Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Antički kompjuter iz Antikitere

U  olupini  grčkog antičkog broda ronioci su pronašli  preko 2000 godina stari mehanizam, nalik modernom analognom kompjuteru. Aparat, koji zapravo ne bi smeo da postoji prema znanjima savremene nauke.

…može se pomisliti da je „prvi kompjuter“ došao sa neba ili je od nekog ko je „sa neba došao“ na zemlju –Anunaki?…

 

Za današnje vreme je rekonstrukcija „prvog računara čovečansta“ zvanog takođe „mehanizam iz Antikitere“, senzacija. Napravljen je najranije oko 140. pre Hrista i deluje toliko moderno da ne bi uopšte smeo da egzistira.

„Mehanizam liči na moderni analogni kompjuter koji koristi mehaničke delove  da sačuva izračunato.“  Naučnici iz raznih oblasti su pokušavali po više puta da taj mehanizam  odgonetnu i da  ponovo naprave.funkcionalne delove

 

Ovom aparatu se pripisuje da je mogao da vrši proračune  i da pokaže rezultate sa tačnosti od sedam cifara.

 

Parametar     Izvodi funkcije, te pokazuje:

izračunava kalendarske i vremenske cikluse, datum i tačno vreme

pomračenja sunca i  meseca za 200 g.

predstavlja kretanje nebeskih tela

pokazuje prolazak sunca i meseca kroz staro-egipatski zodijak

kultura datumi panhelenskih i olimpijskih igara

 

„Radi se o prvom računaru na svetu“ kaže prof. Dr. Volfram Lipe sa informatičkog jnstituta univerziteta u Minsteru. Radi bez struje i padanja programa, softver dokazano nema. Za dovod energije služila je kurbla sa strane, koja je pokretala čitavu radnju.

Postavlja se pitanje da li je to ustvari bio stvarno računar ili vrlo razvijen astronomski časovnik? Očitavao je sve podatake na više skala  ispod kazaljki. Kako izgleda bio je samo jedan jedini aparat tog tipa ili ipak ne? Naučnici su jedinstveni u tome da je čudesna mašina majstorsko delo tehnike starih Grka, oko čega nema sumnje. Naučni žurnalista Džo  Marhant iz Londona je objavio knjigu „Dekodiranje  neba“   i započeo pisanje nove istorije ove problematike.

 

Kratka istorija:

Paramerar        navođenje cilja     vreme

izrada                 nepoznata            preko 2100 godina

upotreba             na brodu                  70-60 s.e.

nalazište             Antikitera u Grškoj   1901 godine

rekonstrukcija    modela  traje već više od 100 godina

 

Oko izrade se nagađa: kako su stari Grci mogli pre više od 2000 godina da naprave tako filigranski komplikovan aparat i zašto ima samo jedan? Zašto je korišćen na brodu? Možda je to bio aparat koji su grčki i rimski bogovi (Sumerski bogovi i Anunaki sa drugim imenom) ustupili nekom istraživačkom brodu za ispunjenje zadatka ili iz religioznih razloga?  Dokazano je da je jedan rimski trgovački brod potonuo u oluji u blizini ostrvca Antikitera.

 

Aparat je nađen  pre  110 god. na dubini 40-42m. 1900. Grupa  gnjuraca skupljača sunđera je sa brodićem dospela u nemirno more i potražila  sigurnu luku na najbližem ostrvu. Njihovom zaslugom dolazi do otkrića  podvodnog antičkog blaga nazvanog po nalazištu Antikitera.  Usledila su vađenja vrednih umetničkih predmeta i nakita i bronzanog grumena koja se nakon sušenja pokazala kao tehnički predmet. Kasnije se ispostavilo  da su „ronioci na sunđere“ bili verovatno kradljivci podvodnih antikviteta.

Nađene su antičke statue i amfore i jedna natrula drvena kutija oko 30cm X 20cm u kojoj je bio skoreli bronzani grumen koji je dospeo u Atinski muzej. Na kutiju se nije obratila pažnja i ona se raspala bez konzervacije, sa time su  zauvek izgubljene slike i natpisi.

„C14- datiranje daske sa olupine broda pokazalo je gradnju oko 220. pre H., novčići sa broda datirali su između 86. i 60 p.H., stoga je brod potonuo između 70.i 60. p.H.“

Autor  dokumentarnog filmaToni Fret piše: „Da nije 1901. otkriven, njegova egzistencija bi bila dovedena u pitanje jer je toliko genijalan.“

Na jako zakrečenoj grudvi bronze, posle više meseci sušenja, kada je otpao komad krečnjaka pokazalo se sadržaj. Bili su vidljivi  zupčanici, skale sa ciframa i grčki natpisi, nazirala se senzacija. Tek 1950. britanski fizičar de Solla Price je napravio pomak u istraživanju. Rekonstrukcija se odvijala u više etapa u saradnji sa muzejom u Atini, zahtevan je vrlo precizan rad uz korišćenje savremene opreme.

2010. su grčki i engleski naučnici  uradili analizu  pomoću rentgenskog aparata, kompjuterske tomografije i skenera. Kao sa lego sistemom mogli su veći delovi da se sistematski razgrade i da se demonstrira funkcionisanje.

Stvorena je internacionalna radna grupa od različitih stručnjaka. Koliko truda je koštala rekonstrukcija govori Džo Marhant u svojoj knjizi . “ Taj instrument je tolika zagonetka da njeno rešenje traje  preko jednog stoleća.“ Postavlja se pitanje šta su to stari Grci mogli  da smisle. Zupčasti točkovi datiraju iz tog vremena, ali njihove slike ne postoje. Toni Frit zaključuje: „Da ih onda oluja nije potopila, istoričari bi kategorički odbacili tako nešto u  prvom stoleću pre Hrista, jer druge poznate uporedive mašine su hiljadama godina mlađe.“

 

Nebeski aparat

Interesantno je da je Džo Marhant u knjizi „Dekodiranje neba“ dodao podnaslov „Prvi kompjuter- 2000-godišnja zagonetka je rešena“, iako poslednje reči još nisi izrečene.

Prema naslovu knjige može se pomisliti da je „prvi kompjuter“ došao sa neba ili je od nekog ko je „sa neba došao“ na zemlju –Anunaki?

U knjizi Mormona postoji mesto gde se kaže „ kompas koji je gospod napravio“,  u vreme proroka Ezahije koji je dospeo u Vavilonski egzil, i tamo delovao, opisao je i letelicu (Ez.1,4-28). Dalje piše Marhant „Prema svemu što znamo o tehnologiji tog vremena, uopšte ne bi trebalo da postoji. Ko je za ime sveta taj instrument napravio?“

Ukoliko su Grci instrument napravili, da li su bogovi pomogli? Nemoguće  sasvim i nije, ako imamo u vidu da u Bibliji ima puno hight-tech scena.

 

Zašto Grci?

Ostrvo Antikitera pripada Grčkoj, na mehanizmu su grčka slova. 12 naziva meseci mesečevog kalendara na gornjoj skali zadnje strane su na korintskom dijalektu. Grci su poznavali zupčaste točkove a i Egipćani kako kažu istoričari, iako nema crteža .

 

Zupčasti točkovi u mehanizmu

Aparat se sastoji od 82 veća i manja fragmenta koji kordiniraju a   međusobno su „zakoreli“ i od pokazujućih elemenata od 1-2 mm tanke bronze.  Aparat je snimljen, izmeren i upotrebljena je 3D tehnologija. Tako se moglo korak po korak otkrivati, objasniti i ciljno sa lego tehnologijom napraviti kopija. http://www.youtube.com/watch?v=RLPVCJjTNgk

Reči (oko 3000) i tekst su prevedeni. Razni objavljeni radovi govore o 30-40 čeonih zupčastih točkova od čega neki nedostaju a neki nemaju funkciju, jer fale delovi. Pogonski točak je povezan sa kurblom. Zupci su oko 1,5 mm  debeli jednakostranični trouglovi veoma precizno urađeni.  Na površini od 20-30cm sa jedne strane je velika dupla spirala sa 3 skale a na poleđini velika i mala skala.

Svaki pokazivač je imao sopstveni pogon podređen ukupnom kompleksu. Postojao je:

-normalan pogon

-planetarni (epiciklični) pogon

-diferencijalni pogon ( pronađen u 13 veku)

Pokazali su se tragovi reparature, što govori da je aparat korišćen.

 

Vavilon i mehanizam

Mnogi istraživači su uveli u igru Vavilonce kao A. Kramer: „Nove kontroverze oko kompjutera iz Antikikere“, gde se radi o gledištima na sunce i mesec, njihovoj realizaciji na aparatu tj. matematičkoj osnovi za to.

Vavilon je bio naslednik Sumerske države. Vrhovni bog je bio Marduk Enkijev sin. Istovremeno je u Karnaku u Egiptu bio Amun (prikriveni) jer je u Vavilonu bio prisutniji.

Vavilon se razvio tek nakon 1900 p.H u dominirajuće carstvo u Mesopotamiji . Ratovi i promena odnosa moći uticali su i na razvoj nauke i tehnike. Vrhunac je postigao sa kralj Asurbanipal koji je sakupio ogromnu biblioteku, gde je bilo desetine hiljada sumerskih spisa na klinastom pismu.

 

Zajedničkim radom naučnika iz više oblasti došlo se do toga da matematika mehanizma vodi do Vavilona.      „Možda se treba ponovo preispitati veza astronomije i zanatstva. Možda je onda postojala uzajamnost.“

Ko je i gde napravio aparat tek treba da se istraži. Postoje pretpostavke da je konstruktor bio astronom Poseidonius na Rodosu ali i je Sirakis, domovina Arhimeda navedena kao moguća.

 

Mehanizam kao prva poznata analogna računska mašina je iznenađujuće precizna i kompleksnije je građe nego  tehnički instrumenti narednih hiljadu godina kasnije. Naslućuje se da je posedovanje tehnike u staroj Grčkoj bilo daleko značajnije nego što se inanče misli.

Grčka istorija i nauka smatra se proučenom, ali uvek ima mesta za iznenađenja. Njena istorija se računa od 700.pre H. pa do integracije u Rimsko carstvo. Ranije kulture tekle su paralelno sa Vavilonom. Mnoge priče o grčkim bogovima govore da su to modifikovani sumerski bogovi.

 

Sumer           Grčka          Egipat

Ea                  Poseidon       Ptah

Marduk          Zevs             Amun, Re

Nangišizida   Hermes         Tot

Inana              Afrodita       Izis

 

 

„Ova mašina je toliko neverovatno kompleksno napravljena da se ne radi o prototipu već mnogo više o sazrelom produktu visokorazvijene tehnike“

Zavetni kovčeg je napravljen po nalogu Mojsijevog boga. Možda je i mehanizam iz Antikitere toliko visokog kvaliteta iz sličnog razloga, smatraju neki istraživači.

Priredila Branka Mraz

 

 

http://www.decodingtheheavens.com/

http://www.antikythera-mechanism.gr/project/team/academic/tony-freeth

http://www.nature.com/nature/podcast/v468/n7323/nature-2010-11-25.html

http://www.youtube.com/watch?v=RLPVCJjTNgk

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=F1LbXSbxEJk#!

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

2 Responses do “Antički kompjuter iz Antikitere”

  1. Gogo says:

    Predivan tekst koji nas navodi da se ozbiljno zapitamo da li je nasa civilizacija dostigla tek deo spoznaja svojih predaka ???

  2. Tomislav says:

    Tekst je fantastičan! Nisam mogao da predpostavim da su Egipćani i Grci znali za zupčasti točak, a kamoli da naprave ovakvu mašinu.

Ostavite komentar