Ključ života u delima klasika književnosti
Piše: prof. dr Miloje M. Rakočević

„Kad čovek protre oči i obazre se po ovom velikom svetu, prvo na šta naiđe jeste zagonetka prirode”. Ovim rečima odgovorio je vladika Nikolaj Velimirović na pitanje koje je sam sebi postavio – Otkuda to da se Petar Petrović Njegoš tako pomno, dosledno i znalački bavio prirodom? Otkuda to da se u strukturi i kompoziciji Njegoševih dela nalazi ugrađen univerzalni kôd prirode [1], pitao sam se i sâm, pišući, tačno pre dvadeset godina, svoj prvi članak na ovu temu za naš najpoznatiji časopis lepe literature – „Književnost”. Pitao sam se, a ljudi me stalno pitaju kako sam, uopšte, došao do tog pitanja, šta me je navelo na to da posumnjam da se krije još nešto što nikada pre nije bilo viđeno.

U prošlom broju  našeg časopisa predočio sam da jedna od suštinskih karakteristika genetskog koda jeste i to što se iz jedne od dveju „azbuka” generišu 64 troslovne „reči”. Ima li to ikakve veze sa šahom – bilo je obavezno pitanje koje su mi postavljali, kad god i gde god da sam držao predavanje. U početku je moj odgovor bio da ne znam, a onda sam se i sâm zainteresovao i otpočeo da kupujem knjige o istoriji nastanka šahovske igre.

U moru tih knjiga, tragajući za suštinom, nisam više bio u stanju da pratim njihove naslove, pa se to desilo i sa onom koja me „oborila s nogu” jer je kazivala o samoj suštini univerzalnosti. A kad sam pogledao bio sam iznenađen, to što je pisalo bilo je više od naslova: „Šah simbol kosmosa”!? [2] U sledećoj sekundi, kao da mi je kanula kap sa neba: „Luča mikrokozma” – možda i to nije samo metafora? Istog momenta, kao da me je neko katapultirao, skočio sam i sa police zgrabio Njegošev rukopis, dvostruko izgrdivši sebe; najpre zato što nikad ranije nisam bio pročitao Luču u celini, izgovarajući se da je to samo jedan religiozni spev; a zatim što tokom čitanja ne pratim i tumačenja onih koji su upućeni.
Ostavivši knjige o šahu otpočeo sam svoje prvo studiozno čitanje „Luče”, prateći istovremeno tumačenja našeg poznatog filozofa i njegošologa Vuka Pavićevića. I kad se postavilo pitanje zašto se kod Njegoša toliko često pominje broj šest, navedene su (u Tumačenjima) mnoge hipoteze, a kao najverovatnija bila je da je to, možda, u vezi sa šest dana stvaranja iz „Biblije”. Međutim, još 1954. godine Nikola Banašević je izneo „ingeniznu pretpostavku”, kaže Pavićević [3], da bi to moglo biti i u vezi s tim što je u matematici odavno poznato da je broj šest prvi savršeni broj [4].
Da me je neko do tada pitao koliko pesama ima „Luča mikrokozma”, ne bih znao da odgovorim i brže-bolje sam pogledao. Šest pesama! Ne čitajući dalje, pitao sam se gde bi i da li bi broj šest mogao da se nađe i u strukturi „Gorskog vijenca”. Sad zgrabim i tu knjigu, pogledam, i – šestoro kola! Onda poletim prema „Lažnom caru Šćepanu Malom”,  i – razočarenje! Ni šestoro, niti osmoro, nego baš sedmoro kola [5]. Sad više ne znam koliko je vremena proteklo do onog trenutka kada sam uvideo da su kola u „Lažnom caru Šćepanu Malom” napisana isključivo ili u osmercu, ili u šesnaestercu, a jedno kolo do pola u osmercu, a od pola kola u šesnaestercu. Tu je, dakle, bilo skriveno to očekivano osmo kolo. Osmoro kola kao osam pevanja, a između njih osam „međupevanja”.
Tokom sledećih 20 godina istraživanja uverio sam se da Njegoševo delo nije poetsko u običnom smislu te reči. Nije samo poezija i nije samo filozofija. Ono je više od toga, i predstavlja jedinstvo poezije, filozofije i nauke. Pre objavljivanja Njegoš je morao prethodno godinama da radi na izradi strogih, tačnih i preciznih proračuna za strukturu i kompoziciju svakog pojedinog dela, pa za tri dela kao jedinstvenu celinu, i tek potom da stvara (i piše) poeziju, po već stvorenom planu. [Prvi triptih: Glas kamenštaka, Svobodijada, Ogledalo srpsko; i drugi triptih: Luča mikrokozma, Gorski vijenac i Lažni car Šćepan Mali.] A taj plan nije bio običan plan, u smislu opredeljivanja za ove ili one estetske kategorije, ovakve ili drugačije strukture i kompozicije, koje su više ili manje već poznate, nego je to u isto vreme bio plan Univerzuma, soglasija opšteg, plan odnosa celine i delova, takvih odnosa da delovi u okviru celine budu u najboljoj mogućoj – simetriji, proporciji i harmoniji, u čijoj osnovi je zlatni presek. Način kako je Njegoš, kroz dva triptiha, uz okolje od nekoliko pojedinačnih dela, ostvario soglasije opšte [6] predočio sam u dvotomnoj knjizi [7], a ovde ću samo na jednom „teško uhvatljivom” primeru pokazati kako Njegoš kôdira.

Udar groma

Reč je o udaru groma u vojsku mletačku i tursku u boju s Crnogorcima iz 1768. godine za vreme vladavine Šćepana Malog. Najpre je Njegoš, u svojoj prvoj objavljenoj zbirci pesama („Pustinjak cetinjski”), u pesmi „Zarobljen Crnogorac od vile”, ovaj boj i naznačeni događaj sa udarom groma, pomenuo samo posredno, kroz navođenje naziva Kčeva i Crnice, dva mesta u kojima su se odigrali rečeni događaji. Onda dolazi „Glas kamenštaka” [8] u kome se u oko 40 stihova, sa izrazitom dramatizacijom priča o događaju sa udarom groma:

Vojsci  stiže vijest
Potpuno istinita i bez ikakvih laži:
„Stoj i počuj, crnogorska vojsko,
Šta se dogodilo turskoj i mletačkoj vojsci …” [9]

Dramatizacija kazivanja dostiže vrhunac tek u „Svobodijadi, gde se u „igru” uključuje i odgovarajuća tajanstvenost i mističnost čitavog događaja, s gracioznom raspričanošću, uz saslivje epskog i lirskog. Ovde, u „Svobodijadi”, događaj nije prikazan tako da „vojsci stiže vijest”, kako je prikazano u „Glasu kamenštaka” o čemu ona, ta vojska, prethodno nije znala. Sasvim suprotno, u „Svobodijadi” vojska već zna za događaj, naime zna da je vojska Mehmed-paše razbijena, samo ne zna na koji način su to Crmničani uspeli da učine. Stoga se vojska obraća nikom drugom do svojoj posestrimi, sa Lovćena Gorskoj vili:

Tada vojska s Čeva pita
Posestrimu od Lovćena
Ka’ crmnička i granička
Razbi vojska Mehmed-pašu

Slede stihovi kazivanja Vile, Njegoševom rukom stavljeni pod navodnike, tačno 96 stihova. Već sam početak nosi u sebi skrivenu poruku čiji je smisao u tome da onome ko je na pravoj strani, na strani pravde i pravičnosti, i Bog pomaže:

„Čuj i slušaj mene vojsko,
Ljevše ću vi ja besmrtna,
No sva smrtna druga usta
To viteštvo izjasniti,
Koja vaša djela gledam
Sa Lovćena visokoga …”

Kada „Vile jasni glas prestade”, pesniku je bilo potrebno još prostora, da bi kroz još tačno 40 stihova ukazao na moguća značenja i znamenja ove tajnovite poruke „Gromometnog cara Olimpa”, predočavajući tu poruku i tamo njima, samim otpadnicima:

„Viđeste li, otpadnici,
Da viteštva jesu sinci!
Gromometni car Olimpa,
Čuli ste ga đe vam reče
Da sjedite posad s mirom …“

Posle „Svobodijade opis istog tog događaja, „isto to samo malo drukčije”, uslediće u Ogledalu srpskom, na kome je Njegošev rad završen „na Blagovijest 1845. godine”, što se vidi iz „Predislovija”. Kôdiranjem je, u „Ogledalu”, obuhvaćena XXIV pesma, data pod naslovom „Šćepan Mali”. U njoj je opis događaja sa udarom groma smireniji, bez dodatne dramatizacije, bez mitskog i mitološkog; događaj je opisan tako kako se zbio:

No ih na put glasi susretoše
E udrila munja iz oblaka
Usred vojske dužda Mlečanina …

Ko bi mogao i pomisliti da se iza ovako „komotno” iskazanih stihova u tri odvojena i nezavisna dela krije stroga matematička uređenost; štaviše, da se krije zakon i ključ života?! A dokazi da tako jeste neposredno se mogu videti u priloženim tabelama (tabele 1 i 2).
U tabeli 1 dat je odnos broja stihova u „Svobodijadi” (S), „Glasu kamenštaka” (G) i  pesmi „Šćepan Mali” (Š). Posmatramo naporedo prve tri kolone u kojima je na dnu naveden ukupan broj stihova: 6668/1546/358; od toga 4477/1033/ 338) stihova ima do znaka navoda [10], do stiha „Čuj i slušaj mene, vojsko” u SV (1070. stih osme pesme), „Stoj i počuj, crnogorska vojsko” u GK i „put Crnice da udre na Turke” u ŠM; 4543/1047/343) stihova ima do završetka kazivanja o prvom gromu koji je udario u mletačku vojsku; toliko ih je, naime, ispred 4544/1048/344. stiha kojim počinje kazivanje o drugom gromu koji je udario u tursku vojsku (SV: „Drugi sinu jošt silnije” – 1136. stih osme pesme; GK: „Drugi grom udari nad Crmnicom”; ŠM: „Druga munja pukla od oblaka”); kod 4573/1063/348. stiha je znak izvoda („slomi dvije sile gorde” u SV – 1165. stih osme pesme; „Kako im se zgodno učinilo” u GK i „veliki tabor raskrhala” u ŠM); konačno, sa 4613/1077/352. stihom završava se kazivanje o udaru groma [sa još 14/40/04 stiha i nakon znaka izvoda (u ŠM nakon analognog razgraničenja): „srca, duše svetu hramu” u SV – 1205, tj. poslednji stih osme pesme; „I gdje vam ravna zemlja nije mogla da olakša spas” u GK; „hiljadu im glavah otkinuli” u ŠM].
U kolonama koje slede u tabeli 1 date su razlike u broju stihova i sume tih razlika. Rezultat je skoro iznenađujući. Primenom logike: prva dva izabrati, sledeći ne izabrati, pa opet dva izabrati [11], dobijamo, kao krajnji ishod, rezultat koji predstavlja inverziju trećeg savršenog broja (6940/0496) i sumu prva četiri savršena broja (6+28+496+8128 = 8658).
Navedeni rezultati slede iz odnosa broja stihova u „Svobodijadi” i „Glasu kamenštaka”, a stvar je matematičkog postupka što ista ta dva rezultata slede i iz međuodnosa sa brojem stihova u pesmi „Šćepan Mali” (jer su isti brojevi stavljeni u odnos najpre sa jednom, a zatim i sa drugom poemom). Nije, međutim, stvar (samo) matematičkog postupka nijedan od dva ravnotežna rezultata u Tabeli 2 (22222 i 11111); potrebno je međuodnose planski podesiti tako da daju baš ovu i ovakvu istocifrenost u rezultatu; štaviše da istovremeno daju i specifičnu raznocifrenost – broj 1741630, koji nalazimo u genetskom kodu, u smislu da je to ukupan broj mogućih distribucija troslovnih reči generisanih iz četvoroslovne azbuke [12].
Evo, to su ta Njegoševa variranja,  ukrštanja i povezivanja. Osim toga, sa aspekta jednog dubljeg poimanja, moglo bi se reći da se Njegoš (na jedan skriveni način) bavi ovde i semantikom i semiologijom, i filozofijom u najopštijem smislu reči. Njegoševa namera je uvek jedna te ista: s jedne strane, da uvek i iznova iskaže suštinu Logosa svega postojećeg, moguću organizaciju tog postojećeg, u smislu da je sve jedno, sve je isto i sve je različito u isto vreme.
Logika logosa
To tako do savršenstva je doveo izgradnjom strukture i kompozicije drugog triptiha (Luča, Vijenac i Šćepan), dovodeći ih u vezu sa Fibonačijevim nizom i zlatnim presekom (videti: jednakosti 1-4 i tabelu 3). Broj stihova u šest pesama „Luče” izabran je tako da se, gledano po parovima pesama [(I /IV) (II / V) (III / VI)], nalazi u strogoj relaciji sa Fibonačijevim brojevima (odstupanje je minimalno u drugoj i trećoj jednakosti, tek na trećoj decimali) [13]:

(I:IV)  350:210 = 5:3; (350+210): 350 = 8:5                                                (1)

(V:II) 510:320 = 8:5 ; (510+320): 510 = 13:8                                             (2)

(III:VI) [(340+280): 340] : (340:280) = 3:2                                               (3)

(Poema: Posveta) 2100: 100 = 21:1                                                                (4)

Bez uvida u ovu formu praktično je nemoguće razumeti smisao pesme i njen filozofsko-poetski sadržaj: u prvoj pesmi „zraka sjajna” pesnikove duše usmerila se put Nebesnog Prestola, a u četvrtoj je veliko „putovanje” ka najžešćoj mogućoj borbi, ka borbi arhangelskih legiona sa legionima Satane; u drugoj pesmi „zraka sjajna” stiže na odredište, u „Carstvo svjetlosti”, a u petoj pesmi „boj se uždi među besmrtnima”; u trećoj pesmi je nagoveštaj borbe sa Satanom („on je bunu zažeć namislio”), dok šesta pesma počinje stihom: „Po pobjedi strašnoj nad Satanom”.
Nulti slučaj generalisanog zlatnog preseka predstavlja podelu duži na dva jednaka dela, određena početnom, središnjom i krajnjom tačkom. Istovremeno, jedinična duž predstavlja i jedinični (jednodimenzionalni) prostor koji korespondira i sa dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim prostorom („koraci su moji božestveni, / no ja mogu to nazvat prostorom”, Luča, VI, 149-150). U takvoj situaciji, ima smisla govoriti o praznom prostoru, polupraznom i punom, korespondentno trima rečenim tačkama. Tabela 3 pokazuje da je Njegoš i ovu logiku ugradio u strukturu i kompoziciju drugog triptiha; zapravo, tom logikom su međusobno povezana sva tri dela. Od 211 strofa „Luče” postoji samo jedna kojoj nedostaje deseti stih [14]; ispred tog nedostajućeg stiha ima 949 stihova, a iza njega 949+111. Od 2819 stihova „Vijenca” samo je jedan (2235-ti) skraćen na polovinu, tačnije na dve petine [15]. Kad se otkrije da je i ova logika važeća za Njegoša, imalo je smisla potražiti nedostajuću treću „raskrsnicu” i u „Lažnom caru Šćepanu Malom”, a to je 1997-mi stih po redu [16].
Središnji i donji deo tabele 3 pokazuje kako se ove tri razmeđe dovode u vezu s jedinstvenim sistemom umnožaka brojeva 6, 66 i 666, gde ovaj poslednji ima knjučnu ulogu u determinaciji broja nukleona u aminokiselinama – konstituentima genetskog kôda [17].
Pre 20 godina objavljen je moj prvi rad o Njegoševom delu u časopisu „Književnost” (1989, br. 6), i to sa naslovom: „Njegoševa harmonija reči i brojeva”, i podnaslovom „Topološki model genetskog koda ključ za tumačenje Njegoševog dela”. Nakon čitanja ovih redova verujem da ne treba posebno da ubeđujem čitaoca u to da važi i obrnuto: Njegoševo delo – ključ za tumačenje genetskog kôda! Mnogo puta su me razni ljudi, dobronamerni i nedobronamerni, pitali kako je to moguće kad Njegoš ništa nije mogao znati ni o Periodnom sistemu Mendeljejeva, a kamoli o genetskom kôdu. U početku nisam znao šta da im odgovorim, a onda se i meni sve razjasnilo. Moguće je izgraditi sisteme i/ili kôdove takve da budu u najboljoj mogućoj – simetriji, proporciji i harmoniji. A to se, zapravo, i dogodilo. Priroda je pravovremeno učinila svoje, a Stari Kinezi nisu mogli da čekaju na nas. Na razvoj nauke nisu čekali ni Sveti Jovan Bogoslov [18], niti Homer i Dante [19]. Njima su se, potom, pridružili i Šekspir, Gete, Puškin, Njegoš, Tolstoj. Ako je tako (a jeste!), onda ne treba čekati – krajnje je vreme za sintezu nauke, umetnosti i filozofije, bar na nivou jednog mogućeg  – „soglasija opšteg”.
U sledećem broju: Homerov i Danteov kôd

Reference i napomene

[1] Pored ostalog, to je svakako otuda što je imao prave uzore poput Homera i Dantea, o kojima će biti  reči u sledećem nastavku.
[2] Nesvakidašnju knjigu, s predgovorom čuvenog Maksa Evea, objavio je Organizacioni komitet Međunarodne šahovske olimpijade 1972. godine, autor je naš poznati šahovski majstor, naučnik i filozof, Pavle Bidev. U knjizi je, pored ostalog, predočeno da šah nije nastao u Indiji već u Kini, a daju se i dokazi da logika rasporeda šahovskih figura na početku i u toku igre korespondira s logikom rasporeda 64 heksagrama u kineskoj knjizi „Ji Đing” (koji korespondiraju i sa rasporedom 64 kodona na binarnim drvetu genetskog kôda, kako sam pokazao u prošlom broju).
[3] Videti „Objašnjenja uz Luču mikrokozma” u: P.P. Njegoš,  Celolupna dela, Prosveta-Beograd i Obod-Cetinje, sedmo izdanje, knjiga III, str. 351.
[4] U vreme ove spoznaje već sam bio utvrdio da je genetski kôd determinisan savršenim i prijateljskim brojevima. (Videti u mojoj knjizi Genetic code as a unique system, str. 60, na sajtu www.rakocevcode.rs
[5] U kineskoj filozofiji i tradiciji „kocka je ključni” element izgradnje univerzuma. Osam temena kocke korespondiraju sa osam suštastava sveta. U nultnoj poziciji Zemlja, u krajnjoj Nebo, a levo i desno su po tri različite pojave; ili, drugačije rečeno, u nultnoj poziciji je majka, u krajnjoj otac, a levo i desno su po tri sina ili tri kćeri.
[6] „Mravi, pozvati na biće Tvorcem sastavljaju svoja iskustvena mravišta, i pčele velikoljepne svoje palate. I ja, kako tvar umna Stvoritelja, treba soglasiju opštem da podražavam” (P.P. Njegoš,  Celolupna dela, Prosveta-Beograd i Obod-Cetinje, sedmo izdanje, knjiga VI, str. 124).
[7] M. Rakočević, Njegošev iskonski logos, I tom 2000. i II tom 2003 (Interpres, Beograd). U toku je prenošenje knjige na sajt: www.rakocevcode.rs
[8] O sudbin „Glasa kamenštaka”, u kome su opevana „junačka djela Crne Gore” iz perioda od 1711. do 1813. godine, o tome kako je bio izgubljen, pa nađen u italijanskom prevodu (Petar Sentić), i preveden natrag (prozno) na srpski jezik (Frano Nakić Vojnović), i to sve korektno i tačno – stih za stih – videti u drugom tomu moje knjige o Njegošu (str. 21), predočenom u referenci 7.
[9] Stihovi u kojima se neposredno govori o događajima sa udarom groma stavljeni su u oba speva, u „Glasu kamenštak”a i „Svobodijadi”, pod navodnike. Ovo istovremeno ukazuje na činjenicu da je Sentić marljivo radio svoj posao prevođenja: tamo gde je Njegoš stavio dopunske oznake i on ih je stavio; a to je, u obratnom prevodu, uvažavao Nakić Vojnović.
[10] U pesmi „Šćepan Mali” nema znaka navođenja, ali je kazivanje takvo da je nedvosmisleno jasno gde počinje razgraničenje.
[11] U sledećem nastavku našeg kazivanja biće pokazano da je po istoj ovoj logici izbora/neizbora postupao Homer.
[12] Alvager et al, 1989, Biosystems, 22, p. 191: „The number of all distributions in the set of 64 codons is 1741630”.
[13] U 210 „punih” strofa ima 2.100 stihova. S druge strane, ako se shvati da 200 stihova Posvete treba razdvojiti na 100 + 100 (parna plus neparna pesma), dobije se odnos 21:1 što su krajnji brojevi u Fibonačijevoj sekvenci koju je Njegoš izabrao (1, 2,3,5,8,13, 21). Nedostajući početak Fibonačijevog niza (0, 1) odgonetnuo je prof Đuro Koruga sa Univerziteta u Beogradu shvativši da je Njegoš Posvetu u „Luči” formalno „smestio” u onu tačku gde je nedostajući stih, i razumevajući da je prva od dve jedinice, koja sledi nulu, zapravo 0! (nula faktorijel). Kasnije je u monografiji o fulerenima, koju je napisao sa još četiri američka naučnika, prvoj te vrste u svetu, nazvao ovaj obrazac „Njegošev scenario”, neminovan u svakoj harmoničnoj konstrukciji.
[14] Na tom mestu Sima Milutinović je dopisao stih („što i narav ni u snu ne snila”), uz napomenu u fusnoti: „tko zna bolje, široko mu polje”.
[15] Taj polustih glasi ovako: „A od toga ……” (“A od toga ……” [od brojanica], kaže Knez Janko, „Ja bih voli sad grivnu orahah / da je jednom po naški izbrojim / no stotinu tijeh brojanicah / da prebiram prstima zafajdu”.)
[16] To je poslednji stih petog javlenija, trećeg djejstvija („dok sve naše sile izlomimo”).
[17] Fizičar Vladimir Ščerbak iz Kazahstana, istraživač genetskog kôda, pokazao je da broj  nukleona u dvema klasama proteinskih aminokiselina, četvorokodonskim i nečetvorokodonskim, odgovara umnošcima broja 037 (18-ti deo broja 666).
[18] „Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zvijeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest” (Otkrivenje, 13:18).
[19] Dante Alighieri: „O voi che avete gl’intelleti sani, / Mirate la dottrina che s’asconde / Sotto il velame delli versi strani ” („Ko zdrav razum ima neka sada pomno štije / da bi mu pažnja nauk razabrala / što se pod velom te čudne pesme krije”.)(Pakao, IX, 61-63.)

Tabela 1. Relacije broja stihova u Njegoševim poemama Svobodijada” (S) i Glas kamenštaka” (G), u relaciji sa pesmom Šćepan Mali” (Š), XXIV po redu u Ogledalu srpskom” (objašnjenje u tekstu)

Tabela 2. Relacije broja stihova u Njegoševom prvom triptihu: „Glasu kamenštaka” (GK) „Svobodijadi” (SV) i „Ogledalu srpskom” (OS) (objašnjenje u tekstu)

Tabela 3. Relacije broja stihova u Njegoševom drugom triptihu: „Luči mikrokozma”, „Gorskom vijencu” i „Lažnom caru Šćepanu Malom” (objašnjenje u tekstu)

Podelite članak: