{"id":95,"date":"2011-06-20T22:58:28","date_gmt":"2011-06-20T22:58:28","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=95"},"modified":"2011-06-22T14:22:47","modified_gmt":"2011-06-22T14:22:47","slug":"dzinovska-planeta-na-obodu-suncevog-sistema","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=95","title":{"rendered":"D\u017einovska planeta na obodu Sun\u010devog sistema?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a><\/p>\n

Ve\u0107 godinama kru\u017ee glasine o stranom, neotkrivenom svetu u tamnim spoljnim oblastima Sun\u010devog sistema. Neka mi\u0161ljenja se ne baziraju samo na misti\u010dnim legendama ili \u0161pekulacijama, ve\u0107 na astronomskim osnovama. Ipak, do sada nedostaju dokazi. Dva astronoma veruju da \u0107e uskoro dobiti nesumljiv odgovor na pitanje o nepoznatoj planeti. Oni su ube\u0111eni da daleko napolju kru\u017ei gigantski objekat. Ako bi stvarno bio otkriven, tada bi to bila najve\u0107a planeta na\u0161eg Sun\u010devog sistema.
\nNeko vreme ve\u0107 Sun\u010dev sistem ne izgleda kompletan. Predugo smo bili naviknuti na devet planeta koje u punoj harmoniji kru\u017ee oko svoje zvezde. Po\u010dev od Merkura, preko Zemlje i ogromih gasnih palneta zavr\u0161no sa Plutonom koji je tek 1930. uo\u010den. 2006 godine je Pluton ispao iz klase \u201eprave\u201c plante. Degradiran je novom klasifikacijom, da se po njemu zove grupa transneptunskih asteroida, Plutinosa. Poslednjih godina astronomi nailaze na takve svetove u svemiru koji su delom i ve\u0107i.<\/p>\n

Uprkos svemu na\u0161 Sun\u010dev sistem izgleda nekako \u201eodrezan\u201c, \u0161to bi se izgleda uskoro moglo nadoknaditi. Re\u010d je o desetoj tj. devetoj planeti.
\nSlede\u0107i prora\u010dune ona kru\u017ei daleko spolja, otprilike kao Pluton i neodre\u0111eno se predpostavlja da je \u010detiri puta masivna kao Jupiter, najve\u0107i u na\u0161em sistemu a koji na imaginarnoj vagi daje 320 zemljine mase.
\n\u2022Astronomi profesor John Matese i Daniel Whitmire sa univerziteta Luizijana predstavili su svoja otkri\u0107a krajem aprila 2010. u ICARUS-u vi\u0111enom magazinu o planetologiji. Analizom putanja kometa nai\u0161li su, prema njihovom mi\u0161ljenju, na egzistenciju do sad nepoznate planete vrlo daleko u Sun\u010devom sistemu i pod njegovim gravitacionim uticajem.
\nMaltese i Whitmire naslu\u0107uju jo\u0161 od 1999. postojanje nepoznatog nebeskog tela. Njihov rad nastavlja se na \u010duvenu tezu o Nemezis, koja proizilazi iz jednog stelarnog objekta, kru\u017ei oko na\u0161eg Sunca na velikoj distanci i pri tom na svom putu periodi\u010dno dolazi u blizinu gigantskih Oort- oblaka ili uranja u njih. 1950. astronom Jan Oort postulirao je postojanje tog rezervoara sa bilionima kometa, koje na\u0161e Sunce obavija i pri tom poseduje interstelarne dimenzije, vremenom je ta teza do\u017eivela izvesne korekcije.
\nPrema dana\u0161njim spoznajama, komete iz Oort-oblaka su uvek iznova skretane u unutra\u0161nji Sun\u010dev sistem na duga\u010dke putanje, za \u0161ta su odgovorni razli\u010diti faktori.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Geolog David M. Raup sa svojim kolegom J. Sepkovskim je primetio da velika izumiranja vrsta na na\u0161oj planeti se o\u010digledno odigravaju u redovnim razmacima. Koriste\u0107i odgovaraju\u0107e paleontolo\u0161ke podatke do\u0161li su do ciklusa od 26 mil. godina. Ovaj ogromni vremenski razmak ukazuje na kosmi\u010dku pozadinu doga\u0111aja i stoga Raup i Sepkovski vide kao uzrok jedno stelarno telo. Hipoteti\u010dka zvezda nazvana po gr\u010dkoj boginji osvete Nemezis, prema tome, periodi\u010dno oda\u0161ilje ki\u0161u kometa u unutra\u0161njost Sun\u010devog sistema a time i na Zemlju.
\nDo danas nije prona\u0111ena ni jedna crvena ili braon patuljasta planeta koja bi preuzela ulogu Nemezis. Jednako te\u0161ko izgleda i otkri\u0107e objekta koji ne svetli i na velikoj je udaljenosti. Dodu\u0161e, otkrivana su manja tela oko stranih zvezda, ali Matese i Whitmire analizirali su podatko od preko 100 kometa i do\u0161li do otkri\u0107a da se kod njihovog tra\u017eenog \u201ekandidata\u201c radi i nestelarnom objektu na udaljenosto od 15.000 AE. Pore\u0111enja radi Plutonova srednja sun\u010deva distanca je 40 AE (AE je astronomska jedinica i iznosi 149,6 miliona kilometara).
\nDva astrofizi\u010dara sa univerziteta Luizijana pripisuju 80% posmatranih kometa skretanje kroz galakti\u010dko gravitaciono delovanje. Preostalih 20% planeta bi moralo biti od neke ve\u0107e planete uvu\u010deno u inutra\u0161njost Sun\u010devog sistema. Jedana crvena ili braon patuljasta zvezda bi morala radi ve\u0107e mase mnogo vi\u0161e kometa da izbaci iz putanje. Sa druge strane objekat poput Jupitera bi morao zantno vi\u0161e \u201ete\u017eiti\u201c da bi se objasnio dati procenat. Ono \u0161to preostaje je postojanje planete izme\u0111u osam i po i \u010detiri mase Jupitera koja bi morala prili\u010dno daleko vani da kru\u017ei da bi bila delotvorna.
\nMatese i Whitmire nazvali su je Tiha (Tyche) po gr\u010dkoj boginji sudbine i da bi napravili ogradu od hipoteti\u010dne zvezde Nemezis.
\nNajbolje \u0161anse za otkri\u0107e ima Wide-Field Infrared Survey Explorer . Ovaj svemirski teleskop vr\u0161i kompletno infracrveno skeniranje neba. Negde me\u0111u podatcima mogao bi se kriti podatak o toplotnom signalu Tihe. Prvi podatci bi\u0107e tek u aprilu publikovani, a dok se sve kompletira pro\u0107i \u0107e dve godine.
\nDa li bi se moglo radito o dugo tra\u017eenoj \u201eplaneti X\u201c? O toj planeti ve\u0107ina teza nije sasvim ubedljiva. Neki bi se pitali da li bi to bila diskutabilna \u201eNibiru\u201c, koja navodno treba 3.500 god. na svojoj putanji. I ova pretpostavka mora otpasti ve\u0107 samo zato jer bi Tiha zbog udaljenjosti trebala najmanje 8,5 mil. godina.<\/p>\n

Link: http:\/\/www.viewzone.com\/nemesis.html<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 godinama kru\u017ee glasine o stranom, neotkrivenom svetu u tamnim spoljnim oblastima Sun\u010devog sistema. Neka mi\u0161ljenja se ne baziraju samo na misti\u010dnim legendama ili \u0161pekulacijama, ve\u0107 na astronomskim osnovama. Ipak, do sada nedostaju dokazi. Dva astronoma veruju da \u0107e uskoro dobiti nesumljiv odgovor na pitanje o nepoznatoj planeti. Oni su ube\u0111eni da daleko napolju kru\u017ei […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=95"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":203,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95\/revisions\/203"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=95"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=95"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=95"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}