Neurotične fantazije o mračnoj budućnosti u glavi neintegrisanih pojedinaca ne samo da su realne već se doživljavaju kao materijalno stvarne, kao da se zaista događaju i doživljavaju ovde i sada, produbljujući strah i očaj nemoći uticaja pojedinca na budućnost.
Izlaz nije tako daleko i nije potrebno čudo da bi se stvari promenile. Potrebna je samo promena stava, okretanje od spolja ka unutra. Integrisano funkcionisanje pojedinca uključuje i njegove emocije, empatiju i intuiciju. Moć koja se pridaje tehnologiji i eksteligenciji u odnosu na ljudske i artificijelne resurse (pripadnici visoke klase), sistemu (ljudi sistema, delovi aparata) ili vlasti (potčinjene klase) jeste ništa drugo do delegiranje sopstvenih potencijala (nevidljivih, potisnutih u lično nesvesno ili neotkrivenih iz riznice kolektivnog nesvesnog) na nešto spoljašnje ili na nekog izvan nas. Arhetipovi oca (vladari), majke (crkve, duhovne institucije), velike majke (tehnologija, internet), demijurškog božanstva (proždiruća neumitnost predodređenosti) koje projektujemo negde spolja, su de facto u nama samima. Povlačenje lične energije koju ulažemo u svemoćnu spoljašnjost vraća nam se uz veliku blagodat. Molitve, meditacije, slutnje, snovi, empatija prema drugima polako pristižu u svest, naizgled, niotkuda. Postepeno uviđamo i prepoznajemo snagu sopstvenih misli. Od toga, pa do prepoznavanja veze između intenzivne fantazije (praćene pozitivnim emocijama ljubavi, lišene želje, žudnje i straha) i neočekivanog ostvarenja iste u stvarnosti, samo je jedan mali korak. Kad se ovo shvati i emprijski potvrdi u životu ´testiranjem realnosti´, postaje očigledno da su distopijske vizije budućnosti koje očekujemo i verujemo da će se neizbežno ostvariti ništa drugo do samo jedna od mogućnosti realizacija sopstvenih negativnih vizija. Kao što su elektroni/fotoni u interakciji sa kosmičkim okeanom svesti, tako je i ljudsko biće u kontaktu sa ´duhom univerzuma´. Ako čovek rezonira sa svešću višeg uma, izvorom softvera univerzuma, dosegnuće svetlost što otvara nove utopijske dimenzije koje će se realizovati u blistavoj budućnosti koja rezonira sa pozitivnim vizijama kreiranim danas i ovde.
(Iz teksta „MISAO, SVETLOST I SUDBINA“ (2017) – Miša Vasić)
https://mischaw.wixsite.com/misavasic/online-tekstovi
u 
