{"id":935,"date":"2011-07-07T11:14:36","date_gmt":"2011-07-07T11:14:36","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=935"},"modified":"2011-07-07T12:06:49","modified_gmt":"2011-07-07T12:06:49","slug":"svedenborg-pionir-sinteze-nauke-i-religije","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=935","title":{"rendered":"SVEDENBORG PIONIR SINTEZE NAUKE I RELIGIJE"},"content":{"rendered":"

Pred vama je temeljan rad o velikom nau\u010dniku i mistiku Emanuelu Svedenborgu, za koga se malo zna a \u010dije delo je poslu\u017eilo i slu\u017ei kao osnova i inspiracija mnogim klasi\u010dnim i najmodernijm tra\u017eiteljima. Gete, \u0160tajner, Jung, \u010copra\u2026 su crpeli sa ovog neizmernog izvora. Ovaj \u201eBuda sa severa\u201c po\u010deo je put izu\u010davanjem matematike a zavr\u0161io teologijom. <\/em><\/strong>
\nIdeja o jedinstvu duha i tela, \u010doveka kao bo\u017ejeg odraza, poziv \u010doveku da se okrene ka unutra i odgovor na krizu u nala\u017eenju istinske moralnosti, univerzalne su poruke koje ne gube na aktuelnosti.<\/em><\/strong>
\nPreporu\u010dujemo za \u010ditanje ovaj veoma nadahnut i sveobuhvatan rad. <\/em><\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Autor: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

Emanuel Svedenborg je svakako jedna od najva\u017enijih pojava u duhovnoj istoriji \u010dove\u010danstva. Ro\u0111en u \u0160vedskoj 1688. Tokom 1710, kao mlad \u010dovek, nakon zavr\u0161enih \u010detvorogodi\u0161njih studija na univerzitetu u Upsali, otisnuo se put Engleske ne bi li tamo izu\u010dio fundamentalne nauke – matematiku i fiziku. Godine 1716., u svojoj dvadeset i osmoj godini, dobio je name\u0161tenje pri dr\u017eavnoj Direkciji rudnika u Stokholmu, gde je slu\u017eio preko 30 godina. Tokom svoje nau\u010dne karijere bavio se svim mogu\u0107im oblastima, od ekonomije (napisao je originalne tekstove o moneti (1719. i 1722. godine), do algebre (\u201cAlgebra\u201d (1718) je bila prva knjiga o ovoj oblasti koja je bila izdata u \u0160vedskoj), od unapre\u0111enja rudarstva, do doprinosa \u0160vedskoj pobedi u ratu. Pod njegovim su upravljanjem za vreme opsade Frederickshald-a u 1718 god. dve galije, pet velikih la\u0111a i jedna \u0161alupa bile prenesene po kopnu iz Stromstad-a u Ide-fjord, na udaljenost od 22 kilometra. Bavio se i inventivnim konstrukcijama dokova i kanala, otkrio nove postupke za odre\u0111ivanje geografske du\u017eine, napisao elaborate o kretanju Zemlje i planeta, kao i uputstva za pronala\u017eenje \u017eile metalnih ruda. Usput je konstruisao i proto-tip mitraljeza, kao i model vazdu\u0161ne letilice, koja je u 20. veku reaktivirana, i uz odgovaraju\u0107i pogon uspe\u0161no poletela, zadovoljavaju\u0107i sve stroge principe i zakonitosti mehanike fluida.
\nTokom 30-tih godina 18. veka, dolazi do promene Svedenborgovog polja interesovanja u pravcu fundamentalnih istra\u017eivanja fizike, astronomije i biologije, tako da je je u svom delu \u201cPrincipia\u201d (1733\/ 34. god.) izneo teorije o genezi materije i o magnetizmu, a bio je za\u010detnik jedne pionirske i zna\u010dajne formulacije nebularne hipoteze, \u0161to mu je donelo i (neprihva\u0107enu) ponudu za katedru profesora astronomije.
\nSvedenborg je pristupio filozofiji preko svojih studija anatomije i fiziologije. U tom periodu \u017eivota njegov cilj je bio da stekne znanje o \u010dovekovoj du\u0161i. Kako je \u017eiveo u XVIII veku, i do tada, i sam bio produkt duha vremena, a ono je bilo racionalno, prosvetiteljsko i materijalisti\u010dko, Svedenborg je do du\u0161e (za koju je verovao da je negde intergrisana unutar tela) poku\u0161ao da dosegne prou\u010davanjem telesnog, te je kreirao presti\u017ene nau\u010dne radove u kojima se bavi funkcijama krvi, arterijama i venama, srcem i plu\u0107ima, ili pak promi\u0161ljanjem o mo\u017edanim i \u017eiv\u010danom sistemu, a sve bazirano na eksperimentima i originalnim zaklju\u010dcima svojstvenim njegovom sinteti\u010dkom umu. Rezultat ovog plodnog perioda istra\u017eivanja anatomije, kao i biohemijskih i biofizi\u010dkih procesa u \u017eivim organizmima su knjige \u201cEkonomija animalnog kraljevstva\u201d (1740, 1741. godine), i \u201cAnimalno kraljevstvo\u201d, te, tako\u0111e, nekoliko posmrtno izdatih njegovih spisa. Vrednost ovih anatomskih radnji uglavnom je u sveobuhvatnoj sintetizuju\u0107oj misli kojom se pristupa predmetu.
\nProu\u010davaju\u0107i povezane fenomene iz najrazli\u010ditijih oblasti makro i mikro sveta, sve vi\u0161e se interesuje za ideju o korespondentnosti, iliti o odnosu uzroka i posledice, koja postoji izme\u0111u duha i tela. On je tu ideju izlo\u017eio u spisu \u201cDu\u0161a, ili Racionalna psihologija\u201d. Njemu su kraljevstva prirode, a naro\u010dito telo i duh \u010doveka, bila polja Bo\u017eje aktivnosti. Materijalna sredstva: aparatura za prou\u010davanje nebeskih tela, mikroskop i oprema za istra\u017eivanje anatomije doveli su ga do otkri\u0107a nematerijalnih zakonitosti kao izraza Bo\u017eje promisli i vladavine prirodom. Sinhronicitet, ili kako Svedenborg ka\u017ee, \u201cuniverzalna analogija\u201d je postojala me\u0111u raznim sistemima bo\u017eije kreacije. Fizikalni je svet simboli\u010dki je predstavljao duhovni svet, a potonji je bio odraz Boga samog.
\nRezultat nau\u010dni\u010dkog poslanstva i posve\u0107enja je bio prosvetljenje. O tome sam Svedenborg pi\u0161e jednom anglikanskom sve\u0161teniku: \u201cBio sam pozvan u svetu slu\u017ebu od Gospoda osobno, koji se u Svojoj Osobnosti godine 1743. milostivo pojavio preda mnom, Svojim slugom, i tada mi je otvorio vidik u duhovni svet, i dao mi dozvolu da razgovaram sa duhovima i an\u0111elima\u201d
\nOd 1745. god., Svedenborg se bio potpuno posvetio teologiji. Povukao se iz svoje slu\u017ebe kod Direkcije rudnika i po\u010deo je intenzivno prou\u010davanje hebrejskog, te je Bibliju studirao na izvornom jeziku, paralelno prou\u010davaju\u0107i i druge spiritualne oblasti. Bavio se i praksom meditacije, koja je, uz misti\u010dne anago\u0161ke poruke svetog teksta, otvarala njegov duh za saznanja vi\u0161e svesti. Svoja realna \u201cspiritualna putovanja\u201d i dijaloge sa bi\u0107ima vi\u0161ih svetova sa kojima se susreo, Svedenborg je kognitivno jasno, precizno i nau\u010dnom metodom opisao, sinhronizovao i sistematizovao u desetinama kapitalni knjiga koje su usledile, a koje se bave tuma\u010denjem Biblije, kroz klju\u010d povezivanja vi\u0161ih i ni\u017eih svetova, a sve preko obja\u0161njenja simbola kao izraza arhetipskog, bo\u017eanskih analogija tj. korespondencija kao sredstava izra\u017eavanje principa sinhroniciteta. Kao u alhemi\u010darskoj formuli \u201cKako gore, tako i dole\u201d, Svedenborg preska\u010de bar tri veka istorije nauke, filozofije i religije, i, kao vesnik post-modernosti i post-konvencionalnosti, postavlja osnovu post-mehanicisti\u010dkog, a striktno racionalnog i nau\u010dnog, holisti\u010dkog pogleda na svet koji obja\u0161njava zakone materijalnog sveta kao izraz spiritualne volje vi\u0161ih sfera.
\nNa po\u010detku dela \u201cArcana coelestia\u201d (\u201cNebeske tajne\u201d) (1749-56. god.), njegovog prvog i kapitalnog, 12-tomnog dela u kojemu izla\u017ee svoju nauku, on pi\u0161e :
\n\u201cBo\u017eanskom milo\u0161\u0107u Gospodovom dato mi je, ima ve\u0107 nekoliko godina, da budem stalno i neprekidno u dru\u0161tvu duhova i an\u0111ela, da ih \u010dujem gde govore i da sa svoje strane govorim s njima. Na taj na\u010din bilo mi je dato da \u010dujem i vidim divne stvari koje su u drugom \u017eivotu, te ono \u0161to nije nikada pre do\u0161lo do uha ijednog \u010doveka niti u\u0161lo u njegovo poimanje. Tamo sam bio pou\u010den u pogledu raznih vrsta duhova; stanja du\u0161e posle smrti; pakla ili jadnog stanja nevernih; neba ili presretnog stanja vernih, a naro\u010dito \u0161to se ti\u010de u\u010denja vere kakvo se priznaje u \u010ditavom nebu.\u201d
\nU jednom pismu Etinger-u (1766. god.) pi\u0161e: \u201cZa\u0161to sam bio izabran ja koji sam bio filozof? Razlog je taj da se duhovne stvari, koje su sada objavljene, mogu na prirodni i racionalni na\u010din prou\u010davati i razumeti, zato \u0161to duhovne istine imaju neku korespondentnost sa prirodnim istinama. Zato me je Gospod najpre uveo u prirodne nauke i tako me pripremio, i to, u stvari, od godine 1710. do godine 1744. kada mi je nebo bilo otvoreno.\u201d Njegovo uvo\u0111enje u duhovni svet bilo je potrebno radi misije koju je trebalo da izvr\u0161i. Trebalo je da ljude uveri o realnosti toga sveta. Vlastitim iskustvom putem jasnovidosti, spoznao je da je \u010dovek besmrtan, te da zadr\u017eava sva ljudska svojstva i snage posle smrti materijalnog tela. Duhovni svet okru\u017euje \u010dove\u010diji duh. Fizi\u010dka smrt zavr\u0161ava zauvek ljudski opstanak na ovom svetu, pa se onda \u010dovekova svest probudi za transformisani vid realnosti u post-mortalnoj fazi \u017eivota.
\nU delu koje ima naslov \u201cNebo i pakao\u201d (1758. god.) Svedenborg opisuje spiritualni svet koji je posetio putovanjem u duhu i opisuje njegovu struktiru. \u201cU tom su kraljevstvu\u201d, ka\u017ee Svedenborg, \u201csvi koji su ikada \u017eiveli na Zemlji\u201d. Tamo \u010dove\u010danstvo nije skup slu\u010dajo spojenih individua, nego se satoji od dru\u0161tava sihronizovanih putem istorodnih stremljenja ili vrste ljubavi. Pojedina\u010dna vrsta ljubavi ili volje nekog \u010doveka vodi ga ka udru\u017eivanju sa sebi sli\u010dnima. To je princip homologije ili platonovske (pitagorejske) simetrije: sli\u010dno privla\u010di sli\u010dno. Svedenborg opisuje ovaj princip kao osnovni zakon Neba, a razli\u010dit od ovozemaljskog me\u0161anja razli\u010ditih duhovnih stremljenja i energija. Stoga Svedenborg u\u010di da \u010dovekov \u017eivot na zemlji odre\u0111uje kakve \u0107e vrste biti njegov post-mortem \u017eivot. Sud koji \u010deka svakog \u010doveka i svaku \u017eenu ne treba da se smatra kao kazna ili nagrada. Slobodom koju mu je Bog dao, \u010doveka privla\u010de dru\u0161tva \u010diji je princip sli\u010dan njegovom vlastitom. Ona \u201cvelika provalija\u201d koja deli nebo od pakla, to je jaz izme\u0111u paklene ljubavi ili samoljublja nasuprot nebeskoj ljubavi koja je ljubav ka Gospodu i bli\u017enjemu. Tako je \u201cNebo i pakao\u201d delo koje ozna\u010duje novu eru u religijskoj i filozofijskoj misli \u010dove\u010danstva, daleko ispred svog vremena. Zavesa koja pokriva istinu o \u010dovekovom budu\u0107em \u017eivotu je razmaknuta. Fizi\u010dkom svemiru dato je njegovo pravo mesto u hijerarhiji svetova. Po Svedenborgu, on je tek sinbol koja slu\u017ei tome da bude odgonetnut i tako razvije unutra\u0161nje metafizi\u010dke potencijale \u010dovekovog duhovnog evoluiranja.
\n\u201cDrugi dolazak Gospoda\u201d, pi\u0161e Svedenborg, \u201cnije dolazak u osobi nego u Re\u010di koja je od njega i koja je On sam\u201d. (\u201cPrava hri\u0161\u0107anska vera\u201d) \u201cU tu svrhu \u2013 da Gospod stalno bude prisutan, otvorio je meni duhovni smisao Njegove Re\u010di u kojoj je Bo\u017eanska istina u svojoj svetlosti, a u toj je svetlosti On stalno vidljiv.\u201d (\u201cPrava hri\u0161\u0107anska vera\u201d) U prvom poglavlju dela \u201cNovi Jerusalim i njegovo nebesko u\u010denje\u201d tvrdi kako doslovni smisao Svetog pisma sadr\u017ei u sebi, kao \u0161to telo sadr\u017ei duh, spiritualni smisao. Kao \u0161to Novi Jerusalim, \u201csilaze\u0107i od Boga iz neba\u201d, tako je i \u201cnova crkva\u201d(koju simbolizuje Novi jerusalim) ustvari \u201cnova nauka\u201d, sva celina duhovnih istina koja ima da pou\u010di i prosvetli \u010dove\u010danstvo, naime, to je nauka o zna\u010denju simbola, koja transformi\u0161e ljudsku psihu i dovodi do spoznaje samog Boga. Novi Jerusalim je, prema Svedenborgu, simboli\u010dki izraz Neba, koje je pak odraz Boga samog. To je crkva koja tek ima da do\u0111e, a koja se stvara transformacijom du\u0161a iznutra, putem upotrebe istinite duhovne nauke o korespondencijama i sinhronicitetu numinoznog i fenomenolo\u0161kog, a ne spolja\u0161njom silom.
\nU \u201cPravoj hri\u0161\u0107anskoj veri\u201d Svedenborg izvodi i radikalnu tezu o trojedinom Bogu koji je nedeljiv, i ne sastoji se od tri osobe, ve\u0107 od tri su\u0161tine jedinstvenog Boga pravilno prime\u0107uju\u0107i da konvencionalno i ideologizovano hri\u0161\u0107anstvo svojim kripto-politeizmom odbija od sebe kako Jevreje, tako i muslimane. Dodao bih, i budiste, koji su, u moderno vreme, Svedenborga nazivali i \u201cBudom sa severa\u201d. Ovo je temelj za istinsku post-konvencionalnu duhovnost baziranu na konceptu univerzalnosti principa, i, rekao bih da je to i kapitalan doprinos Svedenborga stvaranju globalne civilizacije sinhronizovane kroz vertikalnu spiritualnu simetri\u010dnost a ne horizontalnu pliromsku jednakost baziranu na pukom brisanju razli\u010ditosti.
\nSvedenborg je umro 1772. godine, slavan i spokojan i zapam\u0107en kao \u010dovek intelektualnog vihora, moralne \u010dvrstine, duhovne siline i blage naravi i dobrote. Ali, njegove ideje, nastale i ovaplo\u0107ene pre toliko vekova, a daleko ispred vremena, imale su neobi\u010dan tok kontinuiteta, koji se\u017ee do dana\u0161njih dana.
\nGeteova inspiracija Svedenborgom<\/strong><\/p>\n

Prvi veliki pregalac ljudskog duha, koji je bio pod Svedenborgovim uticajem, bio je svakako Gete. Ne samo da je \u201cFaust\u201d inspirisan \u201cnebom i paklom\u201d, ve\u0107 je Svedenborgovo u\u010denje podstaklo Getea da se i sam bavi naukom proiza\u0161lom iz ezoteri\u010dnog, duhovnog iskustva. Tako su nastale teorije o saobraznostima (korespondencijama) (\u201cPrabiljka\u201d i Nauka o bojama\u201d), koje proisti\u010du iz Svedenborgovog diskursa i predstavljaju razradu nekih aspekata istog.
\nUporedimo dva citata:
\n\u201c\u2026Saobraznost se sve \u0161to postoji u Prirodi, od najve\u0107eg do najmanjeg. Sve je saobraznost, jer prirodni svet, sa onim \u0161to ga sa\u010dinjava, postoji i opstaje pomo\u0107u duhovnog sveta, a oba pomo\u0107u Bo\u017eanskog\u2026Da sve stvari na svetu postoje po Bo\u017eanskom, i da su obu\u010dene u Prirodu da bi u njoj mogle postojati, i koristiti, i tako se saobra\u017eavati, dokazano je pojedinostima koje se pokazuju kako u \u017divotinjskom, tako i u biljnom carstvu. U oba postoje stvari za koje svako ko misli na unutarnji na\u010din mo\u017ee videti da dolaze od neba\u2026Osim toga, treba da znamo da je kroz \u010doveka Prirodni svet vezan sa duhovnim, to jest da je \u010dovek sredstvo vezivanja: jer u njemu postoji i Prirodni i duhovni svet. Koliko je \u010dovek duhovan, toliko je i sredstvo vezivanja; a koliko je prirodan, on to nije\u2026\u201d (\u201cNebo i pakao\u201d)
\n\u201c\u2026Ove ideje metamorfoze su Geteu postale o\u010digledne, kada je hteo za vi\u0161estrukost biljnog sveta, da pronadje duhovno jedinstvo. Da bi ostvario ovaj cilj, on je tra\u017eio \u201cprabiljku\u201d. Ona bi trebala da bude idejni oblik biljke. Na njoj je jedan organ mogao da bude razvijen do posebne veli\u010dine i savr\u0161enosti, a drugi pak, da bude mali i neugledan. Na ovaj na\u010din je bilo mogu\u0107e da se idejnoj prabiljci domisle specijalni oblici u bezmernom broju. I onda bi moglo, da se dopusti, da pogled luta po spolja\u0161njim formama biljnog sveta. \u010covek nalazi u jednoj formi ovo, u drugoj ono, ostvarenu misaonu sliku izvedenu iz prabiljke. \u010citav biljni svet je bio, u izvesnoj meri, jedna biljka u najrazli\u010ditijim formama.
\nGete je time ustanovio, da u vi\u0161estrukosti organizacija, vlada jedan izgradjuju\u0107i princip, koji bi kod ljudi bio preslikan u unutra\u0161njoj pokretljivosti misaonih snaga. Time je on, ljudskom saznanju dopisao ne\u0161to \u010dime ono nije samo jedno spolja\u0161nje posmatranje sveta i procesa, ve\u0107 srasta sa njima u jedinstvo\u2026\u201d (citat: Rudolf \u0160tajner iz: \u201cMisao o Geteanumu u vreme kulturne krize sada\u0161njice\u201d)
\nVi\u0161e je nego o\u010digledna veza izme\u0107u Svedenborga i Getea (o \u010dijoj nauci nam pi\u0161e \u0160tajner), a \u010dija je su\u0161tina u tome da je Priroda saobra\u017eena duhovnom svetu.
\nTeozofija i antropozofija- prirodni svet kao odraz duhovnog<\/strong>
\nTokom XIX veka, nastao je i teozofski pokret, na osnovu u\u010denja H.P. Blavacke. Iako su ideje u vrednosnom i metafizi\u010dkom smislu bile sadr\u017eajno razli\u010dite od Svedenborga, i nisu bile hri\u0161\u0107anske, metodolo\u0161ki princip je za\u010du\u0111uju\u0107e sli\u010dan;
\nBlavacka u svojoj fundamentalnoj knjizi \u201cTajna doktrina\u201d, kao i Svedenborg, razne fenomene, pokrete i epohe analogije u istoriji ljudske duhovnosti obja\u0161njava kao izraz simboli\u010dkog. I ona ima svoj sistem korespondencija kojim nanovo i\u0161\u010ditava sve religiozne pokrete i njihove svete knjige, od staroegipatskih misterija, preko hri\u0161\u0107anstva i budizma do savremene masonerije.
\nTuma\u010denja su druk\u010dija: po Blavackoj, spiritualna numinozna bi\u0107a (definisana hinduizmom i dalekoisto\u010dnim religijama), nevidljivo iz duhovnog sveta upravljaju prirodom, a ljudima se obra\u0107aju putem simbola tradicionalnih religija i mistrerijskih dru\u0161tava, ili se ukazuju direktno, jasnovidim pojedincima. Blavacka je imala ukazanja Mahatme Morija (kao Svedenborg Hrista), od koga je direktno dobila znanja iz duhovnog sveta, a te uvide je, empiri\u010dki i donekle scijentisti\u010dki, ba\u0161 poput Svedenborga predstavila u \u201cTajnoj doktrini\u201d koja predstavlja nau\u010dno obja\u0161njenje religioznih i ezoteri\u010dnih fenomena i tradicija tuma\u010denjem simbola i arhetipova. I, opet imamo prirodni svet kao odraz duhovnog, a sve to prikazano ontolo\u0161ki, i u izvesnoj meri racionalno-kognitivnom nau\u010dnom metodom. Izvestan nedostatak Blavacke je u interpretacijama bogatih psiholo\u0161kih uvida koje je imala, a kako, za razliku od Svedenborga, i pored dobre volje, ipak nije bila nau\u010dnica, te tako njene interpretacije ponekad prelaze u prete\u017eno intelektualne konstrukcije, sa pomalo artificijelnim pokri\u0107em koje je tra\u017eila u hinduizmu, \u0161to dovodi do odve\u0107 kognitivnog te zato pomalo sumnjivog eti\u010dkog relativizma i na momente ideolo\u0161kog prizvuka njenih poruka.
\nUprkos navedenim interpretativnim i eti\u010dkim razlikama, egzistira jedna upadljiva sadr\u017eajna podudarnost: Blavacki je iznela teoriju o pet velikih rasa \u010dove\u010danstva, a to su Tula, Hiperboreja, Lemurija, Atlantida, Arijevska rasa\u2026Pri \u010demu insistira na tome da su drevni narodi direktno transmitovali volju duhovnog sveta kao transmiteri (o ovome istovetno pi\u0161e i \u0160tajner, a mo\u017ee se videti i u po\u010detnim poglavljima Biblijske Knjige Postanja, od opisa rase divova do potopa i saveza sa Noahom itd.).
\nPogledajmo \u0161ta o tome ka\u017ee Svedenborg: \u201c\u2026U nebu sam otkrio da su pradrevni ljudi imali neposredno otkrovenje jer je njihovo unutarnje bilo okrenuto nebu, te da je takva bila veza Gospoda sa ljudskim rodom; da posle pradrevnih nije bilo vi\u0161e neposrednog, ve\u0107 samo posrednog Otkrovenja i to preko saobraznosti: Naime, celo njihovo bogoslu\u017eenje sastojalo se u saobraznostima\u2026Prirodne stvari, kojima su se slu\u017eili u bogoslu\u017eenju, pomogli su im da misle duhovno, dakle kao An\u0111eli. Kada se znanje o saobraznostima i Predstavama bilo izgubilo, bila je napisana Re\u010d, u kojoj su sve re\u010di, kao i njihova zna\u010denja, saobraznosti. One dakle sadr\u017ee duhovni smisao, u kome su an\u0111eli\u2026Naime, svaka an\u0111elova misao je duhovna, dok je svaka \u010dovekova prirodna. Ove misli, istina, izgledaju razli\u010dite, ali su iste jer se saobra\u017eavaju. To je razlog zbog koga je Gospod, nakon \u0161to se \u010dovek okrenuo od Neba i prekinuo vezu, postrarao za jedno posredno, Re\u010d koja \u0107e spajati Nebo sa \u010dovekom\u2026\u201d (\u201cNebo i pakao\u201d).
\nDalja posredna veza ide preko Getea i Blavacke i do Antropozofije Rudolfa \u0160tajnera (duhovni aspekt ideje saobraznosti kroz euritmiju, biodinami\u010dku poljoprivredu itd.) s jedne, te Osvalda \u0160penglera (vi\u0161e materijalisti\u010dki aspekt razli\u010ditosti i unutra\u0161njeg \u017eivota kultura; Svakako pod uticajem Getea i Blavacke a samim tim posredno i Svedenborga, ali umesto duhovno-okultne teorije velikh rasa, i veze sa spiritualnim, on se bavi istorijskim kulturama samo u okviru poslednje arijevske rase, bez istra\u017eivanja duhovnih prauzroka, ali sa analizom baziranom opet na saobraznostima, no shva\u0107enim materijalisti\u010dki, kao deo kulturno-istorijskih fenomena kao takvih, bez traganja za uzrocima iz vi\u0161ih sfera).<\/p>\n

Kolektivno nesvesno, arhertipovi<\/strong><\/p>\n

K. G. Jung, osniva\u010d dubinske psihologije, stvorio je empirijsku psiholo\u0161ku teoriju koja je u potpunosti sli\u010dna Svedenborgovoj. Po Jungu, ljudska psiha je u potpunosti definisana po alhemi\u010darskoj (i Svedenborgovoj) formuli \u201cKako gore, tako i dole\u201d, te predstavlja mikrokozam u potpunosti analogan makrokozmu. \u010covek je deo pan-psihi\u010dkog polja u kome je sve me\u0111usobno povezano i uslovljeno odozgo-nadole.
\nTo polje je nazvao kolektivnim nesvesnim, a koje komunicira sa individuom preko arhetipova na \u010delu sa Jastvom (predstava Boga u psihi i kolektivno nesvesnom), koji se izra\u017eavaju simbolima, \u010dije odgonetanje dovodi do psihi\u010dkog rasta pojedinca. Dakle, Jastvo \u2192 kolektivno nesvesno \u2192 arhetipovi \u2192 osve\u0161\u0107ivanje i rast (Jung) vs. Bog \u2192 Nebo \u2192 Priroda ili Re\u010d kao simboli \u2192 odgonetanje simbola i rast (Svedenborg)
\nDruga potpuna podudarnost je u tome, da kod Junga svi arhetipovi i kompletno psihi\u010dko polje poti\u010du od Jastva, i predstavljaju sferu, u kojoj je Jastvo, paradoksom vi\u0161eg reda, sadr\u017eano istovremeno i kao centar. Kod Svedenborga je Bog u centru Neba, ali je istoremeno sadr\u017ean i u kompletnom univerzumu kao pokreta\u010d i uticaj. Isto, Nebo je slika \u010doveka, i \u010dovek slika neba, ba\u0161 kao \u0161to je, kod Junga, psiha odraz celine, a celina u potpunosti analogna psihi (pliroma).
\nKoncept \u201cJastva\u201d je osnova personalisti\u010dke, post-konvencionalne duhovnosti, jer predo\u010dava da je \u201cImago Dei\u201d razli\u010dit dok je esencija ista, uvek, svuda i za sve. To predstavlja osnovu za univerzalnu spiritualnost\u2026
\nPozabavimo se malo pojmom \u201cJastva\u201d kod Junga: \u201c\u2026Ovaj arhetip Jastva u svakoj du\u0161i je odgovorio na \u201cporuku\u201d, tako da je konkretni u\u010ditelj Isus u najkra\u0107em roku asimilovan od konsteliranog arhetipa. Tako je Hrist ostvarivao ideju Jastva. Me\u0111utim, kako \u010dovek nikada ne mo\u017ee empirijski da razlikuje \u0161ta je simbol Jastva, a \u0161ta slika Boga, to ove dve ideje, nasuprot svim poku\u0161ajima razlu\u010divanja, uvek iznova nastupaju pome\u0161ano. Npr., Jastvo kao sinonim unutra\u0161njeg Hrista jovanovskog ili pavlovskog ili Hrist kao Bog (\u201cOcu istovetan\u201d) ili atman, kao individualno jastvo i istovremeno bi\u0107e kosmosa, ili Tao kao individualno stanje i paralelno kao konkretno pona\u0161anje svetskih zbivanja. \u201cBo\u017eanski\u201d domen po\u010dinje psiholo\u0161ki i neposredno s one strane svesti, jer tamo je \u010dovek ve\u0107 prepu\u0161ten prirodnom poretku na uspeh i propast. Simbole celovitosti, koji mu otuda dolaze, on naziva imenima koja su razli\u010dita u zavisnosti od vremena i mesta\u2026\u201d (Sabrana dela\u201d).
\nA Svedenborg: \u201c\u2026Kako svi primaju nebo kakvo je van njih prema tome kakvo je Nebo u njima, tako isto svi primaju Gospoda onako kako je On u njima, jer Bo\u017eansko Gospodnje \u010dini Nebo. Eto za\u0161to se Gospod pokazuje nekom Dru\u0161tvu na jedan, a nekom opet na drugi na\u010din, a to zna\u010di razli\u010dito u raznim Dru\u0161tvima. To nije zato \u0161to ta razlika postoji u Gospodu, ve\u0107 \u0161to je ona u onima koji ga vide prema vrednostima svojega dobra\u2026\u201d (\u201cNebo i pakao\u201d).
\nDodajmo da je i K.G. jung, poput Svedenborga imao sna\u017ena misti\u010dka iskustva i jasne vizije. \u201c\u2026Filimon je predstavljao silu koja nije poticala od mene\u2026Rekao je kako ja smatram sopstvenim tvorevinama misli, ali po njegovom mnjenju, misli su kao \u017eivotinje u \u0161umi, ili ljudi u sobi, kao ptice u vazduhu, i dodao je – Kada bi ugledao ljude u sobi, ne bi pomislio da si ih ti stvorio ili si odgovoran za njihovo prisustvo\u2026\u201d (\u201cSe\u0107anja, snovi, razmi\u0161ljanja\u201d)
\nCitirajmo sada Svedenborga: \u201c\u2026Kada mi je od Gospoda dato da razgovaram sa duhovima i an\u0111elima, ta tajna mi je odjednom otkrivena, jer mi je od neba re\u010deno da sam kao i drugi verovao da mislim i ho\u0107u od sebe, dok me\u0111utim ni\u0161ta nije bilo od mene ve\u0107 je dobro bilo od Gospoda, a zlo od pakla\u2026\u201d (\u201cBo\u017eanska promisao\u201d).<\/p>\n

Morfogenetska polja i holisti\u010dki pogled<\/strong><\/p>\n

U dana\u0161nje vreme, do\u0161lo je do laganog zatvaranja kruga spoznaje. Ako se prisetimo, Svedenborg je po\u010deo svoj duhovni rast kada je iz oblasti fizike, matematike i tehnologije skrenuo putem biologije, anatomije itd., da bi zavr\u0161io u empiri\u010dkoj \u010distoj duhovnosti. Tokom narednih vekova, slede\u0107i njegovu stazu, veliki duhovi epohe su se bavili umetno\u0161\u0107u, teologijom, ezoterijom, ili bar psihologijom, a oti\u0161li su dalje od prirodnih nauka. Me\u0111utim, traga\u010di otvorenog uma su krajem XX i po\u010dtkom XXI veka, do\u0161li do spiritualnih uvida putem nau\u010dnih empirijskih istra\u017eivanja. Aktuelni znameniti biolog Rupert \u0160eldrejk, bave\u0107i se problemom morfogeneze, formulisao je hipotezu formativne uzro\u010dnosti, po kojoj forma i funkcija svakog \u017eivog entiteta zavisi od morfogenetskog polja, nevidljive i nematerijalne strukture koja upravlja razvojem nekog organizma, poput magnetnog polja.
\nPoslu\u0161ajmo samog \u0160eldrejka: \u201c\u2026Ideja o nekavom hijerarhijskom poretku proisti\u010de iz mog do\u017eivljaja \u010ditavog sveta i svega \u0161to o njemu znam. Budu\u0107i da je univerzum organizovan u svojevrsnu hijerarhiju – planete u sun\u010deve sisteme, sun\u010devi sistemi u galaksije, itd. – \u010dini se razboritim da su \u201dure\u0111uju\u0107a\u201d (morfogenetska) organizaciona polja, ako postoje, raspore\u0111ena u jednu slo\u017eenu hijerarhiju, paralelnu strukturi planeta, sun\u010devih sistema i galaksija\u2026Mi na zapadu imamo ideju hijerarhije an\u0111ela. U orijentalnoj tradiciji postoje stotine deva (bo\u017eanstava)\u2026Po tradicionalnoj predstavi, bog ima trostruku prirodu, koju \u010dine objedinjuju\u0107a osnova svih stvari, zatim logos, forma ili individuacija, i sveti duh, koji predstavlja na\u010delo kontinuiteta i stvarala\u0161tva. Igra izme\u0111u logosa, ili onoga \u0161to daje formu, odre\u0111enost i obli\u010dje, i svetog duha, koji je nedefinisan, neformiram, stvarala\u010dki i energetski, objedinjena je okvirima transcedentne osnove bivstva. Mislim da je to valjan model stvarnosti. Forme i polja, u meri u kojoj poseduju strukturu, povezani su sa na\u010delom logosa, ali sami po sebi bi se ili stalno ponavljali ili ostajali konstantni. Ne bi bilo na\u010dela promene i kontinuiteta koje je uvek u me\u0111udejstvu sa logosom.\u201d (iz intervjua datog Georg Feuersteinu)
\nNajzad, Dipak \u010copra, recentni aktuelni ameri\u010dki endokrinolog i filozof indijskog porekla, \u010dije su knjige bestseleri, oli\u010denje je duhovnosti dana\u0161njeg trenutka u svetu. Opet je, kao \u010dovek nauke, spajaju\u0107i empirijska ontolo\u0161ka saznanja, tradicionalna religijska u\u010denja i sopstvene ezoteri\u010dne uvide, do\u0161ao do istina bli\u017eih teolozima nego striktnim nau\u010dnicima materijalisti\u010dke orijentacije.
\n\u010copra je autor holisti\u010dke paradigme, i njegov diskurs je baziran na trvrdnji da se stepen spoznaje celovitosti kosmosa i dejstva kosmi\u010dkog uma poklapa sa stepenom razvoja svesti pojedinca. Najrazvijenija svest dopire direktno do \u201dpolja svesti\u201d (analogno polju \u201dan\u0111eoskih uticaja\u201d i komunikacijama izme\u0111u ove i vi\u0161ih sfera stvarnosti kod Svedenborga) gde se generi\u0161e i menja celokupna stvarnost kosmosa kroz sinergiju ljudske i bo\u017eanske svesti.
\nO tome \u010copra ka\u017ee: \u201dDa bi oblikovala dete, jedna jedina oplo\u0111ena \u0107elija mora da bude majstor u odre\u0111ivanju vremena. Svaki organ tela postoji u za\u010detku u jednoj niti DNK, pa ipak, da bi se pravilno razvili, moraju da se razvijaju svaki svojim redom. Prvih dana i nedelja zametak nazivamo zigot ili seme; to je jednoli\u010dan skup sli\u010dnih \u0107elija. Ali uskoro jedna \u0107elija po\u010dinje da ispu\u0161ta hemikalije koje su jedinstvene samo za nju. Iako su maj\u010dine \u0107elije istovetne, jedan deo potomaka, na primer, zna da \u0107e da se razvije u \u0107elije mozga\u2026To \u010dine sa zapanjuju\u0107om precizno\u0161\u0107u, ali uz to oda\u0161iljaju signale kako bi privikle ostale prvobitne \u0107elije mozga. Sli\u010dnosti se privla\u010de i dok \u0107elije mozga plove jedna prema drugoj, ukr\u0161taju se sa prvobitnim \u0107elijama srca, bubrega i \u017eeluca, a da jedna drugoj ne smetaju niti izazivaju zbrku identiteta.
\nTaj prizor je mnogo \u010dudesniji nego \u0161to izgleda. Naoko nema ni\u010deg drugog do supe \u0107elija koje plivaju naokolo i oblikuju obrasce. Pa ipak, samo pomislite: \u0107elija mozga deteta na neki na\u010din zna \u0161ta \u0107e kasnije da postane\u2026
\nZaklju\u010dujem da je polje svesti na\u0161 pravi dom i da se u svesti kriju tajne evolucije, a ne u telu, \u010dak ni u DNK. Taj zajedni\u010dki dom je ona \u201dsvetlost\u201d o kojoj govore mistici: to je potencijal za \u017eivot i inteligenciju. Va\u0161 um je jedna \u017eari\u0161na ta\u010dka te kosmi\u010dke svesti, ali vam ona ne pripada u vlasni\u0161tvo. Upravo kao \u0161to unutra\u0161nja svest dr\u017ei telo na okupu, tako i izvan vas postoji svesnost\u2026 \u201d (\u201dKako spoznati Boga\u201d).
\nTako se kroz storiju o Svedenborgu i svesnim ili nesvesnim nastavlja\u010dima njegove misli ili, preciznije, njegovog metoda empirijske duhovnosti, ustvari mo\u017ee sagledati evolucija ljudske spiritualne inteligencije kroz vekove.<\/p>\n

Autenti\u010dna moralnost osnova nove duhovne svesti<\/strong>
\nPrevazila\u017eenje konvencionalnih formi<\/strong><\/p>\n

Spiritualnost je kroz istoriju prolazila razne faze. Najpre animizam, koji je karakterisala naturalna spiritualnost i orgijasti\u010dko gubljenje ego-identiteta kroz ekstazu (totemizam, feti\u0161izam, \u0161amanizam, kultovi mrtvih, misterijski paganski kultovi itd.). Potom dolaze konvencionalne religije (judaizam, hri\u0161\u0107anstvo, budizam, islam, konfu\u010dijanizam itd.) koje poku\u0161avaju da integri\u0161u pojedinca u kolektiv i to uspe\u0161no \u010dine vekovima. Uspeh se sastojao iz nekolko faktora:
\n\u00b7 ljudi su usled tehnolo\u0161ke zaostalosti bili ograni\u010deni lokalizmom u svakom smislu, pa i ultimativnim lokalnim spiritualnim nasle\u0111em
\n\u00b7 pripadnost lokalnim religijama je bazirana na \u00abpred-logi\u010dkom\u00bb stupnju kognitivnog razvoja, baziranom vi\u0161e na emotivnim do\u017eivljajima i identifikaciji sa grupom, nego na pojedina\u010dnom kognitivnom dosegu i svesnom \u010dinu izbora spiritualnog anga\u017eovanja
\n\u00b7 samo pojedinci (proroci, sveci, oficijelni prvosve\u0161tenici) imaju komunikaciju sa \u00abvi\u0161im sferama\u00bb, ostali je prihvataju identifikacijom i emotivnim u\u010de\u0161\u0107em
\n\u00b7 \u00abspiritualni identitet\u00bb je ustvari progutan \u00abidentitetom grupe\u00bb te je li\u010dna duhovnost ne samo kao doseg, ve\u0107 i kao cilj po sebi, zapravo u drugom planu u odnosu na posve profani cilj: integrisanost u kolektiv
\nU Svedenborgovo doba, usled scijentisti\u010dkog i tehnolo\u0161kog razvoja, do\u0161lo je do krize spiritualnosti uled rascepa na nauku i religiju, na kognitivno i emotivno, tzv. rascepa na duh i telo. Nau\u010dne istine i ubrzan razvoj kognitivne inteligencije uzdrmale su va\u017ee\u0107e religiozne dogme i \u00abistine\u00bb koje su se suprotstavljale zdravom razumu. A stvar je bila u tome da su te \u00abistine\u00bb izgubile svoju duhovnu pozadinu i postale \u00ablju\u0161ture\u00bb istinske spiritualnosti koja mo\u017ee biti samo li\u010dna i ontolo\u0161ka.
\nTako je pojedinac bio rascepljen na dva dela: duhovni tragalac se suprotstavljao razumnom nau\u010dniku. Problem je izgledao nere\u0161iv.
\nAli, Svedenborg je pru\u017eio re\u0161enje, i kao takav, postao vesnik i prete\u010da nove paradigme post-konvencionalne duhovnosti. I nauka i religija pri\u010daju o stvarnosti, samo \u0161to je duhovna stvarnost druga\u010dijeg tipa od svakodnevne, te je potrebno razviti duhovni um (ili kako ka\u017ee \u010copra, razviti stupanj svesti) da bi se ta stvarnost mogla empiri\u010dki dose\u0107i, ba\u0161 kao i bilo koja prirodna pojava koju \u010dulima vidimo (ili merimo instrumentom, a o\u010ditavamo \u010dulima) a eksperimentom proveravamo, ne bi smo li izvukli iz nje univerzalnu zakonitost.
\nPreduslov za razvoj \u00abduhovnog uma\u00bb je auteti\u010dni moralni razvoj. Eti\u010dki zakon predstavlja ultimativni zakon kreacije, te, kako ka\u017ee Svedenborg, ispravnim postupcima prema bli\u017enjima kao i svim drugim stvorenjima i \u010ditavoj kreaciji, odnosno razvojem moralne inteligencije (re\u010d na sanskritu za \u00abmoral\u00bb je \u00absila\u00bb), dobijamo autenti\u010dnu i stvarnu \u00absilu\u00bb i mo\u0107, kako u svakodnevnom konvencionalnom bivstvu, tako i pred \u00abvratima percepcije\u00bb, koja se upravo i otvaraju pomo\u0107u moralne i ve\u0107 mnogo puta pomenute kognitivne (\u00abnau\u010dni, empiri\u010dki pristup\u00bb) inteligencije.
\nMoralna kriza, i, sa njom u korelaciji, kriza oficijelnih crkava i religioznosti, op\u0161te prisutna u dana\u0161nje vreme, zapravo je samo izazov i poziv da se prevazi\u0111u oko\u0161tale forme konvencionalnosti i da se stepen svesnosti pojedinaca pove\u0107a. Svaki pojedinac je suo\u010den sa nedostatkom re\u0161enja spolja i da se okrene prema unutra gde ga \u010dekaju snovi, vizije, predstave, eidetske slike, sve ono \u0161to postoji od vajkada ali ga materijalisti\u010dka nauka zanemaruje, a zvani\u010dne crkve osu\u0111uju kao jeres.
\nMe\u0111utim, te najfinije vibracije du\u0161e su izvor svekolike nauke, umetnosti i spiritualnosti. Sve proisti\u010de otuda, od inovativnih matemati\u010dkih modela stvarnosti do mistike transverbalnog i metavertnog pro\u0161irenja svesti, a da li je to \u00abkosmi\u010dki um\u00bb, \u00abpolje svesti\u00bb, \u00abpolje an\u0111eoskih uticaja\u00bb, \u00abmorfogenetsko polje\u00bb, \u00abpan-psihi\u010dko polje\u00bb, \u00abatman\u00bb, \u00ablogos\u00bb, \u00absveti duh\u00bb ili \u00abkolektivno nesvesno\u00bb, pitanje je terminologije.
\nU vremenu globalizma i informati\u010dke revolucije, svima je dostupno formalno poznavanje ovih fenomena. Otuda je otupljena o\u0161trica konvencionalnosti koja se svodi na sterilnu formu koja ra\u0111a krizu, a spiritualnost imperativno postaje li\u010dni zadatak pojedinca koji empirijski otkriva svoje spiritualne puteve svesnim izborom i odgovornim delovanjem ne zanemaruju\u0107i ni kognitivne ni emotivne aspekte uvida. I to je osnova za nastanak nove paradigme post-konvencionalne duhovnosti, koja se sastoji od sinhronizacije spiritualno probu\u0111enih slobodnih umova pojedinaca.
\nA nova duhovnost ve\u0107 kuca na vrata ljudi zamorenih materijalizmom, i nemogu\u0107no\u0161\u0107u re\u0161enja novih izazova starim, odve\u0107 formalnim sredstvima.
\nUostalom, ni Biblija (uprkos neautenti\u010dnim ideolo\u0161kim interpretacijama) ne u\u010di fundamentalno druga\u010dije, pozivaju\u0107i pojedinca na li\u010dno i moralno odgovorno spiritualno traganje, koje ne mora neizbe\u017eno biti protiv, ali svakako mora biti ontolo\u0161ki nezavisno od formalnih spoljnih autoriteta, ili, kako Isus poru\u010duje: \u201c(20) Upitaju ga farizeji: \u201cKad \u0107e do\u0107i kraljevstvo Bo\u017eje?\u201d Odgovori im: \u201cKraljevstvo Bo\u017eje ne dolazi primjetljivo. (21) Niti \u0107e se mo\u0107i kazati: \u2018Evo ga ovdje!\u2019 ili: \u2018Eno ga ondje!\u2019 Ta evo – kraljevstvo je Bo\u017eje me\u0111u vama!\u201d (\u00abJevan\u0111elje po Luki\u00bb, gl. 17)
\nI, za kraj, jo\u0161 jedan citat Svedenborga, koji na simboli\u010dkom, \u010dak pomalo poetskom nivou najavljuje sve ovo o \u010demu se govorilo u prethodnim pasusima. Uz malo ma\u0161te i duhovnog anga\u017eovanja, mo\u017ee se, na nekom post-formalnom kognitivnom nivou psihe, do\u017eiveti vibracija budu\u0107e paradigme sinhronizovanih obrazaca svih vidova spiritualnog, kroz \u010ditanje ovog teksta iz dalekog XVIII veka: \u201c\u2026Priznavati Boga i ne \u010diniti zlo zato \u0161to je to protiv Boga, jesu dve stvari koje religiju \u010dine religijom. Jer je priznavati Boga a \u010diniti zlo kontradiktorno; isto kao i \u010diniti dobro a ne priznavati Boga; jer jedno ne mo\u017ee bez drugog. Od Gospoda je dato da skoro svuda postoji neka religija, i da u svakoj religiji postoje ta dva principa, i od Gospoda je tako\u0111e dato da svako ko priznaje Gospoda i ne \u010dini zlo zato \u0161to je to protiv Boga, ima mesto u nebu. Jer nebo u svojoj kompleksnosti predstavlja \u010coveka \u010diji \u017eivot ili du\u0161e jeste Gospod; u tom nebeskom \u010doveku nalazi se sve ono \u0161to se nalazi u prirodnom \u010doveku, sa razlikom koja postoji izme\u0111u nebeskih i prirodnih stvari.
\nPoznato je da \u010dovek nema samo organizovane oblike sastavljene od krvnih sudova i nervnih vlakana, koji se nazivaju utrobom, ve\u0107 i ko\u017eu, membrane, tetive, hrskavice, kosti, nokte i zube. Ovi drugi su u manjoj meri \u017eivi nego samo organizovani oblici, kojima su pot\u010dinjeni kao ligamenti, opne, potpore. Da bi nebeski \u010covek, koji je nebo, mogao da ima sve te stvari u sebi, on ne mo\u017ee da se sastoji samo od ljudi jedne religije, ve\u0107 mora da se sastoji od ljudi razli\u010ditih religija\u2026\u201d (\u201cBo\u017eanska promisao\u201d)<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pred vama je temeljan rad o velikom nau\u010dniku i mistiku Emanuelu Svedenborgu, za koga se malo zna a \u010dije delo je poslu\u017eilo i slu\u017ei kao osnova i inspiracija mnogim klasi\u010dnim i najmodernijm tra\u017eiteljima. Gete, \u0160tajner, Jung, \u010copra\u2026 su crpeli sa ovog neizmernog izvora. Ovaj \u201eBuda sa severa\u201c po\u010deo je put izu\u010davanjem matematike a zavr\u0161io teologijom. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/935"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=935"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/935\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":953,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/935\/revisions\/953"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=935"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=935"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=935"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}