{"id":840,"date":"2011-07-06T15:07:02","date_gmt":"2011-07-06T15:07:02","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=840"},"modified":"2011-07-07T09:46:53","modified_gmt":"2011-07-07T09:46:53","slug":"drevno-kinesko-nebo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=840","title":{"rendered":"DREVNO KINESKO NEBO"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nata\u0161a Kosti\u0107, Magistar kineske knji\u017eevnosti<\/em><\/p>\n

Kina je zemlja u kojoj se veoma rano razvila astronomija. Mada se prvi tragovi posmatranja neba pojavljuju na kostima za proricanje i grn\u010dariji datiranoj jo\u0161 iz perioda 6000. godina p.n.e., na osnovu istorijskih zapisa i arheolo\u0161kih iskopina je utvr\u0111eno da su se ve\u0107 u 24.-tom veku p.n.e. u Kini pojavili prvi pravi astronomi. Njihov zadatak je bio da za Cara sa dvorskog vidikovca po celu no\u0107 posmatraju nebo. \u010cetiri astronoma posmatra\u010da su pratili promene na nebu na isto\u010dnoj, ju\u017enoj, zapadnoj i severnoj strani, a jedan je na vrhu platforme le\u017eao na le\u0111ima i nije smeo da propusti i\u0161ta \u0161to bi se desilo na sredini neba. Slede\u0107eg jutra bi podnosili izve\u0161taje astronomskoj opservatoriji koja je sve uredno bele\u017eila i detaljno opisivala. Iz tog razloga, kineski astronomski almanasi, koji bele\u017ee svaku i najmanju promenu neba tokom nekoliko milenijuma su od neprocenjivog zna\u010daja kako za istoriju astronomije, tako i za savremenu astronomiju, jer sadr\u017ee informacije o nebeskim de\u0161avanjima vezanim za zvezde, planete, nove i supernove, meteore, sun\u010deve pege i druge nebeske fenomene koje se ni na jednom drugom mestu ne mogu na\u0107i. \"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Me\u0111unarodno prihva\u0107eni sistem sazve\u017e\u0111a vodi poreklo od starogr\u010dkog sistema (Chen Jiujin, 2004.). Ovakav zapadni sistem sazve\u017e\u0111a najranije poti\u010de iz civilizacija drevnog Vavilona i Mesopotamije i prvobitno nastaje radi potrebe predvi\u0111anja budu\u0107nosti. U drugom veku n.e. su stari Grci ma\u0161tovito povezali pri\u010du o sazve\u017e\u0111ima sa tradicionalnim poeti\u010dnim gr\u010dkim mitovima i legendama. U celom svetu je prihva\u0107eno, da na nebu dana\u0161njice postoji ukupno 88 sazve\u017e\u0111a, o \u010demu je, od strane Me\u0111unarodne astronomske lige, dvadesetih godina pro\u0161log veka usvojena konvencija. Iste godine su i Kinezi prihvatili me\u0111unarodni sistem sazve\u017e\u0111a. Iz tog razloga, danas retko ko poseduje dovoljno znanja o kineskim tradicionalnim sazve\u017e\u0111ima, ne samo u inostranstvu, ve\u0107 se mo\u017ee re\u0107i,\u00a0 da se ni sami Kinezi, na\u0161i savremenici ne mogu pohvaliti da poznaju bar najosnovnije pojmove u vezi sa drevnim kineskim nebom.
\n\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Sazve\u017e\u0111a predstavljaju od strane \u010doveka zami\u0161ljene i vizuelno povezane grupe zvezda koje slu\u017ee da bi se lak\u0161e prona\u0161le sjajnije zvezde na nebu i da bi se \u010dovek orjentisao u vremenu i prostoru. Astronomski gledano, sazve\u017e\u0111e je dvodimenzionalna projekcija zvezda za zemaljskog posmatra\u010da koje su u trodimenzionalnom prostoru rasute, nepovezane i udaljene.
\nAsterizmi su sa\u010dinjeni od manjeg broja zvezda nego sazve\u017e\u0111a, ali se mnogo lak\u0161e prepoznaju i lociraju na no\u0107nom nebu. Za razliku od gr\u010dkog sistema od 88 sazve\u017e\u0111a, u drevnoj kineskoj astronomiji mnogo su zna\u010dajniji asterizmi za astromonsko posmatranje, a ukupno ih ima \u010dak 283! Vreme nastajanja kineskih sazve\u017e\u0111a traje od po\u010detka Zhou dinastije (11. vek p.n.e.) do kraja Han dinastije (220. god. n.e.), kada su Kinezi ve\u0107 znali za 1464 zvezde.\u00a0\u00a0 Iz tog razloga, Kinezi veoma rano prave prve kompletne nebeske mape. Najstarija nebeska mapa za koju se danas zna je Dunhuang nebeska mapa, papirni svitak prona\u0111en u severnom delu centralne Kine, na mestu kona\u010di\u0161ta na Svilenom Putu. Ova mapa poti\u010de sa kraja 7. veka n.e., duga\u010dka je 2 m, ima ukupno 13 odeljaka sa 1350 prikazanih zvezda. Po\u0161to je u pitanju ravna mapa, zvezde na ekvatoru i horizontu su prikazane tehnikom cilindri\u010dne projekcije, dok su one u polarnoj oblasti prikazane tehnikom cirkularne polarne projekcije. Mapa je prona\u0111ena po\u010detkom 20. veka od strane 2 strana nau\u010dnika, tako da se danas \u010duva u Britanskoj biblioteci u okviru Me\u0111unarodnog Dunhuang projekta.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Tokom dinastije severnog Song-a (11. vek) carski astronomi crtaju jo\u0161 5 nebeskih mapa. Prva kamena nebeska mapa isklesana je u 13. veku (dinastija ju\u017enog Song-a), a na njoj su osim 1434 zvezda prikazani i Mle\u010dni put, ekliptika, ekvator i 28 lunarnih ku\u0107a. U donjem delu stele je isklesan rezime posedovanih znanja o nebu u to vreme.<\/p>\n

Kamena nebeska mapa iz 13. vekaDrevni Kinezi grupi\u0161u susedne zvezde u asterizme, koriste nazive organa carske uprave i ministara da bi im dali imena, tako da se kineski asterizmi mogu nazvati i zvezdanim ministrima, tj. ministrima Nebeskog Cara. Sva sazve\u017e\u0111a su podeljena na 3 palate i 28 lunarnih ku\u0107a, tako da se nebo deli na ukupno 31 oblast. Oblast oko Severnja\u010de se deli na \u201e3 palate\u201c, naime, to su: – Carska Palata u kojoj \u017eivi Nebeski Car, Uzvi\u0161ena Palata u kojoj Car obavlja dr\u017eavni\u010dke poslove i Nebeski Grad kao mesto komunikacije i trgovine nebeskih ministara. Ostale oblasti seku nebo kao kri\u0161ke lubenice, od severnog do ju\u017enog pola, dele\u0107i nebesko prostranstvo na 28 delova, koji se nazivaju 28 lunarnih ku\u0107a, tako da i vi\u0161e od jednog asterizma mo\u017ee da se nalazi u jednoj ku\u0107i.<\/p>\n

Kineski pojas ekliptike je podeljen na 28 lunarnih ku\u0107a, tako da Mesec pribli\u017eno prolazi kroz jednu ku\u0107u za jedan dan, \u0161to navodi na zaklju\u010dak da je kineski sistem sazve\u017e\u0111a od 28 lunarnih ku\u0107a nastao radi preciznijeg pra\u0107enja kretanja Meseca. Svakih 7 ku\u0107a \u010dine po jedan kvadrant, te ukupno ima 4 kvadranta, koji su nazvani po \u017eivotinjama, i to: Zeleni Zmaj, Beli Tigar, Crvena Prepelica i Crna Kornja\u010da. Na ovaj na\u010din, \u201e3 palate\u201c predstavljaju Cara i ministre, dok 4 kvadranta simbolizuju obi\u010dan narod. Predanje ka\u017ee, da su u vreme 3 cara i 5 vladara\u00a0 u Kini \u017eivela 4 velika naroda – na istoku, zapadu, severu i jugu. Narod, koji je \u017eiveo na istoku obo\u017eavao je totem zelenog zmaja, a totem zapadnog naroda je bio beli tigar, ju\u017eni narod se klanjao crvenoj prepelici, dok je totem severnog naroda bila crna kornja\u010da. Ova 4 naroda iz predanja i njihovi totemi prikazani su i na nebu u istom rasporedu: isto\u010dno se nalazi kvadrant Zelenog Zmaja, zapadno je Beli Tigar, ju\u017eno je kvadrant Crvene Prepelice, dok se na severu nalazi kvadrant Crne Kornja\u010de. Kao \u0161to su 4 drevna naroda bila povezana sa 4 kvadranta, tako je i danas u Kini svaka porodica i svako prezime povezano sa jednom od gore-navedenih 28 ku\u0107a.<\/p>\n

28 Kineskih lunarnih ku\u0107a<\/strong><\/p>\n

Drevna kineska sazve\u017e\u0111a u sebi nose filozofsku konotaciju, a posebno je nagla\u0161en daoisti\u010dki princip \u201ejedinstva neba i \u010doveka\u201c. Iz tog razloga su zemaljske pojave apsolutni odraz nebeskih pojava, tako da nebeska Carska Palata ima svoju personifikaciju na zemlji u vidu pekin\u0161kog Zabranjenog grada.<\/p>\n

U centru sazve\u017e\u0111a Carske Palate nalazi se zvezda Severnja\u010da, a ovo sazve\u017e\u0111e obuhvata sve zvezde koje se nalaze severnije od 50 stepeni severne latitude. Kao \u0161to se i zemaljski car nalazi na najvi\u0161em polo\u017eaju okru\u017een ministrima i narodom, tako je i na nebu dato da se Carska Palata nalazi uvek severno na najvi\u0161oj centralnoj poziciji, dok se sva ostala sazve\u017e\u0111a okre\u0107u oko nje.<\/p>\n

Stoga se i 7 zvezda Severne Kutla\u010de (Velika Kola) uvek nalazi u neposrednoj blizini sazve\u017e\u0111a Carske Palate. U periodu od 5000. god. p.n.e pa do 1000. god. p.n.e Severna Kutla\u010da se nalazi najbli\u017ee vrhu neba, i rotira oko severnog pola prate\u0107i promene godi\u0161njih doba. Iz tog perioda poti\u010de i kineska pesma o Severnoj Kutla\u010di:<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 
\nDr\u0161ka Severne Kutla\u010de se pru\u017ea ka istoku
\n\u2013 u podnebesje je stiglo prole\u0107e;
\nDr\u0161ka Severne Kutla\u010de se pru\u017ea ka jugu
\n\u2013 u podnebesju vlada leto;
\nDr\u0161ka Severne Kutla\u010de se pru\u017ea ka zapadu
\n\u2013 u podnebesje je stigla jesen;
\nDr\u0161ka Severne Kutla\u010de se pru\u017ea ka severu
\n\u2013 u podnebesju vlada zima.<\/p>\n

U dana\u0161nje vreme se iz razloga precesije polo\u017eaj dr\u0161ke Severne Kutla\u010de donekle pomerio, ali i dalje prati 4 godi\u0161nja doba, kao u gore-navedenoj pesmi. U kineskoj astronomskoj tradiciji 7 zvezda Severne Kutla\u010de predstavljaju ko\u010dije Nebeskog Cara. Po\u0161to pravougaoni deo Severne Kutla\u010de ve\u010dito pokazuje smer Severnja\u010de, ovo sazve\u017e\u0111e se jo\u0161 od iskona i u Kini koristilo za orjentaciju u prostoru.<\/p>\n

Na kamenoj plo\u010di, prona\u0111enoj prilikom arheolo\u0161kih istra\u017eivanja u isto\u010dnom delu Kine, u provinciji Shandong, postoji uklesana slika na kojoj dominira 7 ta\u010daka, koje kad se spoje obrazuju savr\u0161eni oblik Velikih Kola, gde 3 zvezde dr\u0161ke predstavljaju rudu kola, dok 4 zvezde, koje formiraju pravougaonik zajedno \u010dine telo kola. Na slici se nalazi i Car koji sedi na sredini kola, a oko njega su ministri, koji mu se klanjaju. Pored osnovnih 7 zvezda je uklesana i jedna pomo\u0107na zvezda, kao i jedan besmrtnik sa krilima. Ispred sazve\u017e\u0111a je uklesana i slika ko\u010dije sa konjem. Dakle, ovde je sazve\u017e\u0111e Severne Kutla\u010de prikazano i kao ko\u010dija Nebeskog Cara.<\/p>\n

Na jugu Kine, u blizini linije horizonta se pojavljuje veoma sjajna zvezda, koja se naziva zvezda Staraca ili zvezda Dugove\u010dnosti. Ima ljudi koji je nazivaju i Ju\u017ena zvezda staraca. U zapadnoj terminologiji se ova zvezda naziva Canopus. Ova zvezda se ne mo\u017ee videti iz severnog dela Kine, ali se na jugu Kine pojavljuje u drugom i tre\u0107em mesecu kineskog lunisolarnog kalendara. U tom periodu godine, zvezda Staraca se mo\u017ee videti pred sumrak, kada se na kratko podi\u017ee iznad horizonta, da bi sa poslednjom svetlo\u0161\u0107u, dok se gasi dan ubrzo nestala sa horizonta.<\/p>\n

\u010cinjenica da su drevni Kinezi jednoj od najsvetlijih zvezda ju\u017enog neba dali naziv u \u010dast staraca, ukazuje na kult po\u0161tovanja starijih ljudi u Kini. U vezi sa kultom i zvezdom Staraca u Kini postoji i praznik staraca, koji se slavi 9.-og dana 9.-og lunarnog meseca, a poruka mu je, da se starijim osobama po\u017eeli dugove\u010dnost, po\u0161to je broj 9 u Kini simbol trajnosti i dugog \u017eivota.<\/p>\n

Na jesenjem nebu se pojavljuju jo\u0161 2 veoma sjajne zvezde jake simbolike za Kineze, a to su zvezda Pastira i zvezda Tkalje. To su zapravo Altair i Vega po zapadnoj konvenciji. Po\u0161to se ove zvezde nalaze na vrhu neba, razdvojene Srebrnom Rekom, kako Mle\u010dni Put nazivaju Kinezi, jo\u0161 od davnina privla\u010de pa\u017enju ljudi, tako da je po njima nastala i jedna romanti\u010dna legenda. Nebeska vila, unuka Cara od \u017eada se zaljubila u obi\u010dnog smrtnika, pastira i svojevoljno napustila nebesko carstvo, da bi se udala za voljenog \u010doveka. \u017diveli su sre\u0107no u obostranoj ljubavi, a onda je Car od \u017eada zatra\u017eio da se nebeska vila vrati na nebo. Tako je zauvek prekinuta zabranjena ljubav izme\u0111u stanovnika nebeskog i zemaljskog carstva. Mada se sa astronomske ta\u010dke gledi\u0161ta ove 2 zvezde nikada ne mogu spojiti, Kinezi su ipak odlu\u010dili da Tkalji i Pastiru omogu\u0107e susret jednom godi\u0161nje: sedmog dana sedmog lunarnog meseca Kinezi veruju da nebeske prepelice svojim krilima naprave mosti\u0107 preko Srebrne Reke, kako bi omogu\u0107ili Tkalji i Pastiru da se sretnu. Iz tog razloga, sedmi dan sedmog lunarnog meseca predstavlja kineski Dan zaljubljenih.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Na polju posmatranja nebeskih pojava, Kinezi su mnogo puta bili pioniri. Tokom arheolo\u0161kog iskopavanja, na kornja\u010dinim oklopima iz dinastije Yin prona\u0111en je najraniji pouzdani zapis u Kini, ali i u svetu o pomra\u010denju Sunca, koje se desilo 26.5.1217.p.n.e. (Chen Jiujin, 1998.). Za drevne Kineze, pomra\u010denje Sunca je imalo veliki zna\u010daj, ono je moglo da donese veliku nesre\u0107u kako narodu tako i Caru, ukoliko Car ne bi uspeo da uz pomo\u0107 dvorskih astronoma predvidi predstoje\u0107e pomra\u010denje. Ako bi Car uspeo da ta\u010dno predvidi vreme pomra\u010denja, to je bio dobar znak i time je Car dobijao naklonost i poverenje naroda. Ukoliko Car ne bi uspeo da predvidi pomra\u010denje Sunca, to bi zna\u010dilo da mu nebo nije vi\u0161e naklonjeno i da mu predstoji gubitak trona. Za vreme sun\u010dane eklipse, prino\u0161ene su \u017ertve, podizane zastave i izvo\u0111eni rituali \u010diji je cilj da umilostive nebo. Kada govorimo o pomra\u010denjima Meseca, ovakvi zapisi se\u017eu u jo\u0161 drevniju istoriju, tako da u 13. i 14. veku p.n.e. Kinezi bele\u017ee \u010dak 5 pomra\u010denja Meseca. Ipak, pomra\u010denju Meseca nije pridavana tolika pa\u017enja po\u0161to se ono mnogo \u010de\u0161\u0107e de\u0161ava. Prva zabele\u017eena ki\u0161a meteora zbila se 2133.god.p.n.e. u provinciji Henan, dok je Halejeva kometa prvi put prime\u0107ena 613.god.p.n.e., da bi je Kinezi pratili kroz \u010ditavu potonju istoriju. Tako je u periodu od 240.god.p.n.e. do 1910.god.n.e. Halejeva kometa, koju Kinezi nazivaju \u201ezvezda metla\u201c zbog karakteristi\u010dnog izgleda, na nebu bila vidljiva 29 puta, a kineski astronomi su je svaki put detaljno opisivali (Chen Jiujin, 1998.).
\nKinesko posmatranje supernove u sazve\u017e\u0111u Bika 1054.godine je ve\u0107 postalo op\u0161te poznata stvar. Supernova se pojavila 4.7.1054. oko 4h pred zoru. Po\u0161to se nalazila u blizini zvezde Nebeskog Prelaza (zvezda \u03be Bika), nazvana je \u201egost koji je stigao na nebeski prelaz\u201c. To je bio spor i trom gost, koji nije planirao tako brzo da nestane s neba. 23 dana je neprekidno svetleo kao \u201eVelika Bela\u201c zvezda Venera, dakle \u201egost\u201c se mogao videti \u010dak i danju! Ova supernova je prestala da bude vidljiva 6.4.1056., a \u201eostala je u gostima\u201c \u010dak 643 dana. Debris ove zvezde je dana\u0161nja Rak Maglina.
\nKroz istoriju, posmatranje nebeskih pojava i mnogobrojni detaljni zapisi kineskih astronoma, ako se uporede sa bilo kojom drugom zemljom, bivaju najta\u010dniji i najcelovitiji. Posmatrano iz ugla upotrebljivosti, stari kineski astronomski zapisi se mogu staviti u slu\u017ebu savremenih prou\u010davanja i pomo\u0107i dalji razvoj i unapre\u0111ivanje astronomske nauke. Stari kineski astronomi verovatno nisu ni bili svesni koliku \u0107e vrednost u dana\u0161nje vreme imati njihova otkri\u0107a i pisana zaostav\u0161tina o zvezdama. Kineska drevna astronomija se mo\u017ee nazvati pravim biserom svetske duhovne ba\u0161tine i za nas jo\u0161 uvek nedovoljno istra\u017eenom naukom.
\nLiteratura:<\/p>\n

1. Chen Zungui:\u201dZhongguo tianwenxueshi\u201d(\u201eIstorija kineske astronomije\u201c), Shanghai remnin chubanshe, 1984.
\n2. Joseph Needham: \u201cKineska znanost i zapad\u201d, Zagreb: Skolska knjiga, 1984.
\n3. Anthony Christie: \u201eKineska mitologija\u201c, Opatija: Otokar Ker\u0161ovani, 1987.
\n4. She Shiran:\u201dZhongguo kexue jishu shigao\u201d(Xia), (\u201ePregled istorije kineske nauke i tehnike\u201c \u2013 drugi tom), Beijing: Kexue chubanshe, 1992.
\n5. Chen Meidong:\u201dZhongguo gu xingtu\u201d(\u201eDrevna kineska karta neba\u201c), Liaoning jiaoyu chubanshe, 1996.
\n6. Chen Jiujin: \u201dZhongguo gudai de tianwen yu lifa\u201d(\u201eKineska drevna astronomija i kalendari\u201c), Beijing: Shangwuyin shuguan, 1998.
\n7. Chen Jiujin: \u201dXingxiang jiema\u201d(\u201eDe\u0161ifrovanje sazve\u017e\u0111a\u201c), Beijing: Qunyan chubanshe, 2004.
\n8. http:\/\/www.cas.muohio.edu\/~devriepl\/phy211\/AncientAstronomy\/Chinese.htm <\/a>
\n9. http:\/\/www.firstscience.com\/home\/articles\/space\/ancient-chinese-astronomy-new-insights-from-old-information-page-2-1_39812.html <\/a>
\n10. http:\/\/hua.umf.maine.edu\/China\/astronomy\/ <\/a>
\n11. http:\/\/cosmographica.com\/gallery\/portfolio2007\/content\/409_Orion3D_large.html <\/a>
\n12. http:\/\/www.astro.wisc.edu\/~dolan\/constellations\/extra\/constellations.html <\/a>
\n13. http:\/\/www.seds.org\/Maps\/Const\/const_family.html <\/a>
\n14. http:\/\/www.ianridpath.com\/startales\/contents.htm <\/a>
\n15. http:\/\/www.iau.org\/public_press\/themes\/constellations\/ <\/a><\/p>\n

Prilog: Uporedna tabela termina na kineskom i srpskom jeziku:<\/p>\n

1. Legendarni period kineske istorije, koji pada pre tako\u0111e legendarne Xia dinastije. Period pribli\u017eno pre 21. veka p.n.e.
\n2. Zabranjeni grad u Pekingu je Carska palata u kojoj su boravili carevi Ming (1368. \u2013 1644.) i Qing (1644. \u2013 1911.) dinastije, a danas predstavlja jednu od glavnih turisti\u010dkih atrakcija Pakinga.
\n3. Naziva se i kasni Shang, period od 14.do 11.veka p.n.e.
\n4. Velika Bela zvezda je drevni kineski naziv za Veneru.<\/p>\n

VREMENSKA TABELA NAJZNA\u010cAJNIJIH OTKRI\u0106A\u00a0 STARE KINESKE\u00a0 ASTRONOMIJE:<\/strong><\/p>\n

Zvezdani globus \u2013 prvi put ga je napravio kineski astronom Geng Shoucang u 1. veku p.n.e. U 2. veku n.e. Zhang Heng konstrui\u0161e bronzani nebeski globus i na njemu ozna\u010dava 2000 zvezda. Ovaj globus je uz pomo\u0107 hidraulike i zup\u010danika rotirao oko svoje ose jedanput za godinu dana, a imao je i funkciju prikazivanja mese\u010devih faza. Na slici je prikazan zvezdani globus iz 1673. godine, te\u017eak 3850 kg, koji se sastoji od \u0161upljeg bronzanog globusa, meridijanskog kruga i ekvatorijalnog prstena. Na njemu je prikazano 800 zvezda, a neke od njih su povezane u asterizme.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Zvezdani globus iz Qing dinastije<\/p>\n

Sejzmometar je otkri\u0107e kineskog astronoma Zhang Heng-a (132.god.n.e.). Sejzmometar sadr\u017ei klatno koje je vrlo osetljivo na vibracije. Kada se klatno pokrene, ono osloba\u0111a lopticu iz usta jednog od osam zmajeva (koji su okrenuti u osam smerova ru\u017ee vetrova) i ova loptica upada u usta odgovaraju\u0107e \u017eabe. Dugi zvuk koji sledi upozorava prisutne na neku vrstu sejzmolo\u0161ke aktivnosti. Jednoga dana je loptica pala, ali dvorani nisu ni\u0161ta osetili. Nakon par dana glasnik je dotr\u010dao iz sela udaljenog 400 milja da obavesti Cara kako je ta regija razorena zemljotresom. Zhang Heng-ov sejzmometar nije mogao da predvidi zemljostres, ali je bar mogao da odmah upozori dvor u kom pravcu treba poslati pomo\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Zhang Heng-ov sejzmometar iz 132 god.n.e.<\/p>\n

Armilarna sfera \u2013 tradicionalna kineska armilarna sfera je ekvatorijalna armilarna sfera. Joseph Needham, britanski akademik i sinolog koji je prou\u010davao i pisao o istoriji kineske nauke, smatra da su jo\u0161 kineski astronomi Shi Shen i Gan De 350.god. p.n.e. koristili neku vrstu ekvatorijalne armilarne sfere, po\u0161to su oni prvi zabele\u017eili polo\u017eaj zvezda u stepenima. Nakon njih, pouzdano se zna da je i Zhang Heng u periodu 100-130.god. n.e (ne\u0161to pre Ptolomeja) koristio ekvatorijalnu armilarnu sferu. U po\u010detku, struktura armilarne sfere je vrlo jednostavna, sa 3 prstena i metalnom osom koja se prote\u017ee u pravcu sever-jug. Spolja\u0161nji meridijanski prsten je, tako\u0111e, fiksiran u pravcu sever-jug. Srednji ekvatorijalni prsten je paralelan sa zemljinom ekvatorijalnom ravni. Najzad, unutra\u0161nji prsten ima durbin i mo\u017ee da rotira oko metalne ose. Durbin se usmerava ka odre\u0111enoj zvezdi i onda se o\u010ditavaju uglovi na razli\u010ditim prstenovima da bi se odredio ta\u010dan polo\u017eaj zvezde.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Tradicionalna kineska ekvatorijalna armilarna sfera<\/p>\n

Astronom Su Song 1088.godine konstrui\u0161e klepsidru \u2013 sat toranj, koja sadr\u017ei sat, zvezdani globus i armilarnu sferu.
\nSu Song-ova klepsidra iz 1088. godine<\/p>\n

Premo\u0161\u0107ena armila \u2013 \u201ctorquetum\u201d je izum astronoma Guo Shoujing-a iz 13. veka.\u00a0 Ovaj instrument se sastoji od 2 prstena koji su me\u0111usobno pod pravim uglom. Tre\u0107i prsten je paralelan sa ekvatorom i stoga se naziva ekvatorijalni prsten. Tu je i dupli prsten koji je upravan na ekvatorijalni prsten. Izme\u0111u prva dva prstena nalazi se durbin koji mo\u017ee da se usmeri ka odre\u0111enoj zvezdi. Presek osa poma\u017ee da se ta\u010dno utvrdi polo\u017eaj zvezde. Prsten rotira i usmerava se ka podeljcima na ekvatorijalnom i duplom prstenu, \u010dime se odre\u0111uje ta\u010dna pozicija. \u010cetiri mala cilindra se nalaze izme\u0111u glavnog mernog prstena i ekvatorijalne ravni kako bi se smanjilo trenje i pove\u0107ala preciznost merenja. Ovi cilindri su sli\u010dni modernim kugli\u010dnim le\u017eajevima. Premo\u0161\u0107ena armila istovremeno meri poziciju Sunca kao gnomon, ali i ugao Sunca u svakom momentu. Ovaj instrument prakti\u010dno kombinuje niz istrumenata kao \u0161to su azimut, horizontalni krugovi i sun\u010dev sat. On meri i topografiju, slu\u017ei i kao astronomski kompas, odre\u0111uje polo\u017eaj severa. Ovaj instrument ne sadr\u017ei eklipti\u010dke elemente, tako da predstavlja prototip ekvatorijalne monta\u017ee svih modernih teleskopa.Premo\u0161\u0107ena armila tj. \u201ctorquetum\u201d<\/p>\n

Za vreme Cara Kangxi-a, zamenik direktora Astronomskog Biroa Qing dinastije je kreativni belgijanac Ferdinand Verbiest. U kratkom vremeskom periodu, od 1669. do 1674.-te godine, pod njegovim nadzorom konstruisani su slede\u0107i astronomski instrumenti:
\nEklipti\u010dka armilarna sfera – meri latitude nebeskih tela i razliku eklipti\u010dkih longituda. Ona predstavlja tradicionalni evropski instrument koji slu\u017ei za merenje pravog sun\u010devog vremena, razlike rektascenzije, kao i deklinacije nebeskih tela.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Eklipti\u010dka armilarna sfera<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Kvadrant altazimut slu\u017ei za merenje visina i zenitnih distanci nebeskih tela.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Kvadrant altazimut
\nSekstant meri ugao podizanja nebeskih tela1 iznad horizonta i ugao izme\u0111u 2 nebeska tela sa ograni\u010denjem do 60\u00b0. U navigaciji se koristi za merenje ugla Sunca u podne kako bi se odredila latituda.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Sekstant<\/p>\n

Azimut teodolit je konstruisao Bernard Kilian Stumpf, 1715. godine. Teodolit meri horizontalne i vertikalne uglove, azimute i visine nebeski tela.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Azimut teodolit<\/p>\n

Novu armilarnu sferu su napravili Ignatius Koegler i Augustein de Hallerstein 1744. godine, po nare\u0111enju Cara Qian Long-a. Nova armila odre\u0111uje pravo sun\u010devo vreme, razliku rektascenzije i deklinaciju nebeskih tela.\u00a0 Ona je napravljena na bazi tradicionalne kineske ekvatorijalne armilarne sfere, ali se koristi standard od 360\u00b0 (a ne tradicionalni kineski standard od 360,25\u00b0), osim toga novina je i da su dodati \u0161rafovi za ba\u017edarenje i da postoji mogu\u0107nost menjanja rezervnih delova.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Nova armilarna sfera<\/p>\n

1900. godine, Ujedinjena vojska 8 zemalja\u00a0 okupira Peking. Francuske i Nema\u010dke snage plja\u010dkaju opservatoriju i zaplenjene astronomske instrumente \u0161alju u Evropu. Nakon 2 godine, Francuzi vra\u0107aju Kini ekvatorijalnu armilarnu sferu, eklipti\u010dku armilarnu sferu, azimut teodolit, kvadrant i premo\u0161\u0107enu armilarnu sferu. Nemci ne prihvataju da vrate instrumente sve do 1921. godine, kada su u skladu sa odredbama Versajskog mirovnog ugovora morali da vrate Ming i Qing armilarnu sferu, Qing nebeski globus, novu armilu i sekstant. 1931. godine, mnogi vredni instrumenti su sklonjeni iz Pekinga u Nanjing, zbog najezde Japanaca, dok su u Pekingu ostavljene samo replike istih.<\/p>\n

Napomena: ova vremenska tabela je napravljena na osnovu sajta http:\/\/hua.umf.maine.edu\/China\/astronomy\/, sve slike i ve\u0107ina informacija su preuzete sa navedenog sajta.<\/p>\n

1) Kinezi su jo\u0161 oko 700. godine izumeli mehani\u010dki sat, \u0161to je 600 godina pre Evropljana!
\n2) Engleska, Francuska, Nema\u010dka, Rusija, Amerika, Japan, Italija i Austrougarska su zajedni\u010dki napale i u periodu od godinu dana vr\u0161ile agresiju na Kinu. Za to vreme, Peking je oplja\u010dkan i razoren, a mnoge istorijski zna\u010dajne gra\u0111evine su o\u0161te\u0107ene ili skroz uni\u0161tene<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nata\u0161a Kosti\u0107, Magistar kineske knji\u017eevnosti Kina je zemlja u kojoj se veoma rano razvila astronomija. Mada se prvi tragovi posmatranja neba pojavljuju na kostima za proricanje i grn\u010dariji datiranoj jo\u0161 iz perioda 6000. godina p.n.e., na osnovu istorijskih zapisa i arheolo\u0161kih iskopina je utvr\u0111eno da su se ve\u0107 u 24.-tom veku p.n.e. u Kini […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[10,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/840"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=840"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/840\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":907,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/840\/revisions\/907"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=840"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=840"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=840"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}