“ Postoji u svemiru jedno jezgro iz kojeg svi dobijamo svu svoju snagu, sva nadahnuća … Ono nas večno privlači i svako od nas može osetiti njegove vrednosti. Nikada nisam uspeo da prodrem u tajnu tog jezgra, ali osećam da ono postoji. Kada hoću da ga zamislim duhovno, onda je to svetlost; kada želim da mu pridam kakav materijalni atribut – onda su to lepota i samilost. “

Nikola Tesla.

Piše: dipl. inž. Goran Marjanović

…Materija kakvu znamo, kreira se od trenutka do trenutka (vremena) i od tačke do tačke (prostora) kao spiralni stojeći talas, odnosno (etarski) vorteks u fizičkom vakumu /2/. Supstanca je kondenzovani centar tih vrtloga, spiralnih tokova suptilne energije, koji u našem nižedimenzionom svetu stvaraju iluziju odvojenih čestica čija opšta i nesumnjiva međusobna povezanost preko njihove “ogledalske slike” – paketa talasa raznih formi energije – izmiče našim čulima. U tom smislu je materija iluzija čvrstoće, krutosti i razdvojenosti. Istočnjačke duhovne tradicije su oduvek tvrdile kako je naš svet Maya – iluzija. Time su nam zapravo rekli kako razdvojenost ne postoji, postoji…

…svaki «materijalno-prostorni» fenomen uvek ima i svog “duhovno-vremenskog” dvojnika, tj. svoju “ogledalsku, misaonu sliku” ili duhovnu (suptilno-energetsku) formu određenog nivoa svesnosti kao svoju “prostorno-vremensku” – inverziju. I obrnuto…

Model Kvantiranih Gustina Energije[1] direktna je posledica postavke o kvantovanim gustinama energije, odnosno temporalizacije prostora. Podsetimo se ukratko najvažniih detalja. Po tom Modelu, univerzum sačinjavaju (uglavnom) stabilni objekti, odnosno oni čiji je period života dovoljno dug u odnosu na period njihovog formiranja (proton, galaksija…) kao takvih. Analiza /1/ je pokazala da svi oni egzistiraju u nekom “rezonantnom” stanju pri čemu je (za sve njih) uvek m ~ r^2n, gde je m masa (stabilnog) objekta, r njegov (realan ili fiktivan) poluprečnik, a n Prirodan broj. Ustanovljeni odnos je isti za sve objekte na celoj skali veličina od vaskolikog Univerzuma preko niza makro objekata, zatim mikročestica i objekata iz oblasti hipersvemira do Vrhovnog duhovnog apsoluta.

U ovom Modelu lokalna odstupanja od globalne homogenosti Univerzuma iskazana kao diskontinuitet u “prostoru” (planete, jata galaksija…) u potpunosti odgovaraju diskontinuitetu unutar “vremena” (precesija, ljudski život, dan, ciklusi juga, Brahmin dan…). Supstancijalno – talasni deo Realnosti bliži je našem iskustvu, jer ga možemo, barem delimično, spoznati čulima i meriti postojećim aparatima i to je razlog što je taj segment Prirode dobro izučen i opisan naučnim teorijama. Taj deo je na našem dijagramu obuhvaćen II i III kvadrantom, odnosno oblastima makro i mikro sveta, otprilike do nivoa “poslednjih, najsitnijih opeka” našeg sveta: elektrona, neutrino čestica i fotona što, po Modelu KGE, odgovara kvantnom nivou +8. Ipak, najveći deo Realnosti obuhvaćen četvrtim kvadrantom, oblast hipersvemira, u kojem su smešteni objekti iz duhovnog aspekta naše realnosti, još uvek izmiče naučnoj misli i duboko je potisnut u oblast metafizike, religije ili čak ezoterije.

Ono što Model KGE izdvaja od svih trenutno važećih teorija i kosmoloških modela je što obuhvata sve moguće forme egzistencije, opisujući ih potpuno istim parametrima, bili oni čestičnog, talasnog ili duhovnog karaktera. Ova činjenica je od izuzetnog značaja za dalje i dublje spoznavanje sveta u kojem živimo, jer nam Model nudi mogućnost njihovog poređenja i uspostavljanja odgovarajućih korelacija.

Prosto je neverovatno – ali od izuzetne važnosti za nauku – da učinjene matematičke analize ukazuju na punu korelativnost parametara koji karakterišu pojedine objekte odgovarajućeg nivoa kvantiranosti čije su vrednosti zasnovane na naučnoj metodologiji, sa opisima Realnosti kakve nam nude najstariji spisi naše civilizacije. Naime, u skladu sa višedimenzionalnom strukturom Realnosti kakvu podrazumeva Model, moguće je izvršiti određene transformacije prostor-vreme kategorija preslikavanjem niza objekata iz oblasti makro i mikrosveta, koje dobro poznajemo, na oblast IV kvadranta i njima pridružiti odgovarajuće objekte iz tog domena. Time se dobija, kako ćemo videti, da pojmovima određenih korpuskularnih, odnosno talasnih, objekata iz nama dobro poznate oblasti makro i/ili mikro svemira (galaksije, zvezde, molekule, protoni, radio talasi …) mogu biti pridruženi odgovarajući objekti iz duhovnog aspekta naše Realnosti, odnosno određeni nivoi svesnosti (razne astralno-mentalne forme,…, arhanđeli, božanstva, …) !

Najveći problem našeg poimanja (više) Realnosti je naše shvatanje kontinuuma prostor-vreme, o čemu smo diskutovali u tekstu: Višedimenzionalna struktura Jedinstva sa aspekta modela KGE [2].

Podsetimo se ukratko. Linija određena tačkama – trenucima postojanja: pre – sada – posle, je linija postojanja materijalnog tela u vremenu i predstavlja, tj. opisuje,  VREMENSKOkretanje nekog materijalnog objekta, uzetog kao tačka, duž linije sačinjene od niza trenutaka postojanja. To je vreme u klasičnom smislu, jedino za koje znamo u svom uobičajenom, svakodnevnom životu – za koje mislimo da je jedino-postojeće i dovoljno dobro objašnjeno postojećim teorijama. Ipak, postoje brojne kosmogonije u kojima to nije tako. Po ideji o Realnosti kao fraktalnoj rekurziji semi-realnosti dva opozitna entiteta, “vreme” je inverzno-opozitna struktura “prostora” i kao takva takođe trodimenzionalna kategorija. Fizičko “vreme” kakvo mi poznajemo i smatramo jedino mogućim i postojećim, predstavlja samo prvu dimenziju “stvarnog (3D) vremena” i na neki način, četvrtu[3] dimenziju “prostora” unutar iste (jedinstvene) višedimenzionalne strukture prostor-vremena[4].

Prema našem shvatanju, Realnost koju čini Jedinstvo prostor-vreme-materije, je višedimenzionalna, hologramski ustrojena struktura fraktalnog tipa, koja se, najprimerenije našem spoznajnom nivou, može opisati kao dvostruka spirala toroidalnog oblika u kojoj su prostor i vreme dva ekvivalentna, ali inverzna entiteta. U topološkom smislu oni su “ogledalske slike” tj. “izvan-unutar” inverzije jedno drugog, pod-domeni (hemi-hipersfere) jedinstvene (hipersferne) oblasti čija je struktura oblika V4/S3 (vidi /4/). Oba entiteta imaju formu spirale zavijene oko središnje linije, odnosno – centralne linije simetrije, koja je ujedno i njihova zajednička (četvrta) dimenzija pri čemu su međusobno pomerene za 90 º u toj zajedničkoj, ”deljenoj”, dimenziji. Centralna linija simetrije (strukture S¹) je zatvorena u samu sebe, tj. ima kružni (elipsoidni) oblik tako da i prostor-vreme spirale tvore beskrajne ali konačne 4D entitete Rieman-ovske strukture S³.

Ista ova linija, centralna linija simetrije, je u našem prostor-energija dijagramu predstavljena funkcijom M~R² koja zapravo predstavlja svojevrstan “trag” ”razvoja” Svemira. Obzirom da su i poluprečnik sfere (R = c*T), i talasna dužina (l = c*t) umnošci temporalnih parametara i konstante (brzina svetlosti), Veličina T se može shvatiti kao «vanjsko» a veličina t kao «unutrašnje» vreme, što ukazuje na opravdanost postavki po kojima «unutrašnje» i «vanjske» hemi-hipersferne oblasti, iako inverzne semi-realnosti imaju identičnu, u ovom slučaju «vremensku», strukturu. Inače, podrazumeva se da obe izvorne veličine, poluprečnik sfere (ordinata~prostor) i talasna dužina (apscisa~energija) imaju prostorne kvalitete što opet ukazuje na istovetnost hemi hipersfernih struktura, iako ih mi, kao posmatrači sa svog prostor-vreme-energija ”mesta” percipiramo kao inverzno-opozitne kategorije.

Stabilni objekti Jedinstva, iskazani u formi supstance, talasa ili nivoa svesnosti su rezultat dinamičkih procesa opisanih Modelom /1/ u kojem se ove “jedinstvo–lopte” (prostor-vreme-materija lopte) razvijaju i rastu (ali ne u smisli klasične ekspanzije nego u smislu Hubble-ove homotetije) ”jedne” iz ”drugih”. U ovoj fazi razvoja, tj. večnog ”oscilovanja” (Braminog disanja) one “bujaju” od “iznutra” ka “izvan” što je u našem dijagramu opisano kao ”kretanje” objekata Jedinstva od dole-desno ka gore-levo [razvoj svemira duž “prave” komptonovih energija (m~r^2). Deo ukupne realnosti opisane Modelom KGE, od nivoa Plankove konstante (k=+13), nauka opisuje samo delomično i vrlo grubo teorijom ”Big Beng”-a. Oblast ”ispod” tog nivoa (k=+14 do k=+29) nije obuhvaćena teorijama savremene fizike. Prostorna ekspanzija (“bujanje”, u terminologiji modela “KGE”)[5] je ono što mi “vidimo” (merimo, doživljavamo) kao “tok vremena” – nama je (u nekom našem “lokalnom” sistemu) ”ovde” dostupna samo kao “3D-senka” tog složenog 4D kretanja (KGE /1/, def. T = dR_IV/dR_III) a koje mi opisujemo pojmom <vreme>. U suštini sve je to privid. U osnovi se radi o složenim, torzionim tokovima etarskih struktura («vortices») opisanih radovima N.A. Kozyreva, V.A.Careva i sličnim.

Realnost, ona prava, viša Realnost, koja za sada izmiče klasično-naučnoj teorijskoj misli, podrazumeva DVA “istovremena” (sinhrono simultana) procesa – jedan je (u terminologiji Modela KGE) od “iznutra” ka “izvan” i to je proces supstancijalizacije duhovnih kategorija (prava suština tzv. Big Benga) opisana našom linijom (Stabilnih objekata) m~r^2n, ili ciklus transformacije Puruše u Prakriti prema Vedskim spisima. Ovo je samo deo realnosti čiji jedan manji (uglavnom ponderabilni) segment poznaje i klasična nauka.

Drugi deo iste realnosti, delimično dostupan – ali potpuno stran klasično-naučnoj misli, za sada svrstan u oblast ezoterije, je inverzan proces – disolucija supstance u njenu (predominantno) talasnu formu ili – prema Vedama – ovo je “ciklus” transformacije Prakriti u Purušu – tj. kreacija (sve viših) duhovnih kategorija …

Protoni, atomi, planete, zvezde, galaksije pa i ceo svemir su samo progresivno veća kosmička tela od onih iz domena mikro ili hiper sveta (oblast duhovnih entiteta i svesti) pri čemu je sva ta hijerarhija predefinisana njihovom gustinom (energije). To je zapravo fraktalni niz materijalnih tela koja “rastu” i “razvijaju se” jedna iz drugih pri čemu (Stabilni) objekti višeg nivoa kvantiranosti (zapravo višeg nivoa svesnosti), sve manjih ”dimenzija”, ali sve veće gustine energije, predstavljaju energetske matrice (višedimenzionalni vorteksi) po kojima se obrazuju objekti nižeg nivoa kvantiranosti (nižeg nivoa svesnosti), a koji su sve većih ”dimenzija” i sve manje gustine energije. Supstanca je ”zgusnuta” svesnost odnosno ”kondenzovana” misao  i emocija (a u suštini ”razređen” «Aether» …) pri čemu su supstancijalnost i svesnost – inverzne kategorije (uslovno govoreći). Ono na šta nam ukazuje model KGE je činjenica da postoje čestice ispod nivoa permanentnosti ovog sveta  i nauci poznatih formi materije (trenutno su to neutrino čestice i foton) koje se ponašaju u skladu sa emocijama. Ideje dr.N.Kozyreva (dr. K.Volkamera …) o postojanju suptilnih, negravitacionih i ne-elektromagnetnih energija koje poseduju elementarnu svesnost – po našem su modelu sasvim realno moguće.

Materija kakvu znamo, kreira se od trenutka do trenutka (vremena) i od tačke do tačke (prostora) kao spiralni stojeći talas, odnosno (etarski) vorteks u fizičkom vakumu /2/. Supstanca je kondenzovani centar tih vrtloga, spiralnih tokova suptilne energije, koji u našem nižedimenzionom svetu stvaraju iluziju odvojenih čestica čija opšta i nesumnjiva međusobna povezanost preko njihove “ogledalske slike” – paketa talasa raznih formi energije – izmiče našim čulima. U tom smislu je materija iluzija čvrstoće, krutosti i razdvojenosti. Istočnjačke duhovne tradicije su oduvek tvrdile kako je naš svet Maya – iluzija. Time su nam zapravo rekli kako razdvojenost ne postoji, postoji samo jedinstvo na fundamentalnoj razini egzistencije koja je – jednost Brahme. U našem modelu KGE ova je ideja iskazana kao Jedinstvo prostor-vreme-materije u kojem je SVE, uvek, ovde – sada. U savremenoj fizici to je takođe eksperimentalno verifikovano i iskazano pojmom “isprepletenosti“ (entanglement) po kojoj dve čestice razdvojene nakon fizičke interakcije i potom proizvoljno udaljene – simultano (trenutno) menjaju svoja kvantno mehanička stanja …

 

 

Svaka tačka prostora je u stvari “kapija vremena“, njegove inverzno-opozitne kategorije koja je – kao takva – takodje višedimenzionalna. Prošlost i budućnost ne postoje – sve je SADA – u istom smislu kao što opšta isprepletenost kvantnog sveta čini da je sve OVDE, jer je SVA materija u svemiru međusobno povezana, pošto se polja svih čestica šire sve do najudaljenijih mesta Univerzuma. Događaji se ne dešavaju jedan posle drugog, kako se to nama čini u našem linearnom modelu vremena, pošto poznajemo samo jednu vremensku dimenziju – nego se konstituišu jedan iz drugog simultano – ali sukcesivno, po nivoima kvantiranosti i matrici svog manje supstancijalnog i sve duhovnijeg prethodnika – “roditelja”. I tako sve do “praslike” i arhetipa svega postojećeg – Vrhovnog duhovnog Apsoluta koji je sadržan u svemu, uvek i svugde! Sa aspekta ovakvog, holističkog prostor-vreme pristupa, sve inkarnacije su u SADA (već ostvarene) a Veliki prasak se odvija uvek i svugde, dakle u svim tačkama prostora i u svim vremenima … Prostorna i vremenska odeljenost i «sekvencijalnost» (ovde i tamo, pre, posle[6] …) ispoljava se samo za «nas» koji sa Realnošću komuniciramo interakcijama čiji kvant nosici imaju konačnu i ograničenu brzinu propagacije. Za Hertzove elektromagnetne talase, čiji je kvant nosilac foton, ta maksimalna brzina je brzina prostiranja svetlosti. Inače, brojni istraživači su eksperimentalno potvrdili mogućnost TRENUTNE intergalaktičke komunikacije pomoću Ne-elektromagnetnih i negravitacionih signala[7].

Shvatanje vremena kao trodimenzionalne strukture sasvim analogne strukturi prostora, uz zakonitosti inverzno opozitnog “preslikavanja” kakve nude modeli KGE i VOS, omogućuje nam upoznavanje i sa svetom ”vremenskih bića” iz oblasti hipersvemira – zapravo suptilno-energetskih formi iz «sveta ideja».

 

Iz svakodnevnog života znamo da gledajući se u ogledalo vidimo – sebe, pri čemu smo mi, realan materijalni objekat, i naša slika, virtuelni lik – podjednako udaljeni od ravni ogledala. Posmatrajući naš energija-prostor dijagram stabilnih objekata /slika gore – IV kvadrant tog dijagrama), vidimo da se, Foton – kvant nosioc tzv. Hertzovih EM talasa, Stabilni objekat k=+8 i Teslion – kvant nosioc Teslinih Talasa[8], Stabilni objekat k=+9, nalaze na sredini „puta“ («trajektorije» rasta i razvoja…) između „Vrhovnog Duhovnog Apsoluta“ i „Svemira“, tih – krajnje-početnih «tačaka» njihove večne transformacije, odnosno uzajamno-inverznog „preobraćanja“ jednog u drugo, pa  toj „oblasti“ možemo (naravno, samo u apstraktno – asocijativnom smislu) pridružiti pojam „prostor-vreme ogledala“, kao neke vrste «granične oblasti» u kojoj se vremenske kategorije transformišu u prostorne, a prostorne u vremenske. Drugim rečima, prostorni parametri iskazani metrima preobraćaju se u temporalne kategorije iskazane sekundama i obrnuto. Više je nego interesantno – i sasvim očito – da je to ujedno i «granična» oblast između ”duhovnih” i ”materijalnih” formi egzistencije.(!)

 

Na osnovu uočenih zakonitosti i Modelom postuliranih principa u obliku vrlo jednostavnih matematičkih relacija moguće je definisati odgovarajuće materija-duh «parove», tj. uspostaviti korelativnu vezu između odgovarajućih nivoa kvantiranosti. Dakle, svaki Stabilan objekat Jedinstva može se direktno povezati sa svojim ”inverznim” oblikom egzistencije, pri čemu nam Model nudi sve relevantne podatke tj. «očekujuće» prostor-vreme-energija parametre.

Prva, početna, izračunavanja pokazala su da se objekti iz granične oblasti mikrosvemira i hipersveta “preslikavaju” sami u sebe. Naime, na prostor-vreme-energija «mestu» koje odgovara nekoj vrsti hipersfernog «ekvatora» više Realnosti, kako smo već napomenuli, «smešteni su» Foton i Teslion (K8 i k9 KGE), što nije ni malo neobično, jer njihov poluprečnik ima vrednost blisku pripadajućoj (Comptonovoj) talasnoj dužini. Isprepletenost njihovih parametara zapravo znači da su mikročestice (prečnik) i mikrotalasi (talasna dužina) iz te oblasti vrlo bliske energetske strukture zbog čega uvek bivaju doživljeni slično i sa “ove” i sa “one” strane. Nauci je ovaj fenomen poznat kao «talasno-čestični dualizam svetlosti» odnosno činjenica da svetlost ponekad ispoljava svoja čestična, a ponekad talasna svojstva.

Udaljavanjem od ove oblasti i posmatranjem sve masivnijih[9] objekata Jedinstva, od elektrona, protona, preko «čoveka», planeta, zvezda i dalje, analiza je pokazala da se ti MATERIJALNI OBJEKTI SVE MANJE GUSTINE ENERGIJE (!?) «PRESLIKAVAJU» U DUHOVNE OBJEKTE SVE VEĆE GUSTINE ENERGIJE odnosno – sve više (dublje) nivoe svesnosti ! …

Po modelu, tih «duhovnih» (zapravo suptilno-energetskih, sub-permanentnih) nivoa ima isto koliko i onih materijalnih «sa druge strane» našeg «4D ekvatora». Postulirane zakonitosti, omogućuju nam da za svaki nivo kvantiranosti definišemo «očekujuće» prostor-vreme-energija parametre. Međutim, koji bi to «objekti» mogli biti u stvarnosti, odnosno, koji su to fizički ili nefizički fenomeni iz oblasti «Hipersvemira» (IV kvadrant KGE) koje bi mogli «pridružiti» odgovarajućim Stabilnim objektima iz nama relativno dobro poznatog dela realnosti, tj. iz domena Makro i Mikro svemira. Kvantna fizika je ograničena na opis dela Realnosti do granice određene vrednošću Plankove konstante. Ispod tih dimenzija – za klasičnu nauku – ne može postojati ništa. U našem Modelu, ta vrednost odgovara objektu na nivou kvantiranosti k=+13, «iza» («ispod», tj na putu ka «sitnosti», odnosno ka «unutar») postoji još 16 nivoa kvantiranosti – što podrazumeva mnogo više nivoa egzistencije nego između npr. Čoveka i Svemira koje razdvaja ”samo” 10 kvantnih nivoa !

Činjenica da, prema postavkama Modela KGE, IV kvadrant energija-prostor dijagrama, tj. oblast hipersvemira, obuhvata duhovni aspekt naše Realnosti, bila mi je osnovni motiv da moguće odgovore potražim u spoznajama do kojih se došlo u istraživanjima svesti. Naučna istraživanja i eksperimenti, koje su već sredinom 20.veka fizičari obavljali u istraživanjima svojstava materije, pokazali su da je prisustvo posmatrača neodvojivo vezano za fenomen koji se istražuje, pa su stoga posmatrač i njegova svest ponovo uključeni u polje i domen naučnog proučavanja.

Jedna od veoma značajnih reperkusija postavki Modela KGE je to što oba, dijametralno suprotna filozofska pravca «materijalizam» i «idealizam», dovodi u potpuno ravnopravan odnos, dajući za pravo i onima koji materiju smatraju jedinom supstancom i merilom svega, ali i onima za koje su duhovne vrednosti ili uopšte ideje, potka stvarnosti, ono što je najbitnije. Upravo to je razlog da najozbiljnije razmotrimo saznanja do kojih su došli drevni mistici u svojim direktnim iskustvima. Jedan od nesumnjivo najboljih tekstova na tu temu je rad Petra Vujičina u knjizi (zbornik radova): Svest, Naučni izazov 21. veka[10] u kojem je ukazano na iznenađujuću sličnost tih spoznaja sa najnovijim otkrićima kvantne i relativističke fizike. To je bio osnovni razlog da Stabilnim objektima iz domena hipersvemira pripišemo[11] atribute u skladu sa spoznajama „Mistika“ kao „Tehničara stanja svesti“ do kojih su oni došli kroz svoje „direktno iskustvo stvarnosti“ ili „umetnost sjedinjenja sa Stvarnošću“ uspevši da, ličnim naporom i umešnošću, podignu kvalitet svoje svesti do najviših nivoa samo-supersvesti. Sve glavne religije imaju svoje poznate individualne osnivače, uzvišene ličnosti u ljudskom liku, sem Hinduizma – čiji se nastanak vezuje po predanju za same ličnosti božanstava. Postigavši najviša stanja supersvesne samosvesti i doživevši iskustvo najviše Realnosti i upoznavši svoju pravu prirodu izvan identifikacije sa telesnom ego-svešću, brojne istorijske ličnosti (Konfučije, Lao Ce, Buda, Mojsije, Isus Hristos, Muhamed) su ostavili iza sebe mape o svojim “putovanjima” i opisali discipline i pripreme koje su neophodne onome ko želi da postigne isti cilj.

Stvarnost viših (mističnih) stanja svesti lično su istražili i doživeli praktičari ezoterije u svim religioznim tradicijama bez izuzetka. U mističnim stanjima, različiti ljudi su u raznim periodima i kao sledbenici različitih religijskih pravaca i učenja došli do istovetnih saznanja, samo opisanih na drugačiji način. Dakle, njihova iskustva su po svemu sudeći apsolutno identična, pri čemu razlike postoje samo u jeziku i formi njihovog opisa, odnosno korišćenoj terminologiji za opis istih entiteta. Zato je samo stvar izbora (i od manje važnosti) to što smo se odlučili na komparativnu prezentaciju dve ezoterične tradicije, jedne Istočne i jedne Zapadne, Hinduizma i Hrišćanstva, tako što smo  Stabilnim objektima iz domena IV kvadranta dijagrama, postuliranih Modelom, pridružili odgovarajuće «duhovne kategorije» iz Upanišadske i Daskalosove kosmogonije /10/.

Naglašavamo da naš cilj nije valorizovanje ovih mističnih tumačenja, bilo kakvo njihovo analitičko razmatranje niti tumačenje sa aspekta bilo koje zvanične konfesije. Naš osnovni cilj je «samo» ukazivanje na korelativnost tih tumačenja sa postulatima Modela i našim dobijenim rezultatima. Sigurno je da postoji niz pojmova u ovim mističnim ezoterijskim tumačenjima koji nisu deo zvanične religijske dogme, što nam je jasno kada je reč o Hrišćanstvu za koje je veoma neobično pominjanje npr. inkarnacija, čistilišta,…, koji se spominju u Daskalosovoj kosmogoniji. U pravoslavlju se umesto reči «Kraljevstvo» preferira reč «Carstvo», itd. Međutim, specifikacije takve vrste ostavljamo na razmatranje teološkim ekspertima, i naš cilj usmeravamo samo na paralelnost utvrđenih fenomena – naravno, za sada, samo u nekom globalno-asocijativnom smislu. Imamo razloga da verujemo da bi se i u slučaju poređenja sa nekim drugim tumačenjima, bilo mističnim, ezoterijskim ili egzoterijskim, takođe dobili rezultati koji govore u prilog njihove podudarnosti. Istina je Jedna i celovita, koliko god joj imena dali.

Krajnje je neverovatno da su dobijene podudarnosti ne samo među ovim kosmogonijama, nego i njihovih opisa sa objektima našeg Modela, slučajne. Čak i kada bi neko tvrdio da je po sredi slučajnost, mora se priznati da je ona nastala neslučajnim proračunima na bazi relevantnih naučnih podataka, primenom važećih teorija i striktno naučne metodologije – u kojoj brojevi govore za sebe. Za objekte duhovnog aspekta Realnosti, naš Model određuje precizno određeno „mesto“ i „osobine“, a manje je važno kakva ćemo im imena pripisati. Teško je tvrditi da je slučajnost što tih «Stabilnih objekata», odgovarajućih nivoa kvantiranosti, ima upravo toliko koliko ima i «duhovnih nivoa» (Neba, Svetova …) u opisima ovih drevnih kosmogonija. Pre bi smo bili skloni tvrđenju o savršenstvu Prirode na delu! Kuda god krenuli, kojim god putem istraživanja – naići ćemo na drugo lice jedne Istine !!!

Kako god bio tumačen, ovaj rad je zaista apsolutno jedinstven – po nameri da, po prvi put u istoriji nauke, uspostavi korelaciju između dobro poznatih fenomena iz dela realnosti koji je opisan važećim teorijama savremene fizike i njenim sofisticiranim matematičkim aparatom i daleko manje poznatih i izučenih, metafizičko-ezoterijskih fenomena iz duhovnog aspekta naše realnosti. Takvim ciljem nadograđuje se i prevazilazi klasično naučni pogled, budući da se on ne poništava u celosti, već samo u nekim rešenjima koje nudi kao krajnje i jedine moguće. Umesto njih, ovde je razvijen složeniji sistem koherentnih saznanja, čak i kada je reč o različitim domenima nauke i iskustva, kojima se barijere važećih rešenja prevazilaze. Veličanstvenost  physis–a za kojim traga prirodna nauka (koji je srce prirodne nauke), susrešće se sa veličanstvenošću (božanskog) Logos–a u svojoj osnovi, i njihovom beskrajnom pretapanju jednog u drugo, tj. izviranju jednog iz drugog. Takav pogled predstavlja sasvim specifičan i jedinstven kvalitet u istoriji ljudske misli, i utoliko nas skromnost ne bi trebalo sprečiti da ga istaknemo.

Kako bismo bolje razumeli formu i sadržaj metafizičkih fenomena koje pridružujemo pojedinim kvantnim nivoima Modela zasnovanog na naučnoj metodologiji, odnosno “Stabilnim objektima” opisanih konkretnim prostorno-vremenski-energetskim parametrima, ukratko ćemo i samo izvodno predstaviti pomenute kosmogonije, inače detaljno izložene u /10/.

Ovladavši tehnikama koncentracije i meditacije, drevni jogiji su razvili svest do najviših transcendentnih i transpersonalnih stanja, i doživeli iskustvo celog spektra spoljašnjeg Univerzuma, koji se sastoji od nekoliko međuprožimajućih nivoa zvanih „loke“. Po Upanišadskoj kosmogoniji postoji SEDAM LOKA ili ravni, tj. svetova koji se međusobno prožimaju. Svaka ravan ima sopstvenu materiju odgovarajućeg stepena gustine[12], koja prožima materiju ravni neposredno ispod sebe. U svakom svetu duša razvija novo i više osećanje moći. Kada prelazimo iz jedne ravni u drugu ne krećemo se u prostoru, već jednostavno menjamo fokus naše svesti. Ljudska bića unutar sebe poseduju različita vozila (tela) koja odgovaraju i mogu da funkcionišu u različitim svetovima. Ovi svetovi zauzimaju isti položaj u prostoru. Pravi ih Išvara od Prakriti, elementarne, neizdiferencirane supstance koja se nalazi i u umu i u materiji. Prakriti je posledica Bramana, tako da Prakriti ne može da postoji bez Bramana. Ovo dvoje su večno nerazdvojivo Jedno. Prakriti se definiše kao posledica ili moć Bramana, Stvarnosti. Drugim rečima, ovu iluziju (maja, na Sanskritu) o objektivnom prostorno-vremenskom Univerzumu projektuje sama Stvarnost. Stoga sledi da Prakriti i Braman moraju da postoje istovremeno, i da Prakriti, kao i Braman, nije imala početka i da neće imati kraja.

Najviša ravan ili svet, BRAMAN (APSOLUTNA STVARNOST), pridružen je Stabilnom objektu k=+29 našeg Modela u kojem Jedinstvo ima formu “Bele rupe”[13] – objekta – ali i stanja kroz koje prolazi “Jedinstvo” u svom „razvoju“, odnosno večnom kretanju (”oscilovanju”) /1/. Braman je najviši Bog, u svom nemanifestovanom i neizdiferenciranom jedinstvu, koji sadrži sve mogućnosti pre božanskog stvaranja. Apsolutna samosvesna inteligencija u bezprostornoj i bezvremenoj potencijalnosti. Nedostupna je ljudskoj spoznaji i razumevanju sve dok smo utemeljeni u tri najniža sveta manifestacije.

Stabilnom objektu K=+28 našeg dijagrama/Modela, pridružena je sledeća ravan – PRADŽNANA-GHANA (KREATIVNA SVEST). Između Apsoluta i Svetske Duše nalazi se kreativna svest, kada se Apsolut pomera iz svoje prvobitne ravnoteže i postaje znanje-volja. Ovo je logička sukcesija, a ne vremenska, jer Svetska Duša mora da postoji pre nego što postane svet.

Kvantnom nivou K=+27 odgovara – ATMAN (SVETSKA DUŠA) – IŠVARA (STVORITELJ-UNIŠTITELJ). Braman manifestovan kao Svetska Duša, univerzalno Ja koje postoji u svim bićima, neživim kao i živim, stenama i kamenju, drveću, životinjama i ljudima, mada ono nije realizovano u istom stepenu. To je Kreativni aspekt Bramana. U svoje tri funkcije posmatrane odvojeno Išvara postaje Brama (stvoritelj), Višnu (održavač) i Šiva (uništitelj).

Prvobitni vedski opis sveta sadrži tri regije ili tri sfere: bhurloku (zemlju), bhuvarloku (astralni svet) i svargaloku (nebo ili mentalni svet). U svojim najvišim stanjima svesti upanišadski vidioci su istražili i imenovali dodatna četiri viša sveta koja mogu posećivati i koja su dostupna samo samorealizovanim ljudskim bićima. Ova četiri supramentalna sveta su veoma brzih i visoko-frekventnih vibracija, i kao takva su van domašaja običnih ljudskih bića i van njihove moći.

SUPRAMENTALNIm SVETOVIma smo pridružili odgovarajuće kvantne nivoe predefinisane Modelom: K=+26 – BRAMALOKA; K=+25 – TAPOLOKA; K=+24 – DŽANALOKA; K=+23 – MAHARLOKA.

SVARGALOKA (NEBO ILI MENTALNI SVET) prožima astralnu ravan, ali se takođe pruža i dalje u prostor. Ovoj ravni smo pridružili nivoe kvantiranosti od K=+22 do K=+16. Ovo nebo je misaoni svet, oblast intenzivne ideacije. Sve što čovek poželi, direktno se materijalizuje putem misli. Svaka osoba gradi svoje sopstveno nebo prema svojim željama i maštanjima. Život na nebu je veoma sličan načinu života koji vodimo na zemlji, samo što je daleko intenzivniji. Ovo nebo takođe nije neprolazno. Kada iscrpimo plodove svoje dobre karme akumulirane u prethodnom životu, moramo da se vratimo nazad u zemaljski svet i započnemo novu inkarnaciju.

BHUVARLOKA (ASTRALNI SVET) obuhvaćen je kvantnim nivoima K=+15 do K=+9. Astralni svet prožima zemaljsku ravan i prostire se u određenu daljinu izvan nje. Vibracije astralnog sveta su niže od mentalnog, ali brže od vibracija fizičkog plana. Najniži planovi od sedam pod-planova astralnog sveta nazivaju se narake (paklovi) ili asuriya loke (ravni bez sunca) i oni su nastanjeni preminulim ljudskim bićima kojima dominira životinjska piroda i koji nemaju nikakva dobra u svojim srcima. Jedan od takvih nižih planova zauzimaju osobe sa nekontrolisanim strastima i snažnim čulnim žudnjama, pa se stoga često naziva i Preta Loka, plan gladnih duhova (gladnih čulnih iskustava koje nudi zemaljski svet).

Poslednja “Loka”, svet ili ravan po Upanišadskoj kosmogoniji je je BHURLOKA (ZEMLJA ILI „FIZIČKI“ SVET)“. Ovom aspektu egzistencije pridružen je Stabilni objekat K=+8. Više je nego interesantno i očito – sasvim neslučajno – da pojmu “Fizičke ravni”, odnosno sveta u kojem stičemo znanje o predmetima putem džnana-indrija ili organa saznanja, to jest čula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa – odgovara Foton – neobična “čestica bez mase” (mirovanja) koja svoju egzistenciju ispoljava i u supstancijalnom i u talasnom obliku …

Uporedo sa Upanišadskim, preslikavanje stabilnih objekata našeg Modela smo izvršili i sa nivoima opisanim u Hrišćanskoj Daskalosovoj kosmogoniji. Ona obuhvata dve celine – nemanifestovano stanje bi-stva i bivstva, i svetove manifestacije i postojanja.

Krajnje-početnoj “tački” rasta i razvoja Jedinstva koja odgovara pojmu Bele rupe, tj. Stabilnog objekta K=+29 pridružili smo stanje: APSOLUTNO BEZGRANIČNO BI-STVO (APSOLUTNA BEZGRANIČNA STVARNOST). Ovaj aspekt Apsoluta, Najviši Izvor nepojamne i neizrecive dubine Božanskog leži izvan domašaja ljudskog shvatanja. Čovekov koncept o najvišoj Stvarnosti, Bogu, neizbežno je ograničen kapacitetom ljudskog razuma dok živimo u grubotvarnom materijalnom svetu, tako da nam je Stvarnost ovog nivoa potpuno nepojmljiva, izvan svih naših predstava, atributa i mogućnosti ljudskog izražavanja.

Prva karakteristika Apsolutnog Bezgraničnog Bi-stva u njegovom aspolutno stabilnom stanju je Volja; ovo stanje je stabilno jer tada vibracija još nije izražena. Međutim, vibracija postoji unutar Apsolutnog Bi-stva kao stanje koje još nije manifestovano, vibracija bez ikakvog kretanja. Kada se vibracija manifestuje, planiraju se Svetovi Postojanja i Apsolutno Bi-stvo postaje Apsolutno Bivstvo u svoja dva modaliteta ispoljavanja, kao Apsolutno Sopstvo, Hristos Logos, i kao Apsolutna Supersvest, Sveti Duh. Svetovi su zajedničko stvaranje Hrista Logosa i Svetog Duha. Između bivstva i postojanja, između božanske autarhije i božanske radosti u stvaranju, nalazi se jedno novo stanje, koje je Um, božanska supersupstanca od koje su sve stvari sačinjene. Sve je Um – beskonačni okean raznih frekvencija vibracija od kojih se sve formira i živi, ali ne uključuje Apsolutno Bivstvo.

Stabilnom objektu K=+28 pridruženo je stanje APSOLUTNO BEZGRANIČNO BIVSTVO (BOG OTAC). Ono što možemo da spoznamo o Bogu vidimo u manifestaciji odraženoj spolja i iznutra. Apsolutno Bivstvo je iznad svega Zajedničko Božansko Sopstvo, koje se sastoji od Apsolutnih Bića unutar Jednog Bića. Apsolutno Bivstvo manifestuje Sebe u Sebi u svojoj sveprisutnosti, kao Stvaranje i/ili kao Logos i Sveti Duh, „i ovo je troje jedno“ (1. Jovan, 5:7). Apsolutna Bića su Svete Monade, večni entiteti, Logoični i Svetoduhovni Arhanđelski Redovi, čija samosvest daje ovoj Jednoj Stvarnosti privid mnoštva.

Nivou kvantiranosti K=+27 odgovara – HRISTOS LOGOS SVETI DUH. Pan-univerzalni Logos, Zajedničko Božansko Sopstvo, je Apsolutno Bivstvo manifestovano kao Samo-supersvest. Impersonalna Supersvest koja izražava Svemoć Apsolutnog Bivstva i čini mogućim stvaranje i održavanje svih Univerzuma. Dinamički aspekt Apsolutnog Bivstva kao Sveznanje i Svemoć (najbliže konceptu Prirode koji koriste naučnici). UM, nosilac života, je emanacija Apsolutnog Bivstva prožeta Apsolutnom Inteligencijom, Ljubavlju, Moći i Čistotom svog Tvorca. Sve što postoji sačinjeno je od Uma u različitim frekvencijama vibracije, od super-supstance do materije u čvrstom stanju. Um nije besmrtno Biće, već supstanca koja se večno koristi u svem Stvaranju. Um je božanski u svom izvoru, a sveti kada se koristi za manifestaciju. Svrha Uma je stvaranje svetova. Mada je to samo medijum, on takođe poseduje određeni oblik svesti, koji se ispoljava u vidu zakona materijalnog plana.

Prema Daskalosu, Svetovi Postojanja se sastoje od sedam nebesa ili vasiona. Viša četiri sveta (7., 6., 5. i 4. nebo), u koje ljudska bića mogu da stupe tek pošto postignu stanje samorealizacije, jesu Svetovi Jednote (Jednosti), jer se u njima individue više ne osećaju odvojene od Stvaranja i od ostalih ljudskih bića. Niža tri sveta (3., 2. i 1. nebo) se nazivaju Svetovi Odvojenosti, zato što ljudska bića imaju iluziju da su odvojena jedna od drugih i od svega ostalog. „I Bog reče: neka bude svetlost, i bi svetlost.“ (Knjiga postanja, 1:3). U stvari ništa nije postalo. Sve jeste! Izrečenom, svetlost se manifestovala iz Stanja Bivstva u Svetove Postojanja.

KAUZALNI SVETOVI obuhvataju: K=+24 – SEDMO, K=+25 – ŠESTO I K=+26 – PETO NEBO, kojima su pridruženi odgovarajući kvantni nivoi. Iznad noetskih svetova, manje opipljiva neba nazvana kauzalni svetovi daju definiciju i red grubljim materijalnim svetovima koja su “ispod” njih. Ova ne-dualna stanja čiste Ljubavi, Uzroka, Principa, Zakona, i Ideja Stvaranja, koja nadziru najviši ešaloni Arhanđelskih Redova, tu postoje u svom arhetipskom stanju. Ova neba se mogu istraživati uz pomoć viših aspekata ljudske svesti.

Stabilnom objektu K=+23 odgovara – ČETVRTO NEBO: VIŠI NOETSKI SVET ili Viši mentalni svet. Ovde egzistiraju već razaznatljivi oblici – mada još neizraženi, u savršenoj harmoniji i savršenom redu. Stanje ideja u Večnom Sada. Iz noetskih svetova Arhanđeli preuzimaju oblike za stvaranje i održavanje fenomena života. Ovo je stanje u koje dolazimo da predahnemo između inkarnacija.

Niži oblici egzistencije, Svetovi Odvojenosti, su najsiromašnija vrsta svetova, čak iako nam daju najveće rajeve i najveće paklove. Obuhvataju grubotvarni fizički svet, psihičke i niže noetske svetove. To su svetovi formi, slika, i utisaka. Nazivaju se Svetovima Odvojenosti jer u njima čovek sebe vidi kao odvojen entitet koji prima utiske i interpretaira ih. To ja je nešto drugo od našeg pravog Ja. U Svetovima Jednote, supranoetskim svetovima, svetovima ideja, zakona, uzroka, i principa, koji su iznad konkretnih misaonih formi, odvojenost je transcendirana. Iznad Svetova Odvojenosti – grubotvarnog materijalnog, pshihičkog i noetskog – nalazi se kraljevstvo nebesko koje je u nama.

TREĆE NEBO: NIŽI NOETSKI SVET, obuhvata nivoe kvantiranosti od K=+22 do K=+16. Ovo je svet sedam ravni, od kojih se svaka sastoji od sedam podravni. To je niži mentalni svet, najproređeniji od sva tri Sveta Odvojenosti. U ovom svetu – svetu misli i domu noetskog tela – Apsolutna Inteligencija Apsolutnog Bivstva najpre se manifestuje kroz misaone oblike, od galaksija do jednoćelijskih organizama.

DRUGO NEBO: PSIHIČKI SVET je svet emocija. Ovaj nadčulni svet se takođe sastoji od sedam ravni, sa po sedam pod-ravni pa su mu pridruženi kvantni nivoi K=+15 do K=+9. Najniže tri od osnovnih sedam ravni su takozvana „pakla“, četvrta odgovara pojmu „čistilišta“, dok su najviše tri takozvani „rajevi“. Kada napustimo grubotvarno materijalno telo, pretrpevši iznenadnu promenu koju nazivamo „smrt“, najpre idemo na jednu od ovih ravni koristeći naše psihičko telo.

Ovde moramo posebno naglasiti da – najkontroverzniji objekat našeg modela, Stabilni objekat K=+9, Teslion, koji po Modelu KGE predstavlja kvant nosioc Teslinih talasa – odgovara najvišoj vibraciji Uma i ujedno najnižoj vibraciji sveta emocija, što ga čini mnogo pogodnijim medijumom za komunikaciju sa nefizičkim oblicima manifestacije Bića.

I konačno, poslednji svet po Daskalosovoj kosmogoniji je PRVO NEBO: GRUBOTVARNI MATERIJALNI SVET, kojem odgovara Stabilni objekat K=+8 (Foton). Ovo je svet najniže vibracije Uma. Um u čvrstom stanju, od kojeg se sastoji trodimenzionalni materijalni svet i fizičko telo. Individualizirano Sopstvo Sedam svetova stvaranja imaju svoje odgovarajuće velove u koje se oblači Duh-Duša-Ego tokom svog boravka u ovim svetovima. Ljudskioblik ne sadrži kraljevstvo nebesko, već on jeste kraljevstvo nebesko. Drugim rečima, putnik je putovanje, tragalac je traženo. Ljudska bića u svom najvišem stanju izražavaju Božansku Ljubav, Uzroke, Principe i Zakone Stvaranja. U nižim, gušćim stanjima, kao tela, ona izražavaju misao (u noetskom stanju) i emocije (u psihičkom stanju) u svetovima odvojenosti. Naše grubotvarno materijalno telo, tako mali deo našeg Sopstva, a koje toliko često pogrešno identifikujemo sa našim Ja, pripada grubotvarnom materijalnom planu.

Interesantno je da i prema Daskalosu, savremnom hiršćanskom mistiku sa Kipra, posle smrti, tj. “odlaska” sa grubotvarnog materijalnog plana, nastavljamo da živimo u psihičkom svetu, a kasnije u noetskom svetu, pre nego što se reinkarniramo na grubotvarnom materijalnom planu, …, što neodoljivo asocira na ciklično-toroidalne (prostor-vreme-energija) fluktuacije koje karakterišu sve nivoe i oblike egzistencije opisane Modelom KGE. Ovo je još jedna činjenica koja ide u prilog našoj ideji o dubokoj korelativnosti između materijalnih i duhovnih fenomena i mogućnosti njihovog povezivanja u cilju boljeg razumevanja i novih spoznaja. No, ovde je očito da naši ustaljeni prostorno-vremenski pojmovi dobijaju mnogo širi i zapravo – sasvim drugačiji – smisao. Npr. vremenski sled događaja iskazan u našoj “kvazi-realnosti” (3D+1T) – pojmovima “pre”, “posle”, je samo naše – „ljudsko“ viđenje prave (više) Realnosti kao temporalno-sekvencijalnog fenomena dok su u (višoj) stvarnosti mnogi “segmenti” istog tog događaja “već” manifestovani i „realizovani“ – samo mi (“ovde-sada”) treba da pričekamo da se to (za nas) „desi“. Isto tako, kako smo to već pokazali u /2/ jednom “trenutku” atoma odgovaraju milioni godina Univerzuma u temporalnom smislu, dok jednom Univerzumu – u prostornom smislu – odgovaraju milijarde pojedinačnih atoma …

 

 

K – nivo kvantiranosti Stabilnog objekta; m – njegova masa; l – odgovarajuća talasna dužina (deBroglie);

f – realna ili fiktivna frekvencija, inverzija ”unutrašnjeg” vremena (=> iz l); R – realan ili fiktivan prečnik sfere (=> iz K ili m); T – pripadajuće ”vanjsko” vreme ( => iz R);  K inv – nivo kvantiranosti inverzan ”K-nivou”.

 

U tabeli gore, prikazan je deo izvršene analize kojim možemo ilustrovati punu saglasnost “Realnosti” viđene sa aspekta klaično-naučne misli i ezoterijskog viđenja – potpuno nedostupnog običnom čoveku i savremenoj nauci, obzirom da u celosti izmiče našim čulno-mernim mogućnostima i obuhvata Objekte čiji su parametri duboko ispod vrednosti koje karakterišu Plankovu konstantu. Obzirom da je hiper-dimenzionalni domen “iznad” zone “4D ogledala” potpuno analogan “donjoj” hemi-hipersfernoj oblasti, nije prikazan u potpunosti, jer je identičan “svom” prostor-vreme-energija “odrazu”. Rezultati preslikavanja Stabilnih objekata odgovarajućih nivoa kvantiranosti, tj.  “materijalnih” u “duhovne fenomene”, dobijeni su na osnovu postulata Modela KGE, po istim obrascima, inverzijom njihovih prostorno – vremenskih parametara. Na taj način, npr. Stabilni objekat K=-10, koji odgovara “Univerzumu” u sadašnjoj fazi razvoja, “preslikava se” u svoju inverznu formu egzistencije: Stabilni Objekat K=+28, koji odgovara pojmu “Kreativne svesnosti” po Upanišadskoj ili “Boga Oca” po Daskalosovoj kosmogoniji.

Zaista je više nego interesantno da se objekti, “bliski” oblasti “Hiper-sfernog ekvatora”, kojeg čine mikročestice i energetski talasi opisani prostorno-vremenskim veličinama, međusobno vrlo bliskih vrednosti – “preslikavaju” direktno jedni u druge, no moramo imati na umu da se radi o “strukturama” različtih “denziteta”, “svetova” ili, prema Modelu, gustina energije[14]. Ipak, ono što istinski govori u prilog uspostavljenih korelacija je sasvim nesporna činjenica da se Stabilni objekti iz oblasti K=+3 do K= -4 koji u našem realnom fizičkom svetu predstavljaju molekule, ćelije tkiva,…, galaksije – “preslikavaju” u objekte: K=+16 do K=+22 a koji po Daskalosovoj kosmogoniji obuhvata “Treće nebo”, Niži noetski svet u kojem se “Inteligencija Apsolutnog Bivstva manifestuje kroz misaone oblike jednoćelijskih organizama … do galaksija”…

Količina i vrsta informacija, novih spoznaja i mogućih objašnjenja koje nam Model nudi zaista su izuzetne po više kriterijuma ali – ono što ga zaista čini jedinstvenim je njegova mogućnost opisa nefizičkih fenomena, pri čemu su očekujuće vrednosti realnih fizičkih parametara koji karakterišu te fenomene zasnovane na precizno utvrđenim vrednostima i podacima relevantnih naučnih institucija. Imajući u vidu da je jedan od osnovnih principa Prirode – fraktalnost – naša ideja da relacije i zakonitosti uočene u materijalno-fizičkom delu realnosti, mogu biti uopštene i proširene na celokupno Jedinstvo pokazale su se potpuno opravdanim. Kvantitativna i kvalitativna saglasnost fenomena iz “fizičke” i “nefizičke” realnosti ukazuje na Kosmičku univerzalnost i opštu harmoniju na svim nivoima egzistencije, a time i jednostavnost opštih Principa Prirode.

Jedinstvenost našeg rešenja, ogleda se u (do sada nerazrešenom) odgovoru na spor koji se tiče raskola teističkog i atestičkog fundusa (temelja) mišljenja. Ovde jedan striktno naučni pogled opravdava teističke težnje, pronalazeći korelativnost između materije i duha, i njihovu “istovrsnost” u fraktalnoj slici sveta. Gledano sa aspekta evolucije Svemira, sve što postoji izvire iz Vrhovnog Duhovnog Apsoluta. Sa ”druge strane”, gledano sa aspekta involucije, sve što postoji ”rastvara” se u Vrhovni Apsolut. Kao što iz duha “izvire” materija, ona se u njega “rastvara”. Ateizam bi u tom smislu bio  poimanje istog gledano sa suprotne strane Jednog, na kojoj se vidi samo ono u šta se Apsolut manifestuje. Naravno, da je krenuvši iz te tačke, jako teško vratiti se unazad i osvetliti poreklo Svega. Pa ipak, ateizam nema moć da pronikne u nužnu isprepletenost sa duhovnim kategorijama, bez kojih materija ne bi bila to što jeste, budući da gleda “jedno lice medalje”. Tj., koliko god bio jedan od mogućih načina opisa stvarnosti, posmatrajući samo ono dato čulnom i racionalnom aparatu, nema moć da pronikne u izvor ili rezultantu večnih kretanja koja su zapravo iluzija (maska) večnog sada. U tom smislu, teističke aspiracije dozvoljavaju mišljenju koncept u koji se sasvim skladno uklapa teza o oba “smera” “Brahminog večnog disanja”, evolucije i involucije, u smislu koji prati korelaciju materijalnih i duhovnih formi, kakvu podržava i Model KGE. Bez pretenzije da do toga dođe, ovaj Model je pokazao izvesnost naše duhovne stvarnosti demistifikujući je poretkom koji tu stvarnost jasno opisuje.

Budući da je sa našeg aspekta sasvim opravdana teza da se čitava Realnost može pojmiti u terminima različitih nivoa «prostor-vreme-energija» kvantiranosti, iskazanih kroz «gustinu energije» a koja u supstancijalnom delu Realnosti podrazumeva mehaničku gustinu, predefinisane energetske spektre talasnih formi egzistencije materije i/ili nivoe svesnosti u duhovnom aspektu Realnosti, lako je videti da tu Realnost čine fenomeni različite ”gustine”, a zapravo forme i oblika vrtložnog (vorteksnog) kretanja – jednog istog, osnovnog, kvaliteta, čineći fraktalni niz entiteta različitih formi iste sadržine – odnosno objekte i/ili svetove različitih «denziteta», odgovarajućih nivoa složenosti.

I da zaključimo. Imajući u vidu strukturu Realnosti kakvu podrazumeva Model KGE /2/, ista energetska suštastvenost – neki konkretan Stabilni objekat – može biti iskazan u čestičnoj ili talasnoj „formi“ egzistencije materije ali, takođe, i u svom – “duhovnom” – materiji “inverznom” obliku. Pri tome, svaki «materijalno-prostorni» fenomen uvek ima i svog “duhovno-vremenskog” dvojnika, tj. svoju “ogledalsku, misaonu sliku” ili duhovnu (suptilno-energetsku) formu određenog nivoa svesnosti kao svoju “prostorno-vremensku” – inverziju. I obrnuto.

Kako gore, tako i dole, reče odavno Tot Atlantiđanin, Hermes Trismegistus, gospodar misterija, čuvar zapisa, moćni kralj,…, što na nebu, to i na zemlji,  tvrdili su i grčki filozofi – a naš Model govori to isto: “Univerzum-objekat” je zapravo ogledalska slika istog “Misao-objekta”, odnosno “Prakriti” je samo korpuskularna forma “Purushe” … I obrnuto …