{"id":869,"date":"2011-07-07T09:14:49","date_gmt":"2011-07-07T09:14:49","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=869"},"modified":"2011-07-07T09:47:14","modified_gmt":"2011-07-07T09:47:14","slug":"ne-bojte-se-2012-te","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=869","title":{"rendered":"Ne bojte se 2012-te"},"content":{"rendered":"

Ponovni prora\u010dun Maja – kalendara<\/strong><\/em><\/p>\n

Priredila: Branka Mraz<\/em>
\n\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Kao \u0161to je poznato ovaj datum prema neki prora\u010dunima ozna\u010dava zavr\u0161etak Maja kalendara. Taj dan treba prema mnogim izvorima da bude dan na kome \u0107e se odlu\u010diti o sudbini \u010dove\u010danstva. Govori se o smaku sveta, porede ga sa biblijskom sudnjim danom, Apokalipsom ali i novim po\u010detkom.
\nAli \u0161ta ako ljubitelji teorija katastrofa zapravo svoje tvrdnje zasnivaju na gre\u0161ci u interpretaciju kalendara?
\nAksel Klicke nam pokazuje da i ovaj dan kao i mnoge ranije, mo\u017eemo spokojno do\u010dekati.
\nOvaj gra\u0111evinski in\u017eenjer poreklom iz nekada\u0161nje DDR zaokupljen je ve\u0107 odavno drevnim gra\u0111evinama.
\nBavi se paralelno sa poredjenjem mernih jedinica kod starih kultura kao i fizikom kosmosa a posebno starim kulturama koje su gradile piramide. On je uspe\u0161an autor knjiga sa tom tematikom.
\n\"\"
\nIzgledalo je kao da se ni\u0161ta novo ne mo\u017ee vi\u0161e re\u0107i o Kalendaru drevnog naroda Maja i njegovom zavr\u0161erku 21.12. 2012. Pretragom u Googl-u dobija se preko 27.000\u00a0 priloga na \u201e21.12.2012.\u201c svi su jedinstveni u tvrdnji da se tada zavr\u0161ava kalendar Maja. Medjutim je u tome iritiraju\u0107e to da postoje tri razli\u010dita varijante kalendara\u00a0 sa razli\u010ditim brojanjem, dok je taj pomenuti datum izveden iz samo jednog od njih.
\nU diskutabilnoj teoriji se tvrdi da svi kalendari po\u010dinju 11. avgusta 3.311. pre Hrista a zavr\u0161avaju 13-tog \u201eBaktuna\u201c. Baktun je odre\u0111eni vremenski period, poti\u010de iz kalendara koji je ozna\u010den kao \u201eDugo brojanje\u201c i bazira se na podeli na dane.<\/p>\n

\u0160ema takozvanog dugog brojanja, jednog od tri kalendara Maja:<\/p>\n

1Kin\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 1dan
\n1Uinal\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Kin\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 20 dana
\n1Tun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 18 Uinal\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 360 dana
\n1 Katun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Tun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 7.200 dana
\n1 Baktun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Katun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 144.000 dana
\n1 Pictun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Bactun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 2.880.000 dana
\n1 Calabtun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Pictun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 57.600. 000 dana
\n1 Kinchlitun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Calabtun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 1.152. 000.000 dana
\n1 Alautun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 =\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 20 Kinchiltun\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 = 23. 040. 000.000 dana<\/p>\n

U tre\u0107em\u00a0 redu postavljen je vremenski odse\u010dak nazvan \u201eTun\u201c kome pripada 360 dana. Poznato je da godina ima zapravo 365,2422…dana, \u0161to je\u00a0 5,2422.. dana vi\u0161e. Ako teoretski predpostavimo da su Maje 1 godinu\u00a0 izjedna\u010davali sa 1Tun\u00a0 onda \u0107e se brzo pokazati haos. Njihovi praznici koje su kao i svaki narod morali imati brzo bi se ispomerali. Prekomerni dani bi nakon 69 godina dali \u010ditavu godinu. Posle 34 godine bi zima zapo\u010dela na kalendarski po\u010detak leta.<\/p>\n

S obzirom na zavidno poznavanje astronimije\u00a0 starih visoko razvijenih kultura, ovakva gre\u0161ka se ne bi odr\u017eala.<\/p>\n

Da li je godina nekada imala 360 dana ?<\/strong><\/p>\n

Sa velikom sigurno\u0161\u0107u polazimo od toga da godina ima 365,2422 dana ali nasuprot toga stoji \u010ditav niz naroda \u010dija je godina imala egzaktno 360 dana. Na prvom mestu su Sumeri kod kojih su\u00a0 72 godine\u00a0 bile za\u010du\u0111uju\u0107ih 25.920 dana.\u00a0 Vredna pa\u017enje je paralela sa brojem od 25.920 godina\u00a0 za\u00a0 koje Zemlja pro\u0111e kroz sva sazve\u017e\u0111a.
\nTako\u0111e Egip\u0107ani, Persijanci, Indusi (Vedska kultura), Asteci i Maje imali su godinu od 360 dana. Jo\u0161 1896. objavljen je rad u kome de dokazuje da su stari Grci i Rimljani kao i narodi Jave i Sumatre brojali godinu 360 dana.<\/p>\n

Broj 360 se smatrao svetim tako da su judejski\u00a0 prvosve\u0161tenici nosili na haljinama 360 zvon\u010di\u0107a, na Kaabi starih Arapa stajalo je 360 bo\u017ejih slika, ovaj broj se ponavlja u Vavilonu i u skoro svim drugim starim civilizacijama vezano za njihove hramove .
\n360 stepenika vodi u:
\nHram Huicilopohtli u Meksiku, Manastir Dambula u \u0160ri Lanki, Manastir Leshan u Kini, niz manastira u Pakistanu, Indiji i Kambod\u017ei.
\nD\u017eamija u Fesu \/Maroko ima 360 stubova
\nDana\u0161nja nauka te\u0161ko mo\u017ee prihvatiti da godina ima egzaktno 360 dana. Ova cifra\u00a0 koja je u skladu sa vredno\u0161\u0107u punog kruga od 360\u00b0,\u00a0 podse\u0107a na jedan inteligentni plan. Time bi misti\u010dna znanja i predstave starih civilizacija dobile sasvim novo mesto,\u00a0 \u0161to se ne uklapa sa predstavama dana\u0161nje nauke o jednom pukim slu\u010dajem nastalom Univerzumu.<\/p>\n

Pogledajmo prvo ukupno trajanje najdu\u017eeg perioda, Alautun koji je dat u trajanju\u00a0 nezamislivih 23 040 000 000\u00a0 dana. Prema dana\u0161njoj racunici to su 63 081 429 (kod 356,2422 dana) na na osnovu\u00a0 kalendara 360 dana\u00a0 = 64 000 000 = 8000\u00b2
\nZadivljuje da se pojavljuje jedan kvadratni broj koji u malom znamo iz drevne igre \u0161ah.
\nPrirodno se postavlja pitanje \u0161ta bi ti narodi rekli za 5,244 dana koji su se jednom ipak pojavili?\u00a0 Za Egip\u0107ane bili su to nesre\u0107ni dani kao i za Asteke,
\nNa ovom mestu ulazi u igru i drugi i tre\u0107i kalendar:
\nHaab sa 365 dana\u00a0 gde je \u201ddugo brojanje modifikovano i zaista uklopljeno u vremensku ta\u010dku \u201cX\u201d i Tzolkin sa 260 dana religiozne godine.
\nAsteci su imali jednu naro\u010ditu ceremoniju na svakih 52 godine, kada bi se Haab i Tzolkin nakon 19 980 dana sinhronizovali. Prema njihovom gledi\u0161tu Bogovi su na kraju svakog 52 godi\u0161njeg ciklusa odlu\u010divali ho\u0107e li svet biti razoren ili \u0107e opstati. Odlazili su\u00a0 do jednog kratera u dana\u0161njem Meksiku i \u010dekali da se pojave plejade na nebu i sa\u010dine konstelaciju koja bi zna\u010dila da \u0107e svet opstati i naredne 52 godine. \u0160to govori da su u se\u0107anju imali\u00a0 doga\u0111aj koji je za njih bio lo\u0161e iskustvo vezan za tu konstelaciju.<\/p>\n

Kosmi\u010dki impuls<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n


\n<\/strong><\/p>\n

Danas ne znamo da li\u00a0 se i kada ne\u0161to zbilo. Mogu\u0107e je da se desio nama nepoznati astronomski doga\u0111aj koji je ubrzao rotaciju Zemlje oko svoje ose. Tako da je u jednom kru\u017eenju oko Sunca se po\u010dela vrteti 365,25 umesto 360 dana, to bi bilo jedno tuma\u010denje za\u0161to rane visoke civilizacije imaju kalendar sa 360 dana.
\nPogledamo li nama najzanimljiviji vremenski odse\u010dak kalendara Maja\u00a0 Baktun -144 000 dana. Na osnovi godine od 360 dana\u00a0 Baktun se zavr\u0161ava posle 400 godina, 13. se zavr\u0161ava\u00a0 nakon 5 200 godina, a ne prema dana\u0161njem ra\u010dunu nakon 5 125,366 godina.\u00a0\u00a0 Vidimo da se nije desio smak sveta ve\u0107 je zapo\u010deo 14. Baktun. Ali \u0161ta se ipak\u00a0 desilo objasni\u0107emo kasnije.
\nPeriod od 5 200 g. odgovara\u00a0 5 200x 360= 1872 000 dana,\u00a0 time Tzolkin daje novi kvalitet. Sa svojih 260 dana\u00a0 dobija se\u00a0 poklapanje\u00a0 nakon 7200 god.(7200 x 260 = 1 872 000). Slede\u0107i to\u00a0 odgovaraju 5 200 god.\u00a0 starom trajanju godine\u00a0 ta\u010dno 7 200 Tzolkin godina , \u010dime redni broj 72 ponovo dolazi do izra\u017eaja.
\nUsmerimo pa\u017enju na sveti broj 52, jer on to nije bio samo u srednjoj Americi. Primeri govore da je ovaj broj \u0161irom sveta visoko dr\u017ean. Povezivan je sa \u201dProdu\u017eetkom bo\u017eanske Mudrosti i bo\u017eanske Sposobnosti\u201d.
\nBroj 52 se mo\u017ee sresti:
\nAzija:
\nHram Jupitera u Baalbeku -52 stuba
\nHram-Jain u Indiji \u2013 52 kov\u010dega koji simboli\u0161u 52 hrama na svetom bregu misti\u010dnog kontinenta Nandi\u0161varadipa
\nLuang Prabang-Laos\u00a0 sa 52 hrama
\nKraljevaka procesija barkama u Tajlandu se sastoji od 52 barke
\nPoslednji kralj Kambod\u017ee ceremonijalno je no\u0161en\u00a0 na zlatnoj stolici do trona. 52 monaha\u00a0 blagoslovila su kralja.
\nSrednja Amerika:
\nHram u Tukumu -52 stepenika vode do njega
\nAste\u010dka igra loptom\u201dPatoli\u201d, igrana je na 52 polja pore\u0111ana u formu krsta
\nBaza Kukulkan piramide du\u017eine je (52- 0,52)\u00a0 Hunab<\/p>\n

Afrika:
\nNajmanji deo Keopsove piramide u kome je sarkofag je 5,2\u00a0 KE \u201dKraljevskih du\u0161a\u201d i ima povr\u0161inu 52\u00b2 KE.
\nIbn-Tulum, najstarija d\u017eamija Kaira\u00a0 u unutra\u0161njem dvoristu ima 52 luka , 13 sa svake strane
\nEvropa:
\nValhala, hram nazvan po starogermanskoj mitologiji, u Bavarskoj na jugu Nema\u010dke, podignut kao dorski mermerni Hram \u2013 52 stuba
\nManastir Da\u010dice u \u010ce\u0161koj- 52 stepenika
\nSt.Govan kapela u Velsu-52 stepenika
\nZapadna strana katedrale u Pizi kojoj pripada i \u010duveni toranj- 4 lo\u017ee sa 52 stuba
\nKatedrala u Kapui u Italiji dr\u017ei se na 52 stuba
\nMilanska katedrala- no\u0161ena sa 52 stuba
\nCrkva St. Mari Madelline u Parizu okru\u017eena je sa 52 stuba<\/p>\n

Pokazalo se da je redni broj 52 kori\u0161\u0107en u ritualne i sakralne svrhe. Time\u00a0 se pokazuje da piramide nisu nastale samo kroz\u00a0 puki kult mrtvih.To gledi\u0161te ni u jednom slu\u010daju nije korektno. Ova izjava se potvr\u0111uje ako se osvetle detalji u vezi sa piramidom Kukulkan u \u010cin\u010den Ici gde se o\u010dituje simbolizam sakralnog Tzolkina.
\n91 nalazimo u hramu\/grobnici Ha\u010depsut u Dolini kraljeva kod Luksora.\u00a0 Kako je u starom veku\u00a0 78 va\u017eio kao suma svih brojeva od 1-12 u Evropi, tako je je suma svih brojeva 1-13, a to je 91 u igrala va\u017enu ulogu u Egiptu ali i kod Maja u procesu posve\u0107enja.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ponovni prora\u010dun Maja – kalendara Priredila: Branka Mraz               Kao \u0161to je poznato ovaj datum prema neki prora\u010dunima ozna\u010dava zavr\u0161etak Maja kalendara. Taj dan treba prema mnogim izvorima da bude dan na kome \u0107e se odlu\u010diti o sudbini \u010dove\u010danstva. Govori se o smaku sveta, porede ga sa biblijskom sudnjim […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8,10,38,46],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/869"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=869"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/869\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":912,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/869\/revisions\/912"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=869"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=869"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=869"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}