Specijalnim brojem KPV „TESLA uvek aktuelan“ prezentiran na godišnjicu smrti Nikole Tesle ponovo je skrenuta pažnja na njegovo veliko delo vezano za istraživanje suštinskih prirodnih pojava i procesa koje prevazilaze naše samo fizičko njihovo sagledavanje. Ovim smo vraćeni za više od jednog veka u nazad i motiviše nas da učinimo korak dalje i pokušamo spoznati karakteristike i način delovanja tog „jezgra“ čiju snagu je Tesla osećao a nije, po svom priznanju, uspeo prodreti u njegovu tajnu. Pored toga Tesla to „jezgro“ stavlja u centar zbivanja i vidova ispoljavanja Prirode u svoj njihovoj složenosti i isprepletanosti. Sa njim kao polazištem svega on je postigao izuzetne eksperimentalne rezultate, pre svega u području talasnih procesa, koji su za nauku toga vremena bili neshvatljivi i mistificirani bez obzira na evidentno merive fizičke efekte. Ti rezultati su bez svake sumnje bili realni jer su uvek bili praćeni efektima u čiju realnost ne bi trebalo, a niti se može sumnjati. Vezujući talasne procese za delovanje ovog jezgra implicitno i njemu pripisujemo atribut realnosti.
Tada se, međutim, postavlja pitanje samog pojma realnosti. Po svemu sudeći on nije tako jednostavan i nemože se završiti samo na pojmu fizičke realnosti, kakav stav danas dominira u savremenoj nauci. Polazeći od uzročno – posledičnog odnosa svih pojava i procesa u Prirodi on mora obuhvatiti i to jezgro sa nizom karakteristika koje se ne mogu svrstati u čisto fizičke. Prihvatanje takve realnosti, sa fizičkim i nefizičkim komponentama, može poslužiti kao podloga zaokretu u pristupu posmatranja i proučavanja Prirode i njenih zakona na mnogo kompleksniji način uvažavajući čak i neke stavove starih filozofija ( da li su to tada i, kao posledice delovanja takve realnosti, pominjani stari pojmovu „Jin&Jang“ na primer).
Spuštajući nivo naših posmatranja na nivo električnih talasa Tesla je učinio značajni korak ka osnovnim strukturama Prirode. Prema nekim proračunima (L.1) strukturni nivo čestica nosilaca ovih talasnih procesa na fizičkom nivou je reda 2,8∙10-41 [m], dok je gustina njihove potencijalne energije reda 1,87∙1093 [J m-3]. Radi poređenja ove vrednosti kod elektrona su 2,8∙10-15 [m] i 2,95∙1014 [J m-3], respektivno. Pri tome se još uvek radi o česticama složene strukture na subelementarnom strukturnom nivou. Ako bi se uspeli spustiti do osnovnih nedeljivih čestica na tom nivou ova razlika bi se radikalno promenila, verovatno za više desetina redova veličine. Teško je pretpostaviti uslove koje bi sve morali ispuniti, a oni verevatno nisu samo tehničke prirode, da bi uspeli u tome
Uvažavajući rezultate Tesle i drugih istraživača, uključujući i Gorana Marjanovića, diskusija o tome da li postoji etar ili ne postaje kontraproduktivna i košta nas i sredstava i vremena koje bi trebalo usmeriti ka mnogo fundamentalnijim pojavama i procesima, kojima pripada i pitanje njegovih realnih karakteristika na osnovu kojih ispoljavaju eksperimentalnim putem utvrđeno ponašanje. Osim toga nameće se i pitanje „Da li postoji samo jedna vrsta etra?“. Iz rezultata Teslinih i nekih drugih eksperimentalnih istraživanja da se naslutiti mogućnost postojanja ne samo električnih već i masenih talasa (transverzalnih i longitudinalnih), što nas opet vraća na taj osnovni strukturni nivo i prirodu čestica na njemu rasprostrtih širom celog Kosmosa. NMN model prepoznaje ove četiri vrste talasa i njihove suštinske nosioce, uslove pobuđivanja, prostiranja i interakcije sa materijalnim strukturama koje se nađu u području njihovog prostiranja. Kod ovog razmatranja se nameće jedno terminološko razgraničenje. Nosioci talasnih procesa ne putuju već se sam proces čiji su nosioci prostire prostorom od jednog na drugog susednog nisioca, teorijski do u belkonačnost, a realno do respektabilnih njihovih uticaja. Nosioci tih procesa samo osciluju ili vibriraju oko nekog svog ravnotežnog položaja u okviru odgovarajućih uslovno rečeno elastičnih strukutra i sistema koje formiranju na nivou Kosmosa kada su u pitanju elementarni talasni procesi. Suštinski nosioci specifičnih talasnih procesa prisutni su i na drugim strukturnim nivoima samo su složenije strukture a frekvencija oscilovanja niža, dok je talasna dužina veća do nama nopoznatih granica, mada smo neke od njih uspeli eksperimentalno odrediti.
Imajući to u vidu ne možemo se oteti utisku da je naše poznavanje talasnih procesa nedovoljno i da je neophodno uložiti još puno truda u odgovarajuća prvo eksperimentalna istraživanja kako bi stvorili dovoljnu kvalitativnu i kvantitativnu podlogu za postavljanje realnog modela ova četiri talasna procesa u svim slučajevima njihovog delovanja. Čak i kada su u pitanju transverzalni elektromagnetski talasi, koji su nam relativno poznati i svakodnevno u upotrebi, za koje znamo da im energija delovanja opada udaljavanjem od senzora mi nemamo pravo objašnjenje kako još uvek pratimo kretanje i primamo informacije sa Voyager 1 mada je on udaljen već oko 1,6∙1010 [km] od zemlje. Za pokušaj uvođenja fotona kao njihovog nosioca čudnih, ili bolje rečeno nepostojećih, prirodnih karakteristika mislim da je konačno pretrpio fijasko. Ostale tri vrste talasa nismo još uspeli ni uočiti ih na pravi način pa su pošteđeni izmišljanja novih paradoksa kojima bi ih objašnjavali. Imajući u vidu fundamentalnu ulogu koju talasi igraju u prirodnim procesima, posebno onim na nižim strukturnim nivoima, nije čudo što nam je nauka zašla u svojevrstni ćorsokak uz kojeg može izaći samo po cenu ozbiljnog zaokreta u fundamentalnim pitanjima Prirode i njenih vidova delovanja i ispoljavanja.
Ako se posle ovog kraćeg razmatranja, koje je više bilo navođeje nekih konstatacija nego ogovarajuća analiza, vratimo naslovu i zapitamo se šta činiti dalje da bi izašli iz tog ćorsokaka i obezbedili dalju egzistenciju ove populacije homo sapiensa u poremećenim prirodnim odnosima, čini mi se da se nameću u osnovi dva pravca:
- Razviti metode eksperimentalnog pobuđivanja i praćenja ponašanja i njihovih sekundarnih efekata za sve četiri vrste talasnih procesa. Posao ni malo lak jer zahteva nalaženja čitavog niza novih tehničkih rešenja za njihovo pobuđivanje, raćenje prostiranja i efekata usputnog delovanja, a da još uvek ne poznajemno njihovu pravu prirodu.
- Koristeći se rezultatima eksperimentalnih istraživanja sagledati suštinu njihovog nastanka, prostiranja i delovanja, što mora biti praćeno i spoznajom osnovnih prirodnih zakona koji upravljaju tim procesima od kojih su neka još uvek izvan našeg domašaja. Pri tome ne bi smeli gubiti iz vida da se radi o realnim procesima i da sve što je u vezi sa njima mora biti realno. Pribegavanje upotrebi visokoumnih složenica neća nam pomoći u traženju njihovog osnovnog modela. Priroda je u suštini jednostavna, ali tek ako nam pođe za rukom da upoznamo njenu osnovnu suštinu i model delovanja i logika nam bude jedan od bitnijih elemenata našeg razmišljanja i donošenja zaključaka. Pri tome moramo imati u vidu da su mnoge informacije koje nam je ostavio Tesla, a posebno zaostavština starih filozofija, date u kodiranom obliku obzirom na nivo svesti populacije kojoj su upućene te da zahtevaju odgovarajuće dekodiranje pre nego što ih želimo koristiti i ugraditi u kompleksniji model realne Prirode.
Posao ni malo lak i brzo rešiv, što zbog objektivne slošenosti i nedovoljnog poznavanja suštine mnogih pojava i procesa kojima smo se do sada bavili, a možda još i više zbog otpora naučne javnosti pristupima u kojima imaju učešće, po svemu sudeći dominantno, neke nefizičke veličine sa kojima se danas još uvek ne računa. Samo i najduži i najteži put počinje prvim korakom, koji smo, čini mi se, već napravili zahvaljujući pored ostalog i Nikoli Tesli. Nemojmo ga izneveriti. Nastavomo koračati makar i sitnim koracima i neka nam je sa srećom.
[Ł.1] Miloš Abadžić:PRIRODNI MODEL PRIRODE – NMN MODEL, Prvi i Drugi tom,
„Prometej“ Beograd 2013.
Prezentaciju prvog i drugog toma knjige:
– http://www.prometej-beograd.rs/Ostala/PrirodniModelPrirode-PrviTom.html
– http://www.prometej-beograd.rs/Ostala/PrirodniModelPrirode-DrugiTom.html
Sve čestitke za hrabrost koju ispoljavate iznoseći ideju da nam je potreban ozbiljan zaokret u fundamentalnim pitanjima shvatanja prirode.
Model po kome nastanak materijalnog sveta započinje mističnim dejstvom u potpuno praznom prostoru zaista je došao do svog kraja. Tesla je imao hrabrosti da to i kaže:
„Priroda je nagomilala u vaseljeni neizmernu energiju. Večiti primalac i sprovodnik te neizmerne energije jeste etar. Saznanje da etar postoji, kao i upoznavanje njegove radnje, jesu najvažniji rezultati modernog naučnog ispitivanja. Potpuno napuštanje ideje o dejstvu na daljinu (Njutnova definicija gravitacionog privlačnog dejstva na daljinu kroz potpuno prazan prostor), usvajanje jedne sredine koja ispunjava ceo prostor i spaja među sobom svukoliku materiju…“ (N.Tesla).
“ Prema teoriji relativiteta, prostor ima tendenciju da se zakrivljuje zbog inherentnih svojstava ili prisustva nebeskih tela. Ako i priznamo bliskost ove fantastične ideje sa realnošću, ona je još uvek kontradiktorna. Svaka akcija praćena je ekvivalentnom reakcijom, a efekti ove druge su u direktnoj suprotnosti sa efektima prve. Pretpostavimo da tela deluju na okolni prostor izazivajući zakrivljenja na njemu, ali mi se čini da će zakrivljeni prostor delovati povratno na tela i, proizvodeći suprotne efekte, ispraviti zakrivljenja. Pošto akcija i reakcija koegzistiraju, sledi da je pretpostavljeno zakrivljenje prostora potpuno nemoguće; čak i ako bi bilo moguće ne bi objasnilo kretanje tela kako ih vidimo. Samo ih postojanje polja sila može objasniti, a postojanje polja sila kosi se sa zakrivljenjem prostora. Sva liteatura na ovu temu je besplodna i osuđena na zaborav.” (N. Tesla).
Na žalost egzistencijalni problemi igraju danas važnu ulogu u borbi za istinu. Sumnja u fundamentalne vrednosti Njutnove i Ajnštajnove fizike jeste prvi korak ka rušenju postojećeg sistema vrednosti u čitavom svetu a ljudi ne vole promene koje bi mogle da ih “izbace iz sedla”.
Kažete: “Nemojmo ga izneveriti” (Teslu). Odlično, ali ne treba se nadati da će ljudi zbog toga početi da seku granu na kojoj sede, i oni i članovi njihovih porodica. Jasno je da se ideja o svemiru ispunjenom sveprisutnim medijumom – etrom i ideja o stvaranju i delovanju sila u potpuno praznom prostoru međusobno apsolutno isključuju, no, koga ste od poštovalaca Teslinog dela čuli da je nešto javno rekao ili napisao protiv Njutnove mistične (neprirodne, samim tim i nenaučne!) definicije gravitacione sile? Otkriće odlaznih i dolaznih Zemljinih skalarnih talasa dovoljno je da se na razuman način objasne razlozi naše priljubljenosti za Zemlju!
Teslini argumenti protiv paradoksalne ideje o zakrivljenju potpuno praznog prostora takođe ne ostavljaju prostora za sumnju. Prirodno je smatrati da bezobličan, potpuno prazan prostor, koji nema nikakvu strukturu, ne može da se zakrivi, pa ipak, postoje mnoge etarske hipoteze novijeg datuma u kojima se paralelno sa etrom pominju i gravitaciona sila i zakrivljenje prostor-vremenskog kontinuuma koji imaju smisla samo ako smatramo da se kosmos ispoljava u praznom prostoru.
Za spoznaju etarske realnosti nije nam neophodno da izvedemo ni jedan jedini eksperiment, niti da izrečenu tvrdnju dokazujemo matematičkim proračunima! (ANATOMIJA KOSMOSA http://www.etar.rs). Opšteprihvaćena ideja o kosmosu kao potpuno praznom prostoru, na kojoj počiva kompletna neetarska fizika, ne sadrži u sebi osnovni preduslov za stvaranje i ispoljavanje materijalnog sveta a to je postojanje dvaju komplementarnih međusobno suprotstavljenih principa. U pitanju su aktivan i pasivan princip u istočnjačkoj filozofiji poznati kao jin i jang.
U kosmosu postoji na desetine vrsta elektromagnetnih i skalarnih talasa. Njihov nastanak i način ispoljavanja, kao i nastanak i mehanizam ispoljavanja čitavog niza elemenata kosmičkog ispoljavanja, od nukleona pa sve do čitavog kosmosa kao najkrupnijeg elementa, mogu se na zadovoljavajuć način objasniti HOLOGRAFSKIM MODELOM ETARSKOG ISPOLJAVANJA, takođe predstavljenim u ANATOMIJI KOSMOSA.
U školama, na univerzitetima, u medijima… može se čuti samo jedna vrsta informacija. Pomenutom knjigom želeo sam da pokažem i drugu stranu priče, tako da ljudi mogu odabrati čemu će verovati.
Istina o etru je jednostavna i jedino moguća.
Čitav beskrajni prostor svemira ispunjen je etrom i ničim više sem etrom. Sva „materija“ koja postoji i svaki oblik kretanja u kosmosu, uključujući i strujanje misli, samo su oblici raznovrsnog oscilatornog ispoljavanja etra! Priroda materije i duha je jednosuštna! Slobodno, neuvrtloženo kretanje tokova etarskih oscilacija pripada svetu misli, svesti, emocija, duha, dok uvrtloženi tokovi etarskih oscilacija čine osnov ispoljavanja obličnog materijalnog sveta. Materija je, prema tome, uvrtložena svest. U nebeskoj mreži konac je svest, dok isti konac uvezan u čvorove simbolizuje „zgusnutu“ prirodu materijalnog sveta.
Šta je svetlost? Ispoljeno oscilovanje etra u određenom opsegu i sferno prostiranje oscilacija na daljinu naša čula zapažaju kao svetlost. Ideja o postojanju čestica fotona koje besplatno putuju sa kraja na kraj kosmosa nije logična.
Šta je električna struja? Usmereno prostiranje određenih tokova etarskih oscilacija, a ne elektrona, predstavlja predstavlja pravu – etarsku prirodu električne struje!
“…elektromagnetska teorija svetlosti i sva posmotrena fakta, uče nas da su električne i etarske pojave slične. Prema tome, svima nam se nameće pomisao da se elektricitet može nazvati etar.” (N. Tesla)
“Ja držim da je elektron srazmerno veliko telo, koje nosi površinsko električno punjenje, a ne osnovnu jedinicu.” (N. Tesla)
Unutar nukleona nalaze se samo uvrtloženi tokovi ispoljenih nuklearnih etarskih oscilacija i ništa sem toga. Razbijanjem jezgra oslobađaju se samo paketići bezobličnih oscilacija koji ostavljaju tragove u maglenim komorama, ali ne pripadaju svetu čestica.