{"id":978,"date":"2011-07-11T11:25:16","date_gmt":"2011-07-11T11:25:16","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=978"},"modified":"2011-07-11T11:25:16","modified_gmt":"2011-07-11T11:25:16","slug":"azotno-dubrivo-i-suicid","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=978","title":{"rendered":"Azotno \u0111ubrivo i suicid"},"content":{"rendered":"

.. azotno \u0111ubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stru\u010dnjaka, kada koli\u010dinu upotrebljenih ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava…<\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Neboj\u0161a Hafizovi\u0107<\/em>\"\"<\/a><\/p>\n

Postoji potpuna podudarnost simptoma trovanja azotom i depresivnog oboljenja i .. ne samo tog oboljenja.<\/p>\n

Eksperimentalno je utvr\u0111eno da ve\u0107 male promene, u koli\u010dini apsorbovanog azota (ina\u010de osnovnog sastojka vazduha s 78,082687% uz kiseonik 20,945648% i 0,933984% drugih gasova), dovodi do dobro poznatih i dramati\u010dnih promena funkcionisanja ljudskog organizma.<\/p>\n

Treba razlikovati tri \u201edomena\u201c njihovog delovanja i poreme\u0107aja : raspolo\u017eenja, pona\u0161anja i motori\u010dkih funkcija.<\/p>\n

Prome\u0107aj raspolo\u017eenja, izazvan malom promenom koli\u010dine apsorbovanog azota iz vazduha, obuhvata sve pojavne oblike \u201cdepresivnog oboljenja\u201d, bez obzira s koliko ma\u0161te su nau\u010dnici tu podelu izvr\u0161ili. On se, u zavisnosti od intenziteta trovanja, od po\u010detnog (utu\u010denosti, bezvoljnosti i apatije) kre\u0107e ka te\u017eim oblicima poreme\u0107aja raspolo\u017eenja (ne definisanog unutra\u0161njeg straha, poreme\u0107ajem apetita i sna, posle kojeg se vrlo \u010desto budi \u201cote\u017eelih udova\u201d i \u201cumorniji nego \u0161to je oti\u0161ao na spavanje\u201d) i kona\u010dno do suicidnih pomisli.<\/p>\n

Poreme\u0107aj pona\u0161anja, podrazumeva asocijalno pona\u0161anje agitarno ili stupidno. Agitarnim se podrazumeva pona\u0161anje kod kojeg se \u201coboleli\u201d pona\u0161a \u201cne mirno\u201d, njegovo pona\u0161anje je \u201cnervozno\u201d kretnje \u201cistrzane\u201d i nesvrsishodne. Suprotno njemu, stupidno pona\u0161anje karakteri\u0161e potpuna bezvoljnost i pasivnost. Ose\u0107anje \u201cbesmisla \u017eivota\u201d odre\u0111uje i pona\u0161anje.<\/p>\n

Najinteresantniju, istovetnost simptoma, sam uo\u010dio kod \u201cbipolarnog depresivnog oboljenja\u201d. Manifestuje se \u010destim oscilacijama raspolo\u017eenja, od te\u0161ke depresije do druge krajnosti i eufori\u010dnog raspolo\u017eenja u kojem se \u201coboleli\u201d ose\u0107a ne realno mo\u0107nim i sre\u0107nim. U, davno izvr\u0161enim, eksperimentima ispitanici su pod dejstvom pove\u0107ane koli\u010dine azota apsorbovane iz vazduha i time izazvanog trovanja, kako je zabele\u017eeno, u kratkom vremenskom periodu menjali raspolo\u017eenje od: \u201cduboke tuge\u201d, poti\u0161tenosti, \u201cne izdr\u017eivog\u201d straha do eufori\u010dnog raspolo\u017eenja, kada su se ose\u0107ali \u201cbezgrani\u010dno sre\u0107ni\u201d. Puni energije oni su za\u010dikavali eksperimentatore, poku\u0161avali da im uzmu olovke i histeri\u010dno se smejali, da bi posle kratkog vremena ponovo postajali te\u0161ko depresivni.<\/p>\n

Poreme\u0107aj motori\u010dkih funkcija je duhovito nazivano \u201esavijanjem\u201c. Ono, posle po\u010detnih gr\u010denja mi\u0161i\u0107a, podrazumeva bolno gr\u010denje svih mi\u0161i\u0107a, pri \u010demu se ispitanik savija i izvija po podu u bolovima, od kojih ga spasava samo privremeni gubitak svesti. Eventualna, pojava pene na ustima daje nam kompletnu sliku epilepti\u010dnog napada, za kojeg su tek pro\u0161le godine (na me\u0111unarodnom kongresu u Pekingu) nau\u010dnici predpostavili da je izaziva hipoksija (nedostatak kiseonika) a mi sada, da: uzrok nije nedostatak kiseonika, nego vi\u0161ak azota u udisanom vazduhu.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u201enajbolnije\u201c pitanje je: \u0161ta se de\u0161ava kada \u201esavijanje\u201c zahvati sr\u010dani mi\u0161i\u0107 ?<\/p>\n

Odgovor, sada, mo\u017eemo i sami dati ili barem, predpostaviti.<\/p>\n

Odgovor, me\u0111utim, name\u0107e i pitanje: zbog \u010dega se, to pitanje, tek sada postavilo?<\/p>\n

Jedan od razloga je nedostatak multidisciplinarnosti, u radu, koji je posledica sve u\u017eih i ve\u0161ta\u010dki podeljenih, specijalizacija koje me\u0111usobno ne sara\u0111uju, ali osnovni razlog je u nedostatku inventivnosti, jer su svi, do sada, izvo\u0111eni eksperimenti tretirali problem trovanja azotom s aspekta udisanja vazduha pod povi\u0161enim pritiskom i nije uzimana u obzir jednostavna \u010dinjenica da: do trovanja azotom dolazi i pri normalnom pritisku, kada vazduh sadr\u017ei pove\u0107anu koli\u010dinu azota.<\/p>\n

Ina\u010de bi bilo te\u0161ko objasniti situaciju koju imamo, da: stanovnici Panonske nizije, imaju simptome ronilaca i ako se kre\u0107u po dnu mora koje je presu\u0161ilo pre 600 000 godina. Bolesti, koje imaju simptome identi\u010dne s simptomima trovanja azotom, karakteristi\u010dne su bolesti ravni\u010darskih i podru\u010dja intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, gde se, kao izvor azotnog aero-zaga\u0111enja, \u201eprirodno name\u0107u\u201c: ve\u0161ta\u010dka \u0111ubriva. Oko 900 000 tona svake godine, s prole\u0107a i jeseni, isparava s vojvo\u0111anskih njiva. Ako mislite da je to \u201evelika koli\u010dina\u201c (bilo \u010dega) sigurno niste poljoprivredni stru\u010dnjak, po\u0161to oni smatraju da je za optimalno na\u0111ubravaje vojvo\u0111anskih njiva potrebna dvostruko ve\u0107a koli\u010dina. Sve bi i bio problem poljoprivrednih stru\u010dnjaka, kada koli\u010dinu upotrebljenih ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava ! Na prostoru upotrebe i u vreme upotrebe !<\/p>\n

Statistika suicida, koji predstavlja \u201emortalitet depresivnog oboljenja\u201c (Silverman) i koji kao \u201evrh ledenog brega\u201c \u201eproviruje iz mora depresije\u201c, ukazuje na ispravnost dosada\u0161njih tvrdnji.<\/p>\n

Posledice, u vidu statisti\u010dki registrovanih samoubistava, po prostoru, vremenu i ljudima, potpuno potvr\u0111uju predpostavku, zasnovanu na istovetnosti simptoma.<\/p>\n

Prostor, intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, predstavlja i prostor za koji su pomenute bolesti karakteristi\u010dne. Panonska nizija predstavlja sredinu izrazito visoke stope suicida. Postoji direktna proporcionalnost izme\u0111u koli\u010dine upotrebljenih ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva i stope suicida na odre\u0111enom prostoru.<\/p>\n

Primer Ma\u0111arske:<\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eEpicentri\u201c, suicida i depresivnog oboljenja koje mu predhodi, nalaze se u mestima proizvodnje azotnih \u0111ubriva. Stopa suicida u njihovoj okolini prati obim proizvodnje. U Vojvodini su to: Pan\u010devo, Subotica i Ba\u010dka Palanka, a u Republici Hrvatskoj najve\u0107a stopa suicida se bele\u017ei u Kutini.<\/p>\n

Vreme, posmatrano u du\u017eem vremenskom periodu, statisti\u010dki bele\u017ei stalni porast stope suicida, na svetskom nivou, od 1950-te godine \u0161to se podudara s intenzivnijom primenom ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva, na tim podru\u010djima.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>U toku godine, vreme izrazitog pove\u0107anja broja suicida je rano prole\u0107e (odnosno kraj februara i mart) i jesenje (raj septembra i oktobar) \u0161to predstavlja periode godine u kojima se vr\u0161i prihranjivanje, osnovnih ratarskih useva, ve\u0161ta\u010dkim \u0111ubrivima. Martovski skok stope suicida je uo\u010dljiviji, jer se tada ve\u0161ta\u010dka \u0111ubriva ne zaoravaju kao \u0161to je to slu\u010daj s jesenjim na\u0111ubravanjem.<\/p>\n

Jutro i ve\u010de predstavljaju doba dana kada je rizikpojave simptoma i njihovih posledica najve\u0107i i potpuno je u skladu s iznetim jer je to doba dana kada je isparavanje iz zemlje najintenzvnije.<\/p>\n

Ljudi koji su skloniji suicidu od drugih su zemljoradnici. Stopa suicida je tri puta (300%) ve\u0107a kod zemljoradnika nego kod bilo kog drugog zanimanja. Statistika, obolelih i izvr\u0161ilaca suicida, po polu, bele\u017ei naj\u010de\u0161\u0107e, dvostruko ve\u0107i broj mu\u0161karaca, \u0161to odgovara izlo\u017eenosti \u0161tetnom uticaju azotnim \u0111ubrivima na osnovu uobi\u010dajene dru\u0161tvene podele rada, po polovima. Starosna struktura, obolelih i izvr\u0161ilaca suicida, odgovara posledicama koje ima hroni\u010dno trovanje.<\/p>\n

Statisti\u010dki uo\u010deno podmla\u0111ivanje obolelih posledica je \u017eivota predhodnih generacija u periodu pre pojave aerozaga\u0111enja, za razliku od mla\u0111ih generacija koje su od ro\u0111enja izlo\u017eene njegovom \u0161tetnom uticaju.<\/p>\n

Do sada prepoznata, metereopatska karakteristika, ovih oboljenja, razumljiva je s novog stanovi\u0161ta, jer vla\u017eno i toplo vreme pove\u0107ava koli\u010dinu azotnih isparenja, koji pogotovo u kombinaciji s povi\u0161enim atmosferskim pritiskom dovode do pojave koju mo\u017eemo nazvati \u201eHaldejnovim efektom\u201c.<\/p>\n

Prime\u0107ena stagnacija stope suicida, na podru\u010djima najrazvijenijih zemalja, potpuno je razumljiva s novog stanovi\u0161ta, u tom smislu \u0161to je na tim podru\u010djima postignut racionalni maksimum, od oko 250 kg po hektaru, preko kojeg, dalje pove\u0107anje upotrebljenih ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva, ne doprinosi pove\u0107anju prinosa.<\/p>\n

Tako da na, dalje, pove\u0107anje svetske stope suicida u najve\u0107oj meri uti\u010de drasti\u010dno pove\u0107anje stopa suicida u zemljama u razvoju, koje intenziviraju svoju poljoprivrednu proizvodnju sve ve\u0107im pove\u0107anjem upotrebe ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva. Te zemlje su pre svih Indija i Kina, zatim Belorusija s velikim pove\u0107anjem proizvodnje i pribalti\u010dke dr\u017eave preko \u010dijih luka se ono transportuje.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Medicinski, ali i \u010ditav niz drugih aspekata, uo\u010denog aerozaga\u0111enja azotnim isparenjima iz azotnih ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva, detaljno sam analizirao i statisti\u010dki potkrepio u knjizi, radnog naziva \u201eGu\u0161enje du\u0161e\u201c, \u010dijem se objavljivanju nadam.<\/p>\n

 <\/p>\n

Autor: Neboj\u0161a Hafizovi\u0107<\/em><\/p>\n

St. Pazova M. Crnjanskog 40<\/em><\/p>\n

022\/312-765 063\/587-184<\/em><\/p>\n

n.hafizovic@yahoo.com<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

.. azotno \u0111ubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stru\u010dnjaka, kada koli\u010dinu upotrebljenih ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava… Pi\u0161e: Neboj\u0161a Hafizovi\u0107 Postoji potpuna podudarnost simptoma trovanja azotom i depresivnog oboljenja i .. ne samo tog oboljenja. Eksperimentalno je utvr\u0111eno da ve\u0107 male promene, u koli\u010dini apsorbovanog azota (ina\u010de osnovnog sastojka vazduha s […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/978"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=978"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/978\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":983,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/978\/revisions\/983"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=978"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=978"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=978"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}