{"id":932,"date":"2011-07-07T11:06:40","date_gmt":"2011-07-07T11:06:40","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=932"},"modified":"2011-07-07T12:06:43","modified_gmt":"2011-07-07T12:06:43","slug":"teorija-o-crnim-rupama","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=932","title":{"rendered":"TEORIJA O CRNIM RUPAMA"},"content":{"rendered":"

Autor : Neboj\u0161a Hafizovi\u0107<\/em><\/p>\n

Prostorvreme, na\u0161eg Kosmosa, nastanjuju zvezde stotinu puta ve\u0107ih masa od sun\u010deve, a da ga, za razliku od nekih drugih, mnogo manjih masa od Sun\u010deve, ne deformi\u0161u u singularnost, maksimalnu zakrivljenost i tako ne formiraju crne rupe. Ta \u201crazlika\u201d ogleda se u razli\u010ditoj gustini, pomenutih astronomskih tela. U skladu s zaklju\u010dkom, da astronomska tela deformi\u0161u prostorvreme na osnovu svoje gustine, mo\u017eemo izneti, odgovaraju\u0107u tvrdnju.\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Tvrdnja : Astronomska tela, deformi\u0161u prostorvreme svojom masom, pona\u0161aju\u0107i se : kao plutaju\u0107a tela u fluidu. Tela plutaju u fluidu kada im je gustina jednaka gustini fluida, to zna\u010di da : kako astronomska tela imaju odre\u0111enu gustinu, tako i samo prostorvreme, mora imati, ta\u010dno odre\u0111enu gustinu.
\nFormiranje crne rupe, treba shvatiti kao proces. Ako crnu rupu, mo\u017eemo smatrati formiranom u odre\u0111enom trenutku, samo formiranje ne mo\u017ee podse\u0107ati na situaciju u kojoj je, \u201cneko ugasio svetlo\u201d. Proces, formiranja crne rupe, prikaza\u0107u na primeru zvezde \u010dija je masa ve\u0107a od tri sun\u010deve mase. Zvezda \u0107e, po zavr\u0161etku poslednjeg fuzionog procesa, jo\u0161 neko vreme zadr\u017eati temperaturu dovoljnu da se odupre gravitacionom kolapsu, ali \u0107e tu temperaturu, daljim zra\u010denjem gubiti i do\u0107i \u0107e u situaciju u kojoj ona ne\u0107e mo\u0107i da se suprotstavi gravitacionom sa\u017eimanju.<\/p>\n

Sa\u017eimanjem, elektroni bi bili sabijeni do nivoa atomskih jezgara. U primeru, u kom bi zvezda imala manju masu, Paulijev princip isklju\u010denja, zaustavio bi dalje sa\u017eimanje zvezde na nivou atomskog jezgra i ona bi se ustalila, kao neutronska zvezda. Po, predlo\u017eenom modelu, neutronska zvezda, kao astronomsko telo najve\u0107e gustine, svojim gravitacionim poljem, deformi\u0161e prostorvreme tako da je svojim gravitacionim sredi\u0161tem, ili obimom, u \u201cnivou\u201d prostorvremena. Pod pojmom : \u201cnivoa\u201d prostorvremena, podrazumevam zami\u0161ljenu ravan prostorvremena, koju ne nastanjuje, bilo kakva masa.<\/p>\n

Kako, zvezda u na\u0161em primeru, poseduje masu, \u010dijoj gravitacionoj sili ne bi uspela da se suprotstavi ni barijera atomskog jezgra, ona, daljim sa\u017eimanjem i povecanjem gustine, u trenutku, opisanom u slici 2 \u010dini \u201ckorak dalje\u201d u pravcu koji je vodi ispod nivoa prostorvremena. Trenutak, u kom zvezda u gravitacionom kolapsu, svojim obimom, tone ispod nivoa prostorvremena, predstavlja fazni prelaz i prvi trenutak u procesu nastanka crne rupe. Nadalje \u0107e ona, u procesu, neumitnog, gravitacionog sa\u017eimanja, deformisati prostorvreme, tako da : ne\u0107e vi\u0161e prostorvreme deformisati u obliku sfernog ise\u010dka, do sferne polulopte, ve\u0107 zapo\u010dinje formiranje sfere, koja \u0107e biti formirana, kada radijus, zapo\u010dete sfere, bude jednak \u0160varc\u0161ildovom radijusu, a srazmerno gravitaciono kolabiranoj masi.
\nGravitaciono sa\u017eimanje neutronske zvezde dovdi do upada elektrona u atomsko jezgro i njihovog poni\u0161tavanja s protonima. Destrukcija atomskih jezgara ima za posledicu osloba\u0111anje jake nuklearne sile. Zra\u010denjem \u0107e, zvezda, gubiti masu, zbog \u010dega \u0107e joj se, srazmerno s gubitkom mase, smanjivati gravitaciono polje. \u201cUronjena\u201d u prostorvreme preko svog obima ona, smanjenjem gravitacionog polja, zatvara prostorvreme, oblikuju\u0107i, na taj na\u010din, sve zatvoreniju sferu. Nuklearni proces bi pove\u0107avao temperaturu, ona bi usporavala proces gravitacionog sa\u017eimanja, zra\u010denjem bi se gubila toplota i omogu\u0107avalo dalje gravitaciono sa\u017eimanje, uz stalan odliv mase zra\u010denjem i smanjenjem gravitacionog polja oko kolabirane zvezde, koja na taj na\u010din, srazmerno s preostalom kolabiranom masom i postepeno oblikuje sve zatvoreniju sferu.
\nSamo zra\u010denje, bilo bi karakteristi\u010dno po velikoj koli\u010dini zra\u010denja, sa malog prostora i spektrom zra\u010denja s velikim crvenim pomakom, koji ne bi bio posledica Doplerovog efekta, nego u skladu s Ajn\u0161tajnovim zakonom gravitacije i Op\u0161tom teorijom relativnosti, posledica uticaja jakog gravitacionog polja na zra\u010denje, koje bi prilikom savla\u0111ivanja gravitacione sile, gubilo znatan deo energije. Efekat crvenog pomaka je velik i vremenom sve ve\u0107i, jer je, na kraju procesa, maksimalan tako da formira horizont doga\u0111aja, preko kojeg ne prolazi nikakvo zra\u010denje, ma koliko oslabljeno.
\nMasa je kolabirala u singularnost, maksimalnu zakrivljenost prostorvremena, pri tome je naru\u0161ila njegovu strukturu i odvojila deo prostorvremena od Kosmosa i formirala sopstveno prostorvreme, unutar, tako formiranog, horizonta doga\u0111aja.
\nModel crne rupe, po ovoj Teoriji, je u skladu s drugim zakonom termodinamike, jednostavno, jer odvajanje odre\u0111ene koli\u010dine materije, koja nosi entropiju, podrazumeva i srazmerno odvajanje prostorvremena, koje, o\u010digledno, formira horizont doga\u0111aja oko crne rupe. Manje materije u sistemu, podrazumeva i manji sistem.
\nTEORIJA O KVAZARIMA<\/strong>
\nTvrdnja : Kvazari, predstavljaju : pojavni oblik, procesa formiranja crne rupe.
\nVeliki crveni pomak, kvazara, ne treba tuma\u010diti, kao posledicu \u0161irenja Kosmosa, Doplerovim efektom, nego u skladu s Ajn\u0161tajnovim zakonom gravitacije, koji nam govori da \u0107e zra\u010denje zvezde velike mase, u ovom slu\u010daju, zvezde u gravitacionom kolapsu, imati crveni pomak kao rezultat gubljenja dela energije na savla\u0111ivanje jakog gravitacionog polja, takvo zra\u010denje, kada dospe do posmatra\u010da, mora imati manju frekvenciju, ve\u0107u talasnu du\u017einu, \u010dime mu se spektar mora pomerati prema crvenom delu spektra. Primedba, da je, do sada uo\u010deni, uticaj gravitacije na frekvenciju zra\u010denja, u skladu s Ajn\u0161tajnovim tuma\u010denjem, mali, mo\u017ee da se odnosi samo na astronomska tela koja nisu gravitaciono kolabirala. Kod gravitaciono kolabiranih tela upravo je Ajn\u0161tajnov zakon gravitacije onaj koji formira horizont doga\u0111aja, crne rupe, a pre toga u njenoj fazi Kvazara, dovoljan da obezbedi, uo\u010deni, crveni pomak.
\nKvazari, tuma\u010deni u skladu s tvrdnjom, ove Teorije o kvazarima, ne moraju da se udaljavaju od nas brzinama, koje predstavljaju 80 % brzine svetlosti, niti, samim tim, da se nalaze isklju\u010divo na velikim udaljenostima od nas, u ina\u010de izotropnom Kosmosu, \u010dime njihova sjajnost, dobija realnu meru. I dalje velika sjajnost, je posledica nuklearnih procesa, usled poni\u0161tavanja elektrona i protona u atomskim jezgrima, zvezde u gravitacionom kolapsu.
\nPromenljivi sjaj kvazara, koji uo\u010davamo, posledica je cikli\u010dnog smenjivanja perioda, dominacije gravitacionog sa\u017eimanja, koje traje u vreme slabe sjajnosti kvazara i perioda, time izazvanih nuklearnih procesa, koji dovode do pove\u0107anja temperature i zra\u010denja, u periodima najve\u0107e sjajnosti kvazara.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor : Neboj\u0161a Hafizovi\u0107 Prostorvreme, na\u0161eg Kosmosa, nastanjuju zvezde stotinu puta ve\u0107ih masa od sun\u010deve, a da ga, za razliku od nekih drugih, mnogo manjih masa od Sun\u010deve, ne deformi\u0161u u singularnost, maksimalnu zakrivljenost i tako ne formiraju crne rupe. Ta \u201crazlika\u201d ogleda se u razli\u010ditoj gustini, pomenutih astronomskih tela. U skladu s zaklju\u010dkom, da […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/932"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=932"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/932\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":952,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/932\/revisions\/952"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=932"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=932"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=932"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}