Ako čovek ne može da dovede svoje emocije u balans, život će mu brzo postati težak. Razlog tome može da bude jedan preaktivan regiom u mozgu, koji pomaže da se prerade i regulišu senzacije. Ispitanici su mogli sa odgovarajućim mislima da primire aktiviranu oblast, ako su informisani o sopstvenoj moždanoj aktivnosti u toku. Istraživači Psihijatrijske univerzitetske klinike Cirih ukazuju sa novim pristupom neurofeedback-u na zadivljujuće rezultate.
Sposobnost regulacije emocija kao strah, bes i tuga, vrlo je bitna za blagostanje i za međuljudske odnose u svakodnevnici. Pri psihičkim oboljenjima je ta regulacija često pogođena. Posebno kod ljudi pogođenim strahom i depresijom su amigdale tzv. bademi često pojačano aktivni. Te centralne strukture u mozgu imaju učešća u preradi emocionalnih informacija. U psihoterapeutskim tretmanima psihičkih oboljenja do sad su razvijene strategije koje ublažuju aktivnost amigdalija. Svakako da pacijentima često teško pada da pronađu i sprovedu za njih individualno delotvornu strategiju.
Svesno upravljati moždanom aktivnošću i emocijama
Sasvim novi pristup predstavljaju istraživači Klinike za psihijatriju, psihoterapiju i psihosomatiku, Psihijatrijske univerzitetske klinike Cirih u saradnji sa ETH Cirih: Preko povratne informacije sopstvene moždane aktivnosti sa slikovnim postupkom se može uz pomoć kognitivnih tehnika uplivisati na aktivnost amigdalija. “Moguće da je to prekretnica u razvoju novih terapijskih postupaka.” kaže vođa istraživanja prof. Uve Hervig.
Prave misli
Uz pomoć modernog slikovnog postupka je moguće, individualnu aktivnost mozga, koja je prikazana magnetno rezonantnim tomografom, skoro istog časa prijaviti testiranoj osobi reakciju na misli. Preko tog neurofidbeka mogu testirane osobe da nauče da željeni region mozga- u datom slučaju amigdalije- da aktivno kontrolišu pomoću mentalne, kognitivne tehnike.
Autori “Brain Topography” u publikovanom istraživanju pokazuju ispitanicima slike lica sa negativnim emocijama kao strah, tuga i bes. Istovremeno mere pomoću magnetnorezonantnog tomografa aktivnost amigdalija- i javljaju nazad ispitaniku preko raznih informacija u boji pored lica. Preko kognitivne kontrole pomoću opisanog vrednovanja situacije- kao što je predznanje da se radi o eksperimentu, da su to samo prezentovane slike-, trebalo bi da ispitanici pokušaju sa utiču na sopstvenu aktivnost mozga.
Za zapanjujućim rezultatom: “Zdravom ispitaniku uspeva da tokom četiri tretmana daleko poboljša regulaciju amigdalija pomoću neurofeedback-a, to pokazuje, da povratna informacija u realnom vremenu moždane aktivnosti, uz pomoć tomografa tokom treninga regulisanja emocija može biti od pomoći.” U budućnosti ova tehnika može da predstavlja dodatnu metodu u okviru psihoterapije kod pacijenata koji imaju teškoća sa regulisanjem emotivnih poteškoća.
KLINIKA CIRICH: Annette B. Brühl, Sigrid Scherpiet, James Sulzer, Philipp Stämpfli, Erich Seifritz, Uwe Herwig. Real-time Neurofeedback Using Functional MRI Could Improve Down-Regulation of Amygdala Activity During Emotional Stimulation: A Proof-of-Concept Study. Brain Topography. Epub November 16, 2013. http://dx.doi.org/10.1007/s10548-013-0331-9
u 
Zanimljivo.