MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (2.deo)

Prvi deo http://kpv.rs/?p=1556

piše: Tatjana Nastić Domazet
…Ovo je prva javna škola u kojoj se radilo na uzdizanju inteligencije, duhovnosti i volje, radi sveobuhvatnog i totalnog obrazovanja celog čoveka…
…Muzika je ogledalo koje zlatnim nitima spaja ljudska srca, stišava ih i čisti. Ona zahvata celog čoveka, njome se izražavaju struktura i ushiti duše, reči se uobličuju u melodiji glasa, a dela se ostvaruju kroz ritmične pokrete tela…
…Broj je simbol suštine svake stvari a univerzum je organizovan kao harmoničan sistem brojeva i njihovih odnosa. Aritmetika je majka svih nauka. Iz nje izviru i geometrija i muzika….

 

 

KROTON

U zalivu Tarent smešten je grad Kroton, pored Sibarisa jedan od najvećih u južnoj Italiji, gde su mnogi Grci prebegli pod naletom Persijanaca. Imali su Ustav, njihovi takmičari su pobeđivali na Olimpijadi, lekari se nadmetali sa Asklepijem. Pitagorin cilj bio je da primeni svoja znanja i principe za obrazovanje mladih i u državnom životu, što je mogao da sprovede samo u naprednoj I otvorenoj sredini. Senat Krotona vrlo brzo je osetio njegov uticaj i pozvao ga na razgovor. Tako je dobio priliku da privoli najbogatije građane i većinu u Senatu. Gradska kasa i dobrovoljni prilozi omogućili su izgradnju novih zdanja i Pitagora je otpočeo sa radom. Centar je podignut na ulazu u grad i okružen predivnim vrtovima, koje su Krotonjani nazvali Hram Muza. U blizini je i skromna kuća za učitelja.

Škola se odlikovala strogom disciplinom i odbijanjem prijema nedostojnih, jer „nije svako drvo pogodno za izradu Merkura“. Sportom su se bavili i mišiće kultivisali samo u granicama zdravog vežbanja i učtivog ponašanja, jer je telo dom duše, pa ga moramo održavati u izvrsnom radnom stanju. Nije bilo ni raskošne popustljivosti, ni zaoštrenog asketizma, telo nije neprijatelj duha, ali ne sme da preuzme vođstvo.

Pitagorin metod je jednostavan i ubedljiv. Gimnazija je samo temelj fizičke i mentalne kulture, predvorje unutrašnjeg hrama u kome se uče stvari od značaja za um i duh. Ovo je prva javna škola u kojoj se radilo na uzdizanju inteligencije, duhovnosti i volje, radi sveobuhvatnog i totalnog obrazovanja celog čoveka.

Muškarci i žene se priključuju ravnopravno, predajući svoju imovinu zajednici, a u slučaju istupanja, ona im se vraća. Zajednička su i nematerijalna postignuća, poput otkrića u oblasti muzike, matematike ili astrologije. Nema prave hrabrosti ako postoji zavist, nema pravog gostoprimstva ako postoji uznositost.

Žrtve su prinošene jedino Apolonu, isključivo pšenica, ječam i žrtveni kolači, bez krvnih i žrtava paljenica. Svi nose ista, bela lanena odela, kao i sam učitelj. Uče se napamet Homer i Hesiod i veruje se u isceliteljsko svojstvo nekih od njihovih stihova, a “Ilijada” i “Odiseja” se tumače kao alegorije duhovnih putovanja i inicijacije.

Kad uveče pođe na počinak, čovek mora da se preispita u tri stvari: “Šta sam danas uradio, šta je bilo dobro a šta loše i šta sam propustio da učinim?”

Izučavaju se lekovita svostva bilja, i u tom smislu posebno se cene morski luk (Scilla maritima) i oblozi od mekinja. Izbegavaju se invazivne medicinske metode, jer je telo Božji hram.

Kao i mnoge duhovno usmerene osobe, učenici su vegetarijanci, te se sve do polovine 19. veka reč “pitagorejac” koristila da označi ovaj način ishrane. Mesna ishrana zamagljuje sposobnosti razuma, a intuicija, kao jedino istinsko sredstvo spoznaje, ne može se dosegnuti ako se koriste životinjske namirnice ili neki stimulansi. Gradskim sudijama je savetovano da ne jedu meso pre suđenja. Tokom hramskih molitvi u osami, držala se naročita dijeta koju je, navodno, boginja Cerera preporučila Herkulu dok je lutao pustinjom: semenke maka i susama, morski luk iz kojeg je temeljno isceđen sok, cvet narcisa, lišće sleza i pasta od ječma i graška. Korišćen je divlji med, napitak od semena krastavca, suvog grožđa bez semena, semena sleza i prkosa, cveta korijandera. Jeli su se i sir i pavlaka, a hrana se sladila medom. Smisao je bio da se ljudi naviknu na umerenost u ishrani, na hranu do koje se lako dolazi, tako da je korišćeno mnogo sirovih namirnica, a pila se mahom čista voda. To je put ka telesnom zdravlju i bistrini duha.

Danas su poznata imena nekih 218 pripadnika pitagorejske zajednice u Krotonu.

POSVEĆENJE

Test

Belo zdanje za inicijaciju podignuto je na brdu nad morem, s leve strane je ženski hram posvećen Cereri, sa desne muški Apolonov. Moćna boginja čuva duboku tajne Žene i Zemlje, Solarni Bog otkriva tajnu čoveka i neba. Ulazna kapija je ceo dan otvorena. Na Hermesovom kipu u vrtu uklesano je „Nema ulaza za profanog“. One koji žele da pristupe, dovode roditelji ili neko od majstora i oni se uključuju u telesne vežbe u skladu sa svojim uzrastom. Pozivaju ih da se uključe u razgovor i slobodno izraze o svemu. Na igralištu su trke, bacačke igre ili plesovi, nema rvanja niti pesničenja. Kandidat vrlo brzo pokazuje svoju pravu narav, naročito pri hodu i smehu, što je preuzeto iz egipatskih hramova. Tako prolazi nekoliko meseci a zatim sledi poziv da provede noć u ukletoj pećini izvan grada. Oni koji to ne izdrže, preslabi su za inicijaciju.

Moralni test je ozbiljniji. Iznenada, bez ikakve najave, potencijalnog učenika odvode u prostoriju nalik zatvorskoj ćeliji. Uz malo vode i hleba tokom narednih 12 sati treba da dokuči značenje nekog simbola. Potom ga pozivaju među iskušenike. Sa svih strana pljušte podsmesi i rugalice, a majstor pažljivo promatra reakciju kandidata i napor koji ulaže da se kontroliše, gladan, poražen, iznerviran i besan. Test samopoštovanja nisu mogli svi da prođu, a jedan od onih koji su na njemu pali i ogorčeno odustali bio je Silon, docniji krvnik bratstva. Čvrsti kandidati, koji su davali samo duhovite odgovore, pozivani su u učeništvo. Odlazećima se vraćala imovina i za bratstvo su proglašavani mrtvima.

Prvi stepen – pripremno učeništvo

Pripremna faza trajala bi dve do pet godina. Iskušenik, ili akustik (akoustikoi), na časovima se morao pridržavati apsolutne tišine, bez komentara i pitanja, jer obrazovanje počinje od razumevanja tuđih misli i usvajanja osnovnih pojmova učenja. Na ulazu u učionicu je statua žene obavijene dugim velom, sa prstom na ustima: to je Muza Tišine.

Pitagora je smatrao da u misterije ne treba da ulaze ljudi u ranoj mladosti. Mladi treba da razvijaju logiku i rasuđivanje, a iznad svega intuiciju. Proces tog učenja nije ni težak, ni misteriozan, polazi se od prirodnih osećanja. Razvijanjem koncepta očinske ljubavi razvijana je ideja Boga, preko koncepta majčinske ljubavi, ideja prirode. Otac i majka su zemaljske slike ovih velikih arhetipova. Iz ljubavi prema ocu rađa se i ljubav prema otadžbini. Roditelji nam nisu dati slučajno, već prema višem zakonu, ali prijatelje biramo sami. „Prijatelj je drugo ja, on mora da bude poštovan kao bog“, kaže majstor. Prijateljstvo je odnos najbliži savršenstvu i u prirodi se svuda viđa: prijateljstvo bogova i ljudi, međusobno prijateljstvo različitih učenja, racionalnih stvari prema iracionalnim, prijateljstvo zemljaka, muža i žene, domaćina i slugu. Svaki odnos bez prijateljstva je okov i u njemu nema vrline. Iako je slušaocima većina pravila bila nametnuta spolja, prijatelje su birali sami. Tako su pravila prihvatana s razumevanjem i ljubavlju.

Uporedo teče čišćenje tela, kroz higijenu, način ishrane i strogi moral, u kome nema nikakvog asketizma. Brak je svetinja i nema celibata.

Dan ima ustaljen režim. U zoru se uz ples pevaju himne Apolonu, nakon čega se ide u hram. Nastava se održava u bašti i u podne se, pre skromnog ručka, upućuje molitva herojima. Popodne je posvećeno vežbanju, meditaciji, plesu, pevanju i druženju. Dan se završava večerom, nakon čega najmlađi članovi naglas čitaju, a stariji komentarišu.

Drugi stepen – Pročišćenje – Brojevi – Teogonija

Na taj za sve „Zlatni dan“, Pitagora poziva početnika u svoju kuću i svečano ga prima među učenike. To je pravi početak, početak inicijacije. Sledbenik prisustvuje racionalnom izlaganju okultnih doktrina, od principa misteriozne nauke brojeva, do univerzalne evolucije, sudbine i božanske psihe, ljudske duše.

Ezoterični učenici zovu se matematici, jer izučavaju Svetu matematiku, govoreći o brojevima kao vrhovnim prapočelima, odakle izvlače svoju teogoniju i teologiju, za šta su potrebne godine obuke. Ova nastava odvija se u Hramu Muza, u zatvorenom vrtu u blizini Pitagorinog prebivališta, koji krase statue devet muza.

Treći stepen – Uzdizanje – Kosmogonija i psihologija – Evolucija duše

Treći stepen se, kao i docnije kod Esena, zove „usavršavanje“ ili “uzdizanje”. Tumače se psihologija i kosmogonija. Ova duboka učenja iznose se noću, nekad na samoj obali, nekad u hramu, pod lampama. Na taj način kod učenika se razvijaju uvid i intuicija, čime se osvaja mogućnost lične potvrde onoga o čemu se govori. Ranije usvojena Nauka o brojevima, bila je tek početak velike inicijacije. Sa usvojenim znanjima o principima, učenik silazi u dubine prirode i otkriva mu se ezoterična kosmogonija, najveća misterija života, opasna i ljubomorno čuvana tajna okultnih nauka i umetnosti.

Sva ezoterična učenja o planetama kriju tajnu evolucije ljudske duše. U pitagorejskoj sakralnoj astrologiji, toliko drugačijoj od onoga što se danas izučava u natalnim kartama, nema negativnih i zlih aspekata. Zvezde su kao članovi jedne porodice, mogu biti potpuno različitih temperamenata, zanimanja i izgleda, a ipak svi pozitivni i korisni. Tako je u porodici svetova poput našeg Sunčevog sistema.

Materijalna i duhovna evolucija sveta su dva suprotna kretanja, ali paralelna i međusobno saglasna. Materijalna evolucija je očitovanje Boga u materiji, duhovna je svestan rad unutar monade, u nastojanju da se kroz cikluse života duša vrati božanskom duhu iz kojeg potiče. Svaki solarni sistem tvori mali univerzum, planete su kćeri sunca, svaka ima različit karakter, posebnu ulogu u evoluciji i svaka je izraz jedne božanske misli.
U ovom stepenu proučava se i nauka o seobi duša, u podzemnom delu hrama nazvanom Prozerpinina kripta. Vrhunac učenja je Nebeska Istorija Duša. Šta je ljudska duša? To je delić moćne Duše Sveta, iskra Božanskog Duha, besmrtna Monada. Nastaje u nedokučivoj čaroliji božanske svesti, u zori organizovane materije. Da bi postala ovakva kakva je danas, morala je da prođe kroz sva prirodna carstva, obitavajući u celom nizu bića koja se razvijaju postepeno, u beskrajnom nizu egzistencija.

Četvrti stepen – Bogojavljenje – Adept

Helenska Grčka je poznavala tri Adepta: Orfeja, na samim svojim počecima, Pitagoru, na svom vrhuncu i Apolonija iz Tijane u završnoj fazi.

Četvrti stepen učenja je epifanija, bogojavljenje, objava Boga. Druga priroda mora da zameni prvu, a razum mora da dosegne mudrost mnogo veću od pukog znanja i da ostvari sposobnost razlučivanja, sposobnost razlikovanja dobra i zla u svakom segmentu postojanja, prepoznajući Boga u svakom njegovom stvoru. Krajnji cilj obrazovanja u ovoj školi misterija jeste da učenik napusti ciklus rađanja i umiranja.
Na ovom stepenu čovek postaje Adept, ulazeći u svestan posed novih veština i mogućnosti. Proširuju se unutrašnja, duševna čula i veštine, telo je prožeto blistavom, očigledno čudesnom snagom. Tako su isceljivani bolesnici, tako se manifestovala vidovitost, tako je bilo i docnije sa čudima Apolonija iz Tijane.

FILOZOFIJA

Sveobuhvatan koncept Pitagorine filozofije onemogućava da se, radi lakšeg izučavanja, jasno razdvoje i u potpunosti podele polja kojima se bavila. Ono po čemu ga istorija danas najčešće pominje jesu: metempsihoza, kosmologija, muzika i nauka o brojevima. Međutim, njegova jedinstvenost i univerzalnost mogu se obuhvatiti jedino izučavanjem celine njegovog misterijskog znanja, a citirati ga možemo samo govoreći o Zlatnim stihovima.

NAUKA O DUŠI

Koncept transmigracije, metempsihoze, ili seobe duša, poznat je i iz indijskih i egipatskih misterija. Ako tokom zemaljskog postojanja smrtnik dozvoli da njime ovladaju niži, destruktivni nagoni, u narednom životu može se inkarnirati kao životinja, surova kao vuk, lukava kao lisica, stidljiva kao jelen, u suprotnom, uzastopno se reinkarnira kao čovek.

Pitagora je govorio o svojim prethodnim inkarnacijama. Na zemlji se pojavio kao Etalid, Hermesov, sin, kome je otac rekao da može birati bilo koji dar sem besmrtnosti, stoga je odabrao sećanje na prethodne živote. Vremenom je njegova duša ušla u Euforba, koji se sećao svog života u telu Etalida. Euforba je u Trojanskom ratu ranio Menelaj, a kad je umro, njegova je duša prešla u Hermotima. U želji da proveri svoja sećanja, Hermotim je otišao u Apolonov hram u Branhidi, gde je prepoznao štit koji je Menelaj na povratku iz Troje posvetio Apolonu, iako toliko natruo da je od njega ostao samo sloj slonovače. Hermotim je posle smrti postao ribar Pir, koji se takođe svega sećao. Najzad je rođen kao Pitagora, koji se takođe svega seća.

BROJEVI

“Blagoslovi nas božanski broju, ti koji si stvorio bogove i ljude! O sveti, sveti tetraktise, ti koji sadržiš koren i izvor večnog toka stvaranja! Jer božanski broj počinje dubokim i čistim jedinstvom i dostiže sveto četiri; potom stvara majku svega, koja sve povezuje, prvorođenu, onu koja nikad ne skreće, koja se nikad ne zamara, sveto deset, koje drži ključ svih stvari.”

Broj je simbol suštine svake stvari a univerzum je organizovan kao harmoničan sistem brojeva i njihovih odnosa. Aritmetika je majka svih nauka. Iz nje izviru i geometrija i muzika. Ako uklonimo aritmetiku, obe će nestati. U drugom stepenu, na njoj se zasniva i astronomija i dalje sve ostale nauke. Aritmetika se može podeliti na dva dela, prvi se bavi kvalitetom, dakle sastavnim elementima stvari, drugi kvantitetom, veličinama, dakle gustinom stvari.

Brojevi sadrže tajnu stvari a Bog je univerzalna harmonija. Sedam svetih modela, zasnovanih na sedam nota, odgovaraju sedam boja svetlosti i prvih sedam planeta, u skladu sa sedam načina postojanja u svim sferama materijalnog i duhovnog života. Vešto usklađenje melodije ovih struktura usklađuju dušu i čine je sposobnom da vibrira u skladu sa istinom.

Broj jedan, Monada, je svesadržeći, u sebi sadrži sve ostale brojeve, kao što bela boja u sebi sadrži sve ostale. Cifre 1 i 2 nisu samo brojevi, to su obeležja nadzemaljske sfere. Našim ograničenim intelektom božanstvo otkrivamo kroz broj dva, dijadu, gde dodirujemo jevrejsku, dualističku koncepciju božanstva, opisanu u prvom poglavlju Petoknjižja. Muški i ženski princip su u svim drevnim filozofijama jednaki, s tim što je ženski unutrašnji, a muški spoljni, otkriveni, što često uzrokuje brkanje sa stepenom značaja. Brojni niz počinje brojem 3, tj. trouglom. Glavni broj je 10, tetraktis, to je veliki broj svih stvari, arhetip univerzuma, to je simbol celovitosti, savršen broj u najvišem smislu.

Iz matematičke filozofije pitagorejaca, po tvrdnji modernog filozofa Bertrana Rasela, iznikla je reč “teorija”, izvedena iz orfičkih spoznajnih metoda. Naime, “teorija” ili “božanski glas”, može da označi i matematičko saznanje ali istovremeno i duboki uvid. Za sve koji su docnije bili inspirisani Pitagorom, ona je zadržala element ushićenog otkrovenja. Oni koji su iskusili bilo šta od ushićenja “uvida”, recimo iznenadni uvid koji matematika ponekad podari, a svakako i uvid u put oslobođenja, u potpunosti će razumeti Pitagorine ideje.

KOSMOLOGIJA

Postojanje počinje od primordijalnog jedinstva, neopisivog, bespolnog božanstva, Aiona (Večnosti). Ono je izvan vremena i prevazilazi sve dualnosti, ono je ne-biće. Aion oplođuje sam sebe i deli se na dva božanstva, što je prvi polaritet. Ovi bogovi, nazvani Kronos i Rea, upravljaju primarnim dualnostima, kao što su muško-žensko, Otac-Majka, jedinstvo-raznovrsnost, svetlost-tama. Kronos je uzvišen, ali je Rea delatna. Kronos i Rea se ujedinjuju i stvaraju Oca i Majku Bogova. Kronos je princip Monade, jedinstva, Rea predstavlja dijadu, polaritet. Oni kreiraju svet olimpskih bogova. Prvo nastaju bogovi drugog ranga Zevs i Hera, koji stvaraju eterski svet besmrtnih bića, demijurge materijalnog sveta. Pitagorejac Proklo docnije je sedam nivoa realnosti definisao sledećim nizom: 1. jedinstvo (Aion), 2. bivstvo (Kronos), 3. život (Rea), 4. um (Oziris), 5. duša (Izida), 6. priroda (trudna Izida) i 7. telo (Horus).

Pozicija svakog nebeskog tela određena je njegovom suštinom. Za razliku od tada vladajućeg geocentrizma, pošto je vatra najvažnija od elemenata, a centar najvažniji deo svakog tela, usred svemira je užarena lopta. Nazvana je Jupiterov presto, ili Velika Monada. Kosmos je podeljen na deset sfera, u deset koncentričnih krugova. U prvom, središnjem, je božanski plamen, naradnih osam ispunjavaju zemlja i sedam do tada poznatih planeta, u desetom je misteriozna i nepoznata nevidljiva planeta Antihton. O prirodi Antihtona docniji tumači Pitagorinog učenja imali su različita mišljenja, jedni su ga doživljavali kao Mesec, drugi kao Lilit, treći kao Antizemlju. Pitagora je prvi u istoriji govorio da su jutarnje i večernje zvezde jedne te iste.

MUZIKA

Muzici je pripadalo jedno od najvažnijih mesta u vaspitanju i obrazovanju. Konfučije takođe u svom učenju daje važno mesto, kako instrumentima (citra, harfa, frula, zvona), tako i vokalnoj duhovnoj muzici, jer ona “oblagorođuje dušu i unapređuje vrlinu”. Legenda o Pitagorinoj sposobnosti da bude na više mesta istovremeno, metaforično se ispunila svekolikim uticajem njegove filozofije na filozofiju, religiju, etiku, astronomiju, matematiku i muziku, a veličanstveni izraz “muzika sfera” odraz je pitagorejskog spoja muzike i astronomije.

Muzika je ogledalo koje zlatnim nitima spaja ljudska srca, stišava ih i čisti. Ona zahvata celog čoveka, njome se izražavaju struktura i ushiti duše, reči se uobličuju u melodiji glasa, a dela se ostvaruju kroz ritmične pokrete tela. Pevanje i igra čoveku su urođeni, ako ih oduzmemo, odričemo se njegove prirode. Himne i ode bogovima ulepšane su muzikom, svetkovine dobijaju veći sjaj. Muzika podstiče ratničku hrabrost, olakšava daleke marševe, ublažava plovidbu, veslanje i teške radove, ona je tešiteljica u naporima. Varvarskim narodima pomaže u žalosti, jer melodijom stišava ljutinu bolova.
Njen isceliteljski zadatak je lečenje duševnih strasti. Uveče se duša čisti od dnevnog meteža umirujućim melodijama, a ujutru se od teškog i mutnog sna oslobađa živahnim tonovima.

Po jednoj priči, Pitagora je prolazio kraj neke kovačnice i začuo različite zvuke. Tada mu je palo na pamet da isproba ogled na monokordu, pomičući pragove na kobilici instrumenta, što je bio prvi praktičan ogled u istoriji. Ustanovio je pravilan matematički odnos između dužice žice i visine tonova, odredio odnose između tonova i podelio ih na konsonantne i disonantne. Konsonantne, harmonične, mogao je da predstavi tetraktisom, koji, kao krunu, daje savršeni broj 10.

U nastavku ćete čitati o Pitagorinom Misterijskom učenju, Zlatnim stihovima i njegovoj smrti.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

9 Responses do “MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (2.deo)”

  1. ivant каже:

    oba tektsa su jako interesantna i informativna

    • Tanja каже:

      Hvala! Nadam se da sam uspela da vam prenesem deo svog odusevljenja i ushicenja. Mnoge informacije iz teksta cemo zaboraviti, ali ce nam ostati osecanje da smo se, ma i na trenutak, povezali sa Istinom.

  2. Vojkan каже:

    Jasno, slikovito i pazljivo odabrano…
    Nadam se da cete nastaviti….
    Hvala vam!

  3. zoran каже:

    tekst je pravo osvezenje uova tmurno-materijalna vremena,i podseca da je spas u nama samima,u povratku sebi.

  4. Dragan Vucinic каже:

    Veoma lijepo i promisljeno.
    Nastavite tako i dalje.Sretno!
    Dragan

  5. Louis Krstic каже:

    “ Legenda o Pitagorinoj sposobnosti da bude na više mesta istovremeno,“ – Ovo nije legenda već neshvaćena istina. Pitagora je pripadao Redu Adepta iz reda Vairagi (Nepristrasni ili Neprivrženi) tzv. Red ECK Mastera koji je neprekidan od početka života u ovim svetovima a kojemu je pripadao i Sveti Pavle. Zato se i nalazi stih u Bibliji koji kaže, „Iako nisam sa vama fizički ja sam uvek sa vama u Duh (Duhovnom telu), što je odlika ovih duhovnih velikana.
    Na našu sreću takvih velikana ima i danas a njihova učenja su takoreći nedavno ponovo iznešena u javnost. Otuda, svako ko želi svesno napredovati duhovno neophodno je da potraži Živog ECK Mastera svog vremena i sledi njegova učenja koja su praktično živa učenja Svetoga Duha…

    Pogledati link, http://www.scribd.com/doc/35176360/TRAGANJE-ZA-BOGOM

    ali i; http://www.eckankar.org

  6. Lela каже:

    Ovi tekstovi su mi pomogli da savrseno uradim seminarski rad o Pitagori. Beskarajo ti hvala.
    A pri tom sam sad jako postala zainteresovana za njega i za njegov rad. Samoj sebi se cudim, pre svega sto sam tinejdzer. Pitagora je osoba koju bih stvarno volela da upoznam, ali nazalost, to cu moci samo kroz tekstove o njemu.

  7. A каже:

    Vrlo informativan tekst. Sve pohvale.
    Imam 15 godina i zaista sam oduševljena njegovim i uopšte pitagorejskim načinom života još od ranije. Divno je pronaći ovakav tekst na srpskom jeziku i videti komentare drugih ljudi koji su takođe vrlo inspirisani pričama o Pitagori. Nema nas mnogo. 🙂

Ostavite komentar