobijaju imena po\u00a0 junacima iz trojanskog rata. Otkri\u0107e da \u0107e Ahil, verovatno, zauvek biti zarobljen i prinu\u0111en da neprekidno kru\u017ei zajedno sa Jupiterom, pokrenulo je lavinu traganja za sli\u010dnim objektima. Rezultati su pokazali da trenutno postoji preko 1.000 asteroida u Jupiterovim L4 i L5 poljima.
\nPotraga za \u201etrojancima\u201d oko drugih planeta do sada je donela polovi\u010dne rezultate. Saturn, za\u010du\u0111uju\u0107e, nema nijednog, a tek tokom poslednje decenije prona\u0111eno je nekoliko \u201etrojanaca\u201d oko Neptuna. Prirodno, u isto vreme bilo je vi\u0161e poku\u0161aja da se bolje prou\u010de na\u0161i sopstveni \u201ezarobljenici\u201d u ta\u010dkama L4 i L5.
\nNevolja je u tome \u0161to su te\u0161ko vidljivi sa Zemlje. U najbolje vreme za osmatranje, kada pada no\u0107, obe ta\u010dke su gotovo na samom horizontu. Ipak, to nije spre\u010dilo Pola Vajgerta (Paul Weigert), sa Univerziteta Zapadni Ontario (Kanadi), da tokom devedesetih godina obavi niz istra\u017eivanja. Dodatni te\u0161ko\u0107u predstavljala je \u010dinjenica da su se L4 i L5 javljale na nebu kao da su ve\u0107e od punog Meseca. Zbog toga ih je bilo te\u0161ko izdvojiti i posmatrati nezavisno. Da bi se dobio bilo kakav zna\u010dajniji podatak u takvim uslovima, bilo bi potrebno i vi\u0161e stotina posmatranja, a vreme kori\u0161\u0107enja teleskopa je obi\u010dno ograni\u010deno na nekoliko puta tokom jedne no\u0107i.<\/p>\n

Prestanak kretanja<\/strong><\/p>\n

Upotreba satelita namenjenih pra\u0107enju asteroida u blizini Zemlje bila je drugi novi poku\u0161aj ali, u trenutku kada su pri\u0161li dovoljno blizu Lagran\u017eovim ta\u010dkama, u njima nije bilo zarobljenih asteroida.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Razmatrana je i mogu\u0107nost da se iskoriste Nasini \u201estereo\u201d sateliti \u2013 dva satelita namenjena pra\u0107enju i snimanju solarnih aktivnosti \u2013 tako \u0161to bi oba (A i B) bili postavljeni u blizinu L4 i L5 ta\u010daka. U odre\u0111enom trenutku bi mogli da prelete polje nulte gravitacije, jer su dovoljno brzi da ne budu zarobljeni, ali njihova oprema nije podesna za otkrivanje asteroida ili eventualno drugih uhva\u0107enih objekata.
\nNeko vreme se razmatrala i mogu\u0107nost da se sateliti trajno stacioniraju u ovim ta\u010dkama i odatle prate doga\u0111aje na Suncu. Tako bi opservatorije na Zemlji mogli da dobiju podatke o dolaze\u0107im solarnim olujama, bar dva do tri dana ranije. Me\u0111utim, sateliti i ovako dobro ispunjavaju svoju prvobitnu namenu, a saznanja o Lagran\u017eovim ta\u010dkama ne bi pomerila ni za pedalj.
\nNajve\u0107u korist od prou\u010davanja L4 i L5 imali bi astroarheolozi \u2013 ako takva disciplina uop\u0161te postoji \u2013 jer se pretpostavlja da se u ovoj \u201enepoznatoj zemlji\u201d kriju ostaci kosmi\u010dkog materijala jo\u0161 iz doba nastanka Solarnog sistema. Kona\u010dno bi mogla da se proveri pretpostavka o jo\u0161 jednoj, nestaloj planeti, od koje je mo\u017eda nastao i na\u0161 Mesec.
\nKo zna kakve jo\u0161 tajne kriju ove dve \u010dudesne ta\u010dke, zbog \u010dega ih mnogi zovu i \u201ebelim rupama\u201d. One zaista nisu toliko opasne i ne pro\u017ediru sve pred sobom kao \u201ecrne rupe\u201d, ali ni zlo koje \u010dine nije ni\u0161ta manje. Onog trenutka kada neki zalutali putnik stupi na njihovu teritoriju i prestane da se kre\u0107e, prakti\u010dno je prestao da \u017eivi, a to je, \u010dak i za neki asteroid, jako bitna promena.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zaboravljena gravitacija Pi\u0161e: Aleksandar Milinkovi\u0107 U \u010dudesnim podru\u010djima u kojima prestaje kretanje i \u017eivot \u2013 a nalaze se na putanji na\u0161e planete oko Sunca \u2013 milionima kilometara u pre\u010dniku nebeske sile zaverile su se da spre\u010de delovanje gravitacije i tako zarobe sve \u0161to tamo dospe. \u201eCrne rupe\u201d? Ovoga puta nisu. Ispostavilo se da postoji jo\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/836"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=836"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":906,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/836\/revisions\/906"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}