Bistriju decu rađaju majke koje su imale srećno detinjstvo, smatraju naučnici, potkrepljujući takvo viđenje opitima na miševima. Majčino životno iskustvo u najranijim godinama naeposredno utiče na pamćenje i sposobnost usvajanja novih znanja potomaka. Barem kod mišica koje su u mladosti imale na raspolaganju igračke, družile se i vežbale.
Ukoliko isti sud važi za ljude, to bi moglo da objasni zašto obrazovana viša srednja klasa ima naslednike koji postižu bolji uspeh u školovanju. U istraživanju adva univerziteta, Raš i Tafts, zaključeno je da uzbudljivo detinjstvo popravlja pamćenje kod budućeg poroda. Članak je objavljen u uglednom časopisu „Džornal ov njurosajens” (Journal of Neuroscience).
S podsticanjem su prestali početkom puberteta, a po završetku adolescentskog uzrasta su ih oplodili. Rezultati koje je teško objasniti pokazali su da su takvi mišići, u celini, bili bistriji. To se dogodilo i kada potomci nisu sami bili izloženi podstičućoj sredini.
Da bi dokazali da zagonetka nije odgajanju, već u onom što se dešava u majčinoj utrobi u vreme razvoja ploda, potomke majki sa srećnim detinjstvom dali su mišicama koje nisu živele u podsticajnim uslovima, a oni su se i tada pokazali bistrijima od drugih.
u 
