Ljudska evolucija i transformacija zemlje
„I ja videh novo nebo i novu zemlju“ kaže se u Otkrovenju. Đulijana Konforto razotkriva kako se u telu zemlje odigrava transformacija i vidi u tome ostvarenje starih predskazanja. Nalazi vezu između starog biblijskog mita o jabuci, preko koje smo pali na današnje stanje postojanja. Ako posmatramo zemljino magnetno polje iz kosmosa ono podseća na jabuku.To polje već nekoliko godina gubi na snazi u čemu se nalazi šansa za razvoj svesnosti čovečanstva.
Dr. Đulijana Konforto je italijanska astrofizičarka i univerzitetski profesor u Italiji i Venecueli. Pod uticajem velikih mudraca ljudske istorije osnovala je novu nauku Organsku fiziku u kojoj sjedinjuje spiritualne i prirodnonaučne poglede. Istražuje postrelativističku teoriju i kvantnu kosmologiju. Upoznata je sa hermetičkom filozofijom, interesovanju su joj na sintezi tzv. suprotstavljenih tema kao nauka i religija. Primenom „organske fizike“ koja zadržava naučne metode ali istovremeno uključuje alhemijsko delovanje došla je do nove veličanstvene vizije čoveka i univerzuma.
Ona govori o „suncu u unutrašnjosti zemlje“ koje odašilje stvaralačku energiju. Pre svega se radi o tzv. tamnoj energiji čije je prisustvo već decenijama poznato fizičarima, ali pošto se ne može meriti instrumetima zovu je tamna. Konforto sluti da se ona izjednačava sa nuklearnim svetlom iz jezgra ili slabom nuklearnom silom.Ta energija čini struju života, preko koje primamo intuiciju, kreativnost i vizije.
Razumevanje novonastalih fenomena, koje naučnici ne mogu objasniti, olakšaće pristup jednim drugim putem kojim je kroz istoriju koračao mali broj ljudi i može se nazvati “organska alhemija“. Svima koji čeznu za novom slobodom i novim nebom, takav put je danas lakši nego ikad.
Izvodi iz knjige Sunčevo dete
Granice nas ne odvajaju stvarno. Sve više i više ljudi pokazuje volju da transformiše matriks u koji smo ugrađeni. Radi se o tome da postanemo „so zemlji“, što znači, kvarkovima (elementarne čestice) od kojih se sastoji vidljivi matriks, dati novi ukus. Za mnoge ljude otvara se prelaz u zlatno doba. Svuda se jasno vidi da doskorašnji svet više ne funkcioniše. Demokratske vlade nisu stvarno demokratske, već zavisne od internacionalne mreže posednika, neke vrste „superentiteta“.
Odgajeni smo da verujemo u granice, ali možemo da naučimo da „prodremo kroz čudesni veo prirode“ kako je pisao Đordano Bruno. Jer u svakom telu deluju univerzalne sile, preko njih komunicira život izvan svih granica. Nevidljive, vrlo fine mutacije dešavaju se naročito u organskoj nuklearnoj materiji našeg tela, posebno mozga. Utopija je stanje svesti, koje će sve više i više ljudi sasvim prirodno postići.
Verovanje u dobro i zlo počiva na našim ustaljenim predstavama o prostoru, vremenu i materiji. Ono će se rastvoriti kada i ove predstave nestanu. Suprostavljenost dobra i zla koje smo sami stvorili vodi u bipolarnu komunikaciju i beskonačne konflikte. Sve to ima fiziološki oslonac u takozvanim sivim ćelijama našeg mozga koje imaju ulogu u svakom konfliktu. Pri tome zaboravljamo da se skoro polovina zapremine mozga sastoji ne od sive već od bele supstance, naime gusto napakovana kolekcija neutronskih produžetaka koji se kreću među rasutim oblastima sive supstance.
Prosečan muški možak poseduje šest puta više sive supstance od ženskog, dok ovaj deset puta više bele supstance od muškog. Bela supstanca omogućava multitasking i integrisanje informacija iz mnogo oblasti, dok siva supstanca služi kod ispunjavanja pojedinih zadataka i koncentracije na određen cilj. U beloj supstanci leži tajna svesti i ključ ka svim odnosima. Ona osposobljava naš mozak da se poveže sa beskonačnim i večnim, inteligentnim i živim organskim univerzumom.
Nova Zemlja, zvana „obećana zemlja“ realno postoji. Ona se ne sastoji od obične vidljive materije, već od nečega kao plazma i takozvane tamne materija i sa našim sadašnjim čulima se ne može opaziti.
Astrofizičari su izračunali da se univerzum sastoji od svega 4% vidljive materije. 22% se sastoji od „tamne materije“, koji proizilazi od dejstva gravitacije normalne materije. 74% je „tamna“ energija, što će reći da nije merljiva našim aparatima. Ona je jača od gravitacije i vodi do ubrzanog širenja svemira.
Budućnost je uvek prisutna. U našim danima su moguće razne „budućnosti“. Glavna snaga koja je delotvorna je sam život. Put, koji nam se otvara, sastoji se od transformacije naših ćelijskih jezgara.
Mnogo toga govori u prilog da se ono što zovemo život manifestuje kroz „slabe nuklearne sile“ delotvorne u jezgru atoma.Oni se razvijaju ka spolja, teži ka ekspanziji. Drugu delotvornu snagu u atomima zovemo „jaka nuklearna sila“, ona je snaga privlačenja koja drži na okupu sastavne delove jezgra atoma. Slaba sila je hiljadu puta brža od jake. Ona može bez odlaganja da izazove beta zračenja i stvori nuklearnu mutaciju i ekspanziju. Mi je doživljavamo kao ljubav, prijateljstvo i saosećanje.
Snažna sila iz jezgra nas vodi ka kontroli, ograničenju i verovanju u granice, takođe i do ravnodušnosti prema patnji drugih.
Pored različitih elekrtomagnetnih komunikacija postoji i jedna nuklearna komunikacija koja se zasniva na snazi suprotnosti kao dobro i zlo, ljubav i mržnja, prijatelj i neprijatelj. Ona počiva na slaboj nuklearnoj sili. Pored ostalog ona odašilje neutralne poslanike koji nemaju električno punjenje, zovemo ih z-bozoni. Oni su u stanju da svako vidljivo telo povežu sa nevidljivim tamnim formama materije. To je snažan energetski tok, njegov glavni izvor je zemljino jezgro. Može se govoriti o „ suncu unutra zemlje“
U našem, današnjem svetu je dominantna elektromagnetska komunikacija. Ona veruje u brojeve, virtuelne vrednosti i kvantitativnost. Kroz slabe nuklearne sile biće prizvana neka druga komunikacija: nuklearna komunikacija. Ona je puno sadržajnija i značajnija za ljude jer se odnosi na ljubav gde spada i seksualnost. Život komunicira kroz eros, kroz ljubav i emocije.
Život je sled neponovljivih iskustava. Današnja prirodna nauka nikad ga neće shvatiti, jer se koncentriše na ponavljanja, pokušava eksperimentima da postigne istovetne rezultate. Život je stalno obnavljanje, ono transformiše naše telo u ultrakratkim trenutcima koji su tako kratki da ih nauka ne opaža, ali ga mi možemo iskusiti.
Isus je govorio o sinu čovečjem, Fridrih Niče o nadčoveku, to su sve najave šta nam je moguće.
Najbitnija prevara u kojoj danas živimo je verovanje u jedno jedino linearno vreme prema kome sve mora biti računato. Proračun ide od zvezda pa do kretanja naših života. Linarno vreme deluje kao bog, ono između ostalog vodi do teorije praska i ka našem navodnom nastanku od majmuna.
Matrix će biti sklonjen
Današnja svetska „kriza“ je mogućnost za nas da spoznamo da „smo mi u ovom svetu ali ne od njega“ kakao je Isus rekao. Život nam omogućava da imamo udela na velikim predstojećim događajima: ponovno rođenje našeg sopstva i čovečanstva.
Trenutni matriks će biti sklonjen kroz „hladnu fuziju“integraciju jezgra atoma. Hrišćanstvo govori o vaskrsenju tela. To je događaj koji spada u potencijal prirode i menja ljude i zemlju. Hladna fuzija vodi do globalnog otopljavanja koje pored ostalih ima za konsekvencu da živimo duže.
Mi svi možemo doseći takvu nuklearnu fuziju, tako što stupimo u trenutno i neposredno međudejstvo sa slabom nuklearnom energijom, tim masivnim tokom. Možemo dozvoliti da prodre do nas u trenutku, da nam izleči telo i duh, da oslobodi straha od smrti.
Beskrajan i večni izvor života je sunčevo dete u centru zemlje, koja se tokom naših dana ubrzano menja. Tako se postavlja put ubrzanoj ljudskoj evoluciji, prelaz između sumraka niske svesti ka svitanju naše više svesti. Niža svest odgovara bipolarnoj sivoj supstanci naših moždanih ćelija, viša svesnost beloj supstanci koja ima mogućnost da komunicira sa životom, da prepozna sveukupnu umreženost i da je nezavisna od vremena i prostora.
Sunčevo dete je nevidljivo, ono ne odašilje elekrtomagnetsko svetlo koje vide naše oči, ali daje pokretačke impulse i oživljava sve organizme. Može se reći da neprekidno komponuje predivnu operu. Možemo da naučimo da osluškujemo zvuke opere, da prepoznamo različit tempo i koristimo živu nuklearnu komunikaciju. Kada steknemo jedno sasvim novo opažanje sunčev sistem kao će se izvrnuti od unutra ka spolja.
Cela galaksija se zagreva
Meteorolozi su zapazili da se klimatsko zagrevanje prostire po čitavom sunčevom sistemu. Polarne kape Marsa i Plutona nestaju.Velika crvena mrlja na Jupiteru se podelila na tri manje, svetleća snaga Venere je porasla za 2.500% i na polovima Saturna se pojavljuju neobična polarna svetla. Deluje da se glečeri na Zemlji tope odozdo, a ne odozgo od Sunca. Sa dna okeana i iz vulkana izvire vrela magma, događaju se gigantske podzemne oluje. Izmereni su moćni toplotni tokovi koji nastaju na granici između zemljinog jezgra i zemljinog omotača. Takođe i sunce ima svoje magnetne oluje sa silnim koronalnim emisijama koje dosežu zemlju.
Istinski razlog klimatskih promena izgleda leži u rastućem intenzitetu kosmičkog zračenja. Sveukupan sunčev sistem se upravo zagreva. Topljenje glečera bi moglo biti posledica prirodne nuklearne fuzije koja je izazvana slabom nuklearnom silom.
Slaba nuklearna sila ima veoma visoku frekvenciju. Ona upravlja nuklearnom fuzijom u srcu svih zvezda. Dante je rekao: Ljubav je snaga koja pokreće sunce i sve druge zvezde.“ Univerzalna ljubav deluje kao slaba nuklearna sila koja u našim danima pokreće srce materije. Sveukupan poznati univerzum se zaista širi sa rastućim ubrzanjem. Hladna nuklearna fuzija se reprodukuje po celom svetu. Ona stvara toplotu i transformiše materiju. Materiji treba takva pokretačka snaga da se opet oživi, možemo sudelovati u toj nuklearnoj mutaciji. Ograničenje naše svesti se zasniva na stanju u kome se nalazi materija našeg tela.
Zagrevanje zemlje je dokaz za veliki dotok energije. To je šansa za novi savez između čoveka i prirode. Tok života dobija na intenzitetu i biće još burniji. Zemljino magnetno polje pravilo je prodore praćene skokovima u razvoju vrsta. Poslednji skok desio se pre otprilike 12.000 godina, bio je povezan sa snažnim vuklanskim aktivnostima. Mega fauna je bila uništena, ljudska civilizacija se pojavila. Postoji verovatnoća da se pri prelazu iz jednog doba u sledeće i DNA menjao kao i ritam vremena.
Vreme nije večni „bog“
Ako se ritam vremena menja kod prelaza u sledeći vremenski period sasvim blizu je zamisao da se i atom menja. Moglo je da nastupi jedno očvrščivanje pre 12.000 godina. U spiritualnim predanjima nailazimo na dokaze za to. U takvom očvršćivanju nemaju udela samo molekularne veze već i nuklearne. Atomska jezgra su se mogla stisnuti, time se njihov odnos promenio na svim planovima. Veza sa snažnim nuklearnim poljima je postala snažnija a tako i elektromagnetska polja. Veza ka slabim nuklearnim silama je oslabljena.
Vremensko datiranje je u dugim zemljinim periodima napravljeno na osnovi raspadanja radioaktivnih izotopa. Polazi se od toga da radioaktivno beta raspadanje uvek bilo konstantno. Ako se to raspadanje moglo menjati kroz promenu u atomima, sva vremenska datiranja bila bi pogrešna. Od Atlantide nikad nisu nađeni tragovi, ali ona živi u sećanju čovečanstva. Da li su tragovi izbrisani kroz promene u stanju materije? I druge arheološke zagonetke bi se mogle objasniti ovom predpostavkom.
Izumiranje vrsta i nastanak novih se zasnivaju na naglim promenama DNA. Oni mogu biti u vezi sa porastom sile teže. Saurusi od koji su neki mogli da lete, su bili tako veliki a istovremeno okretni i hitri, jer je sila teže bila slabija. Fauna i flora si izgubili svoju veličinu da bi se prilagodili većoj težini.
Sila teže i nepokretljivost su uzroci čvrstog stanja materije, jednog stanja koje se postiže kroz privlačenje ka sebi. Snažne nuklearne sile i elekrtomagnetske sile deluju odgovarajući tome lagano.
U poređenju sa tim slaba nuklearna sila ima brzinu munje. Vodi ka ekspanziji, širenju između ostalih organskih molekula našeg tela. Obim u kome se to dešava zavisi od toga koliko svesno učestvujemo u tome. Ta sila je nosilac erosa, ljubavi, možemo da pojmimo tihu „pesmu“ života i da spoznamo sebe,imamo mogućnost za ogromu emencipaciju.
Prevela i priredila Branka Mraz
Interesovalo bi me, da je pitam, sta misli o teoriji da je Sunce suplje i da emituje samo od sebe. 😀
Zemljino jezgro je bogato energijom koja se zove kosmička, tamna ili (kako je Tesla nazvao) radiantna energija. Tu energiju jezgro dobija u najvećem procentu od Sunca, a u manjem procentu ta energija dolazi iz dubine svemira. Do sada sam izveo nekoliko eksperimenata koji su bili u vezi te energije i bio sam iznenadjen efektima i rezultatima merenja koje sam dobio. Objašnjenja sam tražio u prirodnim naukama, prvenstveno u fizici, ali ih nisam našao. Sada se spremam za eksperimente u kojima bih tu energiju direktno pretvorio u električnu i tako napajao električne uredjaje.
Poštovani Mladene, bilo bi zanimljivo da nas informišete o svojim istraživanjima i rezultatima,
pozdrav Branka Mraz
Za sada stvarno ne bih mogao ništa da napišem o ovim saznanjima do kojih sam došao, sve dok ista ne zaštitim kao intelektualnu svojinu.