PUTOVANJE PO TIBETU

Datum postavljanja:Уто сеп 12, 2017

Svi veliki simboli, svi veliki junaci bili su dovedeni na Himalaje kao pred najviši oltar gde se ljudski duh približava božanskom.“

Nikolaj Rerih, Šambala

“Da sva bića budu u miru,

Da sva bića budu srećna,

Da sva bića budu bezbedna,

Da sva bića osveste svetlost svoje istinske prirode,

Da sva bića budu slobodna.”

Iako nismo dovedene do samih Himalaja, ipak božansko je dotaklo svaku od nas.

Sve je počelo snom jednog Belog Intoniranog Vetra koji me je „video“ ispred Palate Potala, najvišeg drevnog arhitektonskog zdanja na svetu, 3,767 m. Naš zajednički kin, Crveni Ritmički Zmaj, naslućivao je vezu sa Pakal Votanom, našim savršenim okultom kao i vezu sa samim izvorom bića.

Neslućenom lakoćom i brzinom svetlosti Rafika, Plavi Lunarni Orao organizovala je put za nas 9 žena – tajvanđanke, kineskinje i dve srpkinje(rođene jugoslovenke). Devet kao devet gospodara vremena, devet kao ženski simbol Lune i Isceliteljke. Put u bioregion Zmaja koji aktivira našu galaktičku memoriju. Put pročišćenja u zemlju gde je voda, kao ženski element , sveta, njene nebrojene reke i jezera. Put ka korenima, ka izvoru. Put u zemlju jedne od prvih religija sveta, budizma za koji se smatra da je najviše od svih drugih religija uspeo da opstane u svom izvornom obliku. Put u zemlju Ghogyam Trungpe Rimpoche, učitelja tibetanskog budizma našeg voljenog Valum Votana.

Od Xinina put ka Lasi od skoro 24h, vodio nas je vijugavom prugom preko prostranstava Tibeta. Već prvi prizori prirode i datum ulaska na Tibet – Crveni Galaktički Nebeski Šetač, aktiviraju uzburkane emocije i fizičke neprijatnosti zbog velike nadmorske visine. Oseća se prisustvo Vida, sad sa one druge strane duge, kina 73, svima poznatog i u istoriji prenošenja Kalendara 13 luna na području Balkana neobično važnog. Naviru suze i stihovi.

Železnica Xinin-Lhasa

U vrtlogu nebeskih i zemaljskih prizora

voz se vijugavo

ka nebu uspinje.

Igraju se oblaci,

prosute senke

po pašnjacima jakova.

Galaktički Nebeski Šetač

putuje sa mnom,

nebeske stihove šalje.

Vidić na nebu,

ja na zemlji,

oboje lepotom ophrvani.

Putujem ka tebi

u tišinu,

na granici sa nebom.

Pogled sa 4980m

Nebeski gradovi

oblacima iscrtani

otvaraju se paralelni svetovi.

Daleko od ljudi

čuje se šapat Bogova,

u meni nešto novo se rađa.

Zelena trava,

ružičasto-crvenkasta zemlja.

Ovde zemlja srcem govori.

Beli jak usred polja,

spustio se beli oblak,

da oseti miris ljubičastog cveća.

Mesečeve srebrne niti

do utrobe moje dopiru

-svetli mrak nad Lhasom.

K5

Tashi Lhumpo manastir

Kroz noć se oglašava voz

Pristižu novi hodočasnici

Sunce još usnulo čeka.

Vodič Pu Pu, Tibetanac, Beli Ritmički Pas (sa dugačkim noktom na prstu Psa) daje nam instrukcije da izdržimo glavobolju i mučninu i da se nikako ne tuširamo. Ostala nam je dilema da li je u pitanju slabljenje imunog sistema i prehlada ili tradicionalni otpor prema kupanju čitavog tibetanskog naroda jer izgleda se jedino zasigurno kupaju sedam dana za redom tokom proslave Garma Ri Gi, „praznika kupanja“.

Slede dani „dobre karme“ vezani za budističku tradiciju. Beli Ritmički Pas je zadivljen kako nam se na putu otvaraju prilike. Kako je naš boravak proticao tokom začaranog vala Spojitelja svetova prilike da osetimo energiju budizma svuda oko nas i unutar brojnih hramova bile su konstanta, kao i osećaj da nešto u nama umire. Nema sumnje da nas je Spojitelj svetova transformisao. Tamo, međ oblacima kao da je vreme sporije teklo, svesnije smo koračale po ovoj svetoj zemlji.

Oni koji prognaše vođu vernika

Sad ničice padaju pred moštima Dalaj Lama

-zlate se krovovi hramova.

Jokhang manastir, sa Rafikom i Anom

Hram Pekor Chode

Oči svih Buda

plavetnim nebom obojene,

a pogled u Zemlju uperen.

Uznosi mantranje monaha

ostaje samo vizija neba

i zlatom posutih stepenika.

Svakoga dana zastaje dah zbog prirodnih lepota i dela ruku vernika.

Prva poseta bila je naravno Potali, religioznom i političkom sedištu Tibeta od kada ju je na Crvenom bregu sagradio 5. Dalaj Lama 1645. pa sve do 1959. godine kada je Kineska vlada napala Tibet, a 14. Dalaj Lama (kin 14 – Beli Magnetski Čarobnjak) napustio Tibet izbegavši u Indiju. Danas je to samo muzej koji dnevno prima određen broj posetilaca tokom vremenski ograničene posete. Potala je podeljena na 2 dela: Beli i Crveni. U Belom su kancelarije i odaje gde su živele Dalaj Lame ti vrhovni poglavari svih različitih pravaca budizma, a gde danas živi tek nekih 20 monaha u odnosu na nekadašnjih 200, dok je Crveni posvećen duhovnom životu. Tamo se nalazi nebrojano kapela, biblioteka, skulptura, grobnica prethodnih Dalaj Lama, neprocenljivo umetničko blago kao i brojne prostorije zabranjene posetiocima.

Pojam „lama“, u prevodu „superiorni, učitelj“, se ne odnosi na sve monahe već samo na manji broj tibetanskih budističkih monaha koji su dostigli najviši nivo duhovnog razvoja.Najveći broj lama su reinkarnacije prethodnih lama ili svetih ljudi. Red Dalaj Lama i Panćen lama je najbrojniji , a potom sledi red Karmapa lama. Međutim, samo su Dalaj Lame osim religioznih i politički lideri.

Ispod 13 spratova Potale kao simbola tibetanskog budizma i jedne od najmiroljubivije religije, poželeli smo da pošaljemo poruku mira. Istakli smo Rerihovu Zastavu mira da se slikamo, ali u tom trenutku se pojavio čuvar i oduzeo nam Zastavu! Nema mira ni na Tibetu! Kinezi su osvojili i preuzeli Tibet, naseljavaju ga svojim stanovništvom, sve više ima mešanih brakova, Tibetanci ne poseduju pasoše, njihov se jezik ne uči u školama…polako nestaje tibetanski jezik i kultura. Smatra se da ih još ima oko 2 miliona na samom Tibetu, a van nekih 6.

Deo naše dobre karme koja nas je pratila čitavim putem bila je i mogućnost viđenja izbliza, bez dodatnog ugovaranja termina i plaćanja, jedne od najsvetijih statua Bude baš u trenutku dok ga peru zlatnim prahom u Jokhang manastiru. To je izazvalo istinsko uzbuđenje i osećanje blagoslova. Najstariji deo manastira sagradjen je 652. godine, a završen je 1610. Poznat je i po tome jer je u njemu podučavao čuveni premudri bengalski mudrac, Atiša. Kao da čujemo njegove misli: „Smatrati sve fenomene snovima dok se i dalje držimo obaveze da spasemo svet, prava je duhovna disciplina“.

Istorija ovog hrama je burna, menjao je funkcije od manastira, preko štale i hotela u doba Kulturne revolucije Kine, da bi danas važio za najsvetije mesto. Ovaj hram posvećen je dvema suprugama kralja Songtsan Gampo (605-649), dvema princezama, nepalska i kineska, koje ovekovečuju Zelenu i Belu Taru, najvažniju boginju Tibeta sa ukupno 21 aspektom. Tara je poznata i kao “Majka svih Buda” jer predstavlja mudrost, stvarnost iz koje su rodjene sve Bude i bodisatve. Obe su u miraz donele dve izuzetno poštovane skulpture Bude. Jedna je u ovom hramu, druga u Ramoche hramu, oba u Lasi.

Naš veseli autobus ukrašen je zastavicama sa pet boja (plava- nebo, bela- oblaci, crvena- vatra, zelena- voda, žuta -zemlja) na kojima je ispisana najrasprostranjenija molitva/mantra OM MA NI PADME HUM. Naši jedini tibetanci u grupi, šofer i vodič imaju svoje molitvene brojanice koje koriste uz tiho izgovaranje mantre kad god im se ukaže prilika.

Sadašnji Dalaj Lama objašnjava da se OM odnosi na najnečistiji nivo tela, uma i govora, naš izvor patnje koji treba da transformišemo i pročistimo u zadovoljstvo. MANI je dragocenost- neizmerni altruizam, PADME-mudrost, a HUM i altruizam i mudrost zajedno.

Mantra/molitva OM MANI PADME HUM

Naučili smo da je kora veoma važna reč u tibetanskom jeziku. Predstavlja hodočašće i meditativnu praksu, okretanje brojanice, pravljenje krugova oko hramova, svetih mesta koja mogu biti i jezera, čak i planine (najpoznatije je hodočasničko kruženje oko planine Kajlaš). To okretanje ima čudesnu moć, nalazimo ga i u vežbama „Pet Tibetanaca“ i u derviškom plesu. Zemlja se okreće oko Sunca, sve u kosmosu se okreće i tako stapa sa božanskim. Ponavljanje molitve dovodi do uvećanja mudrosti i dobre karme i prevazilaženja svega negativnog. Instrumenti koji pomažu su zvona, molitveni točak, vajra/dorje…Monah u manastiru u kome se nalazi 1000 godina stara mumija dvanaestogodišnje devojčice kojoj je veliki učitelj Atiša posvetio čitav manastir, dao nam je priliku da se prekrijemo plaštom monaha i naučimo kako se drže zvono (ghanta) i vajra/dorđe pri molitvi.

Vajra se drži u levoj ruci, predstavlja muški princip i odnosi se na akciju, dok se zvono drži u desnoj ruci i predstavlja ženski princip, mudrost. Deo su rituala koji dozvoljavaju sledbeniku da dostigne prosvetljenje, “nerazorivu jasnoću kao bljesak groma“, tokom samo jednog života.

Okrećem Točak života

Stvaram i rastvaram svetove

Tibet i Palenke, 7.vek. Paralelna ljubavnoj priči Pakal Votana i Bolon Ik u koju nas uvodi Telektonon, na našem putu provejava priča/mit o kineskoj princezi Wencheng i tibetanskom već pomenutom kralju Songtsan Gampo. On je ostao poznat kao ujedinitelj Tibeta koji je digao temelje Potale, ali i zaslužan za stvaranje tibetanskog alfabeta, uvođenje budizma na Tibet i prevodjenje budističkih tekstova sa sanskritskog na tibetanski, pored čuvenog Padmasambhave, ključne figure koja je donela budizam iz Indije na Tibet. Bio je to 33. kralj koji je došao na presto sa 13 godina, dok je njegova kraljica majka nazvana “ženom bele lobanje”.

Boravak nam je krunisan posetom neverovatnom spektaklu na otvorenom prostoru u Lhasi koji objedinjuje operu, dramu, balet i mjuzikl pričajući priču o kineskoj princezi Wencheng koja je sa 16 godina krenula na Tibet da bi se udala za ovog tibetanskog kralja. Dok je u kineskoj istoriji njena uloga bila uloga misionara u civilizovanju tibetanskih varvara, u istoriji Tibeta njena uloga je pre svega religiozna, orijentisana na širenje budizma. Na sceni od 24.000m² sa planinom u pozadini , pojavljuje se 800 ljudi, stada jaka, ovaca, konjanici, pred publikom od 4000 ljudi. Bili smo svedoci različitih klimatskih uslova (sneg, kiša, vetrovi) i vremenskih ciklusa (dan/noć, Mesec/Sunce, godišnja doba).

Predstava „Princeza Wencheng“

Sveto, slano jezero Namtso-Nebesko jezero i svih 9 članova posade

Na našem putovanju autobusom zaustavljali smo se da pijemo prečistu vodu sa glečera od 7000m, da meditiramo na livadama sa najnežnijim, a tako snažnim poljskim cvećem koje opstaje u ovoj surovoj klimi (tibetanske esencije bi bile neverovatno moćne, postoje li?), da se sretnemo sa nomadskim plemenima sa stadima jaka, da pravimo svoju sopstvenu malu kamenu stupu, da prisustvujemo debatama monaha koji na veoma živ i zabavan način analiziraju i produbljuju filozofiju budizma, da skupljamo kamenje i odnosimo energiju svete zemlje u druge delove sveta, da se ukusno hranimo i pijemo jakovo mleko u krčmama sa poljima kao toaletima, da osetimo unutrašnji mir ovog naroda i da „osvajamo“ vrhove od 4.441m, od 4.998m i naš najviši vrh od 5.190m. Na najsvetijem jezeru Namtso, (Namtso je ćerka Indre, boga groma) upravo posle predavanja o Rerihu i značenju Zastave mira kao zaštite biosfere, pojavila se ogromna duga koja nas je ispunila radošću. Bilo je to pravo slavlje zahvalnosti za njeno magično prisustvo.

Zastava mira bila je pratilac svih naših hodočasničkih avantura i molitvi da se otvore srca svih ljudi!

Rafika hipnotizuje jaka

Kalendar sa životnim ciklusima, 64×4 u Tashi Lhumpo manastiru, neobično sličan Matrici prostora

“Najviša znanja, najnadahnutije pesme i najviše boje i zvuci stvaraju se na planinama.”N.R.

Jedan od duhovnih vodiča na ovom putu bio nam je N. Rerih sa svojom predivnom knjigom “Šambala”. Bilo je jedinstveno iskustvo deliti sate celodnevnog putovanja (i prelaženja tek nekih 300km dnevno) i čitati istu knjigu podeljenu na dva dela. Ana, Beli Planetarni Vetar i ja smo gutale reči Reriha, podvlačile rečenice, glasno čitale jedna drugoj ushićene dubokim razumevanjem njegovih misli i sinhroniciteta . Kao da smo osećali i njegovo fizičko prisustvo u tim trenucima vremenskih preklapanja zuvuje, našeg i njegovog putovanja po Tibetu skoro 200 godina pre.

Devet žena, devet planetarnih kinova, dočekivalo je i ispraćalo sunce na najvišim i najsvetijim jezerima. Neprestano u sponi sa vodama i Mesecom , devet kao Crvena Luna, sa zajedničkim kinom Žuto Magnetsko Ljudsko biće…, došli smo i do toplih izvora koji se zovu „Šambala“ i u kojima se kupao i sam Padmasmbhava. Kakvo pročišćenje!

Termalna banja “Šambala”

Prožete radošću svetosti

Potapamo se u topli izvor

Padmasambavinih meditacija.

Jezero Zmaja, jezero sveto,

Skrivenom snagom

kinove puni na Sunčev dan.

Sveto jezero Zmaja

Oduhovljena svaka travka,

kap vode, oblak – obala kamenih molitvi.

Molitvene zastavice

Putujemo tragovima Reriha,

pod nebom Tibeta

Zastava mira vibrira poruku jedinstva.

Međ molitvenim zastavicama

sad i Zastava mira

vijori poruku nebu.

Rafika piše kome su namenjene molitve: Zemlji, Crvenoj Kraljici i svim planetarnim kinovim širom sveta. Ove zastave su ostale da vijore kraj jezera Zmaja.

Tokom putovanja bili smo dnevno sinhronizovani sa Kalendarom 13 luna, Ana nas je vodila kroz vežbe medicinskog Ći Gonga koje su nas aktivirale i povezivale sa energijom punog meseca, svi su bili inspirisani pričom o Zastavi mira i životom Nikolaja Reriha, Rafika je dnevno slala reportaže i najlepše slike brojnim kinovima koji nisu bili sa nama, a svih nas devet vratilo se inicirano sa 9 inicijacija Munaj Ki sa kojima je simbolično zatvoren energetski krug Himalaji-Andi-Himalaji. Ove inicijacije, „semenčice“ sa kodovima novog Bića transformišu od homo sapiensa u čoveka novog doba, homo luminosa, doprinoseći globalnom buđenju. Iako nam dolaze od šamana, tzv. Laika sa vrhova Anda, smatra se da je ova praksa nekada davno stigla sa ovih prostora. Naš zajednički solarni pečat Žuto Ljudsko Biće kodira bioregion Južne Amerike upravo gde žive ovi šamani.

Na dan Plave Magnetske Oluje, noosferske konstante, povezali smo se sa jedinicom psi banke Plavi Magnetski Majmun i snom Valum Votana da „ujedini lame, šeike i hrišćane u ime planetarnog duhovnog ujedinjenja kao primer duhovnosti koja prevazilazi ograničenja istorije“.

Četiri godine ranije 26.07.2013, na dan Galaktičkog Semena, nas tri Rafika, Ana i ja, sve zajedno Kosmički Ratnik, bile smo na Mt Šasti koja se smatra korenom čakrom zemlje. Sada nas je sinhronijski red odveo na krunsku čakru – na Tibet.

„Šta je blago srca? Dobronamernost, sapatništvo, vernost Jerarhiji, sazvučje sa kosmičkom svešću“. N. Rerih

Zahvalnost Hunab kuu, Valum Votanu, Crvenoj Kraljici, Rafiki i Belom Intoniranom Vetru, svakom članu naše ženske posade, našim tibetanskim zaštitnicima (vodiču i šoferu), svim prijateljima koji su nam davali korisne savete za ovaj jedinstveni put, kao i i sinhronijskom redu.