{"id":984,"date":"2011-07-11T11:33:57","date_gmt":"2011-07-11T11:33:57","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=984"},"modified":"2012-02-02T07:46:59","modified_gmt":"2012-02-02T07:46:59","slug":"integrisano-globalno-drustvo-kao-odraz-kosmickog-holistickog-principa","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=984","title":{"rendered":"INTEGRISANO GLOBALNO DRU\u0160TVO KAO ODRAZ KOSMI\u010cKOG HOLISTI\u010cKOG PRINCIPA"},"content":{"rendered":"

Globalno dru\u0161tvo je ve\u0107 sada prisutno i aktualizovano u cyber – prostoru interneta i emanira kroz mre\u017eu raznolikih high-tech elektronskih komunikacija, a odra\u017eava se u instantnom povezivanju pojedinaca \u0161irom planete koji, sasvim slobodno, neograni\u010deni bilo kakvim paradigmama zadatim \u201codozgo\u201d, kreiraju virtuelna polja delovanja – od trgovine, preko zabave, do nauke pa sve do umetni\u010dkog izra\u017eavanja.<\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>S druge strane, formiranje oficijelnih nad-nacionalnih zajednica (poput Evropske Unije) sastavljenih od semi-suverenih dr\u017eava oli\u010deno je trijumfom birokratskog formalizma i planske ekonomije, \u0161to naizgled li\u010di na neorganski utemeljen, alijenirani kompozit sastavljen od nespojivih elemenata (lokalnih kulturnih, nacionalnih, verskih identiteta te ekonomskih politika) putem puke racionalne sinteze li\u0161ene bilo kakve sinergije sa prirodnim zakonima.<\/p>\n

 <\/p>\n

<\/a>\"\"<\/a>Ipak, globalna planetarna zajednica nije samo atrificijelni konstrukt intelektualnih elita ve\u0107 odraz kosmi\u010dkog principa holizma, koji se podjednako odra\u017eava i u me\u0111usobnoj energetskoj \u2013 vremensko \u2013 materijalnoj sinhronosti svih makro objekata i mikro \u010destica, ba\u0161 kao i objedinjenosti psiho-habitualnog kontinuuma kod \u010doveka. \u0160tavi\u0161e, te\u017enja ka ujedinjenju sveta predstavlja ustvari odraz integracije psihi\u010dkog aparata kod pojedina\u010dnog \u010doveka koja postoji kao intencija nezavisno od njegove volje. I ba\u0161 kao \u0161to atomiziranost funkcija psihe pojedinca ko\u010di njegov li\u010dni razvoj, tako i podeljenost \u010dove\u010danstva na razne modele identiteta, me\u0111usobno suprotstavljenih, ko\u010di razvoj planetarne svesti. Zbog toga, pokrenuti kolektivno nesvesnim (Sheldrakeovim morfogenetskim poljem), narodi te\u017ee sveop\u0161toj integraciji, a da nisu svesni \u0161ta ih zapravo pokre\u0107e, te im istorijski poku\u0161aji stvaranja jedinstvene dr\u017eave i ujedinjenja suprotnosti izgledaju kao nasilna volja umova velikih osvaja\u010da, poput Napoleona ili Aleksandra Makedonskog ili pak neprirodni kognitivni projekat intelektualnih trustova mozgova. Sasvim suprotno, ideje ujedinjenja su ustvari bljeskovi prodora arhetipa integracije, duboko iz morfogenetskog polja, u svest pojedinaca (lidera naroda) koji delaju, ose\u0107aju\u0107i neodoljiv sudbinski poziv na akciju, ni sami ne razumevaju\u0107i smisao svoje misije, daleko dublji od li\u010dne sujete ili pragmati\u010dne ekonomske i politi\u010dke koristi.<\/p>\n

I sam arhetip materijalno \u2013 temporalno \u2013 energetske celovitosti prostorno-vremenskog kontinuuma, koji je u sinergiji sa psihi\u010dkom, a potom i sa planetarnom integrisano\u0161\u0107u ljudskog roda, odraz je arhetipa \u201cjednog\u201d (osnovnog principa) koji je prauzrok svih stvari i posve je nematerijalan, s one strane prostora i vremena. To je bit holizma. Kroz drevne \u0161kole filozofije i ezoterije vekovima se promi\u0161ljaju pojmovi \u201cjednog\u201d i jedinstva, celovitosti. Ti pojmovi su rezultat uvida u zakone vi\u0161ega reda i predstavljaju plod transcendentnog i metakognitivnog uma, koji rezonira sa astralnim porukama koje je primio. Tako \u201cjedno\u201d i celovitost ustvari i nisu samo pojmovi ve\u0107 realna i \u017eiva stvarnost koja egzistira van prostora i vremena a ljudskom rodu se prikazuje u vidu numinoznih iskustava.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Plotin, znameniti rimski neoplatonisti\u010dki filozof iz III veka n.e., sledbenik ezoterijskog u\u010denja Amonija Zaka, pogazio je zakletvu \u0107utanja o sakralnom znanju, i kroz svoj opus izra\u017een u kapitalnom delu \u201cEneade\u201d, preto\u010dio u jezik pojmova svet ideja koje je dobio praksom tajnog u\u010denja. On se bavi prauzrokom svih stvari i podrobno opisuje prirodu \u201cjednog\u201d (prauzroka, osnovnog principa) koje je esencijalno izvan prirodnog sveta, a opet ga, paradoksalno, obuhvata u potpunosti, bezdelatno astralno oli\u010davaju\u0107i princip integracije, nevidljivo a iz sfere zakona najvi\u0161ega reda. Kako, po alhemi\u010darskom kredu, va\u017ei: \u201cas above, so below\u201d, sledi da se celovitost primarnog principa odra\u017eava kroz arhetipsku te\u017enju ka svesti celovitosti prirodnog sveta, \u0161to va\u017ei i za ljudsko dru\u0161tvo, koje je nerazdvojivi deo kosmosa bilo toga svesno ili ne.<\/p>\n

Plotin nadahnuto opisuje \u201cjedno\u201d kao princip koji se mo\u017ee samo posredno spoznati observiranjem me\u0111uodnosa u prirodi:<\/p>\n

\u201c\u2026Pa \u0161ta je ono (\u201cjedno\u201d \u2013 op. M. V.) ? Mo\u0107 svega. Kad nje ne bi bilo ne bi bilo ni svega (\u0161to jeste) niti bi um bio prvi i sveop\u0161ti \u017eivot. Ono pak \u0161to je iznad \u017eivota uzrok je \u017eivota; jer aktualnost \u017eivota koja je sve nije prva ve\u0107 je sama tako re\u0107i istekla iz nekog izvora. Zamisli izvor koji nema drugo na\u010delo i koji se, mada je dao sebe svim rekama, nije u njima istro\u0161io ve\u0107 je ostao u miru i (zamisli) reke koje su iz njega proizi\u0161le i koje su jo\u0161 zajedno pre nego \u0161to \u0107e jedna oti\u0107i tamo a druga onamo, mada svaka tako re\u0107i zna kuda \u0107e ih odastati tokovi, ili (zamisli) \u017eivot koji je \u010ditavu pro\u017eeo veliku biljku, dok na\u010delo miruje neraspr\u0161eno u celini po\u0161to je tako re\u0107i u\u010dvr\u0161\u0107eno u korenu. Dakle ono je dalo sav mno\u0161tveni \u017eivot biljci a samo je ostalo ne mno\u0161tveno ve\u0107 na\u010delo mnogostranog (\u017eivota). I to nije nikakvo \u010dudo. Zapravo \u010dudo je to kako je mno\u0161tvenost \u017eivota nastala iz nemno\u0161tvenosti, i mno\u0161tva ne bi ni bilo da pre mno\u0161tva nije postojalo ono \u0161to nije mno\u0161tvo. Jer na\u010delo se ne deli u Sve jer bi u tom slu\u010daju uni\u0161tilo i Sve; i ovo vi\u0161e ne bi ni postalo da na\u010delo ne miruje u sebi kao razli\u010dito. Zbog toga je vra\u0107anje svuda vra\u0107anje ka Jednom. I u svakoj (stvari) postoji neko jedno ka kome \u0107e\u0161 se vra\u0107ati i to uvek ka jednom koje nije prosto jedno, sve dok se ne do\u0111e do onog \u0161to je prosto \u2013 naprosto jedno; to se me\u0111utim vi\u0161e ne mo\u017ee svesti na drugo. Ali ako se uzima jedno biljke \u2013 a to je i na\u010delo koje miruje \u2013 i jedno \u017eivotinje, du\u0161e ili Svega, u svim slu\u010dajevima uzima se ono \u0161to je najmo\u0107nije i \u0161to je uzvi\u0161eno. Kad bi se pak uzelo Jedno istinskih bi\u0107a, njihovo na\u010delo, izvor i mo\u0107, zar \u0107emo tada sumnjati i zar \u0107emo misliti da je To ni\u0161ta?! Svakako, ono je ni\u0161ta tih bi\u0107a \u010dije je na\u010delo takvo da Mu ni\u0161ta, ni bi\u0107e, ni bivstvo, ni \u017eivot ne mogu biti odredbe pa je iznad svega toga. Ako Ga dohvati\u0161 nakon \u0161to si odbacio bi\u0107e zadivi\u0107e\u0161 se. A kad se baci\u0161 ka njemu i kad uspe\u0161 da se smiri\u0161 unutar njega shvataj Ga sve vi\u0161e, shvataju\u0107i pomo\u0107u tog uvida i uvi\u0111aju\u0107i njegovu veli\u010dinu preko onoga \u0161to je posle Njega i kroz Njega\u2026\u201d<\/p>\n

P.D. Uspenski, pisac i pedagog post \u2013 Gur\u0111ijevljevske \u0161kole duhovnog preobra\u017eaja, opisuje \u201cjedno\u201d kao apsolut, slu\u017ee\u0107i se jednostavnim stilom, bliskom vremenu u kome \u017eivimo, i u skladu sa na\u0161im kognitivnim aparatom i formalno \u2013 operativnim mi\u0161ljenjem:<\/p>\n

\u201c\u2026\u010covek \u017eivi na Zemlji, a Zemlja je jedna od planeta Sun\u010devog sistema, tako da \u010dovek tako\u0111e pripada planetarnom svetu. Zemlja zauzima odre\u0111eno mjesto u Sun\u010devom sistemu tako da mo\u017eemo da ka\u017eemo da pripadamo tako\u0111e i Suncu. Sunce je jedna od zvezda u Mle\u010dnom putu, pa u tom smislu mi tako\u0111e pripadamo Mle\u010dnom putu. Potom, uobi\u010dajena nauka razume i dozvoljava postojanje drugih galaksija, sli\u010dnih ili razli\u010ditih od na\u0161e, tako da mi tako\u0111e pripadamo i svetu svih galaksija, uzetih zajedno. Astronomski ne mo\u017eemo da idemo dalje ali filozofski mo\u017eemo da pojmimo stanje stvari u kome je sve jedno kao \u0161to je jabuka jedno. To stanje nazivamo apsolut. Prema tome su sve galaksije, na\u0161a galaksija, na\u0161 Sun\u010dev sistem, planete, Zemlja, Mesec koji je u polju uticaja Zemlje \u2013 svi u Apsolutu\u2026\u201d<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Svami Mukatanda Paramhansa, indijski duhovnik, veoma emotivno opisuje do\u017eivljaj susretanja sa arhetipom \u201cjednog\u201d, koje sve obuhvata, a ipak je esencijalno s one strane kosmosa. Numinozum mu je u svesti emanirao u vidu koji je prilago\u0111en ljudskom saznajnom aparatu \u2013 poput blje\u0161tave svetlosti koja nosi energiju simbola apsoluta:<\/p>\n

\u201c\u2026 Zraci crvene aure zasijali su u svih mojih 72 000 nerava i bezbrojnim krvnim zrncima. Beli plamen pojavio se zajedno sa onim \u0161to ga je podr\u017eavalo, crnom svetlo\u0161\u0107u; a potom dragi, voljeni Plavi Biser, osnova svega! Istog je trenutka moja meditacija postala mnogo sna\u017enija. Moja se vizija usmerila navi\u0161e. Dok sam buljio u maju\u0161ni Plavi Biser, on je po\u010deo da raste u svim pravcima, \u0161ire\u0107i svoje plavo zra\u010denje. \u010citav prostor od zemlje do neba bio je ozra\u010den. To vi\u0161e nije bio biser, ve\u0107 sjajna, blje\u0161tava, beskrajna Svetlost. To su \u2026opisali kao svesnu svetlost Chiti. (Chit-najvi\u0161a, transcendentalna Svest). Zapravo sam video kako se univerzum ra\u0111a iz te \u0161ire\u0107e svetlosti kao oblaci dima iz vatre. Kosmos se pojavio u svesnoj svetlosti i svesna svetlost u kosmosu kao niti u tkanini i tkanina u nitima. Kao \u0161to seme raste u drvo, iz koga izbijaju gran\u010dice, li\u0161\u0107e, cvetovi i plodovi, i su\u0161tastvena Chiti postaje, u Svom sopstvenom bi\u0107u, ptica i \u017eivotinja, crv i insekt, an\u0111eo u demon, \u010dovek i \u017eena. Video sam blistavu, bo\u017eanski divnu svesnu svetlost kako mirno kuca sa svih strana kao vrhunsko bla\u017eenstvo, spolja i iznutra, odozdo i odozgo. Iako su mi o\u010di bile otvorene, bio sam u meditaciji. Kao \u0161to ronilac ulazi u vodu, okru\u017een sa svih strana vodom i samo vodom, i ja sam bio potpuno obavijen tom svesnom svetlo\u0161\u0107u. U tom stanju, univerzum je nestao i ja sam ugledao samo \u010disti sjaj kako se talasa svuda okolo\u2026\u201d<\/p>\n

Aristotel, gr\u010dki post-platonisti\u010dki filozof iz IV veka p.n.e., delio je bi\u0107a (tj. sve \u0161to postoji, supstancije i akcidencije) na postoje\u0107a u potencijalu (mogu\u0107nosti) ili aktuelno postoje\u0107a (postoje\u0107a u stvarnosti). On je smatrao da nijedna potencijalnost ne mo\u017ee da se preto\u010di u aktualnost bez delovanja neke ve\u0107 postoje\u0107e aktualnosti tj. stvarnog bi\u0107a. To bi\u0107e najpre u svom umu kreira misao koje je ustvari ve\u0107 potencijalno drugo bi\u0107e. Tako priroda, ako sledimo jedan uzrok aktualizovanja entiteta jednog za drugim i aktualizovanja jednog kao posledica aktivnosti uma drugog, ustvari teleolo\u0161ki izvr\u0161ava ciljeve koji poti\u010du od misli. Esencijalna misao jeste s one strane kosmosa i ona predstavlja sveprisutnu formu bez materije. To je stvarala\u010dka misao, apsolutni Um, a mi bi smo rekli apsolut, tj. \u201cjedno\u201d.<\/p>\n

Aristotelu je, 343. godine p.n.e. povereno podu\u010davanje i vaspitanje Aleksandra Makedonskog, tada jo\u0161 samo mladog prestolonaslednika. Moglo bi se zaklju\u010diti da je na Aleksandra uticalo nekoliko fundamentalnih Aristotelovih hipoteza. Najpre, ideja da je svaka aktualnost proizvod misli i da je svaka misao ustvari potencijalna aktualnost. Potom, ideja o sveprisutnoj formi bez materije, koja te\u017ei da se aktualizuje. Aleksandar je, tako, iniciran od strane zakona<\/p>\n

pan-psihi\u010dkog polja , koji te\u017ee integraciji razli\u010ditosti u celinu vi\u0161eg reda, bio obuzet idejom jedinstvenog svetskog carstva i s, druge strane, ube\u0111en da njegova misao o tome ve\u0107 predstavlja potencijalnost aktualnog bi\u0107a koje tek ima da postvari sopstvenom akcijom.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Aleksandar je, do svoje smrti u 33.-oj godini, zaista osvojio dobar deo sveta koji je tada bio poznat evropocentri\u010dnom umu starih Helena \u2013 Makedonije preko Egipta i male Azije pa sve do Indije. Njegova genijalna vojna strategija je susretala misionarsku ideju o \u0161irenju helenske kulture po \u010ditavom svetu. Rezultat je, me\u0111utim, bio pojava Helenizma koji je ustvari predstavljao sinkreti\u010dki spoj razli\u010ditih orijentalnih religija, kultova, misterija i ezotrnih praksi, kombinovanih sa gr\u010dkim duhovno \u2013 okultnim nasle\u0111em. Politi\u010dki sistemi triju monarhija (Makedonska, Sirijska, Egipatska) tako\u0111e su bili, u razli\u010ditim me\u0111uvarijantama, hibrid orijentalnog i helenskog nasle\u0111a. Gr\u010dki polisi su u Evropi imali autonomnu vladavinu, ali taj model Aleksandar i naslednici nisu preslikali u novoosvojene oblasti. Orijentalna despotija, sa Aleksandrom progla\u0161enim za bo\u017eanstvo, koja je bila efikasan oblik vladavine na Istoku, kombinovana je sa gr\u010dkim kulturnim i religijsko-misterijskim nasle\u0111em, \u0161to je bilo delo helenske elite i njihovih katedri koje je poha\u0111ala i lokalna orijentalna elita. Bili su \u010desti me\u0161ani brakovi, trgovalo se izme\u0111u raznolikih zemalja koje su bile deo nekada jedistvene teritorije, a sada nasle\u0111a postvarenog sinkretizma, cvetale su nauka i umetnost. Arhimed, Eratosten, Euklid, Ptolomej su samo neki od prominentnih nau\u010dnika toga doba. Aleksandrijska biblioteka sa svojih 700 000 knjiga, u imperiji u kojoj razli\u010diti narodi koegzistiraju zajedno sa sinergetski raspore\u0111enim formama spiritualnosti i kulturnim modelima koji se stapaju u novi nad-nacionalni ujedinjuju\u0107i duh helenizma, kao da predstavlja proto-internet, ba\u0161 kao \u0161to drevna helenisti\u010dka imperija kao model predstavlja proto-globalno dru\u0161tvo.<\/p>\n

O helenisti\u010dkom sinkretizmu govori Mircea Eliade, ugledni ameri\u010dki istori\u010dar religija rumunskog porekla:<\/p>\n

\u201c\u2026Ustvari, religijski sinkretizam je glavno obele\u017eje helenisti\u010dkog vremena. Ta prastara i \u0161iroko rasprostranjena pojava odigrala je va\u017enu ulogu u obrazovanju hiitske, gr\u010dke i rimske religije, kao i u religiji Izraela, budizmu Mahajane i taoizmu. Ali, ono po \u010demu se sinkretizam helenisti\u010dke i rimske epohe izdvaja od ostalih, to su njegove \u0161iroke razmere i iznena\u0111uju\u0107a kreativnost. Daleko od toga da bude neplodan, on se pojavljuje kao neophodan uslov stvarala\u010dkog razvoja bilo koje religije\u2026I prvobitno hri\u0161\u0107anstvo razvijalo se u sinkretisti\u010dkoj sredini. Istina je da je u doba koje mi razmatramo jedino bog Serapis bio rezultat skladnog sjedinjavanja dveju bo\u017eanskih figura. Ali, gr\u010dko-isto\u010dnja\u010dke Misterije, eshatolo\u0161ke i apokalipti\u010dke teorije, kult vladalaca \u2013 da navedemo samo neke primere \u2013 tako\u0111e ilustruju zna\u010daj i snagu sinkretisti\u010dke misli\u2026\u201d<\/p>\n

Danas projavljivanje matrijarhata kroz forme cyber-planetarne zajednice interneta, kao i nad-nacionalnog pokreta ekologije, budu\u0107i da ukida patrijarhalnu paradigmu tzv. \u201cvladanja\u201d nad prirodom, kod nedovoljno osve\u0161\u0107enog \u010doveka izaziva strah od determinizma ujedinjuju\u0107eg arhetipa celovitosti (\u201cjednog\u201d) koji ukida sve individualnosti. Emanira u\u017eas od nemo\u0107i pred sudbinom \u201cobezli\u010denja\u201d (a zapravo osloba\u0111anja od rigidnih patrijarhalnih frame-ova kulturno-religioznih autoritarnih obrazaca). Analogno tome su drevni narodi iz epohe Helenizma, budu\u0107i posednuti arhetipom ucelovljenja, a pritisnuti nasle\u0111em Vavilonske astrologije koja je odisala fatalizmom zvezdanih uticaja, u vapaju za individualitetom, posegli za misterijama spasenja. Arhetip \u201cjastva\u201d (K.G. Jung) se kao ujedinjuju\u0107i simbol dakle pojavljuje u epohi sinkretizma, kada se me\u0161aju religije, narodi i kulture. Kasnije \u0107e se u tekstu vi\u0161e govoriti o tome. O religijama spasenja Eliade dalje ka\u017ee:<\/p>\n

\u201c\u2026Za razliku od posve\u0107ivanja u Eleusinske misterije\u2026posve\u0107enja u druge religije spasenja mogla su se ostvariti bilo gde i bilo kada. Svi ti kultovi posve\u0107ivanja upu\u0107ivali su na drevnu pro\u0161lost, pa \u010dak i onda kada su se redovno po\u010deli upra\u017enjavati pre manje od jednog veka. radilo se svakako o jednom specifi\u010dnom kli\u0161eu Zeitgeista helenisti\u010dke i rimske epohe, no, \u2026 sve te religije spasenja ponovo su o\u017eivljavale izvesne elemente drevnih religija. Sa izuzetkom dionisizma, sve Misterije su isto\u010dnja\u010dkog porekla: frigijskog (Kibela i Atis), egipatskog (Izida i Oziris), feni\u010danskog (Adonis), iranskog (Mitra). Ali, u helenisti\u010dkoj epohi, naro\u010dito u vreme Carstva, ti isto\u010dnja\u010dki kultovi gube svoj etni\u010dki karakter; njihove strukture i soteriologije proklamuju univerzalisti\u010dki cilj\u2026\u201d<\/p>\n

Ovde dolazimo do prividnog paradoksa, ili pak ispoljavanja dijalekti\u010dke sinteze \u2013 iz pluralizma se projavljuje neka vrsta potpra\u017enog monizma, iz matrijarhalnog obrasca jenakosti (religija, naroda, rasa), javlja se jedinstveni simbol (kroz razli\u010dito emanirane religije spasenja) koji se kasnije i aktualizovao kroz institucionalno hri\u0161\u0107anstvo (jer je ono na kraju zamenilo paganizam te od simbola postalo \u017eivi mit, nakon toga enantiodromski preraslo u ideologiju). Kako objasniti ovakvu sintezu, i gde je tu veza sa dana\u0161njim istorijskim trenutkom?<\/p>\n

Da bi pravilno pristupili fenomenu odnosa sinkretizma, \u201cjednog\u201d i monoteizma, kao i na\u0161li referencu na dana\u0161nji civilizacijski trenutak, oobrati\u0107emo se u\u010denju K.G. Junga, znamenitog \u0161vajcarskog psihijatra \/ psihologa i spisatelja, koji se bavio vezama izme\u0111u psihi\u010dkih procesa i ezoternih i religijskih tradicija, poput astrologije ili alhemije. Jung tvrdi da su svi psihi\u010dki procesi, koji se ispoljavaju kroz arhetipove (tj. simbole, slike dostupne saznajno-kognitivnom aparatu pojedinca) zapravo emaniranje sadr\u017eaja koji poti\u010du iz \u201cjastva\u201d, te da psiha predstavlja sferu, \u010diji je \u201dego\u201d samo mali deo, a ispunjavaju je razli\u010diti komplesi li\u010dnog i kolektivnog nesvesnog. Taj krug je ispoljeno jastvo, koje je istovremeno i bezdimenzionalna ta\u010dka u centru sfere. Dakle su\u0161tina \u201cjastva\u201d je bezdimenzionalna ta\u010dka, ali ono ustvari obuhvata kompletnu psihu, i iz njega izviru arhetipovi\u2026 Analogija sa Plotinovim konceptom \u201cjednog\u201d je vi\u0161e nego jasna, jer se ustvari i radi o istome\u2026 Jungov doprinos je prou\u010davanje ispoljavanja fenomena \u201cjastva\u201d kroz simbole tokom istorije, \u010dime se bavio i Swedenborg, nekoliko vekova ranije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Jung o tome ka\u017ee:<\/p>\n

\u201c\u2026 Kao empirijski pojam, Selbst (\u201cjastvo\u201d-op. M.V.) ozna\u010dava sveukupnost svih psihi\u010dkih fenomena u \u010doveku. Ono izra\u017eava jedinstvo i celokupnost kompletne li\u010dnosti. Ali kako ovo poslednje, zbog nesvesnog udela, mo\u017ee samo delimi\u010dno biti svesno, to je pojam Selbst zaista delom potencijalno empirijske prirode i stoga predstavlja u istoj meri postulat. Druga\u010dije re\u010deno, on obuhvata saznatljivo i nesaznatljivo, odnosno jo\u0161 neisku\u0161eno. Ova svojstva su mu zajedni\u010dka sa mnogim prirodnonau\u010dnim pojmovima koji su vi\u0161e imena nego ideje. Ako je celovitost koja se sastoji iz svesnih i iz nesvesnih sard\u017eaja postulat, onda je njen pojam transcendentan, jer ona pretpostavlja postojanje nesvesnih faktora iz empirijskih razloga i time ozna\u010dava izvesnu su\u0161tinu koja se mo\u017ee samo delimi\u010dno opisati ali koja svojim drugim delom pro tempore ostaje nespoznajna i neograni\u010dena. Po\u0161to prakti\u010dno postoje fenomeni svesti i nesvesnog, to Selbst, kao psihi\u010dka celovitost, sadr\u017ei jedan svestan i jedan nesvestan aspekt. Selbst se empirijski javlja u snovima, mitovima i bajkama u liku \u201cnadre\u0111ene li\u010dnosti\u201d (kralj, heroj, prorok, spasitelj itd.) ili u formi simbola celovitosti (krug, \u010detvorougaonik, kvadratura kruga, krst itd. Ukoliko ono predstavlja complexio oppositorum, jedinstvo suprotnosti, onda se ono mo\u017ee praviti i kao pogodna dvostrukost, na primer Tao, odnosno kao skup janga i jina (na\u010dela dobra i zla), kao dvojica bra\u0107e ili kao junak i njegov antipod (zmaj, zli brat, veliki neprijatelj, Faust i Mefisto itd. tj. Selbst se empirijski javlja kao igra svetlosti i senke, iako se ono shvata kao celokupnost, pa time i kao jedinstvo, u kojem su objedinjene suprotnosti\u2026 Time se ono ukazuje kao arhetipska predstava koja se od drugih predstava takve vrste razlikuje po tome \u0161to, shodno zna\u010daju svog sadr\u017eaja i svoje numinoznosti, zauzima centralno mesto\u2026\u201d<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

U daljem tekstu, Jung uo\u010dava veoma tananu razliku izme\u0111u \u201cjastva\u201d kao simboli\u010dki ispoljenog i su\u0161tine \u201cjastva\u201d do koje ne mo\u017eemo dopreti. Zato je opisano kao bezdimenzionalna ta\u010dka. \u201cJastvo\u201d, kao arhetipski sadr\u017eatelj psihe izvan prostora i vremena ustvari predstavlja hologramski deo (deo jednak celini – sinhroni i sinergetski u odnosu na nju) \u201cjednog\u201d.<\/p>\n

O ograni\u010denjima ljudskog psihi\u010dkog aparata u odnosu na \u201cjastvo\u201d, Jung isti\u010de:<\/p>\n

\u201c\u2026U intelektualnom smislu, Selbst nije ni\u0161ta drugo do obi\u010dan psiholo\u0161ki pojam, jedna konstrukcija koja bi trbalo da nam izrazi nespoznatljivu mudrost koju mi, kao takvu, ne mo\u017eemo da shvatimo, jer ona prevazilazi na\u0161u mogu\u0107nost shvatanja\u2026 Po\u010deci na\u0161eg celokupnog du\u0161evnog \u017eivota, \u010dini se, proisti\u010du nerazre\u0161ivo iz te ta\u010dke, a svi najvi\u0161i, pa i poslednji ciljevi izgleda dopiru do nje\u2026. Ovaj arhetip \u201cjastva\u201d u svakoj du\u0161i je odgovorio na \u201cporuku\u201d, tako da je konkretni u\u010ditelj Isus u najkra\u0107em roku asimilovan od konsteliranog arhetipa. Tako je Hristos ostvarivao ideju \u201cjastva\u201d. Me\u0111utim, kako \u010dovek nikada ne mo\u017ee empirijski da razlikuje \u0161ta je simbol \u201cjastva\u201d, a \u0161ta slika Boga, to ove dve ideje, nasuprot svim poku\u0161ajima razlu\u010divanja, uvek iznova nastupaju pome\u0161ano. Na primer, Selbst kao sinonim unutra\u0161njeg Hrista jovanovskog ili pavlovskog odraza ili Hristos kao Bog (\u201cOcu istovetan\u201d) ili atman, kao individualno Selbst i istovremeno bi\u0107e kosmosa, ili Tao kao individualno stanje i paralelno kao konkretno pona\u0161anje svetskih zbivanja. \u201cBo\u017eanski\u201d domen po\u010dinje psiholo\u0161ki neposredno s one strane svesti, jer je tamo \u010dovek ve\u0107 prepu\u0161ten prirodnom poretku na uspeh i propast. Simbole celovitosti, koji mu otuda dolaze, on naziva imenima koja su razli\u010dita u zavisnosti od vremena i mesta\u2026 Psiholo\u0161ki se \u201cjastvo\u201d defini\u0161e kao psihi\u010dka celovitost \u010doveka. Simbol \u201cjastva\u201d mo\u017ee biti sve ono o \u010demu \u010dovek pretpostavlja obuhvatnu celokupnost o sebi samom\u2026\u201d<\/p>\n

\u201cJastvo\u201d se, dakle ispoljava kroz razli\u010dite simbole, ali je ono ograni\u010deno stepenom razvoja svesti pojedinca, a mogla bi se postaviti hipoteza da ono nikada ne mo\u017ee u potpunosti reprezentovati \u201cjedno\u201d. \u201cJastvo\u201d je krajnja granica ljudske spoznaje, \u201cjedno\u201d u svojoj su\u0161tini ostaje misterija sa one strane kosmosa, iako ga \u010ditavog pro\u017eima. Ispoljavanje \u201cjastva\u201d svedo\u010di o \u201cjednom\u201d.<\/p>\n

Ve\u0107 je u tekstu pomenuto ispoljavanje arhetipa \u201cjastva\u201d (kroz misterijske kultove, a pre svega hri\u0161\u0107anski mesijanizam) doba sikreti\u010dkog Helenizma. Fatalizam i nedostatak upori\u0161ta u sveobuhvatnim i obavezuju\u0107im paradigmama i kulturnim modelima pojedinih naroda, koji blede pred ujedinjuju\u0107im procesima toga doba, \u010dine ljude veoma prijem\u010divim za simbole \u201cjastva\u201d, koje im predstavlja neku vrstu razre\u0161enja krize identiteta i smisla. Me\u0111utim, paradoks je u tome, da ovaj simbol ustvari predstavlja arhetipski sadr\u017eaj koji stoji upravo iza ucelovljenja, brisanja pojedina\u010dnih kulturno-religijskih identiteta i ujedinjenja suprotnosti u celinu vi\u0161eg reda. Ono \u0161to deluje kao \u201cspas od obezli\u010denja\u201d stoji upravo iza \u201cobezli\u010denja\u201d (tj. reprogramiranja morfogenetskog polja na vi\u0161i nivo svesti). Arhetip \u201cjastva\u201d se, dakle, kroz numinozni lik Isusa Hrista nimalo slu\u010dajno pojavljuje u doba sinkretizma. Praslika \u201cjastva\u201d, emanirana kroz \u017eivi hri\u0161\u0107anski simbol, oli\u010dava brisanje granica me\u0111u ljudima i ukidanje dr\u017eavnih, religijskih i kulturnih identiteta, ba\u0161 kao ih \u0161to je Rim, multinacionalna \/ multikulturna imperija toga doba brisao na grubom materijalnom planu. To ukazuje na \u010dinjenicu: materijalni fenomeni su samo odraz vi\u0161ih spiritualnih zakona. Ujedinjenje naroda je cilj i predstavlja odraz holisti\u010dkog kosmi\u010dkog principa. Globalna zajednica predstavlja vid simboli\u010dkog ispoljavanja \u201cjednog\u201d u prirodnom svetu, \u010diji je \u010dovek integralni deo.<\/p>\n

Hri\u0161\u0107anstvo toga doba, kroz re\u010di Sv. Pavla, iluminiranog misionara, govori o ucelovljenju:<\/p>\n

\u201c\u2026Tu vi\u0161e nema: Grk – \u017didov, obrezanje – neobrezanje, barbar – skit, rob – slobodnjak, nego sve i u svima – Krist\u2026\u201d (poslanica Kolo\u0161anima 3,11)<\/p>\n

A Da Free John, inspiri\u0161u\u0107i se radovima Ruperta Sheldrakea, autora hipoteze o morfogenetskom polju, obja\u0161njava:<\/p>\n

\u201c\u2026Ova hipoteza (o mofogenetskom polju \u2013 op. M.V.) uop\u0161teno potkrepljuje moj prikaz delovanja posve\u0107enika. Moglo bi se re\u0107i da posve\u0107enikovo delovanje zapravo nalikuje delovanju na M-polja (morfogenetska polja) svih ljudskih bi\u0107a, \u010dak svih bi\u0107a uop\u0161te. Nasuprot obi\u010dnim jedinkama, koje su individualizovana, bimorfna bi\u0107a, sa \u017eivotnim poljima koja ih okru\u017euju i iz njih zra\u010de, to Mati\u010dno polje\u2026jeste veliko polje koje predstavlja \u010doveka sa velikim \u201c\u010c\u201d, iskonskog \u010doveka, iskonsko ljudsko bi\u0107e u njegovoj ostvarenoj, zra\u010de\u0107oj formi. Prema tome bilo \u010dije priklju\u010divanje na posve\u0107enika zna\u010di boljitak i za ostale\u2026\u201d<\/p>\n

Sam Sheldrake se nadovezuje na gore navedeno i dalje obja\u0161njava:<\/p>\n

\u201c\u2026Mislim da teorija le\u017ei u temelju ve\u0107ine religija. U hri\u0161\u0107anstvu, posve\u0107enik je Hrist. Hristovo polje bi onda bilo polje bo\u017eanskog obdareno snagom preobra\u017eaja. Proces preobra\u017eaja obuhvata uklju\u010divanje u njega\u2026\u201d<\/p>\n

Dakle, vidimo da istorijski poku\u0161aji ujedinjenja \u010dove\u010danstva na materijalnom planu, ma kako grubi, brutalni, megalomanski ili pak utilitaristi\u010dki izgledali motivi ujedinitelja (od osvaja\u010da – imperatora anti\u010dkog doba, pa sve do birokratsko – kulturnih elita danas), ustvari predstavljaju odraz holisti\u010dkog principa (\u201cjednog\u201d), koji je esencijalno spiritualan a istovremeno nosi primarni uzrok emanacije svega materijalnog. Ujedinjenje \u010dove\u010danstva nije cilj sam po sebi. Tek ujedinjenje ljudskog roda, uz brisanje svih partikularnih, lokalnih kulturno \u2013 religijskih i drugih ograni\u010davaju\u0107ih i me\u0111usobno antagonisti\u010dkih paradigmi, omogu\u0107ava jasnu, nedvosmislenu i \u010distu vezu sa \u201cjednim\u201d, oli\u010denim kroz simboli\u010dko emaniranje \u201cjastva\u201d. Na taj na\u010din, rezonuju\u0107i sa vibracijama suptilnih spiritualnih energija, celovito \u010dove\u010danstvo mo\u017ee, koriste\u0107i sve svoje potencijale (do sada tro\u0161ene na sukobe i antagonizme ni\u017eeg reda), da kreira spiritualno – materijalno \u2013 socijalno \u2013 ekolo\u0161ku tvorevinu sinhronu kosmi\u010dkim planovima iz vi\u0161ih sfera, i tako ispuni svoju teleolo\u0161ku misiju.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Globalno dru\u0161tvo je ve\u0107 sada prisutno i aktualizovano u cyber – prostoru interneta i emanira kroz mre\u017eu raznolikih high-tech elektronskih komunikacija, a odra\u017eava se u instantnom povezivanju pojedinaca \u0161irom planete koji, sasvim slobodno, neograni\u010deni bilo kakvim paradigmama zadatim \u201codozgo\u201d, kreiraju virtuelna polja delovanja – od trgovine, preko zabave, do nauke pa sve do umetni\u010dkog izra\u017eavanja. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,11],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/984"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=984"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/984\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":996,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/984\/revisions\/996"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=984"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=984"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=984"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}