Neke od najlepših, potpuno različitih i najčudnijih mesta na svetu nalaze se na dnu mora. Iz našeg, kopnenog ugla, slike tog sveta izgledaju nam toliko nestvarne kao da potiču sa neke druge planete. Paradoksalna je činjenica da se u tim modrim dubinama možda kriju konačne istine o našim precima. Čudno je i to da smo vičniji da prevalimo i milione kilometara da bi dosegli i najudaljeniju planetu našeg sistema, ali ne znamo kako da prevalimo tih sićušnih 11 kilometara do najniže tačke u okeanu.
CRNI DIM
Ovi hidrotermalni otvori nastaju na dnu atlantskog i pacifičkog okeana kada vrlo vrela voda izbije iz kore zemljinog omotača. Tokom prolaska kroz koru voda spira i različite elemente, kao što su sumpor, bakar i zlata. Kada elementi dopru do hladne vode odmah se stvara depozit u obliku cevi iz čijeg središta izbijaju novi elementi. Veoma kisela voda sa okeanskog dna dostiže temperaturu od 400 stepeni Celzijusa. Pa ipak, i u takvim uslovima postoje životni oblici. U istraživanju «dimnjaka» kraj Meksičke obale, 2005. godine, otkrivena je bakterija koja u procesu fotosinteze koristi energiju i svetlost oko dimnjaka – prvi organizam u prirodi kome za ovaj proces nije potrebna svetlost Sunca kao izvora energije.
SREDNJE-ATLANTSKI GREBEN
Planinski greben na dnu mora prostire se kroz središte Atlantskog okeana, gotovo čitavim prostorom od Arktika do Antarktika. Delovi tog grebena iznad morske površine čine ostrva kao što su Azorska, Ascension i Island. Greben je nastao divergencijom (razmicanjem jedne od druge ploče) tektonskih ploča – geološki fenomen zbog čega se i danas Amerika i Britanska ostrva razdvajaju jedno od drugog brzinom od 3 cm godišnje. Posledica razmicanja ploča je izviranje magme iz utrobe Zemlje koja popunjava prazan prostor nastao u ovom procesu. Toplotna energija magme rastapa materijal oko sebe koji se potom hladi i «dograđuje» greben.
PODVODNE RANE
U mnogim oblastima na dnu okeana postoje otvori nastali razmicanjem ploča kroz koje se nazire unutrašnjost zemljinog jezgra. Umesto da prostor popuni magma iz utrobe su, tokom poslednjih dva miliona godina, izbijali ohlađeni, stenoviti komadi. Kako se to dogodilo, za geologe je i dalje tajna. Stručnjaci američkog Nacionalnog okeanografskog centra prošle godine su započeli pregled ovih otvorenih rana okeana. Sada se obrađuju prikupljeni podaci sa nadom da će uskoro doneti ključne odgovore.
PIRAMIDE IZ JONAGUNIJA
Neobične strukture piramidalnog oblika, uz samu obalu ostrva Jonaguni Džima, na zapadu Japana, zapanjujuće liče na stepenice građene ljudskom rukom. Masaaki Kimura, japanski stručnjak za geologiju mora, veruje da su ovde otkriveni ostaci nekog drevnog grada – japanska Atlantida. Drugi stručnjaci, naravno, smatraju da se radi o prirodnoj tvorevini. Kimuri ide na ruku nekoliko artefakta na kojima su jasno vidljivi uklesani simboli kakve priroda do sada nije imala običaj da pravi.
DUBOKO «GRLO»
Ako se posmatra sa površine mora, na planeti postoje visovi koji gotovo da dotiču nebo. Malo je, međutim, poznato da postoje i «nizovi». Najniža tačka na planeti nalazi se na dnu klanca «Marijana». Od površine mora deli je čitavih 11 kilometara, što znači da bi u klanac mogao da stane čitav Mont Everest i da još ostane par kilometara do površine. Ovaj procep je nastao razdvajanjem kontinentalnih ploča. Iako smo savladali oko milion kilometara do Meseca, na dno klanca ljudska noga verovatno nikada neće kročiti. Na samom dnu, čovek bi se osećao kao da na leđima nosi 50 džambo džetova, a takav pritisak ne mogu da izdrži ni mnogo čvršći materijali. Pa ipak i u ovom svetu postoji život – jednoćelijski sićušni organizmi koji nisu životinje, nisu biljke, a nisu ni gljivice.
PIRAMIDE IZ JONAGUNIJA
Neobične strukture piramidalnog oblika, uz samu obalu ostrva Jonaguni Džima, na zapadu Japana, zapanjujuće liče na stepenice građene ljudskom rukom. Masaaki Kimura, japanski stručnjak za geologiju mora, veruje da su ovde otkriveni ostaci nekog drevnog grada – japanska Atlantida. Drugi stručnjaci, naravno, smatraju da se radi o prirodnoj tvorevini. Kimuri ide na ruku nekoliko artefakta na kojima su jasno vidljivi uklesani simboli kakve priroda do sada nije imala običaj da pravi.
VELIKI AUSTRALIJSKI GREBEN
Jeidini oblik života na Zemlji koji se može videti iz svemira je veliki greben u blizini obala Australije, toliko veliki koliko i površina Poljske. Dom za ogroman broj živih vrsta, oko grebena živi blizu 400 tipova korala, 1500 ribljih vrsta, 200 vrsta ptica, a u vodama oko grebena se u sezoni parenja okuplja na stotine grbavih kitova. Na nesreću, greben je danas ugrožen klimatskim promenama, zagađenjem mora, ali i jednom vrstom ribe koja parazitira na koralima – a oni su ti koji čine greben.
SEVERNO TASMANIJSKO MORE
Neki istraživači ga opisuju kao tajnu veću od tajni na tamnoj strani Meseca. Dno ovog mora, između Australije i Novog Zelanda, izbrazdano je dubokim klancima. Naseljeno je vrlo čudnim bićima. U nedavnim istraživanjima, na obalu su izvučeni ekstremno ružni primerci živih bića, kao što su neki primerci riba. Krajnje neobična je jedna vrsta hobotnice sa jednim velikim okom kojim traga za hranom, i drugo, malo, kojim traga za mogućim neprijateljima. Možda ćemo jednog dalekog dana baš takva bića susretati na putovanjima kosmosom.
A. M.
u 
