Dogoni – Bandiagar, Predanje i tumačenje

Nebojša Hafizović: Oko 800.000 pripadnika naroda Dogona nastanjuju jugoistočni deo Malija, u pustinjskom predelu Bandiagar. Zaboravljeni u pustinji Bandiagara, Dogoni su ljubomorno čuvali drevna predanja unutar zatvorenih plemenskih društava – hogona. Nezanimljivi hrišćanskim hodočasnicima i van puteva arapskih trgovaca robljem, uspeli su u tome. Sasvim osnovano se smatra da su Dogoni živeli bez kontakta sa drugim ljudima 3.500 godina, sve do prelaska iz devetnaestog u sada već prošli vek, kada su ih počeli posećivati hrišćanski i islamski misionari.

Od 1931-e godine oblast se našla pod upravom francuskih kolonizatora kao: “Francuski Sudan”, u odnosu na “ničiju zemlju” koju su okupirali Nemci, na teritoriji države koja i danas nosi naziv: Sudan. Zbog toga i prvi “nesporazum” u nazivu antropološkog rada koji se bavi bogatom tradicionalnom kulturom Dogona iz Republike Mali, a nosi naziv: „Jedan sudanski sistem Sirijusa“. Rad je pretstavljen u knjizi „Afrički svetovi“, koju su 1950-te godine objavili francuski antropolozi Marsel Griol (Marcel Griaule) i Žermen Diterlen (Germaine Dieterlen) posle šesnaestogodišnjeg studijskog boravka među Dogonima.

Prvi nesporazum je, dakle, logična posledica promene naziva države, do koje je došlo posle objavljivanja rada.

Drugi “nesporezum” je, međutim, mnogo ozbiljniji i odnosi se na potpuno neosnovano pominjanje: “zvezde Sirijus”.

Antropolozi su u slikovnom prikazu, od Dogona nazvanog „Oval sveta“, prepoznali: zvezdu Sirijus, pod izrazom „Sigi tolo“, a zatim i njihove do tada neviđene pratioce Sirijus – B („Po tolo“ ili „Digitarija“) i Sirijus C („Emme ya“).

Ipak, rad nije izazvao pažnju šire čitalačke publike i javnosti. Svetsku senzaciju izazvala je tek knjiga Roberta Templa – „Tajna zvezde Sirijus“.

Astronomi su 1970-te godine otkrili malu zvezdu u orbiti oko Sirijusa, a Robert Templ je astronomsko otkriće sasvim logično (sa kosmološkog stanovišta kojeg je preuzeo od francuskih antropologa) shvatio kao potvrdu dogonskog predanja. 1976-te godine je prvi put objavljena knjiga koja do danas u 63 zemlje i na preko 40 jezika muči čitaoce nastojeći da im (na gotovo pet stotina stranica) objasni drevno predanje Dogona – sa kosmološkog aspekta.

Pogrešan “prvi korak” francuskih antropologa naveo je Roberta Templa na pogrešan put. Sledili su ih mnogi, diveći se nepostojećim vidicima.

Istina je da: Dogoni ništa ne znaju o Sirijusu.

Međutim, istina je mnogo neverovatnija od mašte dosadašnjih tumača i za sve nas od mnogo veće važnosti.

 

Predanje – predato znanje

Dogoni znanje prenose u okviru dve celine, koje nazvaju: “Spoljašnji sistem znanja” i “Unutrašnji sistem znanja”.

“Spoljašnji sistem znanja” sadrži neverovatno poznavanje Sunčevog sistema. Dogonima je, naime, još tada bilo poznato da se Sunce vrti oko svoje ose. Zemlja vrti oko sebe i oko Sunca, a da se Mesec, kako kažu: mrtav i suv, okreće oko Zemlje. Za svaki položaj Venere na nebu imaju poseban naziv, mada spominju i njen satelit, koji nikada nije pronađen. Imaju saznanja o četiri Jupiterova satelita i spominju Saturnov prsten.

Ta znanja su ravnomerno podeljena plemenima. Svako od dogonskih plemena je upoznato sa znanjem o jednoj planeti Sunčevog sistema, jer su: “udaljene zvezde od manjeg uticaja na život ljudi” – kako kažu Dogoni.

„Unutrašnji sistema znanja“ sadrži znanja poznata svakom plemenu, jer su: „bitna za život ljudi i njihov dalji razvoj“. Zbog toga je sasvim nelogično da su razumevanju ovog dela, dogonskog predanja, antropolozi prišli bez promene aspekta. Oni su u skupu simbola, poznatom kao: „Oval sveta“,  prepoznali – zvezdu Sirijus.

Na jednu od dve elipse „Ovala sveta“, Robert Templ je smestio putanju Sirijusa B.

Robert Templ – tumačenje            Nebojša Hafizović – tumačenje

Međutim, postoji potpuna analogija između slike dogonskog “Ovala sveta” – kao osnovnog skupa simbola dogonskog “Unutrašnjeg sistema znanja” i slike koja predstavlja: dvostruku membranu nukleusa ćelije i unutar nje: hromozom.

Jednostavna promena ugla gledanja nam pruža razumevanje svih devet simbola dogonskog “Ovala sveta” iz “Unutrašnjeg sistema znanja”.

Četiri  tipa hromozoma

Novi aspekt tumačenja dogonskog „Ovala sveta“ otkriva: sva četiri tipa hromozoma, koji postoje u živom svetu – svih živih bića na planeti Zemlji.

Za potvrdu verodostojnosti biološke tačke gledišta, pobrinuli su se sami Dogoni.

„Yourougou“  je simbol označen slovom E, a po kazivanju Dogona:

„Yourougou“ je ostao bez para krakova, pošto ih je otkinuo i ukrao jedan od četvorice Nomoa. Zbog toga se Bog Amma naljutio i od ostatka napravio životinje“.

Biološki aspekt tumačenja ukazuje da se radi o simbolu koji predstavlja: telocentrični hromozom. U ljudskom organizmu ne postoji ni jedan telocentrični hromozom – imaju ih samo životinje.

 

Četiri  RNK

Preostala četiri simbola, označeni kao: B, H, F i B’, predstavljaju samostalne lance RNK.

DEVETI SIMBOL

 Po pilu”   = O =  „ Kreaciju predstavlja u raju“.

Čitaoče : “Zar ne znaš za dušu, da nema dela tela u kojem ona ne boravi”.

                                                                                              Rabi Jude he-Hasid

TUMAČENJE  DOGONSKOG  “UNUTRAŠNJEG  SISTEMA  ZNANJA”  SA  BIOLOŠKOG ASPEKTA

Ukoliko Dogonsko predanje umesto kroz teleskop, pogledamo kroz mikroskop dobijamo, naravno, dijametralno drugačiju sliku.

“Sirijus B“ – “Po tolo” – spermatozoid

Promena aspekta donosi razumevanje onoga što Dogoni nazivaju “Po tolo”. „Po tolo“, kao: „najmanje seme“, koje Dogoni upoređuju s najmanjim njima poznatim semenom biljke Digitarije, nije „zvezda Sirijus B“, kako je to tumačeno s dosadašnjeg kosmološkog aspekta – nego predstavlja:  spermatozoid.

Spermatozoid je najmanja ćelija u organizmu. Dogoni doslovno opisuju spermatozoid, kada ga upoređuju s najmanjim njima poznatim semenom Digitarije i kažu da je: sitno, belo, rotira na svom putu i predstavlja simbol svog stvaranja – živog sveta.

„Po tolo predstavlja duplikat cele kreacije, od velikog značaja za obnavljanje sveta“. Iskaz dobija puni smisao tek s biološkog aspekta, kada iskaz predstavlja nešto što bi smo mogli nazvati definicijom spermatozoida, kao: „kopije cele kreacije“.

Zbog toga „Po tolo“ – to: „bezgranično sićušno jaje sveta“ – „širenjem daje život svemu postojećem“. „Jako je aktivno“, a „njen sadržaj, beo i sitan kao seme Digitarije, izbačen kovitlanjem raznosi klice života, koje nosi u sebi“ – kažu Dogoni. Zbog toga: „sve duše, bez obzira na konačno ishodište, najpre putuju sa „Po tolo“ na „Emme ya“ – žensko biće, „kojem prenose naredbe“, a „ličnost koja se tako dobija, nazvana: život sveta – jeste stvoreno biće“.

Do sada neshvatljiva simbolika akta obrezivanja dečaka, uzrasta od 10 do 12 godina, koja postupak obrezivenja dovodi u vezu s početkom „orbitiranja Sirijusa B“, ne samo da je razumljiva sa biološkog aspekta, nego nam pruža i objašnjenje „orbitalnog“ perioda od pedeset godina, koliko je spermatozoid aktivan.

„Po tolo“ započinje svoje „orbitiranje“ s početkom polne zrelosti, koja se obeležava aktom obrezivanja i traje pedeset godina koliko traje reproduktivna sposobnost zdravog muškarca.

„Zahvaljujući „Po tolu“ svet se obnavlja“ – kažu Dogoni. Slaveći tu obnovu  „Sigi“ ceremonijama, na svakih šezdeset godina. Deset godina dečaštva i pedeset godina aktivnog „orbitiranja“ „Po tola“ – predstavljaju jedan život ili jedan životni ciklus.

Simbolika semena Digitarije je jednostavna i jasna. „Po tolo“ oslobođen nepotrebnog i netačnog atributa „zvezde“, koji je posledica pogrešnog kosmološkog aspekta, otkriva nam svu „filozofiju“ kao: fiziologiju spermatozoida i daje nam objašnjenje njegovog odnosa sa „ženskim bićem“ – „Emme ya“, pogrešno shvaćenim kao ne postojeći „Sirijus C“.

„Sirijus C“  –  „Emme ya“ –  ženska jajna ćelija

Više od osamdeset godina antropologe i druge istraživače zbunjuje atribut „ženskog bića“ koje Dogoni vezuju za „Emme ya“ – s dosadašnjeg aspekta prepoznat kao: zvezda „Sirijus C“.

Ova „zvezda“ doprinosi opštoj „konfuziji predanja“, kao jedan od rezultata „Griolovog lova na zvezde“ i nepromenjenog aspekta tumačenja. Promena aspekta otkriva da se nije radilo o „konfuznom predanju“ – nego: konfuznom tumačenju.

Biološki aspekt donosi razumevanje „Emme ya“ kao: ženske jajne ćelije, čime njeno „žensko biće“ dobija smisao u procesu stvaranja, a njen drugi naziv „Jau  nai dagi“ – „Malo sunce žena“ dobija, umesto kosmološkog, poetski smisao.

Dogoni tvrde da je ona crvena – za razliku od “Po tola” koji je bele boje. Razumevanje „Emme ya“ kao ženske jajne ćelije, donosi i objašnjenje njenog „orbitalnog perioda“ od trideset i dve godine (navedenog u knjizi „Bledi lisac“) – koliko približno traje reproduktivni period žena, za razliku od spermatozoida čiji je „orbitalni period“ pedeset godina – u skladu s muškom plodnošću.

Žensko biće „Emme ya“ – ženska jajna ćelija, to: „malo sunce žena“, sada sasvim razumljivo: „ okupira pažnju muških posvećenika“. Potraga – predstavlja ono što Dogoni nazivaju: “potragom za blizancem”, nama bižem preko izraza “potraga za srodnom dušom”.

 

Odnos  “Po tola”  i  “Emme ya”

Kada Dogoni kažu, za međusoban odnos „Emme ya“ i „Po tola“, da su: „njihovi položaji pravolinijski“, potpuno zbunjuju dosadašnje tumače njihovog predanja. Sada, međutim, može biti razumljivo i zbog čega se, u takozvanoj „orbiti“ oko „Emme ya“ (kao: ženske jajne ćelije), „nalazi samo jedan satelit“, odnosno spermatozoid.

„Emme ya“  i  „Po tolo“ – do sada shvatani kao „Sirijus C“ i „Sirijus B“

 

„Po tolo redovno nadgleda Emme ya“, a zatim joj u određenom trenutku (oplodnje) – „prenosi naredbe“.

Zbog toga: “Sve duše, bez obzira na njihovo konačno odredište, najpre putuju sa Po Tola na Emme Ya” – kako kažu Dogoni.

Tvrdnja je potpuno ne razumljiva s kosmološkog aspekta, po kojem je “Po tolo” zvezda “Sirijus B”, a “Emme ya” zvezda “Sirijuc C”, a pogotovo njen nastavak u kojem Dogoni kažu sledeće: „ličnost koja se tako dobija, nazvana: život sveta – jeste stvoreno biće“.

Biološki aspekt, međutim, otkriva jasnu i jednostavnu suštinu njihovog odnosa, ali i njih, u odnosu na “Sigi tolo” – do sada pogrešno prepoznatog kao zvezda “Sirijus A”.

Međusobni odnos tih “zvezda”, se može slikovito predstaviti:

“Po tolo” + “Emme ya” = “Sigi tolo”

 

“Sirijus A” – “Sigi tolo” – plod

O međusobnom odnosu tri “zvezde”, antropolozi su pisali sledeće:

“ Zvezda – “Sirijus C” predstavlja posrednika između “Sirijusa B” i “Sirijusa A” i da ona u suštini: naredbe “Siriusa B” prenosi “Siriusu A”.

Unoseći u dogonski iskaz svoju pogrešnu predstavu, antropolozi čine predanje nerealnim – posle čega ne treba da čude zaključci po kojima drevna predanja prenose “pojednostavljene predstave primitivnih”.

Originalni iskaz, oslobođen pogrešne kosmološke tačke gledišta, glasi:

“Emme ya” predstavlja posrednika između “Po tola” i “Sigi tola”, ona naredbe “Po tola” prenosi “Sigi tolu”.

Biološki aspekt tumačenja donosi razumevanje ovog dela dogonskog predanja u sledećem obliku:

Ženska jajna ćelija predstavlja posrednika između spermatozoida i ploda.

Plod, koji se na taj način dobija je: “ličnost, koja se tako dobija“, odnosno: „jeste stvoreno biće“.

S biološkog aspekta je potpuno jasno zbog čega za „Sigi tolo“ pripadnici dogonskih plemena Bozoi i Bambara, imaju i drugi naziv: „Nove pantalone“ ili „Sledeće pantalone“.

“Sirijus B”          “Sirijus C”           “Sirijus A”

Nazivi genitalija su tumačeni kao “genitalni simbolizam”, jer im kosmološki pristup u tumačenju nije dopuštao da čuju ono što im se govori. Zbog toga su po nebu traženi: penis, klitoris, ud i udna navlaka.

Ipak, pominjanje genitalija formira celinu, a slike i simboli isključuju svaku proizvoljnost u tumačenju. “Digitarijina putanja” započinje otvorom ženskog polnog organa kojeg samo treba okrenuti za 180’ da bi sve bilo na svom mestu.

Početak „putanje“„putanja“ i  poreklo „Digitarije“ odnosno „Po – tola i spirale stvaranja“, vrlo je slikovito predstavljeno i podjednako slikovito se može razumeti.

Dogoni kažu da se poreklo „Digitarije“, odnosno „Po tola“ i „spirale stvaranja“, sastoji iz tri dela: „deo koji se povećava u dužinu“ (1) „kesa“ (2) i „jaje sveta“ (3).

Antropolozi shvataju da je predanje, kako kažu: “povezano s praksama obnavljanja ljudi”, ali ne shvataju, pri tome, da su oni jedini koji spominju Sirijus u toj “praksi”. Pominju ga veštački i nasilno, u neuspelom pokušaju da predanje dovedu u bilo kakvu smislenu vezu sa zvezdama. Svesni neusklađenosti njihovih  tumačenja s dogonskim iskazima, oni za sopstvena tumačenja zbog toga kažu da su: “u skladu sa crnačkim mentalitetom”.

Pri tome jasno predstavljaju samo svoju, “zapadnjačku” “belu” i “kolonijalnu kulturu”, koja kao da traži da bude osramoćena.

Postoji pisana zabeleška Marsela Griola i Žermen Diterlen, u kojoj oni razočarano beleže jedan od razgovora sa dogonskim hogonom kojeg su pitali:

• „Gde se može videti Po tolo?“

Hogon im je, tom prilikom, odgovorio:

• „Može se videti u posebnim situacijama, kada on eksplodira!“

Nadalje, ovaj naučni par beleži, da im je hogon rekao:

• „Po tolo je moguće videti i u određenoj pećini“,

ali se antropolozi žale, da im:

• „nije želeo pokazati tu – pećinu“.

Ukoliko drevno predanje Dogona tumačimo sa do sadašnjeg kosmološkog aspekta, onda dogonski hogon priča: nerazumljive gluposti. Ukoliko prihvatimo saznanje da je „Po tolo“ spermatozoid, ne samo da dobijamo razumevanje „posebne situacije“ i „eksplozije“ , nego tek sada možemo smestiti „zvezdu u pećinu“, a dobijamo i simpatičnu anegdotu – zbog koje je dobro da francuski par antropologa neće čitati ovu knjigu.

Homoaliens

Mnogo važnije od podsmeha je što biološki aspekt tumačenja dogonskog “Unutrašnjeg sistema znanja” čini jasnim i razumljivim deo predanja koji govori o: “dve faze stvaranja sveta”.

Dve faze podrazumevaju:

1. fazu delovanja Ame i
2. drugu fazu, koja još uvek traje, delovanjem zrnca “Po”.

 

Prva faza stvaranja sveta opisuje događaj koji iz savremene perspektive možemo prepoznati kao: genetsko uzorkovanje. Dogoni kažu: “Deo ovog zrnca (Po) našao se u kovčegu kojeg je sagradio uskrsli Nommo”.

O prvoj fazi u stvaranju sveta (živog sveta) antroplozi su zabeležili sledeći iskaz Dogona: “Po tolo i “Sirijus” (prim.autora: tmačenje Griol-Diterlen, originalno – “Po tolo” i ” Sigi tolo”) su nekada bili tamo gde je Sunce sada” – dakle na nebu, ali i da je Bog Amma: “izvršio intervenciju na delu zrnca Po”.

“Spuštanjem kovčega na Zemlju završena je prva faza stvaranja sveta.”

Osim o genetskom uzorkovanju i genetskom inženjeringu, Dogoni svedoče i o prirodnoj selekciji, kao: “drugoj fazi stvaranja, koja i dalje traje” i za koju kažu – “Dalji razvoj nastavljen je delovanjem zrnca Po”.

Fascinantno svedočenje prvo govori o genetskom uzorkovanju i genetskoj intervenciji koja je izvršena od strane intelektualno naprednih bića iz Kosmosa. Dogoni osnovano (svim svojim fascinantno istinitim predanjem) i objektivno (bez ličnog ili kolektivnog interesa) svedoče o: stvaranju.

Prirodna selekcija: da

evolucija: ne – svedoče Dogoni.

 

• Biološki aspekt tumačenja “Unutrašnjeg sveta” čini drevno predanje razumljivim u detaljima koji čine logičnu celinu i kao takvo teško može biti osnovano osporeno.
• Predanje je zapisano, od strane uglednih naučnika, dovoljno pre nego što su naučna otkrića potvrdila sadržaj.
• Sadrže znanja koja na drugi način nisu mogla biti poznata našim dalekim precima, osim na način koji sami pominju.

…………………

Stvoreni smo.

Inteligentna bića ili Bog?

Ako inteligentna bića kažu: Bog – pomolimo se.